Traži utehu od Jehove
Traži utehu od Jehove
„Bog ustrajnosti i utehe da vam da da složno mislite među sobom po Isusu Hristu“ (RIMLJANIMA 15:5).
1. Zašto svaki dan donosi sve veću potrebu za utehom?
SVAKI dan koji prođe nosi sa sobom rastuću potrebu za utehom. Kao što je jedan biblijski pisac primetio pre više od 1 900 godina, „cela tvorevina Božja zajedno s nama uzdiše i muči se do sada“ (Rimljanima 8:22, Ča). U naše vreme ’uzdisanje‘ i ’muka‘ veći su nego ikada. Od Prvog svetskog rata, čovečanstvo je podnosilo jednu krizu za drugom u obliku ratova, kriminala i prirodnih katastrofa koje su često povezane s čovekovim rđavim upravljanjem zemljom (Otkrivenje 11:18).
2. (a) Koga najviše treba kriviti za sadašnje jade čovečanstva? (b) Koja činjenica nam pruža temelj za utehu?
2 Zašto u naše vreme ima toliko mnogo patnje? Opisujući zbacivanje Sotone s nebesa nakon rođenja Kraljevstva godine 1914, Biblija odgovara: „Teško zemlji i moru! Jer đavo siđe k vama pun srdnje velike, znajući da je kratko vreme njegovo“ (Otkrivenje 12:12). Jasan dokaz ispunjavanja tog proročanstva znači da smo stigli skoro do kraja Sotoninog zlog vladanja. Koliko je utešno znati da će se život na zemlji uskoro vratiti u mirno stanje koje je postojalo pre nego što je Sotona naveo naše praroditelje na pobunu!
3. Kada ljudima nije bila potrebna uteha?
3 Na početku, Stvoritelj čoveka obezbedio je divan park kao dom za prvi ljudski par. On se nalazio na području nazvanom Eden, što znači „Uživanje“ ili „Zadovoljstvo“ (Postanje 2:8, fusnota u NW). Osim toga, Adam i Eva su uživali u savršenom zdravlju, sa izgledom da nikada ne umru. Razmisli samo o mnogim područjima na kojima su mogli razvijati svoje sposobnosti — baštovanstvo, umetnost, građevinarstvo, muzika. Razmisli takođe o svim delima stvaranja koja su mogli proučavati dok su izvršavali svoj nalog da podlože zemlju i da je učine rajem (Postanje 1:28). Zaista, život Adama i Eve bio bi ispunjen, ne uzdisanjem i mukom, već zadovoljstvom i uživanjem. Očigledno, njima ne bi bila potrebna uteha.
4, 5. (a) Zašto su Adam i Eva pali na ispitu poslušnosti? (b) Kako je čovečanstvu postala potrebna uteha?
4 Međutim, bilo je potrebno da Adam i Eva razvijaju duboku ljubav i cenjenje prema svom ljubaznom nebeskom Ocu. Takva ljubav bi ih motivisala da slušaju Boga pod svim okolnostima. (Uporedi s Jovanom 14:31.) Nažalost, oba naša praroditelja propustila su da slušaju svog pravednog Suverena, Jehovu. Umesto toga, dozvolili su sebi da dođu pod zlo vladanje palog anđela, Sotone Đavola. Sotona je bio taj koji je iskušao Evu da sagreši i jede zabranjeni plod. Zatim je Adam sagrešio kada je i on jeo plod sa drveta u pogledu koga je Bog jasno upozorio: „U koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:17).
5 Tako je taj grešni par počeo da umire. Kada je izrekao smrtnu kaznu, Bog je takođe rekao Adamu: „Zemlja će biti prokleta s tebe. S mukom ćeš se od nje hraniti svih dana veka svoga; trnje i korov će ti rađati, i ti ćeš jesti zelje poljsko“ (Postanje 3:17, 18). Tako su Adam i Eva izgubili izgled da neobrađenu zemlju učine rajem. Izbačeni iz Edena, morali su da usredsrede svoju energiju na to da se dokopaju hrane sa zemlje koja je bila prokleta. Njihovim potomcima, pošto su nasledili to grešno stanje umiranja, u velikoj meri je bila potrebna uteha (Rimljanima 5:12).
