Molimo se podižući lojalne ruke
Molimo se podižući lojalne ruke
’Hoću da se ljudi mole na svakom mestu, podižući čiste [„lojalne“, NW] ruke, bez gneva i sumnjičenja‘ (1. TIMOTEJU 2:8).
1, 2. (a) Kako se 1. Timoteju 2:8 primenjuje na molitvu koja se tiče Jehovinog naroda? (b) Šta ćemo sada razmatrati?
JEHOVA od svog naroda očekuje da budu lojalni njemu i jedni drugima. Apostol Pavle je doveo u vezu lojalnost s molitvom kada je zapisao: ’Hoću da se ljudi mole na svakom mestu, podižući čiste [„lojalne“, NW] ruke, bez gneva i sumnjičenja‘ (1. Timoteju 2:8). Pavle je očigledno mislio na javnu molitvu, „na svakom mestu“ gde se hrišćani zajedno sastaju. Ko je trebalo da zastupa Božji narod u molitvi na skupštinskim sastancima? Samo sveti, pravedni muškarci puni poštovanja koji su pažljivo izvršavali sve biblijske dužnosti prema Bogu (Propovednik 12:15, 16). Oni su morali biti duhovno i moralno čisti i bespogovorno odani Jehovi Bogu.
2 Skupštinske starešine bi naročito trebalo da se ’mole podižući lojalne ruke‘. Njihove usrdne molitve preko Isusa Hrista pokazuju njihovu lojalnost prema Bogu i pomažu im da izbegavaju rasprave i izlive gneva. U stvari, svaki muškarac koji ima prednost da zastupa hrišćansku skupštinu u javnoj molitvi ne treba da bude gnevljiv, zlovoljan i nelojalan prema Jehovi i njegovoj organizaciji (Jakov 1:19, 20). Koje su daljnje biblijske smernice za one koji imaju prednost da zastupaju druge u javnoj molitvi? I koja su neka biblijska načela koja treba da primenimo u našim privatnim i porodičnim molitvama?
Unapred razmisli o molitvi
3, 4. (a) Zašto je korisno da se unapred razmisli o javnoj molitvi? (b) Šta Pismo pokazuje u pogledu dužine molitvi?
3 Ako smo zamoljeni da se javno pomolimo, verovatno ćemo imati priliku da barem malo unapred razmislimo o našoj molitvi. To će nam omogućiti da iznesemo prikladne važne stvari a da ne izgovaramo dugačku, nepovezanu molitvu. Naravno, možemo naglas izgovarati i svoje privatne molitve. One mogu biti različite dužine. Isus je celu jednu noć proveo u molitvi pre nego što je izabrao svojih 12 apostola. Međutim, kada je uveo Memorijal svoje smrti, njegove molitve za hleb i vino su izgleda bile prilično kratke (Marko 14:22-24; Luka 6:12-16). Mi znamo da je Bog u potpunosti prihvatao čak i Isusove kratke molitve.
4 Recimo da imamo prednost da zastupamo porodicu u molitvi pre obroka. Ta molitva može biti donekle kratka — ali u to što se kaže treba uključiti i reči zahvalnosti za hranu. Ako se molimo javno, pre ili nakon nekog hrišćanskog sastanka, ne treba da upućujemo dugačku molitvu koja obuhvata mnoge misli. Isus je kritikovao književnike koji su se ’pretvarali dugim molitvama‘ (Luka 20:46, 47). Pobožna osoba to nikada ne bi želela. Međutim, ponekad bi jedna poduža javna molitva bila na mestu. Primera radi, starešina koji je izabran da se pomoli na kraju nekog većeg skupa treba unapred da razmisli i možda bi želeo da spomene nekoliko glavnih misli. Ali čak i takva molitva ne treba da bude preterano duga.
Pristupi Bogu s poštovanjem
5. (a) Šta treba da imamo na umu kad se javno molimo? (b) Zašto da se molimo s dostojanstvom i poštovanjem?
