Šta je potrebno za uspešan brak?

Da li bi se usudio da skočiš u reku a da pre toga nisi naučio da plivaš? Takav jedan besmislen korak mogao bi da bude štetan — a možda čak i smrtonosan. Sada razmisli o tome koliko ljudi uleti u brak a da je pri tome jedva svesno toga kako preuzeti odgovornosti koje brak nosi sa sobom.

ISUS je rekao: „Koji od vas, ako hoće da zida kulu, ne sede najpre i ne računa šta će ga stati, da vidi ima li da je može dovršiti?“ (Luka 14:28). Kao što to važi za izgradnju kule, tako važi i za izgradnju braka. Oni koji žele da stupe u brak, treba pažljivo da izračunaju troškove da bi se uverili da mogu udovoljiti zahtevima.

Pogled na brak

Imati bračnog druga s kojim se dele radost i tuga u životu, zaista je blagoslov. Brak može ispuniti prazninu koju stvara usamljenost ili očaj. On može udovoljiti našim urođenim žudnjama za ljubavlju, društvom i intimnošću. S dobrim razlogom, Bog je rekao nakon što je stvorio Adama: „Nije dobro da je čovek sam. Načiniću mu pomoćnika njemu slična“ (Postanje 2:18; 24:67; 1. Korinćanima 7:9).

Da, brak može rešiti neke probleme. Ali, on će takođe stvoriti i neke nove probleme. Zašto? Zato što je brak spoj dveju različitih ličnosti koje možda nadopunjuju jedna drugu ali su ipak različite. Stoga, čak i parovi koji se dobro slažu s vremena na vreme dolaze u sukob. Hrišćanski apostol Pavle je napisao da će oni koji stupaju u brak imati „nevolje telesne“ — ili kako to The New English Bible prevodi, „bol i žalost u ovom telesnom životu“ (1. Korinćanima 7:28).

Da li je Pavle bio pesimističan? Ne, nikako! On je samo savetovao one koji su razmišljali o braku da budu realni. Osećaj euforije koji neko ima kada oseća privlačnost prema nekoj osobi nije ispravno merilo za to kako će bračni život izgledati mesecima ili godinama nakon dana venčanja. Svaki brak ima svoje sopstvene izazove i probleme. Problem nije u tome hoće li se oni pojaviti ili ne, već kako se suočiti s njima kada se pojave.

Problemi pružaju mužu i ženi priliku da pokažu jedno drugome iskrenost svoje ljubavi. Da to ilustrujemo: krstarica može veličanstveno izgledati dok stoji usidrena u luci. Međutim, njena prava sposobnost plovidbe pokazaće se na moru — možda baš usred ogromnih olujnih talasa. Na sličan način, snaga bračne veze ne vidi se prilikom mirnih trenutaka romantičnog zatišja. Ponekad, ona biva ispitana pod iskušavajućim okolnostima u kojima se par suočava s nevoljama poput oluje.

Da bi uspeo, bračnom paru je potrebna privrženost jer je Bog nameravao da muž ’prione uz ženu svoju‘ i da njih dvoje postanu „jedna put“ (Postanje 2:24). Sama ideja o privrženosti danas mnoge zastrašuje. Ipak, sasvim je razumno da će  dvoje ljudi koji se zaista vole želeti da svečano obećaju da će ostati zajedno. Privrženost ide ruku pod ruku s bračnim dostojanstvom. Ona pruža temelj za poverenje prema kom će muž i žena podržavati jedno drugo, bez obzira šta da se desi. a Ako nisi spreman na takvu privrženost, nisi sasvim spreman ni za brak (Uporedi s Propovednikom 5:3, 4.) Čak i za one koji su već u braku neophodno je da još bolje shvate od kolike je važnosti privrženost za trajan brak.

Ispitaj sebe

Nema sumnje da bi znao da navedeš osobine koje bi želeo kod svog budućeg bračnog druga. Međutim, mnogo je teže da vidiš samoga sebe i utvrdiš na koji način ti možeš doprineti braku. Samoispitivanje je važno, kako pre tako i nakon bračnog zaveta. Na primer, postavi sebi sledeća pitanja.

• Da li sam spreman da celog života budem privržen svome bračnom drugu? (Matej 19:6).

U danima biblijskog proroka Malahije, mnogi muževi su napustili svoje supruge, možda zato da bi se oženili mlađim ženama. Jehova je rekao da je njegov oltar bio pokriven suzama napuštenih žena, i on je osudio muževe koji su na takav način ’neveru činili‘ svojim ženama (Malahija 2:13-16).

• Ako razmišljam o stupanju u brak, da li sam prošao cvet mladosti kada su seksualne želje veoma snažne i mogu doprineti pogrešnoj proceni stvari? (1. Korinćanima 7:36).

„Veoma je rizično udati se premlad“, kaže Niki, koja se udala s 22 godine. Ona upozorava: „Tvoja osećanja, ciljevi i ukusi, i dalje će se menjati od vremena kada si u svojim kasnim tinejdžerskim godinama pa sve do sredine ili kraja tvojih 20-ih.“ Naravno, spremnost za brak ne meri se samo godinama. Pa ipak, ako neko stupi u brak dok još nije prerastao stanje u kome su seksualna osećanja nova i izuzetno snažna, to može izobličiti  njegovo razmišljanje i zaslepiti ga s obzirom na moguće probleme.

