Zašto davati Jehovi?

DOK je sunce pržilo nad malim sidonskim gradom Sareptom, jedna udovica se sagla da sakupi granje. Trebalo je da založi vatru da bi mogla skuvati mršav obrok — verovatno poslednji obrok koji bi ona i njen mali sin pojeli. Ona se borila da održi u životu sebe i svog dečaka tokom duge suše i gladi, i sve je to došlo do ovog mizernog kraja. Oni su umirali od gladi.

Približavao se jedan čovek. Zvao se Ilija, i udovica je ubrzo shvatila da je on Jehovin prorok. Izgleda da je čula za tog Boga. Jehova se razlikovao od Vala, čije je okrutno, perverzno obožavanje preovladavalo u njenoj zemlji Sidonu. Stoga kada je Ilija zatražio od nje da se napije vode, ona je bila gorljiva da pomogne. Možda je mislila da će time steći naklonost kod Jehove (Matej 10:41, 42). Ali Ilija je zatim tražio više — malo hrane. Ona je objasnila da ima tek toliko hrane za poslednji obrok. Ipak, Ilija je bio uporan, uveravajući je da će joj Jehova čudom obezbediti hranu dok suša ne prestane. Šta je ona uradila? Biblija kaže: „Ona otide i učini po reči Ilijinoj“ (1. Kraljevima 17:10-15). Ove jednostavne reči opisuju jedno delo velike vere — u stvari, toliko velike da je Isus Hrist pohvalio tu udovicu skoro hiljadu godina kasnije! (Luka 4:25, 26).

Ipak, može izgledati čudno što je Jehova tražio tako mnogo od jedne žene koja je imala tako malo. To je naročito tako kad uzmemo u obzir molitvu koju je jednom izrekao jedan veoma istaknut čovek. Kad je kralj David sakupljao priloge za svog sina Solomona da bi ih koristio u izgradnji hrama to je podstaklo veliku darežljivost. Današnjim rečima, priloženi pokloni vredeli su milijarde dolara! Ipak, David je u molitvi Jehovi rekao: „Ko sam ja i šta je narod moj da bismo ti dobrovoljno mogli prinositi ove priloge? Sve od tebe dolazi, i što mi tebi prinosimo, iz tvojih ruku primamo“ (1. Letopisa 29:14). Kao što je David rekao, sve pripada Jehovi. Stoga kad god dajemo da bismo unapredili čisto obožavanje, mi jednostavno prinosimo Jehovi ono što je već njegovo (Psalam 50:10). Otuda se postavlja pitanje: zašto Jehova uopšte želi da dajemo?

Bitan deo pravog obožavanja

Najjednostavniji odgovor je da je od davnašnjih dana Jehova davanje učinio bitnim delom čistog obožavanja. Verni čovek Avelj žrtvovao je Jehovi nešto od svoje dragocene stoke. Patrijarsi Noje, Avram, Isak, Jakov i Jov prinosili su slične žrtve (Postanje 4:4; 8:20; 12:7; 26:25; 31:54; Jov 1:5).

Mojsijev zakon je naređivao i čak regulisao davanje priloga Jehovi. Na primer, svim Izraelcima je bilo zapoveđeno da daju desetak, to jest deseti deo prinosa od zemlje i od prirasta njihove stoke (Brojevi 18:25-28). Drugi prilozi nisu bili tako striktno regulisani. Na primer, od svakog Izraelca se zahtevalo da daje Jehovi prvine od stoke i prinosa (Izlazak 22:29, 30; 23:19). Ipak, Zakon je prepuštao svakom pojedincu da odlučuje koliko će od svojih prvina dati, sve dotle dok je davao najbolje. Zakon se takođe pobrinuo za prinose za zahvalnost i zavet, koji su u potpunosti bili dobrovoljni (Levitska 7:15, 16). Jehova je podstakao svoj narod da daje srazmerno načinu na koji bi ih on blagoslovio (Ponovljeni zakoni 16:17). Kao što je bilo sa izgradnjom šatora od sastanka i kasnije hrama, svako je dao ono što ga je srce podstaklo da dâ (Izlazak 35:21; 1. Letopisa  29:9). Sigurno je da su takvi dobrovoljni prilozi bili sasvim ugodni Jehovi!