5 Kada se javno molimo treba da upamtimo da se ne obraćamo ljudima. Umesto toga, mi smo grešna stvorenja koja se mole Suverenom Gospodu Jehovi (Psalam 8:4-6, 10; 73:28). Zato treba da pokazujemo strah pun poštovanja, strah da mu ne ugodimo onim što kažemo ili kako to kažemo (Poslovice 1:7). Psalmista David je pevao: „Ali ja po velikoj milosti tvojoj ulazim u dom tvoj, i sa strahom pred tobom se klanjam u svetome hramu tvome“ (Psalam 5:8). Ako imamo takav stav, kako ćemo se izražavati ako smo zamoljeni da se javno pomolimo na nekom sastanku Jehovinih svedoka? Kad bismo se obraćali nekom ljudskom kralju, učinili bismo to s poštovanjem i dostojanstvom. Zar ne bi trebalo da naše molitve budu s još više poštovanja i dostojanstva jer se molimo Jehovi, „kralju vekova“? (Otkrivenje 15:3). Zato ćemo dok se molimo izbegavati izjave poput: „Dobro jutro Jehova“, „Šaljemo ti našu ljubav“, ili, „Želimo ti prijatan dan“. Pismo pokazuje da se Božji jedinorođeni Sin, Isus Hrist, nikada nije na ovaj način obraćao svom nebeskom Ocu.
6. Šta treba da imamo na umu kad ’pristupamo prestolu milosti‘?
6 Pavle je rekao: „Pristupajmo... s pouzdanjem [„sa slobodom govora“, NW] prestolu milosti“ (Jevrejima 4:16). Zbog svoje vere u otkupnu žrtvu Isusa Hrista, možemo Jehovi pristupati sa „slobodom govora“ uprkos našem grešnom stanju (Dela apostolska 10:42, 43; 20:20, 21). Međutim, ta ’sloboda govora‘ ne znači da mi čavrljamo s Bogom; niti to znači da treba da mu kažemo nešto neučtivo. Da bi se Jehovi dopadale naše javne molitve, one se moraju upućivati s prikladnim poštovanjem i dostojanstvom, i bilo bi neprikladno koristiti ih da bi se iznosila obaveštenja, savetovali pojedinci ili da bi se publici pridikovalo.
Moli se s poniznim duhom
7. Kako je Solomon pokazao poniznost kada se molio prilikom posvećenja Jehovinog hrama?
7 Bilo da se molimo javno ili privatno, treba da imamo na umu jedno važno biblijsko načelo a to je da treba da pokazujemo ponizan stav u našim molitvama (2. Letopisa 7:13, 14). Kralj Solomon je pokazao poniznost u svojoj javnoj molitvi prilikom posvećenja Jehovinog hrama u Jerusalimu. Solomon je baš bio završio jednu od najveličanstvenijih građevina ikada sagrađenih na zemlji. Pa ipak, ponizno se pomolio: „Hoće li zaista Bog stanovati na zemlji? Gle, nebesa i nebesa nad nebesima ne mogu te obuhvatiti, a kamo li ovaj dom koji ti ja sazidah?“ (1. Kraljevima 8:27).
8. Koji su neki načini da se pokaže poniznost u javnoj molitvi?
8 Poput Solomona, treba da budemo ponizni kada zastupamo druge u javnoj molitvi. Mada treba da izbegavamo da zvučimo licemerno, poniznost se može pokazati našim tonom glasa. Ponizne molitve nisu kitnjasto nadmene niti su izveštačeno osećajne. One ne skreću pažnju na osobu koja se moli, već na Onoga kome se molitva upućuje (Matej 6:5). Poniznost se takođe pokazuje i onim što kažemo u molitvi. Ako se ponizno molimo, nećemo zvučati kao da zahtevamo da Bog reši neke stvari na naš način. Umesto toga, molićemo se da Jehova postupa na način koji je u skladu s njegovom svetom voljom. Psalmista je primerom pokazao ispravan stav kada se molio: „Oh, Gospode, pomozi nam [„molimo te“, NW]! Gospode, napretka nam daj [„molimo te“, NW]!“ (Psalam 118:25; Luka 18:9-14).
