„Sećajte se minulih dana“ — zašto?

„SEĆAJTE se minulih dana.“ Apostol Pavle je ovu opomenu, napisanu otprilike 61. n. e., uputio hebrejskim hrišćanima u Judeji (Jevrejima 10:32, The New English Bible). Šta je izazvalo ovu primedbu? Zašto je postojala potreba da ti obožavaoci Jehove iz prvoga veka ne zaborave prošlost? Da li mi možemo imati koristi time što danas sledimo sličan podsetnik?

Vekovima su pisci Biblije uvek iznova upozoravali na neobaziranje na prošlost ili na zanemarivanje prošlosti. Pređašnje vreme i događaje trebalo je držati na umu i razmatrati ih. Čak je i Jehova rekao: „Pamtite ono što je od starine bilo, jer sam ja Bog i drugoga Boga nema. Ja sam Bog i niko nije kao ja“ (Isaija 46:9). Razmotrimo tri snažna razloga za sleđenje ove opomene.

Motivacija i ohrabrenje

Prvo, to može biti veliki izvor motivacije i ohrabrenja. Kada je Pavle sastavljao svoje pismo hebrejskoj skupštini, on je pisao suhrišćanima čije je vera svakodnevno stavljana na ispit zbog protivljenja od strane Jevreja. Shvatajući njihovu potrebu da ojačaju ustrajnost, Pavle je rekao: „Opominjite se pak prvih dana svojih, kad, pošto se prosvetliste, mnogu borbu usred muka podnesoste“ (Jevrejima 10:32). Njihovo podsećanje na prošla dela lojalnosti u duhovnom ratu poslužilo bi da im pruži potrebnu hrabrost da dovrše trku. Na sličan način, prorok Isaija je pisao: „Sećajte se toga, da biste mogli skupiti hrabrost“ (Isaija 46:8, NW). Sa sličnim poželjnim učinkom u mislima Isus Hrist je rekao skupštini u Efesu: „Opomeni se dakle odakle si ispao [ljubavi koju si u početku imao], pokaj se, i prva dela čini“ (Otkrivenje 2:4, 5).

Podsticaj da se ’opominju starih dana i da pogledaju na godine prošlih naraštaja‘ bio je povratni element u govorima koje je Mojsije držao Izraelu, dok je pozivao naciju na neustrašivu lojalnost prema Jehovi (Ponovljeni zakoni 32:7). Zapazi njegove reči, zapisane u Ponovljenim zakonima 7:18: „Ne boj ih se [Hananeja]; pamti dobro što učini Gospod, Bog tvoj, Faraonu i celom Egiptu.“ Prisećanje na Jehovine spasonosne postupke u korist svog naroda trebalo je da bude jedan podsticaj za njihovo neprestano verno držanje Božjih zakona (Ponovljeni zakoni 5:15; 15:15).

Nažalost, Izraelci su se često predavali grehu zaboravnosti. S kojim rezultatom? „Ne prestaše da Boga kušaju, nadražiše Sveca Izrailjeva. Ne sećaše se ruke njegove, ni dana kad ih on od dušmana izbavi“ (Psalam 78:41, 42). Na kraju, zaboravljanje Jehovinih zapovesti dovelo je do toga da ih je on odbacio (Matej 21:42, 43).

Izvrstan primer postavio je psalmista koji je napisao: „Spominjaću ja  dela Gospodnja; spominjaću tvoja dela stara. Kazivaću ja sva dela tvoja, spominjaću sve podvige tvoje“ (Psalam 77:12, 13). Takvo meditativno podsećanje na prošlu lojalnu službu i Jehovine postupke pune ljubavi pružiće nam potrebnu motivaciju, ohrabrenje i cenjenje. Takođe, ’opominjanje na prve dane‘ može poslužiti da odagna umor i može nas podstaći da činimo sve što možemo i da verno ustrajemo.

Učiti iz prošlih grešaka

Drugo, nezaboravljanje može biti sredstvo da se uči iz prošlih grešaka i njihovih posledica. S tim u mislima, Mojsije je savetovao Izraelce: „Sećaj se i ne zaboravi kako si gnevio Gospoda, Boga svoga, u pustinji. Od dana kad iziđoste iz zemlje egipatske pa dok dođoste na ovo mesto nepokorni bejaste Gospodu“ (Ponovljeni zakoni 9:7). Posledica takve neposlušnost od strane Izraelaca bila je, kao što je Mojsije istakao, to da ih je Jehova ’Bog njihov, vodio četrdeset godina po pustinji‘. Zašto su bili podstaknuti da se sećaju toga? Da bi ih to ponizilo i da bi služilo kao ispravka njihovih pobunjeničkih puteva tako da bi ’držali zapovesti Gospoda, Boga svoga, da bi išli putevima njegovim i bojali ga se‘ (Ponovljeni zakoni 8:2-6). Trebalo je da uče u tom smislu da ne ponavljaju svoje prošle greške.

