Imaš li veru poput Avramove?
Imaš li veru poput Avramove?
„Sin čovečji kad dođe, hoće li on naći veru na zemlji?“ (LUKA 18:8).
1. Zašto danas nije lako imati jaku veru?
DANAS nije lako imati jaku veru. Svet vrši veliki pritisak na hrišćane, nastojeći da im odvrati pažnju od duhovnih stvari (Luka 21:34; 1. Jovanova 2:15, 16). Mnogi moraju da se bore da bi preživeli uprkos ratovima, katastrofama, bolestima ili gladi (Luka 21:10, 11). U mnogim zemljama postoji snažna svetovna kultura, i svako ko živi po svojoj veri smatra se nerazumnim, pa čak i fanatičnim. Nadalje, mnogi hrišćani su progonjeni zbog svoje vere (Matej 24:9). Svakako je na mestu Isusovo pitanje koje je postavio pre skoro 2 000 godina: „Sin čovečji kad dođe, hoće li on naći veru na zemlji?“ (Luka 18:8).
2. (a) Zašto je hrišćaninu jaka vera preko potrebna? (b) Čiji primer vere je dobro da osmotrimo?
2 Međutim, činjenica je da je jaka vera preko potrebna ako želimo da budemo uspešni u životu sada i da dobijemo obećani večni život u budućnosti. Citirajući Jehovine reči upućene Avakumu, apostol Pavle je napisao: „A moj će pravednik od vere živeti; ali ako odstupi, moja duša neće u njemu uživati... A bez vere nije moguće Bogu ugoditi“ (Jevrejima 10:38–11:6; Avakum 2:4). Pavle je rekao Timoteju: „Bori se u dobroj borbi vere, uhvati se za večni život, na koji si pozvan“ (1. Timoteju 6:12). Kako je onda moguće imati nesalomivu veru? Kad govorimo o tom pitanju, dobro je da se osvrnemo na jednog čoveka koji je živeo pre oko 4 000 godina, ali čija se vera još uvek visoko poštuje u tri velike religije — islamu, judaizmu i hrišćanstvu. Taj čovek je Avram. Zašto je njegova vera bila tako izvanredna? Da li mi danas možemo da ga oponašamo?
Poslušnost Božjim uputstvima
3, 4. Zašto se Tara sa svojom porodicom preselio iz Ura u Haran?
3 Avram se prvi put u Bibliji pominje dosta rano. U Postanju 11:26 čitamo: „Tara... rodi Avrama, Nahora i Arana.“ Tara je sa svojom porodicom živeo u Uru Haldejskom, jednom naprednom gradu u južnoj Mesopotamiji. Međutim, oni nisu tu ostali. „Tara uze sina svoga, Avrama i Lota sina Aranova, unuka svoga i Saru, snahu svoju, ženu Avrama sina svoga, i oni pođoše zajedno iz Ura Haldejskoga ka zemlji Hananskoj, te dođoše do Harana i onde se nastaniše“ (Postanje 11:31). Avramov brat Nahor takođe se s porodicom preselio u Haran (Postanje 24:10, 15; 28:1, 2; 29:4). Međutim, zašto se Tara preselio iz naprednog Ura u daleki Haran?
4 Oko 2 000 godina posle Avramovog vremena, verni Stefan je, govoreći pred jevrejskim Sinedrionom, objasnio taj neobičan korak Tarine porodice. On je rekao: „Bog slave javi se ocu našemu Avramu kad beše u Mesopotamiji, pre nego se doseli u Haran, i reče mu: Iziđi iz zemlje svoje i od roda svoga, i idi u zemlju koju ću ti ja pokazati. Tada on iziđe iz zemlje Haldejske, i doseli se u Haran“ (Dela apostolska 7:2-4). Tara se podložio Jehovinoj volji za Avrama kad je svoju užu porodicu preselio u Haran.