Moli se od srca
9. Koji se Isusov dobar savet nalazi u Mateju 6:7, i kako se može primeniti?
9 Da bi se naše javne ili privatne molitve dopadale Jehovi, one moraju dolaziti iz srca. Zato nećemo samo uvek iznova ponavljati neku propisanu molitvu ne razmišljajući šta govorimo. U svojoj Besedi na gori, Isus je pružio savet: „Kad se molite ne umnožavajte prazne reči kao paganci, koji [pogrešno] misle da će na silu reči svojih biti uslišeni.“ Drugim rečima, Isus je rekao: „Nemojte da brbljate; ne ponavljajte isprazno“ (Matej 6:7, fusnota u NW).
10. Zašto bi bilo podesno da se za istu stvar molimo više puta?
10 Naravno, možda treba da se molimo za istu stvar više puta. To ne bi bilo pogrešno, jer je Isus snažno podsticao: „Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se“ (Matej 7:7). Možda je potrebna nova Dvorana Kraljevstva zato što Jehova omogućava da delo propovedanja napreduje u tom kraju (Isaija 60:22). Bilo bi podesno da spominjemo ovu potrebu kada se molimo privatno ili kada upućujemo javne molitve na sastancima Jehovinog naroda. To ne bi značilo da ’isprazno ponavljamo‘.
Ne zaboravi zahvalnost i hvalu
11. Kako se Filipljanima 4:6, 7 odnosi na privatnu i na javnu molitvu?
11 Mnogi ljudi se mole samo da bi nešto tražili, ali ljubav prema Jehovi treba da nas pokrene da mu zahvaljujemo i da ga hvalimo i u privatnoj i u javnoj molitvi. „Ne uznemirujte se ni za što“, napisao je Pavle, „nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, s davanjem hvale. I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu“ (Filipljanima 4:6, 7). Da, pored molbi i molitvi, Jehovi treba da se zahvaljujemo za duhovne i materijalne blagoslove (Poslovice 10:22). Psalmista je pevao: „Bogu hvalu prinesi na žrtvu i ispuni Svevišnjemu zavete svoje“ (Psalam 50:14). Davidova pesma u obliku molitve obuhvatala je i ove dirljive reči: „Pesmom ću ja ime Božje slaviti, veličaću ga hvalama svojim“ (Psalam 69:31). Zar ne treba i mi to da činimo u javnoj i privatnoj molitvi?
12. Kako se danas ispunjava Psalam 100:4, 5, i za šta, prema tome, možemo da zahvalimo Bogu i da ga hvalimo?
12 Psalmista je o Bogu pevao: „S hvalom ulazite na vrata njegova, s pesmom u dvore njegove. Slavite i blagosiljajte ime njegovo! Jer je Gospod dobar; milost je njegova večna i vernost njegova za sva pokoljenja“ (Psalam 100:4, 5). Danas, ljudi iz svih nacija ulaze u dvore Jehovinog svetilišta, i za to ga možemo hvaliti i zahvaljivati mu. Da li zahvaljuješ Bogu za lokalnu Dvoranu Kraljevstva i pokazuješ li cenjenje redovno se sastajući u njoj sa onima koji ga vole? Kad si tamo, da li srdačno i iz glasa pevaš pesme hvale i zahvalnosti našem nebeskom Ocu punom ljubavi?