Utešno obećanje ispunjeno
6. (a) Kakvo je utešno obećanje dao Bog nakon što je čovečanstvo palo u greh? (b) Koje je proročanstvo u pogledu utehe izgovorio Lameh?
6 Kada je osudio podstrekača čovekove pobune, Jehova je dokazao da je ’Bog utehe‘ (Rimljanima 15:5). On je to učinio time što je obećao da će poslati ’seme‘ koje će konačno osloboditi Adamovo potomstvo od katastrofalnih posledica Adamove pobune (1. Mojsijeva 3:15, DK). S vremenom, Bog je takođe obezbedio predsjaje tog oslobođenja. Na primer, on je nadahnuo Lameha, dalekog Adamovog potomka preko njegovog sina Sita, da prorekne ono što će Lamehov sin učiniti: „Ovaj će nas odmoriti od poslova naših i od teškog truda ruku naših što nam zadaje zemlja koju prokle Gospod“ (Postanje 5:29). U skladu s ovim obećanjem, dečak je bio nazvan Noje, što se smatra da znači „Odmor“ ili „Uteha“.
7, 8. (a) Koja situacija je navela Jehovu da oseća žalost što je stvorio čoveka, i kao odgovor na to šta je On nameravao da učini? (b) Kako je Noje živeo prema značenju svog imena?
7 U međuvremenu, Sotona je pridobijao sledbenike među nekim nebeskim anđelima. Oni su se materijalizovali kao ljudi i uzimali za žene privlačne Adamove potomkinje. Takve neprirodne veze nadalje su iskvarile ljudsko društvo i proizvele bezbožnu rasu Nefilima, „obarača“, koji su ispunili zemlju nasiljem (Postanje 6:1, 2, 4, 11: Juda 6). „Gospod vide da je nevaljalstvo ljudi veliko na zemlji... i Gospod se pokaja što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu“ (Postanje 6:5, 6).
8 Jehova je nameravao da uništi taj zli svet posredstvom globalnog potopa, ali najpre je uredio da Noje izgradi jednu arku da bi sačuvao život. Tako su ljudska rasa i životinjske vrste bili spaseni. Koje olakšanje mora da su osećali Noje i njegova porodica nakon Potopa, kada su izašli iz arke na očišćenu zemlju! Koliko je bilo utešno ustanoviti da je prokletstvo nad zemljom bilo skinuto, što je poljoprivrednu aktivnost učinilo mnogo lakšom! Zaista, Lamehovo proročanstvo se pokazalo istinitim, i Noje je živeo prema značenju svog imena (Postanje 8:21). Kao veran sluga Božji, Noje je bio sredstvo za donošenje izvesne mere „utehe“ čovečanstvu. Međutim, zao uticaj Sotone i njegovih demonskih anđela nije bio okončan Potopom, a čovečanstvo i dalje uzdiše pod teretom greha, bolesti i smrti.
Neko veći od Noja
9. Kako je Isus Hrist dokazao da je pomoćnik i utešitelj za pokajnike?
9 Konačno, na kraju oko 4 000 godina ljudske istorije, obećano Seme je stiglo. Podstaknut velikom ljubavlju prema čovečanstvu, Jehova Bog je poslao svog jedinorođenog Sina na zemlju da umre kao otkup za grešno čovečanstvo (Jovan 3:16). Isus Hrist donosi veliko olakšanje pokajničkim grešnicima koji iskazuju veru u njegovu žrtvenu smrt. Svi koji predaju svoj život Jehovi i postanu kršteni učenici njegovog Sina, doživljavaju trajno osveženje i utehu (Matej 11:28-30; 16:24). Uprkos njihovoj nesavršenosti, oni pronalaze duboku radost u služenju Bogu s čistom savešću. Koliko je za njih utešno saznanje da će, ako i dalje iskazuju veru u Isusa, biti nagrađeni večnim životom! (Jovan 3:36; Jevrejima 5:9). Ako zbog slabosti počine ozbiljan greh, oni tada imaju pomoćnika, ili utešitelja, u uskrsnulom Gospodu Isusu Hristu (1. Jovanova 2:1, 2, NW). Time što priznaju takav greh i preduzimaju biblijske korake kako bi izbegli da budu oni koji upražnjavaju greh, oni postižu olakšanje, znajući da je ’Bog veran i pravedan da im oprosti grehe‘ (1. Jovanova 1:9; 3:6; Poslovice 28:13).
