Ugrabi ovu jedinstvenu priliku!

PETAR je bio daleko odmakao sa svojim studijama medicine kada je biblijska poruka spasenja zaokupila njegovo zanimanje. Kada je diplomirao i počeo da radi kao doktor u jednoj bolnici, njegovi pretpostavljeni su ga stalno podsticali da specijalizira kao neurohirurg. Bila je to prilika koju bi mnogi novi doktori ugrabili bez oklevanja.

Ipak, Petar a je odlučio da se odrekne ove prilike. Zašto? Da li mu je jednostavno nedostajala potrebna ambicija i motivacija? Ne, jer je Petar pažljivo razmislio o ovoj ponudi. Nakon što je postao predani, kršteni Svedok za Jehovu, želeo je da provede što je moguće više vremena u raznovrsnim aspektima hrišćanske službe. Kada bi se kvalifikovao za neurohirurga, rezonovao je, njegova profesija bi gutala sve više i više njegovog vremena i energije. Da li je bio lud što je propustio ovu naročitu šansu, ili je bio mudar?

Po nekima, Petrova odluka možda izgleda ludo. Međutim, on je uzeo u obzir biblijske stihove kao što su Efescima 5:15, 16. Tamo je apostol Pavle podstakao suhrišćane: „Gledajte, dakle, da uredno živite, ne kao nemudri, nego kao mudri. Pazite na vreme [’iskupljujte povoljno vreme‘, NW], jer su dani zli.“

Molimo da zapaziš izraz ’povoljno vreme‘. To je prevod jedne grčke reči koja se u Bibliji najčešće koristi da ukaže na neko vreme ili razdoblje koje je označeno izvesnim obeležjima, ili je prikladno za neku posebnu aktivnost. Pavle je ovde naglasio da hrišćani treba da odvoje vreme za važne stvari. Zaista, oni treba da se ’uvere u važnije stvari‘ (Filipljanima 1:10, NW). U pitanju je postavljanje prioriteta.

Dakle, šta je onda božanska namera za naše vreme? Šta je Božja volja za one koji ga vole? Biblijska proročanstva jasno označavaju naše dane kao ’vreme kraja‘ ili „poslednje dane“ (Danilo 12:4, NW; 2. Timoteju 3:1). Hrist Isus nije ostavio mesta sumnji u vezi s tim šta će u našim danima biti od najveće važnosti. On je specifično rekao da će se pre kraja ovog zlog sistema stvari ’ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedati po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima’. Tek tada će doći kraj (Matej 24:3, 14).

 Zbog toga treba da ugrabimo svaku priliku da propovedamo dobru vest o Kraljevstvu i da pravimo učenike (Matej 28:19, 20). Pošto se ove aktivnosti nikada više neće ponoviti, ovo je poslednja prilika da damo sve od sebe u ovom životospasavajućem delu. „Evo ga sad pravo vreme.“ Zaista, „sad [je] dan spasenja“ (2. Korinćanima 6:2).

Doneti mudru odluku

Petar — mladi čovek spomenut na početku — pomno je razmislio o svojoj odluci i odvagnuo šta mu stoji na raspolaganju. Shvatio je da ne bi bilo pogrešno da studira s ciljem da postane neurohirurg. Ali šta mu je bilo najvažnije? Bila je to njegova aktivnost u hrišćanskoj službi, s obzirom na hitnost tog posla. U isto vreme, imao je obaveze koje je trebalo ispuniti. Bio je oženjen i morao je izdržavati svoju suprugu koja punovremeno učestvuje u delu propovedanja (1. Timoteju 5:8). Petar je takođe morao vratiti dugove povezane s njegovim školovanjem. Šta je onda odlučio da uradi?

Petar je odlučio da specijalizira radiologiju i da radi na pregledu ultrazvukom. To je bio posao koji je iziskivao normalno radno vreme. Takođe je mogao da se obučava u toku normalnog radnog vremena. Da, neki mogu smatrati da je to manje ugledan položaj, ali to će mu omogućiti da više vremena posveti duhovnim ciljevima.

Još jedan razlog je uticao na Petrovu odluku. Iako ne osuđuje druge koji su možda doneli drugačiju odluku, on zna da prevelika upletenost u svetovne stvari predstavlja opasnost za jednog hrišćanina. To može prouzrokovati da se zanemare duhovne odgovornosti. To je ilustrovano jednim drugim primerom koji se okretao oko zaposlenja.