5. Gde je Avram otišao kad mu je umro otac? Zašto?
5 Tarina porodica se skrasila u svom novom gradu. Kad je Avram godinama kasnije govorio ’moja zemlja‘, on je mislio na Haran, a ne na Ur (Postanje 24:4). Međutim, nije trebalo da Haran bude Avramov trajni dom. Prema Stefanovim rečima, „po smrti oca [Avramova], preseli ga Bog u ovu zemlju, u kojoj vi sad živite“ (Dela apostolska 7:4). Poslušan Jehovinim uputstvima, Avram je u pratnji Lota prešao Eufrat i ušao u Hanan. a
6. Koje je obećanje Jehova izrekao Avramu?
6 Zašto je Jehova hteo da se Avram preseli u Hanan? Razlog za to je bio povezan s Božjim namerama za tog vernog čoveka. Jehova je rekao Avramu: „Idi iz zemlje svoje i iz roda svoga i iz doma oca svoga u zemlju koju ću ti ja pokazati. Od tebe ću veliki narod učiniti i blagosloviću te i proslaviću ime tvoje, i ti ćeš biti izvor blagoslova. Blagosiljaću one koji tebe blagosiljaju, i prokleću one koji tebe proklinju, i u tebi će biti blagoslovena sva plemena na zemlji“ (Postanje 12:1-3). Avram će biti otac jednog velikog naroda koji će štititi Jehova i koji će dobiti u posed zemlju Hanan. Divno obećanje! Ali Avram je morao da napravi korenite promene u životu da bi nasledio tu zemlju.
7. Na koje je promene Avram trebalo da bude spreman da bi nasledio Jehovino obećanje?
7 Kad je Avram napustio Ur, on je napustio jedan napredan grad i verovatno širu porodicu svog oca — važne izvore bezbednosti u tim patrijarhalnim vremenima. Kad je napustio Haran, odvojio se od domaćinstva svog oca, uključujući i porodicu svog brata Nahora, i preselio se u nepoznatu zemlju. U Hananu nije išao za tim da bude na sigurnom u nekom utvrđenom gradu. Zašto nije? Kratko nakon što je Avram ušao u tu zemlju, Jehova mu je rekao: „Prolazi tu zemlju u dužinu i u širinu, jer ću je tebi dati“ (Postanje 13:17). Avram i njegova žena Sara, koji su imali 75 odnosno 65 godina, sledili su ta uputstva. „Verom dođe on u zemlju obećanu, kao u tuđu, i pod šatorima življaše“ (Jevrejima 11:9; Postanje 12:4).
Vera poput Avramove danas
8. U pogledu primera Avrama i drugih drevnih svedoka, šta treba da razvijamo?
8 Avram i njegova porodica su ubrojani u veliki „oblak [prethrišćanskih] svedoka“ (Ča) pomenut u 11. poglavlju Jevrejima. U pogledu vere tih davnih Božjih slugu, Pavle ohrabruje hrišćane: „Odbacujmo svako breme i greh [nedostatak vere] koji je za nas prionuo“ (Jevrejima 12:1). Da, nedostatak vere može lako ’prionuti za nas‘. Ali i u Pavlovo i u naše vreme, istinski hrišćani uspevaju da razvijaju jaku veru koja se može uporediti s verom Avrama i drugih iz drevnih vremena. Govoreći o sebi i o suhrišćanima, Pavle kaže: „Mi, braćo, nismo od onih koji odstupaju da propadnu, nego od onih koji imaju veru da dušu svoju spasu“ (Jevrejima 10:39).
9, 10. Koji dokazi postoje da danas mnogi imaju veru poput Avramove?
9 Istina, svet se promenio od Avramovog vremena. Međutim, mi još uvek služimo onom istom ’Avramovom Bogu‘, a on se ne menja (Dela apostolska 3:13; Malahija 3:6). Jehova danas zaslužuje da ga obožavamo isto kao što je zasluživao u Avramovo vreme (Otkrivenje 4:11). Mnogi se potpuno predaju Jehovi i, poput Avrama, prave sve potrebne promene u životu da bi vršili Božju volju. Prošle godine, 316 092 je dalo javni dokaz svog predanja podvrgnuvši se krštenju u vodi „u ime Oca i Sina i Svetoga Duha“ (Matej 28:19).