10. Šta učimo iz čuda koja je Isus izvršavao kada je bio na zemlji?
10 Dok je bio na zemlji, Isus je takođe donosio osveženje time što je oslobađao demonima opsednute, lečio svaku vrstu bolesti i podizao u život voljene umrle. Istina, takva čuda su bila samo od privremene koristi, pošto su oni koji su tako bili blagoslovljeni kasnije ostarili i umrli. Ipak, Isus je na taj način ukazao na trajne buduće blagoslove koje će izliti na celo čovečanstvo. Pošto je sada moćan nebeski Kralj, on će uskoro učiniti više od toga da samo istera demone. On će ih baciti zajedno s njihovim vođom, Sotonom, u stanje neaktivnosti. Tada će započeti slavna Hiljadugodišnja Hristova vladavina (Luka 8:30, 31; Otkrivenje 20:1, 2, 6).
11. Zašto je Isus sebe nazvao ’gospodarem od subote‘?
11 Isus je rekao da je on ’gospodar od subote‘, a mnoga izlečenja izvršavao je na sabatni dan (Matej 12:8-13; Luka 13:14-17; Jovan 5:15, 16; 9:14). Zašto baš tada? Pa, sabat je bio deo Božjeg Zakona Izraelu i stoga je služio kao ’senka budućih dobara‘ (Jevrejima 10:1). Šest radnih dana u sedmici podsećaju nas na proteklih 6 000 godina čovekovog robovanja Sotoninom tlačiteljskom vladanju. Sabatni dan na kraju sedmice podseća nas na utešan odmor koji će čovečanstvo doživeti tokom Hiljadugodišnje vladavine Većeg Noja, Isusa Hrista. (Uporedi s 2. Petrovom 3:8.)
12. Koja utešna iskustva možemo radosno iščekivati?
12 Kakvo će olakšanje osećati zemaljski podanici Hristovog vladanja kada, napokon, budu potpuno oslobođeni Sotoninog zlog uticaja! Daljnja uteha nastupiće dok budu doživljavali izlečenje svojih telesnih, emocionalnih i mentalnih oboljenja (Isaija 65:17). Zatim, razmisli samo o njihovom ushićenju dok počinju da izražavaju dobrodošlicu voljenim osobama koje se vraćaju iz mrtvih! Na ove načine Bog će „otrti svaku suzu od očiju njihovih“ (Otkrivenje 21:4). Dok se koristi od Isusove otkupne žrtve budu progresivno primenjivale, poslušni podanici Božjeg Kraljevstva napredovaće ka savršenstvu, bivajući potpuno oslobođeni od svih loših posledica Adamovog greha (Otkrivenje 22:1-5). Onda će Sotona biti oslobođen „na malo vremena“ (Otkrivenje 20:3, 7). Svi ljudi koji verno budu podržavali Jehovin pravedni suverenitet biće nagrađeni večnim životom. Zamisli neizrecivu radost i olakšanje kad budemo potpuno ’oslobođeni ropstva propadljivosti‘! Tako će poslušno čovečanstvo uživati ’slobodu slave dece Božije‘ (Rimljanima 8:21, Ča).
13. Zašto je svim pravim hrišćanima potrebna uteha koju Bog obezbeđuje?
13 U međuvremenu, mi smo i dalje izloženi uzdisanju i muci što je zajedničko svima koji žive usred Sotoninog zlog sistema. Sve veći broj fizičkih bolesti i emocionalnih poremećaja pogađaju sve vrste ljudi, uključujući i verne hrišćane (Filipljanima 2:25-27; 1. Solunjanima 5:14). Osim toga, kao hrišćani često podnosimo nepravedno izrugivanje i progonstvo kojima nas Sotona obasipa jer ’više slušamo Boga negoli ljude‘ (Dela apostolska 5:29). Stoga, da bismo ustrajali u vršenju Božje volje sve do kraja Sotoninog sveta, potrebna nam je uteha, pomoć i snaga koju On obezbeđuje.