Izvesni punovremeni objavitelj Kraljevstva bio je školovan umetnik. Mogao je da se finansijski izdržava tako što je prodavao svoje slike. Iako je većinu svog vremena posvećivao najvažnijoj stvari, hrišćanskoj službi, komotno je mogao da se izdržava. Međutim, želja da unapređuje svoju umetničku karijeru počela je da raste. Sve više je slikao i uplitao se u svet umetnosti, napustio je punovremenu službu i na kraju postao potpuno neaktivan što se tiče dela propovedanja Kraljevstva. S vremenom se upleo u nebiblijsko ponašanje, što je dovelo do toga da više nije deo hrišćanske skupštine (1. Korinćanima 5:11-13).

Naše vreme je posebno

Kao oni koji sada služe Jehovi, sigurno želimo da mu ostanemo verni. Mi znamo da živimo u najizuzetnijem vremenu u ljudskoj istoriji. Da bismo nastavili da služimo Bogu i da efikasno izlazimo na kraj s današnjim okolnostima, možda je potrebno da napravimo različita prilagođavanja. To možemo uporediti s vremenom žetve za jednog zemljoradnika. To je razdoblje posebne aktivnosti, kada se od zemljoradnikâ očekuje da se naprežu više nego obično i da rade duže. Zašto? Zato što se žetva mora sakupiti u ograničenom vremenu.

Ovom sadašnjem zlom sistemu stvari preostalo je samo jedno veoma ograničeno vreme. Sada više nego ikada pre, pravi hrišćanin treba da se napreže da sledi Isusov primer i hoda njegovim stopama. Njegov životni put na zemlji jasno je pokazao šta je za njega bilo od najveće važnosti. On je rekao: „Meni valja raditi dela onoga koji me posla dok je dan. Doći će noć, kad niko ne može raditi“ (Jovan 9:4). Rekavši da dolazi noć, Isus je ukazao na vreme svoje kušnje, pribijanja na stub i smrti,  kada će se njegova zemaljska služba okončati i kada neće moći da učestvuje u delima svog nebeskog Oca.

Istina, za vreme svoje troipogodišnje službe, Isus je proveo nešto svog vremena čineći čuda i lečeći bolesne. Ipak, on je većinu svog vremena koristio da propoveda poruku o Kraljevstvu i ’da zarobljenima javi izbavljenje‘ od krive religije (Luka 4:18; Matej 4:17). Isus se marljivo trudio u svojoj službi i takođe je uzimao vremena da obučava svoje učenike, tako da bi oni mogli graditi na temelju koji je on postavio i efikasno nastaviti s delom propovedanja. Isus je grabio svaku priliku da unapređuje interese Kraljevstva i želeo je da njegovi učenici rade to isto (Matej 5:14-16; Jovan 8:12).

Poput Isusa, mi koji smo njegovi današnji sledbenici treba da vidimo situaciju čovečanstva onako kako je vidi Jehova Bog. Ovom sistemu stvari ističe vreme, a Bog milosrdno želi da svi imaju priliku da dobiju spasenje (2. Petrova 3:9). Dakle, zar ne bi bilo mudro sve druge težnje staviti na mesto podređeno vršenju Jehovine volje? (Matej 6:25-33). Naročito u toku takvog posebnog vremena kao što je ovo, u našem životu kao hrišćana nešto što bi se u normalnim okolnostima smatralo važnim može s pravom biti od manje važnosti.

Da li će iko od nas ikada zažaliti što je Božju volju stavio na prvo mesto u svom životu? Zaista neće, jer hrišćanski put samopožrtvovanosti je nagrađujuć na divan način. Na primer, Isus je rekao svojim učenicima: „U istinu vam kažem: Nema nikoga koji je radi mene i radi jevanđelja ostavio kuću svoju, ili braću svoju, ili sestre svoje, ili oca svoga, ili mater svoju, ili decu svoju, ili njive svoje, koji neće primiti sad, u ovo vreme, sto puta onoliko kuća i braće i sestara i otaca i matera i dece i zemlje, u progonjenju, a na onome svetu život večni“ (Marko 10:29, 30).

Niko ne može novčano proceniti nagrade koje uživaju oni koji svoje vreme koriste da hvale Jehovu i objavljuju poruku o Kraljevstvu. Oni uživaju toliko mnogo blagoslova! To uključuje prave prijatelje, zadovoljstvo zato što se vrši božanska volja, Božji osmeh odobravanja i izgled beskrajnog života (Otkrivenje 21:3, 4). I kakav je blagoslov pomagati ljudima u duhovnom smislu i donositi čast Jehovinom svetom imenu kao njegovi Svedoci! Bez pogovora, ’iskupljivanje povoljnog vremena‘ zaista je mudar i nagrađujuć put. Sada je kao nikada pre vreme da se učestvuje u objavljivanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. Da li ćeš ugrabiti i zadržati ovu jedinstvenu priliku?

[Fusnota]