Pod ’zakonom Hristovim‘, sva davanja trebalo je da budu dobrovoljna (Galatima 6:2; 2. Korinćanima 9:7). To nije značilo da su Hristovi sledbenici prestali da daju ili da su davali manje. Naprotiv! Dok su Isus i njegovi apostoli propovedali u Izraelu, jedna grupa žena ih je sledila i pomagala im svojim vlastitim dobrima (Luka 8:1-3). Apostol Pavle je isto tako dobijao poklone kojima se podupiralo njegovo misionarsko delo, a on je za uzvrat ohrabrivao neke skupštine da daju sredstva drugima u slučajevima potrebe (2. Korinćanima 8:14; Filipljanima 1:3-5). Vodeće telo u Jerusalimu odredilo je odgovorne muškarce da zasiguraju da se priložena sredstva distribuišu onima u potrebi (Dela apostolska 6:2-4). Očigledno, rani hrišćani su smatrali prednošću da na ovakve načine podupiru čisto obožavanje.

Ipak, možda se pitamo zašto je Jehova uopšte učinio davanje delom njegovog obožavanja. Razmotrimo četiri razloga.

Zašto dajemo

Prvo, Jehova je učinio davanje delom pravog obožavanja zato što je činjenje toga dobro za nas. Ono naglašava naše cenjenje za Božju dobrotu. Na primer, ako jedno dete kupi ili napravi poklon za roditelja, zašto roditelj sija od zadovoljstva? Da li taj poklon zadovoljava neku strašnu potrebu koju roditelj ne bi mogao zadovoljiti na neki drugi način? Verovatno ne. Umesto toga, roditelj je oduševljen što vidi da dete razvija duh cenjenja i davanja. Iz sličnih razloga Jehova nas podstiče da dajemo i on je oduševljen kad mi to radimo. Na taj način mi mu pokazujemo da zaista cenimo svu njegovu bezgraničnu ljubaznost i njegovu velikodušnost prema nama. On je davalac ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘, stoga nikada nećemo iscrpsti razloge da mu zahvaljujemo (Jakov 1:17). Iznad svega, Jehova je dao svog voljenog Sina, dozvolivši mu da umre tako da bismo mi mogli živeti zauvek (Jovan 3:16). Možemo li mu ikada dovoljno zahvaliti?

Drugo, ako nam davanje postane navika, na taj način učimo da oponašamo Jehovu i njegovog Sina, Isusa Hrista, u najvažnijem pogledu. Jehova je dosledan u davanju, postojan u velikodušnosti. Kao što Biblija kaže, on nam daruje „život i disanje i sve“ (Dela apostolska 17:25). S pravom mu možemo zahvaliti za svaki dah koji udahnemo, za svaki zalogaj hrane u kome uživamo, za svaki srećan i ispunjavajuć trenutak u životu (Dela apostolska 14:17). Isus je, poput svog Oca, pokazivao duh davanja. On je neograničeno davao sebe. Da li si znao da kada je Isus činio čuda, on je to činio na uštrb sebe? Pismo nam više puta kaže da kada je lečio bolesne ljude, sila ’izlažaše iz njega‘ (Luka 6:19; 8:45, 46). Isus je bio toliko velikodušan da je čak sebe, svoj život, predao smrti (Isaija 53:12).

Dakle, kada dajemo, bilo da su u pitanju naše vreme, naša energija ili naši posedi, mi oponašamo Jehovu i radujemo njegovo srce (Poslovice 27:11; Efescima 5:1). Mi takođe sledimo savršeni primer ljudskog ponašanja koji nam je ostavio Isus Hrist (1. Petrova 2:21).