10 Većina tih novih hrišćana nije morala da otputuje u udaljene strane zemlje da bi ispunili svoje predanje. Međutim, mnogi su u duhovnom smislu prevalili priličan put. Na primer, Elsi, s Mauricijusa, bila je vračara. Svi su je se plašili. Jedna specijalna pionirka je dogovorila da s Elsinom kćerkom vodi biblijski studij, i to je otvorilo put da se Elsi ’od tame obrati svetlosti‘ (Dela apostolska 26:18). Zbog interesa svoje kćerke, Elsi se složila da proučava Moju knjigu biblijskih priča. Njen studij se vodio tri puta sedmično zato što joj je bilo potrebno stalno ohrabrenje. Njena okultna praksa nije joj donela sreću, i imala je dosta ličnih problema. Ipak, na kraju je uspela da dovrši dugo putovanje od demonizma do pravog obožavanja. Kad su ljudi dolazili da traže njene usluge, ona je objašnjavala da ih samo Jehova može zaštititi od zla. Elsi je sada kršteni Svedok, a 14 osoba iz njene porodice i od poznanika prihvatilo je istinu.
11. Na koje su izmene spremni oni koji se predaju Jehovi?
11 Većina onih koji su se prošle godine predali da služe Bogu nisu morali da prave takve korenite promene. Ali svi su se promenili — bili su duhovno mrtvi a sada su duhovno živi (Efescima 2:1). Iako su još u svetu u fizičkom pogledu, oni više nisu deo sveta (Jovan 17:15, 16, NW). Slično pomazanim hrišćanima, čiji je „grad na nebesima“, i oni su poput ’stranaca i putnika‘ (Filipljanima 3:20; 1. Petrova 2:11). Svoj život su doveli u sklad s Božjim merilima, motivisani iznad svega ljubavlju prema Bogu i prema bližnjem (Matej 22:37-39). Oni ne jure za sebičnim, materijalističkim ciljevima niti osećaju potrebu da u ovom svetu nađu neko lično ispunjenje. Ne, njihove su oči čvrsto usmerene na obećano „novo nebo i novu zemlju u kojoj će pravda nastavati“ (2. Petrova 3:13; 2. Korinćanima 4:18).
12. Koji izveštaj o aktivnosti u prošloj godini pruža dokaz da je Isus tokom svoje prisutnosti našao „veru na zemlji“?
12 Kad se Avram preselio u Hanan, on i njegova porodica su tamo bili sami, i s njima je bio samo Jehova da ih podržava i štiti. Međutim, tih 316 092 novokrštenih hrišćana svakako nisu sami. Istina, Jehova ih podržava i štiti pomoću svog duha, kao što je to činio i u Avramovom slučaju (Poslovice 18:10). Ipak, on ih takođe podržava preko jednog energičnog, međunarodnog ’naroda‘ koji danas ima više pripadnika nego neke svetovne države (Isaija 66:8). Prošle godine, najveći broj od 5 888 650 građana tog naroda pružili su dokaz svoje aktivne vere tako što su svojim bližnjima govorili o Božjim obećanjima (Marko 13:10). Oni su proveli u tom delu izvanredan broj sati, 1 186 666 708, gledajući da pronađu zainteresovane osobe. Kao rezultat, vođeno je 4 302 852 biblijska studija s drugima koji žele da razvijaju veru. Kao još jedan dokaz njihove revnosti, 698 781 iz tog ’naroda‘ učestvovao je u pionirskoj službi, bilo punovremeno, mesec dana ili više meseci. (Detalji o aktivnosti Jehovinih svedoka prošle godine nalazi se na stranama od 12. do 15.) Taj izvanredan izveštaj je pozitivan, živi odgovor na Isusovo pitanje: „Sin čovečji kad dođe, hoće li on naći veru na zemlji?“
Verni uprkos kušnjama
13, 14. Opiši neke teškoće na koje su naišli Avram i njegova porodica u Hananu.
