Putujući nadglednici — darovi u ljudima
Putujući nadglednici — darovi u ljudima
„Izišavši na visinu odvede sužnje i ljudima dare [„darove u ljudima“, NW] dade“ (EFESCIMA 4:8).
1. Koje je novo delo 1894. bilo objavljeno u ovom časopisu?
PRE više od jednog veka, Kula stražara je objavila nešto novo. To je bilo opisano kao „još jedna grana dela propovedanja“. Šta je ta nova aktivnost povlačila sa sobom? Bilo je to današnje uvođenje dela putujućih nadglednika. Izdanje ovog časopisa od 1. septembra 1894. objasnilo je da će od sada osposobljena braća posećivati grupe Istraživača Biblije ’da bi ih izgrađivali u istini‘.
2. Koje dužnosti imaju pokrajinski i oblasni nadglednici?
2 U prvom veku n. e., hrišćanske skupštine su posećivali nadglednici kao što su Pavle i Varnava. Ti verni muškarci imali su cilj da ’izgrađuju‘ skupštine (2. Korinćanima 10:8, NW). Mi smo danas blagoslovljeni hiljadama muškaraca koji to čine na jedan sistematski način. Vodeće telo Jehovinih svedoka ih je naimenovalo kao pokrajinske i oblasne nadglednike. Pokrajinski nadglednik služi oko 20 skupština jednu sedmicu dva puta godišnje, pregledavajući arhivu, držeći govore i angažujući se u službi na terenu s lokalnim objaviteljima Kraljevstva. Oblasni nadglednik je predsedavajući na svakom godišnjem pokrajinskom sastanku za određeni broj pokrajina, angažuje se u službi na terenu s domaćim skupštinama i pruža ohrabrenje putem govora temeljenih na Bibliji.
Njihov samopožrtvovan duh
3. Zašto putujući nadglednici treba da imaju samopožrtvovan duh?
3 Putujući nadglednici su stalno u pokretu. To samo po sebi zahteva samopožrtvovan duh. Putovanje od jedne skupštine do druge često može biti teško, ali ti muškarci i njihove žene rade to s radosnim stavom. Jedan pokrajinski nadglednik je rekao: „Moja žena me izuzetno podupire i nimalo se ne žali... Ona zaslužuje mnogo priznanja zbog svog samopožrtvovanog duha.“ Neki pokrajinski nadglednici putuju preko hiljadu kilometara između skupština. Mnogi voze automobile, a drugi iz mesta u mesto idu javnim prevozom, biciklom, na konju ili pešice. Jedan afrički pokrajinski nadglednik čak mora da pregazi jednu reku sa svojom ženom na leđima da bi stigao do jedne skupštine. Apostol Pavle je na svojim misionarskim putovanjima morao da se suočava s vrućinom i hladnoćom, glađu i žeđu, besanim noćima, različitim opasnostima i nasilnim progonstvom. On je takođe imao ’brige za sve skupštine‘ — iskustvo uobičajeno za današnje putujuće nadglednike (2. Korinćanima 11:23-29).
4. Kako na život putujućih nadglednika i njihovih žena mogu da utiču zdravstveni problemi?
4 Poput Pavlovog pratioca Timoteja, putujući nadglednici i njihove žene ponekad imaju zdravstvenih problema (1. Timoteju 5:23). To im donosi dodatan stres. Žena jednog pokrajinskog nadglednika objašnjava: „Napor je da uvek budem s braćom kad se ne osećam dobro. S početkom menopauze, to mi je posebno teško. Pravi je izazov samo to što svake sedmice moram pakovati sve naše stvari i ići nekud drugde. Često moram da zastanem i da se molim Jehovi da mi pruži snagu da idem dalje.“
5. Uprkos raznim kušnjama, koji duh pokazuju putujući nadglednici i njihove žene?
5 Uprkos zdravstvenim problemima i drugim kušnjama, putujući nadglednici i njihove žene nalaze radost u svojoj službi i ispoljavaju samopožrtvovanu ljubav. Neki rizikuju svoj život da bi pružili duhovnu pomoć u vreme progonstva ili rata. Kad posećuju skupštine, oni pokazuju duh sličan Pavlovom duhu, kad je rekao solunskim hrišćanima: „Među vama [smo] bili puni blagosti. Kao što dojilica nežno neguje decu svoju, tako smo mi, u živoj ljubavi prema vama, hteli da vam damo ne samo jevanđelje Božje, nego i život svoj, — toliko ste nam omileli bili“ (1. Solunjanima 2:7, 8).
6, 7. Kakav pozitivan uticaj mogu pružiti putujući nadglednici koji puno rade?
