Učestvovati u utehi koju Jehova pruža

„Mi se čvrsto nadamo za vas znajući da vi učestvujete kako u stradanjima tako i u utesi“ (2. KORINĆANIMA 1:7, Ča).

1, 2. Kakvo je bilo iskustvo mnogih koji su u današnje vreme postali hrišćani?

 MNOGI današnji čitaoci Kule stražare odrasli su bez spoznanja Božje istine. Možda je to i s tobom slučaj. Ako jeste, priseti se kako si se osećao kad su tvoje oči razumevanja počele da se otvaraju. Na primer, kada si prvi put razumeo da mrtvi ne pate već da su bez svesti, zar nisi osetio olakšanje? A kada si saznao o nadi za mrtve, da će milijarde biti uskrsnute u život u Božjem novom svetu, zar nisi bio utešen? (Propovednik 9:5, 10; Jovan 5:28, 29).

² A šta je s Božjim obećanjem da okonča zloću i da pretvori ovu planetu u raj? Kada si saznao za to, zar te to nije utešilo i ispunilo gorljivim iščekivanjem? Kako si se osećao kada si prvi put saznao za mogućnost da nikada ne umreš, već da preživiš za taj dolazeći zemaljski Raj? Nema sumnje da si bio oduševljen. Da, ti si postao primalac Božje utešne poruke koju sada širom sveta propovedaju Jehovini svedoci  (Psalam 37:9-11, 29; Jovan 11:26; Otkrivenje 21:3-5).

3. Zašto oni koji drugima prenose Božju utešnu poruku takođe podnose nevolju?

³ Međutim, kad si pokušao da preneseš biblijsku poruku drugima, takođe si shvatio da ’nemaju svi veru‘ (2. Solunjanima 3:2). Možda su ti se neki od bivših prijatelja rugali zato što izražavaš veru u biblijska obećanja. Možda si čak pretrpeo progonstvo zbog toga što si nastavio da proučavaš Bibliju u povezanosti s Jehovinim svedocima. Protivljenje se možda pojačavalo dok si počinjao da se menjaš kako bi svoj život uskladio s biblijskim načelima. Počeo si da doživljavaš nevolju koju Sotona i njegov svet nanose svima koji prihvataju Božju utehu.

4. Na koje različite načine novozainteresovane osobe mogu reagovati na nevolju?

⁴ Nažalost, kao što je Isus prorekao, nevolja uzrokuje da se neki spotiču i prestaju da se druže sa hrišćanskom skupštinom (Matej 13:5, 6, 20, 21). Drugi podnose nevolju tako što svoje misli i dalje usmeravaju na utešna obećanja za koja su saznali. Konačno predaju svoj život Jehovi i krštavaju se kao učenici njegovog Sina, Isusa Hrista (Matej 28:19, 20; Marko 8:34). Naravno, nevolja ne prestaje kada se hrišćanin krsti. Na primer, za nekoga ko ima nemoralnu prošlost, ostati čestit može značiti tešku borbu. Drugi se moraju boriti sa stalnim protivljenjem članova porodice koji nisu u veri. Kakva god da je nevolja, svi koji verno teže za životom predanja Bogu mogu biti sigurni u jednu stvar. Na veoma ličan način doživeće Božju utehu i pomoć.

„Bog svake utehe“

5. Pored mnogih kušnji koje je Pavle pretrpeo, šta je takođe doživeo?

⁵ Apostol Pavle je bio čovek koji je duboko cenio utehu koju Bog obezbeđuje. Nakon naročito tegobnog vremena u Aziji i Makedoniji, on je doživeo veliko olakšanje kada je čuo da je korintska skupština dobro reagovala na njegovo pismo ukora. To ga je podstaklo da im napiše drugo pismo, koje sadrži sledeći izraz hvale: „Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista, Otac milosrđa [„nežnih milosrđa“, NW] i Bog svake utehe, koji nas teši u svakoj nevolji našoj“ (2. Korinćanima 1:3, 4).

6. Šta učimo iz Pavlovih reči koje se nalaze u 2. Korinćanima 1:3, 4?