Nemoj se nikada snebivati da se moliš
13. Koji primer iz Pisma pokazuje da treba da se molimo Jehovi čak i ako se usled krivice osećamo bezvredno?
13 Čak i ako se usled krivice osećamo bezvredno, treba da se obratimo Bogu u iskrenoj molitvi. Kada su Jevreji sagrešili uzimajući strankinje, Jezdra je pao na kolena, raširio svoje lojalne ruke prema Bogu i ponizno se pomolio: „Bože moj! Zbunjen sam i stidim se podignuti oči svoje k tebi, Bože moj, jer se bezdušnosti namnožiše svrh glava naših i krivice naše do neba dopreše. Od vremena otaca svojih mi smo do današnjega dana mnogo skrivili... I posle svega onoga što dođe na nas za zla dela naša i za velike krivice naše, i ako nas ti nisi, Bože naš, kaznio po meri zlodela naših, i sad kad si nam ti sačuvao ove izbegle, hoćemo li mi opet da prekršimo zapovesti tvoje i da se združimo s ovim gadnim narodima? Ne bi li se gnev tvoj raspalio na nas dokle nas ne bi potro da ni jedan ne ostane i ne izbavi se? Gospode, Bože Izrailjev, ti si pravedan, jer smo mi danas ostatak izbeglih. Evo mi smo kao krivci pred tobom, i mi ne bismo mogli održati se tako pred licem tvojim“ (Jezdra 9:1-15; Ponovljeni zakoni 7:3, 4).
14. Šta se zahteva da bismo primili Božji oproštaj, kao što je bilo prikazano u Jezdrino vreme?
14 Da bi nam Bog oprostio, to što mu se ispovedimo mora biti propraćeno skrušenošću i ’dostojnim plodovima pokajanja‘ (Luka 3:8; Jov 42:1-6; Isaija 66:2). U Jezdrino vreme, pokajnički stav je bio praćen nastojanjem da se ispravi pogrešna stvar otpuštanjem strankinja (Jezdra 10:44, NW; uporedi s 2. Korinćanima 7:8-13). Ako od Boga tražimo oproštaj za ozbiljan prestup, ispovedimo mu se u poniznoj molitvi i pružajmo plodove dostojne pokajanja. Pokajnički duh i želja da se ispravi pogrešna stvar takođe će nas podstaći da zatražimo duhovnu pomoć hrišćanskih starešina (Jakov 5:13-15).
Pronađi utehu u molitvi
15. Kako Anino iskustvo pokazuje da utehu možemo pronaći u molitvi?
15 Kada nam je iz nekog razloga teško na srcu, utehu možemo naći u molitvi (Psalam 51:19; Poslovice 15:13). Lojalna Ana je to učinila. Ona je živela u vreme kada su u Izraelu bile uobičajene velike porodice, a ona nije imala nijedno dete. Njen muž, Elkana, imao je sinove i kćeri sa svojom drugom ženom, Feninom, koja se Ani izrugivala zato što je ova bila nerotkinja. Ana se iskreno molila i obećala da će ako bude blagoslovljena sinom, njega ’posvetiti Gospodu za sve dane života njegova‘. Nakon što se utešila svojom molitvom i rečima prvosveštenika Ilija, „lice joj više ne odavaše zabrinutost“ (NW). Ana je rodila dečaka koga je nazvala Samuilo. Kasnije, ona ga je dala da služi u Jehovino svetilište (1. Samuilova 1:9-28). Zahvalna za Božju dobrotu prema njoj, ona je uputila molitvu zahvalnosti — molitvu koja je hvalila Jehovu kao onoga kome nema ravna (1. Samuilova 2:1-10). Poput Ane, i mi možemo pronaći utehu u molitvi, uvereni da Bog uslišava sve molbe koje su u saglasnosti s njegovom voljom. Nakon što mu izlijemo svoje srce, nemojmo ’više biti zabrinuti‘, jer će on skinuti naše breme ili će nas osposobiti da ga nosimo (Psalam 55:22, DK).