Jedan pisac je primetio: „Smotrena osoba izvlači korist iz ličnog iskustva, a mudra iz iskustva drugih.“ Iako je Mojsije pozvao Izraelski narod da izvuče korist razmatranjem svojih vlastitih pređašnjih grešaka, apostol Pavle je podsetio druge — hrišćansku skupštinu prvog veka i, u proširenom smislu, nas — da izvlačimo pouku iz tog istog istorijskog zapisa. On je pisao: „To se njima [Izraelcima] sve događaše, da bi služilo za primer, a napisa se za nauku nama, na koje su poslednja vremena došla“ (1. Korinćanima 10:11, kurziv naš). Isus Hrist je imao u mislima još jedan drevni biblijski događaj i potrebu da učimo iz njega kada je rekao: „Spomenite se žene Lotove!“ (Luka 17:32; Postanje 19:1-26). Engleski pesnik i filozof Samjuel Tejlor Kolridž, napisao je: „Kada bi ljudi mogli učiti iz istorije, kakvim bi nas lekcijama ona mogla poučiti!“

Skromnost i zahvalnost

Treće, sećanje može u nama stvoriti Bogu ugodne osobine skromnosti i zahvalnosti. Dok se radujemo mnogim aspektima našeg svetskog duhovnog raja, nikada ne zaboravimo da on počiva na izvesnim građevinskim blokovima. Oni obuhvataju lojalnost, ljubav, samopožrtvovanost, odvažnost uprkos nesreći, ustrajnost, dugotrpljivost i veru — što su osobine koje su pokazivala naša hrišćanska braća i sestre koji su decenijama ranije započinjali delo u različitim zemljama. U zaključku svog izveštaja o savremenoj istoriji Božjeg naroda u Meksiku, 1995 Yearbook of Jehovah’s Witnesses je rekao: „Za osobe koje se tek odnedavno druže s Jehovinim svedocima, kušnje s kojima su se suočavali oni što su učestvovali u započinjanju dela u Meksiku mogu biti iznenađenje. Oni su se navikli na duhovni raj u kome ima obilje duhovne hrane, u kome ima stotine hiljada bogobojaznih drugova, i u kome se služba Bogu sprovodi na dobro organizovan način.“

Oni koji su na početku utirali put često su radili sami ili u malim izolovanim grupama. Suočavali su se sa usamljenošću, oskudicom i drugim ozbiljnim ispitima integriteta dok su istrajavali u objavljivanju poruke o Kraljevstvu. Iako su mnogi od ovih slugu pređašnjeg doba napustili zemaljsku  scenu, kako je dirljivo znati da se Jehova seća njihove verne službe! Apostol Pavle je to potvrdio kada je napisao: „Bog nije nepravedan da zaboravi trud vaš i ljubav koju pokazaste za ime njegovo“ (Jevrejima 6:10). Ako se Jehova s cenjenjem seća, zar ne treba da i mi isto to činimo u duhu zahvalnosti?

Oni koji su odnedavno upoznati sa istinom mogu steći ovaj istorijski uvid kroz publikaciju Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom. a Nadalje, ako imamo prednost da pripadamo porodici ili hrišćanskoj skupštini čiji članovi uključuju i stariju braću ili sestre koji služe dugo godina, podstaknuti smo u duhu Ponovljenih zakona 32:7 da se ’opomenemo starih dana, da pogledamo na godine prošlih naraštaja. Da pitamo oceve svoje, da nam oni kažu, starce svoje, da nam povedaju‘.

Da, prisećanje na pređašnje postupke božanske odanosti može nas podstaći da nastavimo da radosno ustrajemo u našoj hrišćanskoj službi. Takođe, istorija sadrži lekcije koje treba da naučimo. A meditiranje o našem duhovnom raju koji Bog blagosilja, stvara dolične osobine skromnosti i zahvalnosti. Uistinu, „sećajte se minulih dana“.

[Fusnota]