Jeronim — kontroverzni pionir u prevođenju Biblije

DANA 8. aprila 1546, Sabor u Trentu je odlučio da latinsku Vulgatu „[Katolička] Crkva odobrava... i da se niko ne usudi niti osmeli da je pod bilo kojim izgovorom odbaci“. Iako je Vulgata bila završena preko hiljadu godina ranije, ona i njen prevodilac, Jeronim, dugo su bili predmet polemika. Ko je bio Jeronim? Zašto su on i njegov biblijski prevod bili kontroverzni? Kako njegov rad utiče na današnje prevođenje Biblije?

Razvoj jednog izučavaoca

Jeronimovo latinsko ime bilo je Euzebije Hieronim. Rođen je oko 346. n. e., u Stridonu, u rimskoj provinciji Dalmaciji, blizu današnje granice između Italije i Slovenije. a Njegovi roditelji su bili relativno bogati, tako da je u ranom uzrastu iskusio prednosti novca, stičući obrazovanje u Rimu kod renomiranog gramatičara Donata. Jeronim se pokazao kao nadaren student gramatike, retorike i filozofije. Tokom ovog perioda, počeo je da izučava i grčki.

Nakon što je 366. n. e. napustio Rim, Jeronim je lutao i na kraju je završio u Akvileji, u Italiji, gde se upoznao s konceptom asketizma. Privučen tim gledištima ekstremnog samoodricanja, proveo je s jednom grupom prijatelja nekoliko narednih godina živeći kao asketa.

Godine 373. n. e., ta grupa se iz nepoznatog razloga rasturila. Razočaran, Jeronim je odlutao na istok preko Bitinije, Galatije i Kilikije, i na kraju je stigao u Antiohiju, u Siriji.

 Ovo dugo putovanje uzelo je svoj danak. Iscrpljenog i slaboga zdravlja, Jeronima je skoro savladala groznica. „Eh, kad bi me Gospod Isus Hrist u trenutku preneo kod tebe“, rekao je pišući jednom prijatelju. „Moje siroto telo, slabo čak i kada mu je dobro, slomljeno je.“

Kao da mu bolest, usamljenost i unutrašnji sukobi nisu bili dovoljni, Jeronim se uskoro suočio s još jednom krizom — duhovnom. U jednom snu, on je video kako je „dovučen pred [Božju] sudsku stolicu“. Kad je bio zamoljen da se predstavi, Jeronim je rekao: „Ja sam hrišćanin.“ Ali onaj koji je bio na prestolu odmah je uzvratio: „Neistinu zboriš, ti si Ciceronov, a ne Hristov sledbenik.“

Do tada je Jeronimova strast za učenjem prvenstveno bila usredsređena na izučavanje paganskih klasičara, a ne na Božju Reč. „Pekla me je savest“, rekao je. U nadi da će popraviti stvari, Jeronim se u snu zavetovao: „Gospode, ako ikada ponovo budem imao svetovnu knjigu ili ako ikada ponovo budem išta takvo čitao, onda sam te se odrekao.“

Kasnije je Jeronim uveravao kako nije mogao biti odgovoran za zavet koji je dao u snu. Međutim, čvrsto je rešio da ispuni svoj zavet — bar iz principa. Tako je Jeronim otišao iz Antiohije i potražio samoću u Kalkisu, u Sirijskoj pustinji. Živeći kao pustinjak, sav se bio udubio u proučavanje Biblije i teološke literature. Rekao je: „Čitao sam Božje knjige s većom revnošću nego što sam pre čitao ljudske knjige.“ Takođe je naučio i lokalni sirijski jezik i počeo je da izučava hebrejski uz pomoć jednog Jevrejina koji se obratio na hrišćanstvo.

Papina narudžba

Nakon približno pet godina monaškog života, Jeronim se vratio u Antiohiju kako bi nastavio svoja izučavanja. Međutim, kad je stigao, ustanovio je da je crkva bila duboko podeljena. Zaista, još dok je bio u pustinji, Jeronim se obratio papi Damasu za savet, govoreći: „Crkva je podeljena na tri frakcije, i svaka pošto poto želi da me ugrabi za sebe.“

S vremenom, Jeronim je odlučio da stane na stranu Paulina, jednog od tri čoveka koji su težili za titulom antiohijskog biskupa. Jeronim se složio da ga Paulin zaredi pod dva uslova. Kao prvo, želeo je da ima slobodu da teži za svojim monaškim ambicijama. I kao drugo, insistirao je na tome da i dalje bude izuzet od bilo kakvih svešteničkih obaveza služenja u nekoj crkvi.