6 Poput drugih starešina u hrišćanskoj skupštini, putujući nadglednici se „trude u reči i u nauci“. Svim tim starešinama treba da se „daje dvostruka čast“ (1. Timoteju 5:17). Njihov primer se može pokazati korisnim ako, nakon što ’razmišljamo o tome kakvo je njihovo ponašanje, oponašamo njihovu veru‘ (Jevrejima 13:7, NW).
7 Kako su izvesne putujuće starešine uticale na druge? „Kako je divno brat P—— uticao na moj život!“ napisao je jedan Jehovin svedok. „On je bio putujući nadglednik u Meksiku od 1960. godine nadalje. Kao dete, čekao sam njegove posete s nestrpljenjem i radošću. Kad sam imao deset godina, on mi je rekao: ’I ti ćeš biti pokrajinski nadglednik.‘ Tokom teških tinejdžerskih godina, često sam ga tražio zato što je uvek mogao da kaže nešto mudro. On je živeo za to da pazi na stado! Sada kada sam pokrajinski nadglednik, uvek nastojim da posvetim vreme mladima i da pred njih postavim teokratske ciljeve kao što je to on učinio za mene. Čak i u zadnjim godinama svog života, uprkos problemima sa srčanom manom, brat P—— je uvek nastojao da pruži ohrabrujuću reč. Samo dan pre svoje smrti u februaru 1995, bio je sa mnom na danu posebnog sastanka i pred jednog brata koji je arhitekta postavio je divne ciljeve. Taj brat je smesta podneo molbu da služi u Betelu.“
Oni su cenjeni
8. Ko su ’darovi u ljudima‘ opisani u 4. poglavlju Efescima, i kako oni koriste skupštini?
8 Putujući nadglednici i druge starešine koji su Božjom nezasluženom dobrohotnošću povlašćeni zadacima službe nazvani su ’darovi u ljudima‘ (NW). Kao Jehovin predstavnik i Poglavar skupštine, Isus je obezbedio te duhovne muškarce da bismo mogli biti izgrađeni kao pojedinci i da bismo stigli do zrelosti (Efescima 4:8-15). Svaki dar zaslužuje neki izraz cenjenja. To je posebno slučaj s nekim darom koji nas jača da nastavimo služiti Jehovi. Kako onda možemo pokazati naše cenjenje prema radu putujućih nadglednika? Na koje načine možemo pokazati da su nam ’takvi ljudi dragi‘? (Filipljanima 2:29, NW).
9. Na koje načine možemo pokazati cenjenje prema putujućim nadglednicima?
9 Kad se najavi poseta pokrajinskog nadglednika, možemo početi da pravimo planove da imamo potpuno učešće u skupštinskim aktivnostima za tu sedmicu. Možda možemo odvojiti dodatno vreme da podupremo pripreme za službu na terenu tokom te posete. Možda u tom mesecu možemo služiti kao pomoćni pioniri. Sigurno ćemo želeti da praktično primenimo predloge pokrajinskog nadglednika kako bismo poboljšali našu službu. Takav prijemljiv duh će koristiti nama i ohrabriće njega da je njegova poseta korisna. Da, putujući nadglednici posećuju skupštinu da nas izgrade, ali i oni treba da se duhovno izgrađuju. Bilo je trenutaka kad je Pavlu bilo potrebno ohrabrenje, i on je često tražio od suhrišćana da se mole za njega (Dela apostolska 28:15; Rimljanima 15:30-32; 2. Korinćanima 1:11; Kološanima 4:2, 3; 1. Solunjanima 5:25). Današnjim putujućim nadglednicima na sličan su način potrebne naše molitve i ohrabrenje.
10. Kako možemo pomoći da rad putujućeg nadglednika bude radostan?
10 Da li pokrajinskom nadgledniku i njegovoj ženi kažemo koliko cenimo njihove posete? Da li mu zahvaljujemo na korisnom savetu koji nam pruža? Da li mu kažemo kad njegovi predlozi za službu na terenu povećaju našu radost u službi? Ako to činimo, to će mu pomoći da u svom radu ima radost (Jevrejima 13:17). Jedan pokrajinski nadglednik iz Španije posebno je komentarisao o tome koliko on i njegova žena cene zahvalna pisamca koja dobiju posle poseta skupštinama. „Čuvamo te kartice i čitamo ih kad se osećamo utučeno“, kaže on. „One su izvor pravog ohrabrenja.“