13 Avramu i njegovom domaćinstvu u Hananu često je bilo teško. Najmanje jednom prilikom, došlo je do teške gladi zbog koje je morao da ide iz Hanana u Egipat. Osim toga, i vladar Egipta i vladar Gerara (blizu Gaze) pokušali su da uzmu Avramovu ženu, Saru, za sebe (Postanje 12:10-20; 20:1-18). Bilo je i sukoba između pastira Avramovih stada i pastira Lotovih stada, i to je dovelo do razdvajanja njihovih domaćinstava. Avram je nesebično dozvolio Lotu da prvi bira zemlju, i Lot je izabrao da živi u Jordanskoj ravnici, koja je po plodnosti i lepoti ličila na pravi Eden (Postanje 13:5-13).
14 Onda je Lota zahvatio rat između kraljeva dalekog Elama i njihovih saveznika i kraljeva pet gradova u Sidimskoj dolini. Strani kraljevi su pobedili ove lokalne kraljeve i oteli puno plena, zajedno s Lotom i njegovim dobrima. Kad je čuo šta se desilo, Avram je neustrašivo krenuo u poteru za tim stranim kraljevima i uspeo da povrati Lota i njegovo domaćinstvo, kao i dobra lokalnih kraljeva (Postanje 14:1-16). Međutim, to nije bilo Lotovo najgore iskustvo u Hananu. On se iz nekog razloga nastanio u Sodomu, uprkos tome što je taj grad bio na lošem glasu zbog nemorala b (2. Petrova 2:6-8). Kad su ga dva anđela upozorila da će grad biti uništen, Lot je pobegao sa svojom ženom i svojim kćerima. Međutim, Lotova žena nije poslušala konkretna uputstva tih anđela i zato je našla smrt u soli. Lot je neko vreme bio prisiljen da se sa svoje dve kćeri skrasi u jednoj pećini u Sigoru (Postanje 19:1-30). Ti događaji su sigurno veoma potresli Avrama, posebno zato što je Lot došao u Hanan kao deo Avramovog domaćinstva.
15. Uprkos problemima s kojima se Avram suočio dok je živeo pod šatorima u stranoj zemlji, koje je negativno razmišljanje očigledno izbegavao?
15 Da li se Avram ikada pitao da li je trebalo da on i Lot ostanu na sigurnom u Uru, uz širu porodicu njegovog oca, ili u Haranu s njegovim bratom Nahorom? Da li je ikada poželeo da pusti korene u bezbednosti nekog utvrđenog grada umesto da živi pod šatorima? Da li je možda sumnjao da je mudro da se žrtvuje lutajući po tamo nekoj stranoj zemlji? Govoreći o Avramu i njegovoj porodici, apostol Pavle je primetio: „Da su se opomenuli [zemlje] iz koje iziđoše, imali su vremena da se u nju vrate“ (Jevrejima 11:15). Ipak, nisu se vratili. Nezastrašeni teškoćama, ostali su tamo gde je Jehova hteo da budu.
Današnja ustrajnost
16, 17. (a) S kojim se teškoćama danas suočavaju mnogi hrišćani? (b) Koji pozitivan stav imaju hrišćani? Zašto?
16 Slična ustrajnost može da se vidi i kod današnjih hrišćana. Iako je služenje Bogu za njih izvor velike radosti, pravim hrišćanima nije lako da žive u ovim poslednjim danima. Uprkos tome što žive u duhovnom raju, oni doživljavaju iste ekonomske pritiske kao i njihove komšije (Isaija 11:6-9). Mnogi su bili nedužne žrtve u ratovima, a neki su zapali u krajnje siromaštvo, i to ne svojom krivicom. Pored toga, oni podnose probleme zato što pripadaju jednoj neomiljenoj manjini. U mnogim zemljama propovedaju dobru vest uprkos ogromnoj apatiji. U drugim zemljama podnose lukave napade onih koji ’izmišljaju protivzakonito nasilje‘ i ’okrivljuju pravednu krv‘ (Psalam 94:20, 21). Čak i u zemljama gde hrišćane ne napadaju i gde ih neki hvale zbog njihovih visokih merila, oni su svesni da se razlikuju od svojih školskih drugova i kolega na poslu — baš kao Avram, koji je živeo u šatorima dok je većina ljudi oko njega živela u gradovima. Da, nije lako živeti u ovom svetu a ipak ne biti „deo“ njega (Jovan 17:14, NW).
