Uteha za potlačene

DA LI si primetio da se tokom tvog života u novinskim naslovima uvek iznova ponavljaju neke reči? Da li si umoran od čitanja takvih reči kao što su rat, kriminal, katastrofa, glad i patnja? Međutim, jedna reč je upadljivo izostajala u tim novinskim izveštajima. Ipak, to je reč koja predstavlja nešto što je čovečanstvu u velikoj meri potrebno. Ta reč je „uteha“.

„Utešiti“ znači nekome „pružiti snagu i nadu“ i „ublažiti žalost ili nevolju“. Uz sve nevolje kroz koje je svet prošao tokom ovog 20. veka, nada i ublažavanje žalosti jesu preko potrebni. Istina, neki od nas danas uživaju u većim materijalnim udobnostima nego što su naši preci uopšte mogli zamisliti. To je u velikoj meri zbog naučnog napretka. Ali nauka i tehnologija nas ne teše u tom smislu da iz čovečanstva uklanjaju sve uzroke patnje. Koji su to uzroci?

Pre mnogo vekova mudar čovek Solomon govorio je o jednom od osnovnih uzroka patnje kada je rekao: „Čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini“ (Propovednik 8:9). Nauka i tehnologija ne mogu da promene čovekovu sklonost da želi da vlada nad bližnjim. U 20. veku, to je vodilo do ugnjetavačkih diktatura unutar zemalja i do groznih ratova između zemalja.

Od 1914. više od sto miliona ljudi bilo je ubijeno u ratu. Razmisli o  ljudskoj muci koju ova brojka predstavlja — milioni ožalošćenih porodica u potrebi za utehom. A ratovi, osim što vode do nasilne smrti, vode i do drugih vrsta patnje. Na kraju Drugog svetskog rata, u Evropi je bilo više od 12 miliona izbeglica. Nedavnih godina, više od milion i po ljudi pobeglo je iz ratnih zona na jugoistoku Azije. Rat na Balkanu prisilio je više od dva miliona ljudi da pobegnu iz svojih kuća — u mnogim slučajevima da bi izbegli „etničko čišćenje“.

Izbeglicama je sigurno potrebna uteha, naročito onima koji su iz svojih kuća otišli samo sa onim što su mogli poneti, ne znajući kuda da idu niti kakva budućnost čeka njih i njihove porodice. Takvi ljudi spadaju među najjadnije žrtve tlačenja; njima je potrebna uteha.

U mirnijim delovima sveta, milioni praktično robuju svetskom ekonomskom sistemu. Istina, neki imaju obilje materijalnih dobara. Ipak, većina se suočava sa svakodnevnom borbom da zaradi za život. Mnogi su u potrazi za pristojnim smeštajem. Rastući broj ljudi je nezaposlen. „Svet“, predviđaju jedne afričke novine, „srlja u krizu zaposlenja bez presedana, uz više od 1,3 milijarde ljudi koji će do 2020. juriti za poslom.“ Onima koji su u ekonomskom smislu potlačeni nesumnjivo je potrebna „snaga i nada“ — uteha.

U odgovoru na beznadežne okolnosti, neki se okreću kriminalu. Naravno, to njihovim žrtvama stvara samo teškoće, a visoke stope kriminala doprinose osećaju potlačenosti. Skorašnji naslov u johanesburškim novinama The Star, u Južnoj Africi, glasi: „Jedan dan u životu ’najubitačnije zemlje na svetu‘.“ Taj članak je opisao tipičan dan u Johanesburgu i njegovoj blizini. Samo tog dana, četvoro ljudi je bilo ubijeno, a osmoro je ostalo bez kola. Izvešteno je sedamnaest provala u jednom predgrađu srednjeg staleža. Osim toga, bilo je i nekoliko oružanih pljački.  Prema tim novinama, policija je opisala taj dan kao „relativno miran“. Razumljivo je što se rođaci žrtava ubistava i oni koji su izloženi provalama i krađi automobila osećaju krajnje potlačeno. Njima je potrebno zasiguranje i nada — uteha.

U nekim zemljama ima roditelja koji prodaju svoju decu u prostituciju. Izveštava se da jedna azijska zemlja u koju se stiču turisti u „seks-turama“ ima dva miliona prostitutki, od kojih su mnoge bile kupljene ili kidnapovane kao deca. Da li je neko potlačeniji od ovih jadnih žrtava? Diskutujući o ovoj prljavoj trgovini, časopis Time je izvestio o jednoj konferenciji organizacija žena jugoistočne Azije 1991. Tu je bilo procenjeno da je „od sredine 1970-ih širom sveta prodato 30 miliona žena“.

Naravno, deca ne moraju biti prodata u prostituciju da bi bila mučena. Sve veći broj dece roditelji i rođaci fizički zlostavljaju ili čak siluju u njihovoj vlastitoj kući. Takva deca mogu dugo nositi emocionalne ožiljke. Svakako, kao tragičnim žrtvama tlačenja, potrebna im je uteha.

