Samaštvo — vrata za nesmetanu aktivnost
Samaštvo — vrata za nesmetanu aktivnost
„[To] znači stalno služenje Gospodu bez smetnje“ (1. KORINĆANIMA 7:35, NW).
1. Koje je uznemirujuće vesti Pavle dobio o hrišćanima u Korintu?
APOSTOL Pavle je bio zabrinut za svoju hrišćansku braću u Korintu, u Grčkoj. Oko pet godina ranije, on je u tom naprednom gradu čuvenom po nemoralu osnovao skupštinu. Sada, oko 55. n. e., dok je bio u Efesu, u Maloj Aziji, on je primio uznemirujuće vesti iz Korinta o stranačkim podelama i podnošenju slučaja teškog nemorala. Nadalje, Pavle je dobio jedno pismo od korintskih hrišćana koji su tražili vođstvo u vezi sa seksualnim odnosima, celibatom, brakom, razdvajanjem i ponovnim sklapanjem braka.
2. Kako je nemoral koji je preovladavao u Korintu izgleda uticao na hrišćane u tom gradu?
2 Veliki nemoral koji je preovladavao u Korintu izgleda da je na lokalnu skupštinu uticao na dva načina. Neki hrišćani su popuštali atmosferi moralne nemarnosti i podnosili su nemoral (1. Korinćanima 5:1; 6:15-17). Drugi su, reagujući na pohotna zadovoljstva koja su bila prisutna posvuda u gradu, očigledno išli u krajnost preporučujući uzdržavanje od svih seksualnih odnosa, čak i za bračne parove (1. Korinćanima 7:5).
3. Kojim se stvarima Pavle najpre pozabavio u svom prvom pismu Korinćanima?
3 U dugom pismu koje je Pavle napisao Korinćanima, on se najpre posvetio problemu nejedinstva (1. Korinćanima, poglavlja 1-4). Podstakao ih je da izbegavaju da slede ljude, što može dovesti samo do štetnih raskola. Oni treba da budu ujedinjeni kao Božji „saradnici“ (NW). Zatim im je dao specifična uputstva za održavanje moralne čistoće skupštine (poglavlja 5, 6). Zatim se apostol pozabavio njihovim pismom.
Samaštvo preporučeno
4. Šta je Pavle mislio kad je rekao da je „dobro čoveku da se ne dodirne žene“?
4 On je počeo: „U pogledu onoga što mi pisaste, mislim da je dobro čoveku da se ne dodirne žene“ (1. Korinćanima 7:1). Izraz „da se ne dodirne žene“ ovde znači izbegavanje fizičkog kontakta sa ženom zbog seksualnog zadovoljavanja. Pošto je Pavle već bio osudio blud, on je sada ukazivao na seksualne odnose unutar bračnog uređenja. Prema tome, Pavle je sada preporučivao samačko stanje (1. Korinćanima 6:9, 16, 18; uporedi s Postanjem 20:6; Poslovicama 6:29). Malo dalje, on je pisao: „Neoženjenima i udovicama velim: Dobro im je ako ostanu kao ja što sam“ (1. Korinćanima 7:8). Pavle je bio neoženjen, možda udovac (1. Korinćanima 9:5).
5, 6. (a) Zašto je jasno da Pavle nije preporučio neki monaški način života? (b) Zašto je Pavle preporučio samaštvo?
5 Hrišćani u Korintu verovatno su došli u kontakt s grčkom filozofijom, čije su izvesne škole uzdizale krajnji asketizam, ili samoodricanje. Da li su možda zato Korinćani pitali Pavla da li bi bilo „dobro“ da hrišćani izbegavaju sve seksualne odnose? Pavlov odgovor nije odražavao grčku filozofiju (Kološanima 2:8). Za razliku od katoličkih teologa, on nigde nije preporučio celibatski asketski život u nekom manastiru ili samostanu, kao da su samci i samice bili posebno sveti i da su mogli da doprinesu svom spasenju svojim načinom života i molitvama.
6 Pavle je preporučio samaštvo „zbog teških vremena“ (1. Korinćanima 7:26). On je možda ukazivao na teška vremena kroz koja su hrišćani prolazili, što bi još više moglo da oteža brak (1. Korinćanima 7:28). Njegov savet hrišćanima koji nisu u braku bio je: „Dobro im je ako ostanu kao ja što sam.“ Udovcima je rekao: „Jesi li se odriješio od žene, ne traži žene“ (DK). O hrišćanskoj udovici je pisao: „Blaženija [je] ako ostane kao što jest, po mom savetu. A ja mislim da i ja imam Duha Božjega“ (1. Korinćanima 7:8, 27, 40).
