Da li oponašaš našeg nepristranog Boga?
Da li oponašaš našeg nepristranog Boga?
NEPRISTRANOST — gde se može naći? Postoji Neko ko je potpuno nepristran, bez predrasuda, povlađivanja i diskriminacije. To je Jehova Bog, Stvoritelj čovečanstva. Međutim, s obzirom na ljude, engleski pisac iz 19. veka Čarls Lamb iskreno je napisao: „Ja sam, prosto rečeno, gomila predrasuda — sačinjena od simpatija i nesimpatija.“
Što se tiče nepristranosti, ljudski odnosi ni izdaleka ne zadovoljavaju. Pre mnogo vekova mudri izraelski kralj Solomon primetio je da „čovek nad čovekom vlada, da ga nesrećnim učini“ (Propovednik 8:9). Rasna mržnja, nacionalni sukobi i porodične razmirice i dalje se umnožavaju. Stoga, da li je realno verovati da ljudi sami od sebe mogu razviti jedno nepristrano društvo?
Potreban je svestan napor da bismo kontrolisali svoje stavove i da bismo se otarasili bilo kojih duboko ukorenjenih predrasuda (Efescima 4:22-24). I nesvesno možemo naginjati da imamo stavove koje je oblikovala naša društvena i vaspitna sredina i koji su ukorenjeni u našem porodičnom, rasnom i nacionalnom poreklu. Ova na izgled blaga naginjanja često su duboko uvrežena i unapređuju stavove koji vode do toga da se bude pristran. Škotski pravnik i urednik lord Fransis Džefri čak je priznao: „Ne postoji ništa čega čovek toliko dugo ne može biti svestan, kao veličine i snage svojih predrasuda.“
Lena a je jedna osoba koja priznaje da je potreban svestan napor da bi se borilo protiv naginjanja da se bude pristran. Da bi u sebi ugušio osećanja predrasude, kaže ona, „potrebno je mnogo truda jer je vaspitanje jedan veoma snažan uticaj“. Lena takođe priznaje da su potrebni stalni podsetnici.
Zapis o Jehovinoj nepristranosti
Jehova je savršen primer nepristranosti. Od početnih stranica Biblije čitamo kako je on ispoljavao svoju nepristranost u ophođenju s ljudima. Možemo naučiti mnogo toga iz ovih odličnih primera i podsetnika.
Jehova je pokazao nepristranost u manevrisanju stvarima tako da je 36. n. e. jevrejski apostol Petar objavio dobru vest Korneliju i drugim paganima. Tom prilikom Petar je rekao: „Zaista vidim da Bog nema ličnih obzira, nego u svakome narodu koji se god boji njega i pravedno postupa, mio je njemu“ (Dela apostolska 10:34, 35).
U svim svojim postupcima s ljudskom porodicom, Jehova je dosledno pokazivao svoju nepristranost. Hrist Isus je rekao o svom Ocu: „On čini da sunce njegovo grane i zlima i dobrima, i pušta kišu i na pravednike i na nepravednike“ (Matej 5:45). Nadalje veličajući Jehovu kao nepristranog Boga, Petar je svedočio: „[On] pokazuje svoju strpljivost prema vama jer ne želi da iko propadne, nego da svi dođu do pokajanja“ (2. Petrova 3:9, Ča).
U Nojevim danima, kada je ’nevaljalstvo ljudi bilo veliko na zemlji, i kada su sve misli srca njihova svagda bile samo ka zlu upravljene‘, Jehova je odlučio da uništi taj svet čovečanstva (Postanje 6:5-7, 11, 12). Međutim, na Božju zapovest i naočigled svojim savremenicima, Noje je gradio jednu arku. Dok su on i njegovi sinovi gradili arku, Noje je bio i ’propovednik pravde‘ (2. Petrova 2:5). Uprkos tome što je znao da srce te generacije naginje ka zlu, Jehova im je nepristrano slao jasnu poruku. On je apelovao na njihov um i srce time što je dao da Noje gradi i propoveda. Oni su imali svaku priliku da se odazovu, ali umesto toga oni „ni o čemu ne posumnjahu dok ne dođe potop i sve njih ne odnese“ (Matej 24:39).
Kakav odličan primer Jehovine nepristranosti! U ovim kritičnim poslednjim danima, to pokreće Božje sluge da objavljuju dobru vest o Kraljevstvu s tom istom nepristranošću. Štaviše, oni se ne ustručavaju da objave dan Jehovine osvete. Pred očima javnosti, oni bez pristranosti prezentuju Jehovinu poruku da bi je svi čuli (Isaija 61:1, 2).
Jehovina obećanja patrijarsima Avramu, Isaku i Jakovu dokazala su da je on nepristran Bog. Kroz njihovu posebnu porodičnu liniju došao je Naimenovani preko koga će se „blagosloviti svi narodi zemlje“ (Postanje 22:18; 26:4; 28:14). Hrist Isus je dokazao da je taj Naimenovani. Isusovom smrću i uskrsenjem, Jehova je obezbedio put spasenja za celo poslušno čovečanstvo. Da, koristi Hristove otkupne žrtve dostupne su bez pristranosti.