Treće, davanje ispunjava stvarne i važne potrebe. Istina, Jehova bi lako mogao zadovoljiti potrebe za interese Kraljevstva bez naše pomoći, baš kao što bi mogao učiniti da kamenje uzvikuje umesto da koristi nas za propovedanje reči (Luka 19:40). Ali on je izabrao da nas udostoji tim prednostima. Dakle, kada dajemo od naših sredstava da bismo unapredili interese Kraljevstva, mi imamo veliku satisfakciju u tome što znamo da igramo stvarnu ulogu u najvažnijem delu koje se dešava na ovom svetu (Matej 24:14).

 Ne treba ni spominjati da je za finansiranje svetskog dela Jehovinih svedoka potreban novac. Tokom službene 1995. godine, Zajednica je potrošila skoro 60 miliona dolara samo na specijalne pionire, misionare i putujuće nadglednike na njihovim dodelama u službi na terenu. Međutim, to su relativno mali troškovi u poređenju sa izgradnjom i funkcionisanjem kancelarija podružnice i štamparija širom sveta. Ipak, sve se to omogućuje dobrovoljnim prilozima!

Jehovin narod obično ne pretpostavlja da ako oni sami nisu imućni, jednostavno mogu prepustiti drugima da nose breme. Takav stav bi nas mogao navesti da izostavimo ovaj aspekt našeg obožavanja. Prema apostolu Pavlu, hrišćani u Makedoniji su trpeli „veliko siromaštvo“. Ipak, oni su molili za prednost davanja. I ono što su dali, posvedočio je Pavle, bilo je ’preko njihovih mogućnosti‘! (2. Korinćanima 8:1-4).

Četvrto, Jehova je davanje učinio delom pravog obožavanja zato što će nam davanje pomoći da budemo srećni. Sam Isus je rekao: „Više ima radosti u davanju negoli u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Tako nas je Jehova stvorio. To je još jedan razlog zbog kog možemo smatrati da bez obzira koliko mu dajemo, to se nikada ne može meriti s cenjenjem koje prema njemu u srcu osećamo. Ipak, na sreću, Jehova ne očekuje od nas više nego što možemo dati. Možemo biti sigurni da je on oduševljen kad radosno dajemo ono što možemo! (2. Korinćanima 8:12; 9:7).

Iz duha davanja proističu blagoslovi

Da se vratimo na naš raniji primer, zamisli da se udovica iz Sarepte opravdavala da se neko drugi može pobrinuti za Ilijinu potrebu za jelom. Kakav bi blagoslov onda propustila!

Nema sumnje da Jehova blagosilja one koji pokazuju duh davanja (Poslovice 11:25). Udovica iz Sarepte nije morala da pati zato što je ustupila ono za šta je mislila da je njen poslednji obrok. Jehova ju je nagradio jednim čudom. Kao što je Ilija obećao, brašno i ulje iz njenih posuda nije se istrošilo dok suša nije prošla. Ali ona je dobila čak i veću nagradu. Kada se njen sin razboleo i umro, Ilija, čovek istinitog Boga, oživeo joj ga je. Kako samo mora da ju je to izgradilo u duhovnom smislu! (1. Kraljevima 17:16-24).

Mi danas ne očekujemo da budemo blagoslovljeni čudima (1. Korinćanima 13:8). Ali Jehova nas uverava da će podržati one koji mu služe celom dušom (Matej 6:33). Stoga u tom pogledu možemo biti poput udovice iz Sarepte, dajući velikodušno, uvereni da će se Jehova brinuti za nas. Isto tako, mi možemo uživati u velikim duhovnim nagradama. Ako je naše davanje deo redovne rutine, umesto neka povremena, slučajna stvar, to će nam pomoći da naše oko ostane jednostavno i usmereno na interese Kraljevstva, kao što je Isus preporučio (Luka 11:34, NW: uporedi sa 1. Korinćanima 16:1, 2). To će nam takođe pomoći da se osećamo bliže Jehovi i Isusu kao njihovi saradnici (1. Korinćanima 3:9, Ča). I to će doprineti velikodušnom duhu davanja koji već obeležava Jehovine obožavaoce širom sveta.