Drevni izučavalac tlačenja

Kralj Solomon je bio zaprepašćen razmerom ljudskog tlačenja. On je napisao: „Razmatrao sam zatim i sve nepravde koje se pod suncem čine, i gle, potišteni suze liju, i nikog nema da ih uteši! U rukama su onih koji ih muče, i niko ih ne teši!“ (Propovednik 4:1).

Ako je ovaj mudri kralj pre 3 000 godina shvatio da je potlačenima očajnički potreban utešitelj, šta bi rekao danas? Ipak, Solomon je znao da ni jedan nesavršeni čovek, uključujući i sebe, ne može pružiti utehu koja je čovečanstvu potrebna. Bio je potreban neko veći da slomi silu tlačiteljâ. Postoji li takva osoba?

U Bibliji, 72. psalam govori o jednom velikom utešitelju za sve ljude. Taj psalam je napisao Solomonov otac,  kralj David. Njegov naslov glasi: „Psalam o Solomonu“ (DK). Očigledno ga je napisao ostareli kralj David o Onome ko će naslediti njegov presto. Prema tom psalmu, On će doneti trajno oslobođenje od tlačenja. „Procvetao u dane njegove pravednik, i mir bio sve dok mesec teče! Vladao on od mora do mora i... do krajeva zemlje“ (Psalam 72:7, 8).

Kada je David pisao ove reči verovatno je mislio na svog sina Solomona. Ali Solomon je shvatio da je bilo izvan njegove moći da posluži čovečanstvu na način opisan u tom psalmu. On je mogao ispuniti reči iz tog psalma samo u manjoj meri i u korist nacije Izrael, a ne u korist čitave zemlje. Očigledno je da je ovaj nadahnuti proročanski psalam ukazivao na nekoga mnogo većeg od Solomona. Ko je to bio? To je mogao biti samo Isus Hrist.

Kada je jedan anđeo najavio Isusovo rođenje, rekao je: „Daće mu Gospod, Bog, presto Davida, oca njegova“ (Luka 1:32). Štaviše, Isus je ukazao na sebe kao na ’većeg od Solomona‘ (Luka 11:31, DK). Od kada je Isus uskrsao da bi bio s desne strane Bogu, on se nalazi na nebu, na mestu s kog može ispuniti reči iz 72. psalma. Osim toga, on je dobio moć i autoritet od Boga da slomi jaram ljudskih tlačitelja (Psalam 2:7-9; Danilo 2:44). Dakle, Isus je onaj koji ispunjava reči iz 72. psalma.

Tlačenje uskoro okončano

Šta to znači? To znači da će sloboda od svih oblika ljudskog tlačenja uskoro biti stvarnost. Patnju i tlačenje bez presedana koje je video ovaj 20. vek Isus je prorekao kao deo znaka koji će obeležiti ’svršetak sistema stvari‘ (Matej 24:3, NW). Između ostalog, on je prorekao: „Ustaće narod na narod i kraljevstvo na kraljevstvo“ (Matej 24:7). Ovo obeležje proročanstva počelo je da se ispunjava otprilike 1914. u vreme kada je izbio Prvi svetski rat. „I što će se bezakonje umnožiti“, dodao je Isus, „ohladnjeće ljubav mnogijeh“ (Matej 24:12, DK). Bezakonje i nedostatak ljubavi stvorili su zlu i tlačiteljsku generaciju. Dakle, vreme da Isus Hrist interveniše kao novi Kralj zemlje mora biti blizu (Matej 24:32-34). Šta će to značiti za potlačene ljude koji imaju veru u Isusa Hrista i koji gledaju na njega kao na božanski naimenovanog Utešitelja čovečanstva?

Radi odgovora na ovo pitanje, pročitajmo još neke reči iz 72. psalma koje su se ispunile u Hristu Isusu: „Jer će on izbaviti ubogoga koji cvili, i nevoljnoga koji pomoći nema. Smilovaće se jadnicima i ubogima, i duše će siromaha spasti. Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove, i skupa će krv njihova biti pred očima njegovim“ (Psalam 72:12-14). Tako će se Božji naimenovani Kralj, Isus Hrist, pobrinuti da niko ne mora da pati zbog tlačenja. On ima moć da okonča sve oblike nepravde.

’To divno zvuči‘, mogao bi neko reći, ’ali šta je sa sadašnjicom? Kakva uteha postoji za one koji upravo sada pate?‘ U stvari, za potlačene zaista postoji uteha. Sledeća dva članka u ovom časopisu pokazaće kako milioni ljudi već doživljavaju utehu kroz razvijanje bliskog odnosa sa istinitim Bogom, Jehovom, i njegovim voljenim Sinom, Isusom Hristom. Takav odnos može nas utešiti tokom ovog tlačiteljskog doba i može voditi osobu do večnog života u kome nema tlačenja. Isus je rekao u molitvi Bogu: „Život je večni u tome da tebe poznaju, tebe, jedinoga istinitoga Boga, i onoga koga si ti poslao, Isusa Hrista“ (Jovan 17:3).

[Slika na stranama 4, 5]

U Božjem novom svetu nijedan čovek neće tlačiti drugog