Godine 381. n. e., Jeronim je pratio Paulina na Sabor u Konstantinopolju i nakon toga je nastavio s njim za Rim. Papa Damas je brzo zapazio Jeronimove naučne i lingvističke sposobnosti. Za manje od godinu dana, Jeronim je bio izabran na prestižan položaj ličnog Damasovog sekretara.

Kao sekretar, Jeronim nije zazirao od kontroverzi. Ako ništa drugo, izgleda da ga je to privlačilo. Na primer, nastavio je da živi kao asketa usred raskošnog papskog dvora. Pored toga, promovišući svoj asketski način života i žestoko govoreći protiv svetovne neumerenosti sveštenstva, Jeronim je stvorio pozamašan broj neprijatelja.

Međutim, uprkos svojim klevetnicima, Jeronim je dobio punu podršku pape Damasa. Papa je imao dobar razlog da ohrabri Jeronima da nastavi sa istraživanjem Biblije. U to vreme je u upotrebi bilo puno latinskih prevoda Biblije. Mnogi su bili nemarno prevedeni, i imali su grube greške. Još jedna Damasova briga bila je to što je jezik delio istočna i zapadna područja crkve. Malo njih sa istoka je znalo latinski; još manje njih sa zapada je znalo grčki.

Stoga je papi Damasu bilo stalo do revidiranog latinskog prevoda Jevanđelja. Damas je želeo prevod koji bi tačno odražavao originalni grčki, a da ipak bude rečit i jasan na latinskom. Jeronim je bio jedan od nekoliko izučavalaca koji  su mogli da naprave takav prevod. Pošto je tečno govorio grčki, latinski i sirijski, i dovoljno znao hebrejski, bio je kadar za takav posao. Tako je uz Damasovo ovlašćenje Jeronim otpočeo projekat koji će mu oduzeti više od narednih 20 godina života.

Polemika se pojačava

Iako je jako brzo prevodio Jevanđelja, Jeronim je pokazao jasnu, naučnu tehniku. Upoređujući sve grčke manuskripte koji su tada stajali na raspolaganju, izvršio je ispravke u latinskom tekstu, i u stilu i u sadržaju, kako bi ga učinio bližim grčkom tekstu.

Jeronimov prevod četiri Jevanđelja uglavnom je bio lepo primljen, kao što je to bio slučaj s njegovom latinskom revizijom Psalama, koji su se temeljili na tekstu grčke Septuaginte. Pa ipak, još uvek je imao kritičare. „Izvesna podla stvorenja“, pisao je Jeronim, „namerno su me napadala s optužbom da sam nastojao da ispravim odlomke u jevanđeljima, protiv ovlašćenja oceva i mišljenja celoga sveta.“ Takve osude su se pojačale nakon smrti pape Damasa 384. n. e. Jeronimov odnos s novim papom nije bio tako povoljan, te je on odlučio da napusti Rim. Još jednom, Jeronim je krenuo put istoka.

Razvoj izučavaoca hebrejskog

Godine 386. n. e., Jeronim se naselio u Vitlejemu, gde će ostati do kraja svog života. Tamo ga je pratila jedna grupica odanih sledbenika, uključujući i Paulu, jednu imućnu ženu plemićkog porekla iz Rima. Paula je pod uticajem Jeronimovog propovedanja usvojila asketski način života. Uz njenu finansijsku podršku, bio je osnovan jedan manastir pod Jeronimovom upravom. Tamo je on obavljao svoj naučni rad i dovršio najveći posao u svom životu.

Pošto je živeo u Palestini, Jeronim je bio u mogućnosti da poboljša razumevanje hebrejskog. Platio je nekoliko jevrejskih učitelja da mu pomognu da razume neke od težih aspekata tog jezika. Međutim, to čak ni s učiteljem nije išlo lako. Što se tiče jednog učitelja, Baraninasa iz Tiberije, Jeronim je rekao: „Koliko me muka i novaca košta da bi me Baraninas poučavao pod okriljem noći.“ Zašto su učili noću? Zato što se Baraninas plašio kako će jevrejska zajednica gledati na to što se on druži s „hrišćaninom“!

U Jeronimovo vreme, Jevreji su često ismejavali nejevreje koji su govorili hebrejski zbog toga što oni ne umeju da ispravno izgovore zadnjonepčane suglasnike. Međutim, nakon mnogo napora, Jeronim je uspeo da ovlada njima. Jeronim je takođe veliki broj hebrejskih reči prebacio na latinski. Ovaj korak ne samo što mu je pomagao da upamti reči već je i sačuvao hebrejski izgovor tog vremena.