⁶ Ove nadahnute reči mnogo govore. Hajde da ih analiziramo. Kad Pavle izražava hvalu ili zahvalnost Bogu, ili kad ga moli u svojim pismima, obično nalazimo da on takođe uključuje duboko cenjenje prema Isusu, Poglavaru hrišćanske skupštine (Rimljanima 1:8; 7:25; Efescima 1:3; Jevrejima 13:20, 21). Dakle, Pavle je uputio ovaj izraz hvale ’Bogu i ocu Gospoda našega Isusa Hrista‘. Zatim, prvi put u svojim spisima, koristi grčku imenicu prevedenu ’nežna milosrđa‘. Ova imenica potiče od jedne reči koja se koristi da izrazi žalost zbog patnje drugoga. Tako Pavle opisuje Božja nežna osećanja prema bilo kom od Njegovih vernih slugu koji podnose nevolju — nežna osećanja koja podstiču Boga da milosrdno deluje u njihovu korist. Konačno, Pavle je gledao na Jehovu kao na izvor ove poželjne osobine time što ga je nazvao ’ocem nežnih milosrđa‘.

7. Zašto se može reći da je Jehova ’Bog svake utehe‘?

⁷ Božja ’nežna milosrđa‘ donose olakšanje osobi koja podnosi nevolju. Zato Pavle nastavlja da opisuje Jehovu kao ’Boga svake utehe‘. Dakle, kakvu god utehu da možda doživimo zbog ljubaznosti suvernika, možemo gledati na Jehovu kao na izvor. Ne postoji  stvarna, trajna uteha a da ne potiče od Boga. Nadalje, on je taj koji je stvorio čoveka po svom obličju, i time nam omogućio da budemo utešitelji. I Božji sveti duh je to što motiviše njegove sluge da pokazuju nežno milosrđe prema onima koji su u potrebi za utehom.

Poučeni da budu utešitelji

8. Iako Bog nije izvor naših kušnji, kakve korisne učinke na nas može imati to što podnosimo nevolju?

⁸ Iako Jehova Bog dozvoljava različite kušnje koje snalaze njegove verne sluge, on nikada nije izvor takvih kušnji (Jakov 1:13). Međutim, uteha koju on pruža kad podnosimo nevolju može nas poučiti da budemo osetljiviji na potrebe drugih. S kojim rezultatom? „Da bismo utehom kojom nas same Bog teši mogli utešiti one koji su u kakvoj nevolji“ (2. Korinćanima 1:4). Tako nas Jehova poučava da budemo efikasni učesnici u njegovoj utehi sa suvernicima i onima koje srećemo u našoj službi dok oponašamo Hrista i ’utešavamo sve žalosne‘ (Isaija 61:2; Matej 5:4).

9. (a) Šta će nam pomoći da podnosimo patnje? (b) Kako su drugi utešeni kada mi verno ustrajemo u nevolji?

⁹ Pavle je izdržao mnoge patnje, zahvaljujući obilju utehe koju je dobio od Boga preko Hrista (2. Korinćanima 1:5). I mi možemo doživeti obilje utehe time što meditiramo o Božjim dragocenim obećanjima, time što se molimo za podršku njegovog svetog duha i time što doživljavamo Božje odgovore na naše molitve. Tako ćemo biti ojačani da nastavimo da podržavamo Jehovin suverenitet i dokazujemo da je Đavo lažov (Jov 2:4; Poslovice 27:11). Kad verno izdržimo bilo koji oblik nevolje, mi treba da, poput Pavla, svu zaslugu pripišemo Jehovi, čija uteha omogućuje hrišćanima da ostanu verni pod kušnjom. Ustrajnost vernih hrišćana utešno deluje na bratstvo, čineći druge odlučnima da ’podnose iste muke‘ (2. Korinćanima 1:6).

10, 11. (a) Koje su neke stvari koje su prouzrokovale patnju skupštini drevnog Korinta? (b) Kako je Pavle utešio korintsku skupštinu, i kakvu je nadu on izrazio?