17 Da li zato žalimo što smo se predali Bogu? Da li bismo voleli da smo ostali deo sveta, da smo kao i svi drugi? Da li se jadamo zbog žrtava učinjenih u Jehovinoj službi? Nikako! Umesto da se čeznutljivo osvrćemo unazad, mi shvatamo da ništa što smo možda žrtvovali nije imalo nikakvu stvarnu vrednost u poređenju s blagoslovima kojima se sada radujemo i kojima ćemo se radovati u budućnosti (Luka 9:62; Filipljanima 3:8). Osim toga, jesu li ljudi u svetu srećni? Činjenica je da mnogi od njih traže odgovore koje mi već imamo. Oni pate zato što se ne drže smernica koje Bog daje preko stranica Biblije, smernica kojih se mi držimo (Psalam 119:105). Mnogi od njih takođe žude za hrišćanskim drugarstvom i radosnim zajedništvom kakvo mi imamo s našim suvernicima (Psalam 133:1; Kološanima 3:14).
18. Koji je konačni rezultat kad hrišćani pokazuju hrabrost poput Avrama?
18 Istina, ponekad moramo biti hrabri poput Avrama kad je jurio one koji su zarobili Lota. Ali kad smo hrabri, Jehova blagosilja ishod. Na primer, u Severnoj Irskoj se mržnja jako ukorenila zbog sektaškog nasilja, i potrebna je hrabrost da bi neko bio neutralan. Ipak, verni hrišćani se drže Jehovinih reči upućenih Isusu Navinu: „Budi jak i hrabar? Ne plaši se i ne zaprepasti se, jer je Gospod, Bog tvoj, s tobom u svemu čega se poduhvatiš“ (Isus Navin 1:9; Psalam 27:14). Njihov neustrašivi stav koji imaju već godinama doneo im je poštovanje drugih, i danas oni mogu slobodno propovedati svuda u toj zemlji.
19. Gde su hrišćani srećni, i koji ishod s pouzdanjem očekuju kad se drže Jehovinih uputstava?
19 Nikada ne treba da sumnjamo da će krajnji ishod bilo koje situacije s kojom se suočimo biti na Jehovinu slavu i za našu dugoročnu korist, samo ako se držimo Jehovinih uputstava. Uprkos izazovima i žrtvama, nema tog mesta gde bismo radije bili nego u Jehovinoj službi, uživajući u zajedništvu s našom hrišćanskom braćom i željno i s pouzdanjem očekujući večnu budućnost koju je Bog obećao.
[Fusnote]
a Avram je verovatno usvojio svog nećaka Lota kad je Lotov otac, Avramov brat, umro (Postanje 11:27, 28; 12:5).
b Neki sugerišu da je Lot rešio da se nastani u gradu zato što bi tu bio bezbedniji nakon što je doživeo da bude među plenom četvorice kraljeva.
Da li se sećaš?
◻ Zašto je jaka vera preko potrebna?
◻ Kako je Avram pokazao da je imao jaku veru?
◻ Kako promene u životu prate predanje?
◻ Zašto smo srećni što služimo Bogu uprkos problemima s kojima se suočavamo?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 7. strani]
Avram je bio spreman da napravi velike promene u životu da bi nasledio obećanje
[Slike na 9. strani]
Dokazi pokazuju da je Isus tokom svoje prisutnosti našao „veru na zemlji“