Jeronimova najveća kontroverza

Nije poznato koliki je deo Biblije papa Damas nameravao da Jeronim prevede. Ali postoji mala sumnja u to kako je Jeronim gledao na tu stvar. Jeronim je bio jako usredsređen i odlučan. Njegova gorljiva želja bila je da napravi nešto „korisno za Crkvu, vredno za buduća pokolenja“. Tako je odlučio da napravi revidiran latinski prevod cele Biblije.

 Što se tiče Hebrejskih spisa, Jeronim je nameravao da svoj rad temelji na Septuaginti. Ovaj grčki prevod Hebrejskih spisa, prvobitno preveden u trećem veku pre n. e., mnogi su smatrali direktno nadahnutim od Boga. Zato je Septuaginta bila jako raširena meću tadašnjim hrišćanima koji su govorili grčki.

Međutim, kako je Jeronim napredovao sa svojim radom, otkrio je nedoslednosti među grčkim manuskriptima, slične onima na koje je naišao u latinskim. Jeronimova frustriranost je rasla. Na kraju je došao do zaključka da će, da bi napravio pouzdan prevod, morati da zanemari grčke manuskripte, uključujući i jako poštovanu Septuagintu, i da ide direktno na izvorni hebrejski tekst.

Ova odluka je izazvala negodovanje. Jeronima su neki proglasili za falsifikatora teksta, hulitelja na Boga koji ostavlja tradicije crkve u korist Jevreja. Čak je i Avgustin — vodeći crkveni teolog tog vremena — molio Jeronima da se vrati na tekst Septuaginte, govoreći: „Ukoliko vaš prevod počne sve više da se čita u mnogim crkvama, biće žalosno što će, u čitanju Pisma, morati da se pojave razlike između latinskih crkvi i grčkih crkvi.“

Da, Avgustin je strahovao da se crkva možda ne podeli ukoliko bi zapadne crkve koristile Jeronimov latinski tekst — koji se temelji na hebrejskom tekstu — dok bi grčke crkve na istoku i dalje koristile prevod Septuaginta. b Pored toga, Avgustin je izneo sumnje u vezi sa stavljanjem Septuaginte na stranu, a u korist prevoda koji bi samo Jeronim mogao da odbrani.

Kako je Jeronim reagovao na sve ove protivnike? Dosledno svom karakteru, Jeronim se nije osvrtao na njihove kritike. Nastavio je da radi direktno iz hebrejskog, i do 405. godine n. e., dovršio je svoju latinsku Bibliju. Godinama kasnije, njegov prevod je nazvan Vulgata, što se odnosi na jedan opšte prihvaćen prevod (latinsko vulgatis znači „opšte, što je popularno“).

Trajna dostignuća

Jeronimov prevod Hebrejskih spisa bio je daleko više od revizije nekog postojećeg teksta. Za buduće generacije, on je promenio pravac istraživanja i prevođenja Biblije. „Vulgata“, rekao je istoričar Vil Djurant, „ostaje kao najveće i najuticajnije literarno dostignuće četvrtog veka.“

Iako je Jeronim imao oštar jezik i svadljivu narav, on je bez ičije pomoći preusmerio istraživanje Biblije nazad na nadahnuti hebrejski tekst. Oštra oka, proučavao je i upoređivao drevne hebrejske i grčke biblijske manuskripte koji nam više nisu dostupni. I njegov rad je bio pre rada jevrejskih masoreta. Zato je Vulgata vredan izvor za upoređivanje prevoda biblijskih tekstova koji se razlikuju.

Iako ne opravdavaju njegovo ekstremno ponašanje niti njegova religiozna gledišta, ljubitelji Božje Reči cene vredne napore ovog kontroverznog pionira u prevođenju Biblije. I da, Jeronim jeste ispunio svoj cilj —napravio je nešto „vredno za buduća pokolenja“.

[Fusnote]

[Slika na 28. strani]

Jeronimova statua u Vitlejemu

[Izvor]

Garo Nalbandian

[Izvori slika na 26. strani]

Gore levo, Hebrejski manuskript: Ljubaznošću The Shrine of the Book, Israel Museum, Jerusalem; dole levo, Sirijski manuskript: reprodukovano uz ljubaznu dozvolu The Trustees Chester Beatty Library, Dublin; gore u sredini, Grčki manuskript: ljubaznošću Israel Antiquities Authority