¹⁰ Korinćani su imali svoj udeo u patnjama koje snalaze sve prave hrišćane. Osim toga, bio im je potreban savet da isključe jednog nepokajničkog bludnika (1. Korinćanima 5:1, 2, 11, 13). Propust da se preduzme ovaj postupak i da se okončaju razdor i nesloge nanela je sramotu skupštini. Ali oni su na kraju primenili Pavlov savet i pokazali iskreno pokajanje. Stoga ih je srdačno pohvalio i rekao da ga je utešila njihova izvrsna reakcija na njegovo pismo (2. Korinćanima 7:8, 10, 11, 13). Očigledno, isključena osoba takođe se pokajala. Zato ih je Pavle savetovao da mu ’oproste i da ga teše, da ne bi prevelika žalost na njega pala‘ (2. Korinćanima 2:7).

¹¹ Pavlovo drugo pismo sigurno je utešilo korintsku skupštinu. I to je bila jedna od njegovih namera. On je objasnio: „Mi se čvrsto nadamo za vas znajući da vi učestvujete kako u stradanjima tako i u utesi“ (2. Korinćanima 1:7, Ča). Na kraju svog pisma, Pavle je podstakao: „Utešavajte se... i Bog ljubavi i mira biće s vama“ (2. Korinćanima 13:11).

12. Koju potrebu imaju svi hrišćani?

¹² Koju važnu pouku možemo izvući iz ovoga! Svi članovi hrišćanske skupštine treba da ’učestvuju u utehi‘ koju Bog pruža posredstvom svoje Reči, svog svetog duha i svoje zemaljske organizacije. Čak i isključene osobe mogu biti u potrebi za utehom ako su se pokajale i ispravile svoj pogrešan put. Stoga je ’verni i razboriti rob‘ (NW) uveo jednu milosrdnu pripremu kako bi  im se pomoglo. Jednom godišnje dvojica starešina mogu posetiti izvesne isključene osobe. One možda više ne pokazuju buntovan stav niti su upletene u težak greh i možda im je potrebna pomoć da bi preduzele neophodne korake da bi ponovo bile primljene (Matej 24:45; Jezekilj 34:16).

Pavlova nevolja u Aziji

13, 14. (a) Kako je Pavle opisao vreme žestoke nevolje koju je doživeo u Aziji? (b) Koji je događaj Pavle možda imao u mislima?

¹³ Vrsta patnje koju je korintska skupština doživela do tog trenutka nije se mogla uporediti s mnogim nevoljama koje je Pavle morao podneti. Stoga ih je mogao podsetiti: „I nećemo, braćo, da ne znate za nevolju koja nam se dogodi u Aziji, kad nam je i preko snage naše teško bilo, tako da se nismo nadali ni da ćemo život svoj sačuvati. I mi smatrasmo kao sigurno da ćemo biti smrti predani, da ne bismo pouzdanje svoje u sebe stavili, nego u Boga koji uskrsava mrtve. On nas je izbavio i izbaviće od takve smrti, on, u koga se uzdamo da će nas i opet izbaviti“ (2. Korinćanima 1:8-10).

¹⁴ Neki izučavaoci Biblije veruju da je Pavle ukazivao na metež u Efesu, koji je mogao koštati života Pavla kao i njegovu dvojicu saputnika iz Makedonije, Gaja i Aristarha. Ovu dvojicu hrišćana su silom odvukli u pozorište ispunjeno ruljom koja je ’vikala govoreći: velika je Artemida [boginja] efeska!‘ Konačno, gradski zvaničnik je uspeo da utiša mnoštvo. To što je bio ugrožen život Gaja i Aristarha, mora da je u velikoj meri uznemirilo Pavla. U stvari, on je želeo da uđe i rezonuje s tom fanatičnom ruljom, ali bio je sprečen da rizikuje život na ovaj način (Dela apostolska 19:26-41, Ča).

