Kad izbiju prirodne katastrofe

Akra, u Gani, 4. jul 1995. Najjače kiše za gotovo 60 godina prouzrokovale su veliku poplavu. Otprilike 200 000 ljudi je izgubilo sve, 500 000 nema pristup svojoj kući a 22 je izgubilo život.

San Anđelo, u Teksasu, u SAD, 28. maj 1995. Tornado i grȁd opustošili su ovaj grad od 90 000 stanovnika, uzrokujući štetu koja se procenjuje na 120 miliona (američkih) dolara.

Kobe, u Japanu, 17. januar 1995. Zemljotres koji je trajao samo 20 sekundi ostavio je za sobom hiljade mrtvih, desetine hiljada povređenih i stotine hiljada bez krova nad glavom.

ŽIVIMO u onome što bi se moglo nazvati era katastrofa. Jedan izveštaj Ujedinjenih nacija otkriva da se u 30-godišnjem razdoblju od 1963-92, broj ljudi koji su poginuli, bili povređeni ili raseljeni zbog katastrofa godišnje povećavao u proseku za 6 procenata. Ova sumorna situacija navela je UN da 1990-e označe kao „Međunarodnu deceniju za ublažavanje posledica prirodnih katastrofa“.

 Naravno, prirodna sila — kao što je oluja, vulkanska erupcija ili zemljotres — ne donosi uvek katastrofu. Stotine se dešavaju svake godine a da ne nanose štetu ljudima. Ali kada je uključen težak danak u životu i imovini, to se s pravom zove katastrofa.

Izgleda da je porast prirodnih katastrofa neumitan. Knjiga Natural Disasters—Acts of God or Acts of Man? zapaža: „Ljudi menjaju svoju okolinu da bi je učinili sklonijom nekim katastrofama, i ponašaju se tako da sebe čine ranjivijim na te opasnosti.“ Knjiga iznosi jedan hipotetički primer: „Jedan blagi zemljotres u naselju straćara s kućama od jakih cigala od blata, na padinama neke strme jaruge, mogao bi se pokazati kao prava katastrofa u obliku smrtnih slučajeva i patnje. Ali da li je ta katastrofa više rezultat zemljotresa ili činjenice da ljudi žive u tako opasnim kućama i na tako opasnom tlu?“

Za studente Biblije, postoji još jedan razlog zbog kog porast prirodnih katastrofa ne iznenađuje. Pre skoro 2 000 godina, Isus Hrist je prorekao da će ’svršetak sveta‘ biti označen, između ostalog, ’glađu i zemljotresima po raznim mestima‘ (Marko 24:3, 6-8). Biblija je takođe prorekla da će tokom ’poslednjih dana‘, ljudi biti ljubitelji sebe, ljubitelji novca, bez prirodne naklonosti i bez ljubavi prema dobroti a (2. Timoteju 3:1-5, NW). Ove osobine često čine da čovek radi protiv svoje okoline, što ljude čini ranjivijima na prirodne sile. Katastrofe koje pravi čovek takođe su izdanak društva bez ljubavi u kome većina mora živeti.

Dok naša planeta postaje sve gušće naseljena, dok ljudsko ponašanje dovodi ljude u veću opasnost i dok se sa zemljinim bogatstvom sve rđavije postupa, katastrofe će i dalje mučiti čoveka. Obezbeđivanje pomoći predstavlja izazove, kao što će pokazati sledeći članak.

[Fusnota]

[Izvor slike na 3. strani]

Gore: Information Services Department, Ghana; desno: San Angelo Standard-Times

 [Izvor slike na 2. strani]

NASLOVNA STRANA: Maxie Roberts/Ljubaznošću THE STATE