Da li se sećaš?
Da li se sećaš?
Da li si uživao čitajući nedavna izdanja Kule stražare? Ako jesi, ustanovićeš da je interesantno prisetiti se sledećeg:
▫ Koje je značenje grčke reči parusija upotrebljene u Mateju 24:3 , 27, 37, 39?
Vajnovo delo Expository Dictionary of New Testament Words kaže: „PARUSIJA... označava zajedno i pristizanje i prisutnost nakon toga.“ Stoga, to nije samo trenutak pristizanja, već prisutnost koja traje od pristizanja pa nadalje (15. 8, strana 11).
▫ Kako je trebalo da ’ti dani budu skraćeni‘ kako bi ’telo‘ moglo da bude spaseno u prvom veku, i kako će se to desiti u većoj razmeri? (Matej 24:22).
Godine 66. n. e. Rimljani su neočekivano prekratili svoju opsadu Jerusalima, omogućivši hrišćanskom ’telu‘ da pobegne. Slično tome, mi očekujemo da će dolazeći napad na Vavilon veliki nekako biti skraćen. Tako će pomazani hrišćani i njihovi saradnici biti spaseni od mogućeg uništenja (15. 8, strane 18-20).
▫ Kakva treba biti naša reakcija ako neka osoba počne da uzima simbole Memorijala ili prekine da to čini?
Nema potrebe da drugi hrišćani budu zbog toga zabrinuti. Isus je rekao: „Ja sam pastir dobri i znam ovce svoje.“ Sa istim zasiguranjem, Jehova zna one koje je zaista izabrao kao duhovne sinove (Jovan 10:14; Rimljanima 8:16, 17; 15. 8, strana 31).
▫ Šta je bila glavna svrha Mojsijevog zakona?
Prvenstveno, on je Izraelce učio o njihovoj potrebi za Mesijom, koji će ih otkupiti iz njihovog grešnog stanja (Galatima 3:24). Zakon je takođe učio božanskom strahu i poslušnosti, i pomagao Izraelu da se drži odvojenim od iskvarenog postupanja okolnih naroda (Levitska 18:24, 25; 1. 9, strana 9).
▫ Koja je svrha novog saveza? (Jeremija 31:31-34).
Svrha je da proizvede narod kraljeva i sveštenika da bi se blagoslovilo čitavo čovečanstvo (Izlazak 19:6, NW; 1. Petrova 2:9; Otkrivenje 5:10; 1. 9, strane 14, 15).
▫ Zašto treba da upražnjavamo umetnost izvinjavanja?
Izvinjenje može pomoći da se ublaži bol izazvana nesavršenošću, i ono može isceliti zategnute odnose. Svako izvinjenje koje učinimo jeste lekcija iz poniznosti i vežba nas da postanemo osetljiviji na osećanja drugih (15. 9, strana 24).
▫ Da li je globalni Potop Nojevih dana istorijska činjenica?
Jeste. Drevni izveštaji koji govore o jednom globalnom potopu mogu se naći širom sveta, od Amerika do Australije. Rasprostranjenost ove teme podupire činjenicu da se svetski Potop zaista dogodio, kao što je izvešteno u Bibliji (Postanje 7:11-20; 15. 9, strana 25).
▫ Šta je uključeno u to da budemo gostoljubivi? (Rimljanima 12:13).
Reč gostoljubivost je prevod grčke reči sastavljene od dve korenske reči koje znače „ljubav“ i „stranac“. Dakle, gostoljubivost u osnovi znači „ljubav prema strancima“. Ali, ona uključuje više od ljubavi zasnovane na načelu, pokazane iz osećaja dužnosti. Ona se zasniva na istinskoj naklonosti, srdačnosti i prijateljstvu (1. 10, strana 9).
▫ O čemu Pavle raspravlja u vezi s brakom i samaštvom u 7. poglavlju svog prvog pisma Korinćanima?
Brak je opravdan i, pod izvesnim okolnostima, preporučljiv za neke. Ipak, samaštvo je neosporno prednost za hrišćanina ili hrišćanku koji žele da služe Jehovi s minimalnom smetnjom (15. 10, strana 13).
▫ Kako starešina ’brine za svoje‘? (1. Timoteju 5:8).
Starešina treba da ’brine za svoje‘ — svoju ženu kao i decu — materijalno, duhovno i emocionalno (15. 10, strana 22).
▫ Kako Jehova pruža utehu svojim slugama?
Božji sveti duh deluje kao ’utešitelj‘ (Jovan 14:16). Još jedan način kojim Bog obezbeđuje utehu jeste preko Biblije (Rimljanima 15:4). Bog zna naše individualne potrebe i može nas koristiti da utešavamo jedni druge, kao što je Pavle bio utešen Titovim izveštajem o Korinćanima (2. Korinćanima 7:11-13; 1. 11, strane 10, 12).
▫ Šta podrazumeva Pavlov opis Jehove kao ’oca nežnih milosrđa‘ u 2. Korinćanima 1:3, NW?
Grčka imenica prevedena kao ’nežna milosrđa‘ potiče od reči koja se koristi da izrazi žalost zbog patnje drugoga. Tako Pavle opisuje Božja nežna osećanja prema svim svojim vernim slugama koji podnose nevolju (1. 11, strana 13).
▫ Šta se postiglo time što su Izraelci postili na godišnji Dan pomirenja? (Levitska 16:29-31; 23:27).
Proslava Dana pomirenja podsticala je izraelski narod da bude svesniji svoje grešnosti i potrebe za otkupom. Njime, oni su izražavali žalost zbog svojih grehova i pokajanje pred Bogom (15. 11, strana 5).
▫ Šta je obuhvaćeno nalogom upućenim mladima: „Sećaj se, sada, svog Veličanstvenog Stvoritelja“? (Propovednik 12:1, NW).
Jedan autoritet kaže da hebrejska reč prevedena „setiti se“ često uključuje „naklonost uma i postupanje koje prati prisećanje“. Slediti ovaj nalog znači više nego da se samo razmišlja o Jehovi. To uključuje akciju, raditi ono što se njemu dopada (1. 12, strana 16).