11. Zašto ženama pokrajinskih i oblasnih nadglednika treba da kažemo da ih volimo i cenimo?
11 Ženi putujućeg nadglednika sigurno koriste reči pohvale. Ona pravi velike žrtve da bi pomagala svom mužu u toj grani službe. Te verne sestre odriču se prirodne želje da imaju vlastiti dom i, u mnogim slučajevima, takođe i želje da imaju decu. Jeftajeva kćerka je bila jedna Jehovina sluškinja koja se drage volje odrekla mogućnosti da ima muža i porodicu zbog zaveta koji je dao njen otac (Sudije 11:30-39). Kako se gledalo na njenu žrtvu? Sudije 11:40 navode: „Svake godine kćeri Izrailjeve čine pomen kćeri Jeftajevoj od Galada četiri dana u godini.“ Kako je divno kad uložimo napor da ženama pokrajinskih i oblasnih nadglednika kažemo da ih volimo i cenimo!
„Ne zanemarujte gostoljubivost“
12, 13. (a) Koji biblijski temelj postoji za gostoljubivost prema putujućim nadglednicima i njihovim ženama? (b) Ilustruj kako takva gostoljubivost može biti uzajamno korisna.
12 Pokazivanje gostoljubivosti je još jedan način da ispoljimo ljubav i cenjenje prema onima u hrišćanskom putujućem delu (Jevrejima 13:2). Apostol Jovan je pohvalio Gaja zato što je ukazivao gostoljubivost onima koji su posećivali skupštinu kao putujući misionari. Jovan je pisao: „Ljubljeni! Verno radiš što činiš braći, pa i stranoj, koja posvedočiše za tvoju ljubav pred Crkvom, i dobro ćeš učiniti ako ih opremiš kao što treba pred Bogom. Jer imena njegova radi pođoše oni na put ne primivši ništa od paganaca. Mi smo dakle dužni primati takve, da s njima zajedno na istini radimo“ (3. Jovanova 5-8). Danas možemo unapređivati aktivnost propovedanja Kraljevstva tako što ukazujemo sličnu gostoljubivost putujućim nadglednicima i njihovim ženama. Naravno, lokalne starešine treba da se pobrinu da je smeštaj zadovoljavajuć, ali jedan oblasni nadglednik je rekao: „Naše kontaktiranje s braćom ne može da se temelji na tome ko može nešto učiniti za nas. Ne bismo čak ni želeli da pružimo taj utisak. Moramo biti spremni da prihvatimo gostoljubivost bilo kog našeg brata, bogatog ili siromašnog.“
13 Gostoljubivost može biti uzajamno korisna. „U mojoj porodici, imali smo običaj da pozivamo putujuće nadglednike da budu kod nas“, priseća se Žorže, bivši pokrajinski nadglednik koji sada služi u Betelu. „Mislim da su mi te posete pomogle više nego što sam tada bio svestan toga. Tokom mog adolescentnog doba, imao sam duhovnih problema. Majka je bila zabrinuta zbog toga ali nije znala kako da u stvari pomogne i zato je zamolila pokrajinskog nadglednika da popriča sa mnom. U početku sam ga izbegavao, pošto sam se plašio da će me kritikovati. Ali njegov prijateljski pristup me na kraju otvorio. Pozvao me jednog ponedeljka na obrok s njim i ja sam otvorio svoje srce zato što sam bio siguran da me on razume. Pažljivo je slušao. Njegovi praktični predlozi zaista su delovali, i ja sam počeo duhovno da napredujem.“
14. Zašto treba da budemo zahvalni umesto kritični prema putujućim starešinama?
14 Putujući nadglednik nastoji da bude duhovno od pomoći kako mladima tako i starima. Zato je sigurno da treba da pokazujemo naše cenjenje za njegove napore. Međutim, šta ako bismo ga kritikovali zbog njegovih slabih tačaka ili nepovoljno upoređivali s drugima koji posećuju skupštinu? To bi verovatno bilo veoma obeshrabrujuće. Za Pavla nije bilo ohrabrujuće da čuje kako se njegov rad kritikuje. Očigledno je da su neki korintski hrišćani davali nipodaštavajuće primedbe o njegovom izgledu i njegovoj govorničkoj sposobnosti. On sam je citirao kako ti kritičari govore: ’Poslanice su mu teške i jake, a kad je on telom pred nama neugledan je, i reč je njegova nespretna‘ (2. Korinćanima 10:10). Međutim, na sreću, putujući nadglednici obično čuju reči cenjenja punog ljubavi.
15, 16. Kako na putujuće nadglednike i njihove žene utiču ljubav i revnost koju ispoljavaju njihovi suvernici?