15. Koja je ekstremna situacija možda opisana u 1. Korinćanima 15:32?

¹⁵ Međutim, Pavle je možda opisivao jednu situaciju daleko ekstremniju od prethodnog incidenta. U svom prvom pismu Korinćanima, Pavle je pitao: „Jer ako sam se za ljudske stvari borio sa zverovima u Efesu, kakva mi je korist od toga?“ (1. Korinćanima 15:32). To možda znači da su Pavlov život ugrožavali ne samo zverski ljudi već i doslovne divlje životinje na efeskom stadionu. Ponekad su kriminalci bili kažnjavani tako što su prisiljavani da se bore s divljim zverima dok su krvožedna mnoštva to posmatrala. Ako je Pavle želeo reći da se suočavao s doslovnim divljim zverima, mora da je u poslednjem trenutku bio čudom pošteđen okrutne smrti, baš kao što je Danilo bio spasen iz usta doslovnih lavova (Danilo 6:22).

Današnji primeri

16. (a) Zašto se mnogi Jehovini svedoci mogu poistovetiti s nevoljama koje je pretrpeo Pavle? (b) U šta možemo biti sigurni u pogledu onih koji su umrli zbog svoje vere? (v) Koji je dobar učinak nastao kada su hrišćani za dlaku izbegli smrt?

¹⁶ Mnogi današnji hrišćani mogu razumeti nevolje koje je pretrpeo Pavle (2. Korinćanima 11:23-27). Danas su hrišćani takođe ’preko [svoje] snage opterećeni‘, a mnogi se suočavaju sa situacijama u kojima ’nisu sigurni za svoj život‘ (2. Korinćanima 1:8, Ča). Mnogi su umrli od ruku masovnih ubica i okrutnih progonilaca. Možemo biti sigurni da im je Božja utešna sila omogućila da ustraju i da su umrli sa srcem i mislima čvrsto usmerenim na ispunjenje njihove nade, bilo da je nebeska ili zemaljska (1. Korinćanima 10:13; Filipljanima 4:13; Otkrivenje 2:10). U drugim slučajevima, Jehova je upravljao stvarima i naša braća su bila izbavljena od smrti. Nema sumnje  da su oni koji su iskusili takvo izbavljenje razvili jače poverenje „u Boga koji uskrsava mrtve“ (2. Korinćanima 1:9). Nakon toga, oni su mogli govoriti s još većim uverenjem dok su Božju utešnu poruku prenosili drugima (Matej 24:14).

17-19. Koja iskustva pokazuju da su naša braća u Ruandi bila učesnici u Božjoj utehi?

¹⁷ Nedavno su naša draga braća u Ruandi prošla kroz iskustvo slično iskustvu Pavla i njegovih drugova. Mnogi su izgubili život, ali Sotonini napori da uništi njihovu veru nisu uspeli. Umesto toga, naša braća u toj zemlji doživela su Božju utehu na mnoge lične načine. Tokom genocida Tutsija i Hutua koji žive u Ruandi, bilo je Hutua koji su rizikovali svoj život da bi zaštitili Tutsije, i Tutsija koji su štitili Hutue. Ekstremisti su ubili neke jer su štitili svoje suvernike. Na primer, jedan Hutu Svedok po imenu Gahizi bio je ubijen zato što je skrivao jednu Tutsi sestru po imenu Čantal. Čantalinog Tutsi supruga, Žana, na jednom drugom mestu skrivala je jedna Hutu sestra po imenu Šarlot. Žan i još jedan Tutsi brat ostali su 40 dana skriveni u jednom velikom dimnjaku, i samo su noću nakratko izlazili. Sve to vreme, Šarlot im je obezbeđivala hranu i zaštitu, iako je živela blizu jednog vojnog logora Hutua. Na ovoj strani možeš videti sliku na kojoj su Žan i Čantal ponovo zajedno, i zahvalni su što su njihovi Hutu suobožavaoci ’izložili svoje glave‘ zbog njih, baš kao što su Priskila i Akvila to učinili za apostola Pavla (Rimljanima 16:3, 4).