Gde pronaći utehu
14. (a) Kakvo je obećanje dao Isus u noći pre svoje smrti? (b) Šta je neophodno da bismo imali potpunu korist iz utehe Božjeg svetog duha?
14 U noći pre svoje smrti, Isus je razjasnio svojim vernim apostolima da će ih uskoro napustiti i da će se vratiti svom Ocu. To ih je uznemirilo i ožalostilo (Jovan 13:33, 36; 14:27-31). Shvatajući njihovu potrebu za daljnjom utehom, Isus je obećao: „Ja ću umoliti Oca, i on će vam dati drugog utešitelja, da bude uvek s vama“ (Jovan 14:16). Isus je ovde ukazivao na Božji sveti duh, koji je bio izliven na njegove učenike 50 dana nakon njegovog uskrsenja. a Između ostalog, Božji duh ih je utešio tokom njihovih kušnji i ojačao ih da nastave da vrše Božju volju (Dela apostolska 4:31). Međutim, takvu pomoć ne treba smatrati kao nešto što automatski dolazi. Da bi od nje imao potpunu korist, svaki hrišćanin se i dalje mora moliti za utešnu pomoć koju Bog obezbeđuje posredstvom svog svetog duha (Luka 11:13).
15. Koji su neki od načina na koje nam Jehova obezbeđuje utehu?
15 Još jedan način na koji Bog pruža utehu jeste posredstvom svoje Reči, Biblije. Pavle je napisao: „Jer što se unapred napisa, za našu se nauku napisa, da trpljenjem i utehom Pisma nadu imamo“ (Rimljanima 15:4). To ukazuje na potrebu da redovno proučavamo i meditiramo o stvarima zapisanim u Bibliji i u publikacijama temeljenim na Bibliji. Takođe treba da budemo redovni u posećivanju hrišćanskih sastanaka, na kojima se iznose utešne misli iz Božje Reči. Jedan od glavnih ciljeva takvih skupova jeste da ohrabrujemo jedni druge (Jevrejima 10:25).
16. Na šta treba da nas podstaknu Božje utešne pripreme?
16 Pavlovo pismo Rimljanima nadalje pokazuje dobre rezultate koje dobijamo ako koristimo Božje utešne pripreme. „Bog ustrajnosti i utehe“, pisao je Pavle „da vam da da složno mislite među sobom po Isusu Hristu, da svi zajedno na jedna usta slavite Boga i Oca Gospoda našega Isusa Hrista“ (Rimljanima 15:5, 6). Da, time što u potpunosti koristimo Božje utešne pripreme, postaćemo sličniji našem hrabrom Vođi, Isusu Hristu. To će nas podstaći da i dalje koristimo naša usta da slavimo Boga u našem delu svedočenja, na našim sastancima, u privatnim razgovorima sa suvernicima i u našim molitvama.
U vreme teške kušnje
17. Kako je Jehova utešio svog Sina, i s kojim rezultatom?
17 Isus je osećao „tugu“ i „muku“ u noći pre svoje bolne smrti (Matej 26:37, 38). Stoga se povukao malo dalje od svojih učenika i molio se svom Ocu za pomoć. Bio je „uslišen radi svoje pobožnosti“ (Jevrejima 5:7). Biblija izveštava da se ’[Isusu] javi anđeo s neba i krepi ga‘ (Luka 22:43). Hrabar i muževan način na koji se Isus posle toga suočio sa svojim protivnicima jeste dokaz da je način na koji je Bog utešio svog Sina bio najefikasniji (Jovan 18:3-8, 33-38).
18. (a) Koji period u životu apostola Pavla je bio naročito tegoban? (b) Kako mi možemo biti uteha vrednim, samilosnim starešinama?