16. Kao što je prikazano u Jakovljevom slučaju, zašto treba da se molimo kada nešto strahujemo ili smo zabrinuti?
16 Ako nam neka situacija izaziva strah, bol u srcu ili brigu, nemojmo napraviti propust da se ne obratimo Bogu za utehu kroz molitvu (Psalam 55:2-5). Jakov je strahovao od susreta sa svojim bratom Isavom koji se bio odrodio. Međutim, Jakov se pomolio: „Bože oca moga Avrama, Bože oca moga Isaka, Gospode koji si mi kazao: Vrati se u zemlju svoju i u rod svoj i ja ću ti dobro činiti! Nisam vredan tolike milosti i tolike vernosti što si imao prema sluzi svome; jer sam samo sa štapom svojim prešao preko Jordana, a sad imam dve čete. Izbavi me, molim te, iz ruke brata moga, iz ruke Isava!, jer se bojim da ne dođe i ubije mene i matere s decom. A ti si kazao: Ja ću tebi dobro činiti i učiniću porod tvoj da ga bude kao peska morskoga, koji se ne može izbrojiti od množine“ (Postanje 32:9-12). Isav nije napao Jakova i njegovu pratnju. Tako je tom prilikom Jehova zaista ’dobro učinio‘ Jakovu.
17. Na koji način nam molitva u strašnoj kušnji može doneti utehu, u skladu s Psalmom 119:52?
17 Za vreme svojih molitvi, mogli bismo se utešiti prisećajući se stvari koje su izrečene u Božjoj Reči. U najdužem psalmu — prelepoj molitvi ukomponovanoj u muziku — možda je princ Jezekija bio taj koji je pevao: „Opominjem se davnih sudova tvojih i tešim se“ (Psalam 119:52). Kada se u strašnoj kušnji ponizno molimo, mogli bismo se prisetiti nekog biblijskog načela ili zakona koji nam pomaže da postupamo na način koji će dovesti do utešnog zasiguranja da ugađamo našem nebeskom Ocu.
Lojalne osobe su istrajne u molitvi
18. Zašto se može reći da će se ’svako lojalan moliti Bogu‘?
18 Svi koji su lojalni Jehovi Bogu biće ’istrajni u molitvi‘ (Rimljanima 12:12, Ča). David je u 32. Psalmu, koji je verovatno sastavio nakon svog greha s Vitsavejom, opisao svoje očajanje zbog propusta da zatraži oproštaj i olakšanje koje mu donose pokajanje i ispovedanje Bogu. David je tada pevao: „Zato [što je Jehovino oproštenje dostupno onima koji se istinski kaju] neka ti se moli svaki svetac [„svako lojalan“, NW], kad se možeš naći“ (Psalam 32:6, DK).
19. Zašto treba da se molimo podižući lojalne ruke?
19 Ako cenimo naš odnos s Jehovom Bogom, molićemo se za njegovu milost na temelju Isusove otkupne žrtve. U veri i sa slobodom govora možemo pristupiti prestolu nezaslužene dobrohotnosti da bismo primili milosrđe i pravovremenu pomoć (Jevrejima 4:16, NW). Ali postoji još toliko puno razloga za molitvu! Zato ’molimo se neprestano‘ — često s rečima usrdne hvale i zahvalnosti Bogu (1. Solunjanima 5:17). Dan i noć, molimo se podižući svoje lojalne ruke.
Kako bi odgovorio?
◻ Koja je korist kada se unapred razmisli o javnoj molitvi?
◻ Zašto treba da se molimo na način koji odaje poštovanje i dostojanstvo?
◻ Kakav duh treba da pokazujemo kada se molimo?
◻ Zašto je važno da se setimo zahvaljivanja i hvale kada se molimo?
◻ Kako Biblija pokazuje da možemo pronaći utehu u molitvi?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 17. strani]
Kralj Solomon je pokazao poniznost u svojoj javnoj molitvi prilikom posvećenja Jehovinog hrama
[Slika na 18. strani]
Poput Ane, utehu možeš pronaći u molitvi