 ¹⁸ Novine Intaremara pohvalile su još jednog Hutu Svedoka, Ruakabubua, jer je štitio Tutsi suvernike. a One su navele: „Ovde je takođe Ruakabubu, jedan od Jehovinih svedoka, koji je nastavio da skriva ljude tu i tamo među svojom braćom (tako suvernici zovu jedni druge). On je provodio ceo dan noseći im hranu i pijaću vodu iako je astmatičar. Ali Bog ga je učinio izvanredno snažnim.“

¹⁹ Pogledajmo, takođe, jedan zainteresovani par Hutua po imenu Nikodem i Atanazi. Pre izbijanja genocida, ovaj bračni par je proučavao Bibliju s jednim Tutsi Svedokom po imenu Alfons. Rizikujući svoj život, sakrili su Alfonsa u svoju kuću. Kasnije su shvatili da kuća nije bila sigurno mesto jer su njihove Hutu komšije znale za njihovog prijatelja. Stoga su Nikodem i Atanazi sakrili Alfonsa u jednoj rupi u svom dvorištu. To je bio dobar potez jer su komšije počele da dolaze i da traže Alfonsa skoro svaki dan. Dok je 28 dana ležao u toj rupi, Alfonso je meditirao o biblijskim izveštajima kao što je izveštaj o Ravi, koja je sakrila dva Izraelca na krovu svoje kuće u Jerihonu (Isus Navin 6:17). Danas Alfonso nastavlja svoju službu u Ruandi kao propovednik dobre vesti, zahvalan što su njegovi Hutu studenti Biblije rizikovali svoj život zbog njega. A šta je s Nikodemom i Atanazi? Oni su sada kršteni Svedoci za Jehovu i vode više od 20 biblijskih studija sa zainteresovanim osobama.

20. Na koji način je Jehova utešio našu braću u Ruandi, ali koju stalnu potrebu imaju mnogi od njih?

²⁰ Kada je u Ruandi počeo genocid, u toj zemlji je bilo 2 500 objavitelja dobre vesti. Iako su stotine izgubile svoj život ili su bile prisiljene da pobegnu iz zemlje, broj Svedoka je porastao na preko 3 000. To je dokaz da je Bog zaista utešavao našu braću. Šta je s mnogom siročadi i udovicama među Jehovinim svedocima? Naravno, oni još uvek podnose nevolju i potrebna im je stalna uteha (Jakov 1:27). Njihove suze će biti potpuno izbrisane tek kada se odigra uskrsenje u Božjem novom svetu. Ipak, zahvaljujući pomoći njihove braće i zbog toga što su obožavaoci ’Boga svake utehe‘, oni se mogu boriti sa životom.

21. (a) Gde su još naša braća u velikoj potrebi za Božjom utehom, i koji je jedan način na koji svi mi možemo pomoći? (Vidi okvir „Uteha tokom četiri godine rata“.) (b) Kada će naša potreba za utehom biti potpuno zadovoljena?

²¹ Na mnogim drugim mestima, kao što su Eritreja, Singapur i bivša Jugoslavija, naša braća nastavljaju da verno služe Jehovi uprkos nevolji. Pomozimo takvoj braći time što se redovno molimo da mogu dobiti utehu (2. Korinćanima 1:11). I verno ustrajmo do vremena kada će Bog posredstvom Isusa Hrista u najpotpunijem smislu ’otrti svaku suzu od očiju naših‘. Tada ćemo u potpunoj meri doživeti utehu koju će Jehova obezbediti u svom novom svetu pravednosti (Otkrivenje 7:17; 21:4; 2. Petrova 3:13).

[Fusnota]

Da li znaš?

◻ Zašto je Jehova nazvan ’Bog svake utehe’?

◻ Kako treba da gledamo na nevolje?

◻ S kim možemo podeliti utehu?

◻ Kako će naša potreba za utehom biti potpuno zadovoljena?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 17. strani]

Tokom genocida u Ruandi, Hutu Svedoci su na odvojenim mestima skrivali Žana i Čantal, iako su oni Tutsi Svedoci

[Slika na 17. strani]

Jehovini Svedoci nastavljaju da dele Božju utešnu poruku sa svojim bližnjima u Ruandi