Nema prinude da se ostane sam
7, 8. Šta pokazuje da Pavle nije primoravao nijednog hrišćanina da ostane sam?
7 Jehovin sveti duh nesumnjivo je vodio Pavla kad je on davao ovaj savet. Celo njegovo izlaganje o celibatu i braku pokazuje ravnotežu i uzdržavanje. On od toga ne pravi stvar vernosti ili nevernosti. Umesto toga, to je pitanje slobodnog izbora, s tim da ta ravnoteža naginje u korist samaštva za one koji mogu ostati čestiti u tom stanju.
8 Odmah nakon što je rekao da je „dobro čoveku da se ne dodirne žene“, Pavle je dodao: „Ali radi izbegavanja [„preovladavanja“, NW] bluda svaki da ima svoju ženu, i svaka žena da ima svoga muža“ (1. Korinćanima 7:1, 2). Nakon što je osobe koje nisu u braku i udovice savetovao da „ostanu kao ja što sam“, on je brzo dodao: „Ali ako nisu uzdržljivi, neka se žene i udaju, jer je bolje ženiti se nego upaljivati se [„izgarati od strasti“, NW]“ (1. Korinćanima 7:8, 9). I opet, njegov savet udovcima je bio: „Ne traži žene. A ako li se i oženiš, nijesi sagriješio“ (1. Korinćanima 7:27, 28, DK). Ovaj uravnotežen savet odražava slobodu izbora.
9. Prema Isusu i Pavlu, kako su i brak i samaštvo darovi od Boga?
9 Pavle je pokazao da su i brak i samaštvo darovi od Boga. „Ja bih hteo da svi ljudi budu kao ja; ali svaki ima svoj dar milosti od Boga: jedan na jedan, a drugi na drugi način“ (1. Korinćanima 7:7). On je bez sumnje imao na umu ono što je Isus rekao. Nakon što je potvrdio da je brak došao od Boga, Isus je pokazao da je voljno samaštvo zbog služenja interesima Kraljevstva jedan poseban dar: „Ne mogu svi razumeti tu reč, nego samo oni kojima je to dano. Jer ima evnuha koji su takvi još od utrobe materine, i ima ih koje su ljudi napravili takvim, a ima ih koji su se sami takvim radi kraljevstva nebeskoga učinili. Ko može razumeti neka razume [„Ko može napraviti mesta za to neka napravi mesta za to“, NW]“ (Matej 19:4-6, 11, 12).
Napraviti mesta za dar samaštva
10. Kako osoba može „napraviti mesta“ za dar samaštva?
10 Premda su i Isus i Pavle govorili o samaštvu kao o ’daru‘, ni jedan ni drugi nisu rekli da je to neki čudesan dar koji imaju samo neki. Isus je rekao da „ne prave svi ljudi mesta“ (NW) za taj dar i podstakao je one koji to mogu da učine da ’naprave mesta za to‘, kao što su Isus i Pavle učinili. Istina, Pavle je pisao: „Bolje [je] ženiti se nego upaljivati se [„izgarati od strasti“, NW]“, ali on je govorio o onima koji „nisu uzdržljivi“ (1. Korinćanima 7:9). U ranijim zapisima, Pavle je pokazao da hrišćani mogu izbeći da izgaraju od strasti (Galatima 5:16, 22-24). Hoditi po duhu znači dopustiti Jehovinom duhu da upravlja svakim našim korakom. Da li mladi hrišćani mogu to da učine? Mogu, ako se tesno drže Jehovine Reči. Psalmista je pisao: „Kako li će mladić [ili devojka] put svoj čist da održi? Pazeći na nj po rečima tvojim“ (Psalam 119:9).
11. Šta znači ’hoditi po duhu‘?
11 To uključuje da se čuvamo popustljivih ideja koje se šire posredstvom mnogih televizijskih emisija, filmova, članaka u časopisima, knjiga i tekstova pesama. Takve ideje su usmerene ka telu. Mladi hrišćanin ili mlada hrišćanka koja želi da napravi mesta za samaštvo treba da ’hodi ne po puti nego po duhu. Jer koji su po puti, puteno su raspoloženi, a koji su po duhu, duhovno su raspoloženi‘ (Rimljanima 8:4, 5). Duhovne stvari su pravedne, čestite, ljubazne, kreposne. Hrišćani, i mladi i stari, čine dobro da stalno ’misle o tome‘ (Filipljanima 4:8, 9).