• Koje su mi osobine potrebne da bi mi pomogle da doprinesem uspešnom braku? (Galatima 5:22, 23).

Apostol Pavle je napisao Kološanima: ’Obucite se dakle... u srdačnu milost, dobrotu, poniznost, blagost i u strpljivost‘ (Kološanima 3:12). Ovaj savet je prikladan kako za one koji razmišljaju o braku tako i za one koji su već u braku.

• Posedujem li zrelost koja je potrebna da bih podržavao bračnog druga tokom teškoća? (Galatima 6:2).

„Kada se pojave problemi postoji sklonost ka svaljivanju krivice na bračnog druga“, kaže jedan lekar. „Ko je kriv nije najvažnija stvar. Umesto toga, stvar je u tome kako muž i žena mogu sarađivati da bi poboljšali bračne odnose.“ Reči mudrog kralja Solomona primenjive su na bračne parove. „Dvojica vrede više nego jedan“, napisao je, „jer ako padnu, drug će podignuti druga svoga, a teško onome koji je sam i padne, i nema druga da ga podigne!“ (Propovednik 4:9, 10).

• Da li sam veseo i optimističan, ili sam uglavnom sumoran i negativan? (Priče Solomunove 15:15, DK).

Za negativnu osobu svaki dan je loš. Brak ne menja ovakav stav nekim čudom! Osoba koja je sama — muškarac ili žena — koja je uglavnom kritična ili pesimistična sigurno će postati bračni partner koji je isto tako kritičan ili pesimističan. Takva negativnost može unositi užasnu napetost u brak. (Uporedi s Poslovicama 21:9.)

• Da li ostajem smiren pod pritiskom, ili popuštam nekontrolisanom izlivu gneva? (Galatima 5:19, 20).

Hrišćanima je zapoveđeno da budu ’spori na gnev‘ (Jakov 1:19, Ča). Pre braka i u braku, muškarac i žena treba da neguju sposobnost da žive prema sledećem savetu: „Ako se i gnevite, nemojte grešiti, a sunce da ne zađe u gnevu vašemu“ (Efescima 4:26).

Ispitaj svog budućeg partnera

„Pametan pazi na svoje korake“, kaže jedna biblijska poslovica (Poslovice 14:15). To je sasvim tačno prilikom izbora bračnog druga. Izabrati bračnog druga jeste jedna od najvažnijih odluka koju muškarac ili žena ikada učine. Pa ipak, primećeno je da mnogi ljudi provode više vremena kada odlučuju koji auto da kupe ili u koju školu da idu nego kada odlučuju s kojom će osobom stupiti u brak.

U hrišćanskoj skupštini, oni kojima su poverene odgovornosti ’najpre su okušani‘ (1. Timoteju 3:10). Ako razmišljaš o braku, želećeš najpre da se uveriš da li ti odgovara ta osoba. Na primer, zapazi sledeća pitanja. Iako su ova pitanja postavljena sa stanovišta žena, mnoga su načela takođe primenjiva i na muškarce. Čak i oni koji su u braku mogu radi sopstvene koristi osmotriti ove tačke.

• Na kakvom je on glasu? (Filipljanima 2:19-22).

Priče Solomunove 31:23, (DK), opisuju muža koji je ’poštovan... od svakoga, kad na gradskim vratima sa starcima zbori‘.  Starešine grada sedele su kod gradskih vrata da bi sudile. Dakle, očigledno je muž stekao poverenje ljudi uopšte. Sam način na koji drugi gledaju na nekog muškarca govori nam o njegovom ugledu. Ukoliko je moguće uzmi u obzir takođe i kako gledaju na njega oni koji se nalaze pod njegovim autoritetom. To može pokazati kako ćeš i ti, kao njegov bračni drug, s vremenom gledati na njega. (Uporedi s 1. Samuilovom 25:3, 23-25.)

• Kakav moral ima?

Božanska mudrost ’najpre je čista‘ (Jakov 3:17). Da li je tvoj budući bračni drug više zainteresovan za svoje seksualno zadovoljstvo umesto za svoj i tvoj položaj pred Bogom? Ako se on sada ne trudi da živi po Božjim moralnim merilima, kakva osnova postoji za verovanje da će se truditi nakon venčanja? (Postanje 39:7-12).

• Kako postupa sa mnom? (Efescima 5:28, 29).

Biblijska knjiga Poslovica govori nam o mužu koji se „oslanja“ na svoju ženu. Štaviše, „hvalu joj daje“ (Poslovice 31:11, 28). On nije posesivno ljubomoran, niti je nerazuman u svojim očekivanjima. Jakov je napisao da je mudrost odozgo „mirna, umerena [„razumna“, NW]... puna milosrđa i dobrih plodova“ (Jakov 3:17).

• Kako postupa s članovima svoje porodice? (Izlazak 20:12).

Poštovanje prema roditeljima nije zahtev samo za decu. Biblija kaže: „Slušaj oca svoga, roditelja svoga, i ne prezri majku kad ostari“ (Poslovice 23:22). Zanimljivo je to što je dr V. Hju Misildin napisao: „Mogle bi se izbeći — ili u najmanju ruku predvideti — mnoge bračne poteškoće i neslaganja, kad bi potencijalna mlada i mladoženja povremeno  posetili jedno drugo kod kuće i zapazili kakvi su odnosi između ’verenika‘ i njegovih roditelja. