Da li je pošćenje zastarelo?

„JOŠ od tinejdžerskih godina postim svakog ponedeljka“, kaže Mrudulaben, bogata 78-godišnja Indijka. To je deo njenog obožavanja, jedan način da zasigura da ima dobar brak i zdravu decu, kao i zaštitu za svog supruga. Sada udovica, ona i dalje posti svakog ponedeljka radi dobrog zdravlja i radi blagostanja svoje dece. Poput nje, većina hinduskinja redovne postove čini delom svog života.

Prakaš, jedan sredovečni poslovni čovek koji živi u jednom predgrađu Mumbaija (Bombaja), u Indiji, kaže da svake godine posti ponedeljkom u savanu (šravanu). To je mesec od posebnog religioznog značaja u hinduskom kalendaru. Prakaš objašnjava: „Počeo sam iz religioznih razloga, ali sada sam našao jedan dodatni podstrek da nastavim radi zdravstvenih potreba. Pošto savan nastupa pred kraj monsuna, to mom organizmu pruža šansu da se iščisti od bolesti svojstvenih kišnoj sezoni.“

Neki smatraju da pošćenje pomaže osobi u fizičkom, mentalnom i duhovnom smislu. Na primer, Grolier International Encyclopedia navodi: „Nedavno naučno istraživanje ukazuje na to da pošćenje može biti zdravo i, kada se sprovodi oprezno, može dovesti do povišenog stanja svesnosti i osetljivosti.“ Kaže se da je grčki filozof Platon postio po deset ili više dana i da je matematičar Pitagora terao svoje učenike da poste pre nego što ih je poučavao.

Za neke, pošćenje znači potpuno uzdržavanje od hrane i vode u nekom utvrđenom razdoblju, dok drugi uzimaju tečnosti za vreme svojih postova. Mnogi pod pošćenjem podrazumevaju preskakanje izvesnih obroka ili uzdržavanje od neke posebne vrste hrane. Ali dugotrajno pošćenje bez nadzora može biti štetno. Žurnalista Parul Šet kaže da nakon što telo iscrpi svoje zalihe ugljenih hidrata, ono zatim pretvara mišićne proteine u glukozu a zatim prelazi na telesne masti. Pretvaranjem masti u glukozu oslobađaju se toksični produkti nazvani ketonska tela. Dok se ona nagomilavaju, kreću se prema mozgu, oštećujući centralni nervni sistem. „Tada pošćenje može postati opasno“, kaže Šet. „Možete postati zbunjeni, dezorijentisani i što je još gore... [To može prouzrokovati] komu i na kraju smrt.“

Sredstvo i ritual

Pošćenje se koristi kao moćno oruđe za političke ili društvene ciljeve. Čovek koji je u Indiji na istaknuti način rukovao ovim oružjem bio je Mohandas K. Gandi. Visoko poštovan od strane stotina miliona ljudi, on je koristio pošćenje kako bi vršio snažan uticaj na mase indijskih hindusa. Opisujući rezultate svog posta da bi rešio  jedan industrijski spor između fabričkih radnika i fabrikanata, Gandi je rekao: „Njegov konačni rezultat bio je da je posvuda stvorena atmosfera dobre volje. Srca fabrikanata bila su dirnuta... Štrajk je bio prekinut nakon što sam postio samo tri dana.“ Predsednik Južne Afrike, Nelson Mandela, učestvovao je u jednom petodnevnom štrajku glađu tokom godina kada je bio politički zatvorenik.

Međutim, većina onih koji od pošćenja prave običaj, čine to iz religioznih razloga. Pošćenje je jedan istaknuti ritual u hinduizmu. Određenim danima, navodi knjiga Fast and Festivals of India, „drži se potpuni post... čak se ni voda uopšte ne uzima. I muškarci i žene drže se strogog posta... da bi zasigurali sreću, blagostanje i oproštenje prestupa i grehova“.

Pošćenje se naširoko upražnjava u đainističkoj religiji. The Sunday Times of India Review izveštava: „Jedan đainski muni [mudrac] u Bombaju [Mumbaiju] pio je samo dve čaše prokuvane vode na dan — 201 dan. Izgubio je 33 kilograma.“ Neki poste čak do te mere da umru od gladi, ubeđeni da će im to doneti spasenje.

Za sve odrasle koji upražnjavaju islam, pošćenje je obavezno za vreme meseca ramazana. Tokom čitavog meseca, od izlaska do zalaska sunca ne može se uzimati nikakva hrana ni voda. Svako ko je bolestan ili je na nekom putu u to vreme mora nadoknaditi dane posta. Veliki post, 40-dnevno razdoblje koje prethodi Uskrsu, jeste vreme pošćenja za neke u hrišćanskom svetu, a mnogi religiozni redovi drže postove drugim posebnim danima.

Pošćenje sigurno nije izumrlo. A pošto je ono deo toliko mnogo religija, možda se pitamo da li Bog zahteva pošćenje? Da li postoje prilike kada hrišćani mogu odlučiti da poste? Može li to biti od koristi? Sledeći članak razmotriće ova pitanja.

[Slika na 3. strani]

Đainistička religija pošćenje smatra jednim načinom da se postigne spasenje duše

[Slika na 4. strani]

Mohandas K. Gandi koristio je pošćenje kao moćno oružje za političke ili društvene ciljeve

[Slika na 4. strani]

U islamu je pošćenje obavezno za vreme meseca ramazana

[Izvor]

Garo Nalbandian