12. Šta je u velikoj meri uključeno u pravljenje mesta za dar samaštva?
12 Pravljenje mesta za dar samaštva u velikoj meri je stvar usmeravanja srca ka tom cilju i molitve Jehovi za pomoć u težnji za time (Filipljanima 4:6, 7). Pavle je pisao: „Koji je tvrdo rešio, ne silom, već od svoje volje, i u srcu svome odlučio da mu kćer ostane devica [„da čuva svoje devičanstvo“, NW], dobro čini. Tako i onaj koji udaje svoju kćer [„ko daje svoje devičanstvo u braku“, NW] dobro čini, a koji ne udaje [„ko ne daje“, NW] bolje čini“ (1. Korinćanima 7:37, 38).
Samaštvo sa svrhom
13, 14. (a) Koje je poređenje apostol Pavle napravio između hrišćana koji nisu u braku i onih koji su u braku? (b) Koji je jedini način da hrišćanin koji nije u braku učini „bolje“ od onih koji su u braku?
13 Samaštvo nije samo po sebi hvale vredno. U kom smislu ono onda može biti „bolje“? Sve zavisi od toga kako osoba koristi slobodu koju ono donosi. Pavle je pisao: „Ja bih hteo da ste vi bez brige. Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, a ko je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi. I opet ima i razlike između žene i device. Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom, a koja je udata brine se za svetsko, kako će ugoditi mužu. Ovo govorim na korist vama samima, ne da vam podmetnem zamku, nego da vas vodim onome što je pristojno i sposobno da vas priveže [’i što znači stalno‘, NW] da služite Gospodu bez smetnje“ (1. Korinćanima 7:32-35).
14 Hrišćanin koji je sam i koji svoje bezbračno stanje koristi da teži za sebičnim ciljevima ne čini „bolje“ od hrišćana koji su u braku. On ostaje sam, ne „radi kraljevstva nebeskoga“, već iz ličnih razloga (Matej 19:12). Neoženjen čovek ili neudata žena treba da se ’brine za Gospodnje‘, da bude zabrinut kako će „ugoditi Gospodu“ i treba da ’stalno služi Gospodu bez smetnje‘. To znači da se nepodeljena pažnja poklanja služenju Jehovi i Hristu Isusu. Samo na taj način hrišćanski muškarci i žene koji nisu u braku čine „bolje“ od onih hrišćana koji su u braku.
Nesmetana aktivnost
15. Šta je srž Pavlove rasprave u 7. poglavlju 1. Korinćanima?
15 Pavlova celokupna rasprava u ovom poglavlju je sledeća: premda je brak opravdan i, pod izvesnim okolnostima, preporučljiv za neke, samaštvo je neosporno prednost za hrišćanske muškarce ili žene koji žele da služe Jehovi s minimalnom smetnjom. Dok je osoba koja je u braku „podeljena“ (Ča), hrišćanin koji nije u braku slobodan je da koncentriše pažnju na ’Gospodove stvari‘.
16, 17. Kako hrišćanin koji nije u braku može bolje koncentrisati pažnju na ’Gospodove stvari‘?
16 Šta su Gospodove stvari kojima hrišćanin koji nije u braku može slobodnije pokloniti pažnju od ljudi koji su u braku? U jednom drugom kontekstu, Isus je govorio o ’Božjim stvarima‘ — stvarima koje hrišćanin ne može da dâ caru (Matej 22:21). Te stvari u osnovi se odnose na život, obožavanje i službu hrišćanina (Matej 4:10; Rimljanima 14:8; 2. Korinćanima 2:17; 3:5, 6; 4:1).
17 Same osobe su uopšte uzev slobodnije da posvete vreme Jehovinoj službi, što može koristiti njihovoj duhovnosti i obimu njihove službe. Oni mogu provesti više vremena u ličnom studiju i u meditiranju. Sami hrišćani često mogu lakše uklopiti svoje čitanje Biblije u svoj raspored nego što mogu oni koji su u braku. Oni se mogu bolje pripremati za sastanke i za službu na terenu. Sve je to ’njima na korist‘ (1. Korinćanima 7:35).
18. Kako mnoga braća samci mogu pokazati da žele da služe Jehovi „bez smetnje“?
18 Mnoga braća samci koji već služe kao sluge pomoćnici slobodni su da kažu Jehovi: „Evo mene, mene pošalji“ (Isaija 6:8). Oni se mogu prijaviti da prisustvuju Školi za osposobljavanje slugu, koja je rezervisana za neoženjene sluge pomoćnike i starešine koji su slobodni da služe tamo gde je potreba veća. Čak i braća koja nisu slobodna da napuste svoju skupštinu mogu se staviti na raspolaganje da služe svojoj braći kao sluge pomoćnici ili starešine (Filipljanima 2:20-23).