15 Jedan pokrajinski nadglednik iz Latinske Amerike celi se dan s teškom mukom probija blatnjavim stazama da bi posetio svoju duhovnu braću i sestre koji žive u zoni koju kontroliše gerila. „Dirljivo je videti kako braća pokazuju svoje cenjenje prema poseti“, piše on. „Iako moram da uložim veliki napor da stignem tamo, suočavajući se s mnogim opasnostima i teškoćama, sve to bude nagrađeno ljubavlju i revnošću koju braća pokazuju.“
16 Jedan pokrajinski nadglednik iz Afrike piše: „Zbog ljubavi koju su nam braća pokazala, mi smo tako voleli područje Tanzanije! Braća su bila spremna da uče od nas, i bila su srećna što smo u njihovim domovima.“ Između apostola Pavla i hrišćanskog bračnog para iz prvog veka Akvile i Priskile postojao je jedan srećan odnos pun ljubavi. U stvari, Pavle je o njima rekao: „Pozdravite Priskilu i Akvilu, drugove moje na delu u Isusu Hristu, koji glave svoje izložiše da mi život očuvaju, kojima ne samo ja zahvaljujem, nego i sve crkve u zemljama paganskim“ (Rimljanima 16:3, 4). Putujući nadglednici i njihove žene zahvalni su što za svoje prijatelje imaju današnje Akvile i Priskile koji ulažu poseban napor da pokažu gostoljubivost i pruže zajedništvo.
Jačanje skupština
17. Zašto se može reći da je iza pripreme putujućih nadglednika mudrost, i gde oni dobijaju uputstvo?
17 Isus je rekao: „Opravdaše mudrost dela njena“ (Matej 11:19, Ča). Mudrost iza pripreme putujućih nadglednika očigledna je po tome što to doprinosi jačanju skupština Božjeg naroda. Tokom Pavlovog drugog misionarskog putovanja, on i Sila su uspešno ’proputovali Siriju i Kilikiju, utvrđujući crkve [„jačajući skupštine“, NW]‘. Knjiga Dela apostolskih nam kaže: „Kad prolažahu po gradovima, preporučivahu braći da drže uredbe apostola i starešina iz Jerusalima, i crkve se utvrđivahu u veri, i njihov se broj iz dana u dan povećavaše“ (Dela apostolska 15:40, 41; 16:4, 5). Današnji putujući nadglednici primaju duhovnu pouku preko Pisma i publikacija ’vernog i razboritog roba‘, što čine i svi drugi hrišćani (Matej 24:45, NW).
18. Kako putujući nadglednici jačaju skupštine?
18 Da, putujuće starešine moraju da nastave da se hrane za Jehovinim duhovnim stolom. Oni moraju biti dobro upoznati s metodama i smernicama kojih se drži Božja organizacija. Tada takvi muškarci mogu biti pravi blagoslov za druge. Svojim divnim primerom revnosti u službi na terenu, oni mogu pomoći suvernicima da se poboljšaju u hrišćanskoj službi. Na Bibliji zasnovani govori koje drže te putujuće starešine duhovno izgrađuju slušaoce. Pomažući drugima da primenjuju savet Božje Reči, da služe u harmoniji s Jehovinim narodom širom sveta i da koriste duhovne pripreme koje Bog čini preko ’vernog roba‘, putujući nadglednici jačaju skupštine koje imaju prednost da posećuju.
19. Koja pitanja ostaju za osmatranje?
19 Kad je Jehovina organizacija pre oko stotinu godina uspostavila delo putujućih starešina među Istraživačima Biblije, ovaj časopis je naveo: „Gledaćemo kakvi su rezultati i kakvo je Gospodnje daljnje vođstvo.“ Jehovino vođstvo se jasno manifestovalo. Zbog njegovog blagoslova i pod nadgledanjem Vodećeg tela, to delo se tokom godina proširivalo i pročišćavalo. Kao rezultat, skupštine Jehovinih svedoka širom sveta učvršćuju se u veri i rastu u broju iz dana u dan. Očigledno je da Jehova blagosilja samopožrtvovan duh tih darova u ljudima. Ali, kako putujući nadglednici mogu uspešno obaviti svoje delo? Koji su njihovi ciljevi? Kako mogu postići najviše dobra?
Kako bi odgovorio?
◻ Koje su neke dužnosti pokrajinskih i oblasnih nadglednika?
◻ Zašto putujući nadglednici treba da imaju samopožrtvovan duh?
◻ Kako se može pokazati cenjenje prema radu putujućih starešina i njihovih žena?
◻ Šta putujući nadglednici mogu da urade da skupštine učvrste u veri?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 10. strani]
Biti stalno u pokretu zahteva duh samopožrtvovanosti
[Slika na 13. strani]
Da li pokazuješ gostoljubivost putujućim nadglednicima i njihovim ženama?