 [Okvir na 31. strani]

NAČINI NA KOJE NEKI ODLUČUJU DA DAJU

PRILOZI ZA SVETSKO DELO:

Mnogi izdvajaju ili predvide u budžetu izvesnu sumu koju stavljaju u kutije za priloge s natpisom „Prilozi za delo Kraljevstva (Matej 24:14)“. Svakog meseca skupštine prosleđuju te sume ili svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku, ili lokalnoj kancelariji podružnice.

Dobrovoljne donacije u novcu takođe se mogu poslati direktno na Treasurer’s Office Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania, 25 Columbia Heights, Brooklyn, New York 11201-2483, ili na kancelariju podružnice Zajednice koja opslužuje vašu zemlju. Takođe se mogu darovati nakit ili druge vredne stvari. Takve priloge treba da prati kratko pismo u kome se kaže da je to neposredan dar.

SPORAZUM O USLOVNOJ DONACIJI:

Novac se može poveriti na čuvanje Jehovinim svedocima — Hrišćanskoj verskoj zajednici, do donatorove smrti, pod uslovom da se u slučaju lične potrebe vrati donatoru. Za više informacija, molimo kontaktirajte s lokalnom kancelarijom podružnice.

PLANIRANA DAVANJA:

Osim direktnih poklona u novcu i sporazuma o uslovnoj donaciji novca, postoje i drugi načini davanja u korist službe za Kraljevstvo širom sveta. Oni obuhvataju:

Osiguranje: Jehovini svedoci — Hrišćanska verska zajednica, mogu biti imenovani kao korisnik polise životnog osiguranja ili penzijskog osiguranja. Zajednica treba da bude obaveštena o bilo kojoj takvoj pripremi.

Bankovni računi: Bankovni računi, depozitne potvrde, ili pojedinačni penzijski računi mogu se dati Jehovinim svedocima — Hrišćanskoj verskoj zajednici, kao deponovani ili se mogu učiniti naplativim u slučaju smrti u skladu s lokalnim bankovnim zahtevima. Zajednica treba da bude obaveštena o svakoj takvoj pripremi.

Vrednosni papiri i obveznice: Vrednosni papiri i obveznice mogu se dati Jehovinim svedocima — Hrišćanskoj verskoj zajednici, bilo kao direktan dar ili uz sporazum da dohodak nastavi da se plaća darovaocu.

Nekretnine: Nekretnine koje se mogu prodati mogu se dati Jehovinim svedocima — Hrišćanskoj verskoj zajednici, bilo kao direktan dar ili kao doživotno vlasništvo donatora koji može do kraja života ostati da živi u njima. Pre prenošenja bilo kojih nekretnina Zajednici, osoba treba stupiti u kontakt sa Zajednicom.

Testamenti i zadužbine: Imovina ili novac može se zaveštati Jehovinim svedocima — Hrišćanskoj verskoj zajednici putem zakonski sastavljenog testamenta, ili Zajednica može biti imenovana kao korisnik zadužbine. Testament u korist religiozne organizacije može omogućiti određene poreske olakšice. Kopiju testamenta ili zadužbine treba poslati Zajednici.

Oni koji su zainteresovani za bilo koju od ovih priprema za planirano davanje treba da kontaktiraju sa Planned Giving Deskom na dole navedenu adresu ili s kancelarijom Zajednice koja opslužuje vašu zemlju. Planned Giving Desk treba da dobije kopiju relevantnih dokumenata koji se odnose na bilo koju od ovih priprema.

Zajednica je pripremila jednu brošuru na engleskom jeziku pod naslovom Planirana davanja. Oni u Sjedinjenim Državama koji planiraju da učine poseban poklon Zajednici sada, ili da ostave nasleđe nakon smrti mogu ustanoviti da su im ove informacije od koristi. To je naročito slučaj ako oni žele da ostvare neki porodični cilj ili cilj ostavinskog planiranja dok koriste poreske olakšice da smanje troškove poklona ili nasleđa. Brošura se može dobiti na zahtev, bilo u pisanom obliku ili telefonski.

PLANNED GIVING DESK

Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania

100 Watchtower Drive, Patterson, New York 12563-9204

Telephone: (914) 878-7000