19. Kako su mnoge sestre samice blagoslovljene, i koji je jedan način na koji one mogu biti blagoslov za skupštine?
19 Sestre samice, pošto nemaju ljudskog poglavara da se s njim savetuju i da mu se poveravaju, mogu biti spremnije da ’stave svoje breme na Gospoda‘ (Psalam 55:22, DK; 1. Korinćanima 11:3). To je posebno važno za sestre koje su same iz ljubavi prema Jehovi. Ako se s vremenom udaju, to bi bilo „samo u Gospodu“, to jest, samo za nekoga ko je predan Jehovi (1. Korinćanima 7:39). Starešine su zahvalne što u svojim skupštinama imaju neudate sestre; one često posećuju bolesne i stare i pomažu im. To donosi sreću svima koji su u to uključeni (Dela apostolska 20:35).
20. Kako mnogi hrišćani pokazuju da ’stalno služe Gospodu bez smetnje‘?
20 Mnogi mladi hrišćani uređuju svoje stvari tako da ’stalno služe Gospodu bez smetnje’ (1. Korinćanima 7:35, NW). Oni služe Jehovi kao punovremene sluge pioniri, misionari ili u jednoj od podružnica Watch Tower Societyja. I kakva su oni samo srećna grupa! Kako osvežava njihova prisutnost! Pa, u Jehovinim i Isusovim očima, oni su „kao rosa“ (Psalam 110:3).
Nema zaveta trajnog celibata
21. (a) Zašto je jasno da Pavle nije podsticao na davanje zaveta celibata? (b) Šta je on mislio kad je govorio o ’prolaženju cveta mladosti‘?
21 Jedna ključna stvar u Pavlovom savetu jeste da bi hrišćani učinili „dobro“ ako bi u svom životu napravili mesta za samaštvo (1. Korinćanima 7:1, 8, 26, 37). Međutim, on ih ni na koji način ne poziva da daju neki zavet celibata. Nasuprot tome, on je napisao: „Ako neko misli da neispravno postupa prema svom devičanstvu, ako je ono prošlo cvet mladosti, i tako treba da bude, neka čini šta želi; on ne greši. Neka stupi u brak“ (1. Korinćanima 7:36, NW). Jedna grčka reč (hiperakmos) koja se prevodi ’proći cvet mladosti‘ doslovno znači „iza najviše tačke“ i ukazuje na prolazak najvišeg talasa seksualne želje. Zato oni koji su nekoliko godina proveli u samačkom stanju i koji konačno osećaju da treba da uđu u brak, potpuno su slobodni da uđu u brak sa suvernikom (2. Korinćanima 6:14).
22. Zašto je u svakom pogledu korisno da hrišćanin ne ulazi u brak premlad?
22 Godine koje mladi hrišćanin provede služeći Jehovi bez smetnje jesu mudra investicija. One omogućuju njemu ili njoj da stekne praktičnu mudrost, iskustvo i uvid (Poslovice 1:3, 4). Osoba koja je ostala sama zbog Kraljevstva u daleko je boljem položaju da kasnije, ako to odluči, preuzme odgovornosti bračnog života i možda roditeljstva.
23. Šta neki koji razmišljaju o braku mogu imati na umu, ali koje će pitanje biti osmotreno u sledećim člancima?
23 Neki hrišćani koji su više godina proveli služeći Jehovi punovremeno u samačkom stanju pažljivo biraju svog budućeg bračnog druga s ciljem da ostanu u nekom obliku punovremene službe. To je sigurno krajnje pohvalno. Neki čak mogu planirati da uđu u brak s idejom da ne dozvole da im njihov brak na bilo koji način omete službu. Ali, da li hrišćanin koji je u braku treba da oseća da je slobodan da se koncentriše na svoju službu Jehovi kao kad je bio sam ili kad je bila sama? To pitanje biće osmotreno u sledećim člancima.
Za ponavljanje
◻ Zašto je apostol Pavle osećao potrebu da piše skupštini u Korintu?
◻ Zašto znamo da Pavle nije preporučio neki monaški način života?
◻ Kako osoba može „napraviti mesta“ za samaštvo?
◻ Kako sestrama samicama može koristiti njihovo samačko stanje?
◻ Na koje načine braća samci mogu iskoristiti slobodu da služe Jehovi „bez smetnje“?
[Pitanja za razmatranje]