18 Apostol Pavle je takođe prolazio kroz periode teške kušnje. Na primer, njegova služba u Efesu bila je obeležena ’suzama [njegovim] i judejskim zamkama‘ (Dela apostolska 20:17-20). Konačno, Pavle je napustio Efes nakon što su pristalice boginje Artemide uzbunile grad zbog njegove propovedničke aktivnosti (Dela apostolska 19:23-29, Ča; 20:1). Dok je Pavle plovio na sever prema gradu Troadi, nešto drugo ga je strašno tištalo. Nešto pre meteža u Efesu, dobio je jedan uznemiravajući izveštaj. Mlada skupština u Korintu bila je mučena neslogom, i tolerisala je blud. Stoga je iz Efesa Pavle napisao jedno pismo sa snažnim ukorom u nadi da će se situacija popraviti. Nije mu bilo lako da to uradi. „U velikoj žalosti i tužnog srca i s mnogim suzama pisah vama“, otkrio je kasnije u jednom drugom pismu (2. Korinćanima 2:4). Poput Pavla, samilosnim starešinama nije lako da daju popravni savet i ukor, delimično zbog toga što su odveć svesni svojih vlastitih slabosti (Galatima 6:1). Stoga, budimo uteha onima koji preuzimaju vođstvo među nama time što se spremno odazivamo na ljubazan, na Bibliji temeljen savet (Jevrejima 13:17).
19. Zašto je Pavle otišao iz Troade za Makedoniju, i kako je na kraju dobio olakšanje?
19 Dok je bio u Efesu, Pavle nije samo pisao braći u Korintu, već je takođe poslao Tita da im pomogne, naloživši mu da ga izvesti o njihovoj reakciji na pismo. Pavle se nadao da će presresti Tita u Troadi. Tamo je Pavle bio blagoslovljen izvrsnim prilikama da pravi učenike. Ali to nije ublažilo njegovu brigu jer Tit još nije stigao (2. Korinćanima 2:12, 13). Stoga je otputovao dalje u Makedoniju, nadajući se da će se tamo sresti s Titom. Pavlovu zabrinutost otežavalo je snažno protivljenje njegovoj službi. „Od kad dođosmo u Makedoniju“, objašnjava, „nikakva mira nemaše put naša, nego u svemu imasmo nevolje: napolju borbe, unutra strah. Ali Bog koji teši ponižene, uteši nas dolaskom Titovim“ (2. Korinćanima 7:5, 6). Kakvo je to bilo olakšanje kada je Tit konačno došao da ispriča Pavlu o pozitivnoj reakciji Korinćana na njegovo pismo!
20. (a) Kao u Pavlovom slučaju, koji je još jedan važan način na koji Jehova obezbeđuje utehu? (b) Šta će se razmatrati u sledećem članku?
20 Pavlovo iskustvo je utešno za današnje Božje sluge, od kojih se mnogi takođe suočavaju s kušnjama koje uzrokuju da budu „obeshrabreni“, ili „depresivni“ (Phillips). Da, „Bog koji teši“ zna naše pojedinačne potrebe i može nas koristiti da utešavamo jedni druge, baš kao što je Pavle bio utešen Titovim izveštajem o pokajničkom stavu Korinćana (2. Korinćanima 7:11-13). U našem sledećem članku razmotrićemo Pavlov srdačan odgovor Korinćanima i kako nam to može pomoći da budemo efikasni učesnici u današnjoj Božjoj utehi.
[Fusnota]
a Jedno od glavnih delovanja Božjeg duha na hrišćane iz prvog veka bilo je da ih pȍmaže kao usvojene duhovne sinove Božje i Isusovu braću (2. Korinćanima 1:21, 22). To je rezervisano samo za 144 000 Hristovih učenika (Otkrivenje 14:1, 3). Danas je ogromnoj većini hrišćana ljubazno pružena nada večnog života na rajskoj zemlji. Iako nisu pomazani, oni takođe dobijaju pomoć i utehu Božjeg svetog duha.
Možeš li odgovoriti?
◻ Kako je čovečanstvu uteha postala potrebna?
◻ Kako je Isus dokazao da je veći od Noja?
◻ Zašto je Isus sebe nazvao ’gospodarem od subote‘?
◻ Kako Bog danas obezbeđuje utehu?
[Pitanja za razmatranje]
[Mapa/Slika na 10. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
Pavle je doživeo veliku utehu posredstvom Titovog izveštaja o Korinćanima
MAKEDONIJA
Filipi
GRČKA
Korint
AZIJA
Troada
Efes