U Mojsijevim danima, Jehovina nepristranost manifestovala se na veoma interesantan način u vezi sa Salpadovim kćerima. Tih pet žena suočilo se s jednom dilemom koja se odnosila na nasleđe njihovog oca u Obećanoj zemlji. To je bio slučaj zato što je u Izraelu bio običaj da se zemljišno nasleđe prenosi preko sinova. Međutim, Salpad je umro a da nije ostavio sina koji bi dobio nasleđe. Stoga je pet Salpadovih kćeri iznelo svoj zahtev pred Mojsija da se s njima postupi nepristrano, rekavši: „Zašto da se izbriše ime oca našega iz porodice njegove, zato što nije imao sinova? Dajte nam deo među Brojevi 27:1-11).
braćom oca našega.“ Jehova je saslušao njihovu molbu i uputio Mojsija: „Kad neko umre a nema sinova, prenosićete nasleđe njegovo na kćer njegovu“ (Kakav nepristran presedan pun ljubavi! Da bi se zasiguralo da se plemensko nasleđe ne prenosi na drugo pleme kada se kćeri udaju, od njih se zahtevalo da se udaju samo u „porodici svog plemena“ (Brojevi 36:5-12).
Daljnji uvid u Jehovinu nepristranost video se u danima sudije i proroka Samuila. Jehova ga je ovlastio da pomaže novog kralja iz Judinog plemena iz porodice Jeseja Vitlejemca. Ali Jesej je imao osam sinova. Ko će biti pomazan kao kralj? Samuilo je bio impresioniran Elijavovom fizičkom pojavom. Međutim, na Jehovu nije uticao spoljašnji izgled. On je rekao Samuilu: „Ne obaziri se na lice njegovo ni na stas njegov... Ne gleda Gospod na ono što čovek gleda. Čovek gleda ono što oči vide, a Gospod gleda na srce.“ Bio je izabran David, Jesejev najmlađi sin (1. Samuilova 16:1, 6-13).
Učiti iz Jehovine nepristranosti
Hrišćanske starešine dobro čine kad oponašaju Jehovu time što gledaju na duhovne osobine suvernika. Lako je prosuditi nekog pojedinca prema našim vlastitim merilima, dozvoljavajući našim ličnim osećanjima da zatamne naše rasuđivanje. Kao što se jedan starešina izrazio: „Nastojim da se ophodim s drugima na način koji se dopada Jehovi, a ne na način koji je zasnovan na mojim ličnim zamišljenim idejama.“ Koliko je korisno za sve Jehovine sluge da koriste njegovu Reč kao svoje merilo!
Prethodni biblijski primeri nam pomažu da se borimo protiv dugotrajnih osećanja rasne ili nacionalne predrasude. Oponašanjem Jehovine nepristranosti, mi štitimo hrišćansku skupštinu od predrasuda, diskriminacije i povlađivanja.
Apostol Petar je naučio da „Bog nije pristran“ (Dela apostolska 10:34, NW). Povlađivanje je neprijatelj nepristranosti i narušava načela ljubavi i jedinstva. Isus je bio privučen siromašnima, slabima, poniznima i olakšao je njihovo breme (Matej 11:28-30). On je u oštrom kontrastu odudarao od jevrejskih religioznih vođa, koji su gospodarili narodom, opterećujući ih teškim bremenom pravila (Luka 11:45, 46). Činjenje toga i pokazivanje povlađivanja prema bogatima i istaknutima sigurno nije bilo u skladu sa Hristovim učenjima (Jakov 2:1-4, 9).
Danas se hrišćanske starešine podlažu Hristovom poglavarstvu i pokazuju nepristranost prema celom Jehovinom predanom narodu. Dok ’pasu stado Božje koje im je predato‘, oni se uzdržavaju od pokazivanja povlađivanja temeljenog na ekonomskom statusu, razlikama u ličnosti ili porodičnim vezama (1. Petrova 5:2). Oponašajući nepristranog Boga i sledeći njegovo upozorenje na povlađivanje, hrišćanske starešine unapređuju duh nepristranosti u skupštini.
Hrišćanska skupština Jehovinih svedoka je jedno međunarodno bratstvo. Ona je živi dokaz da nepristrano društvo oslobođeno predrasuda može biti stvarnost pod vođstvom Isusa Hrista. Svedoci su ’obukli novog čoveka, koji je stvoren po Bogu, u pravdi i u svetosti istine‘ (Efescima 4:24). Da, oni uče od savršenog primera nepristranog Boga, Jehove, i imaju izgled večnog života u novom svetu oslobođenom svake pristranosti (2. Petrova 3:13).
[Fusnota]
a Ime je promenjeno.
[Slika na 26. strani]
Apostol Petar je naučio da Bog nije pristran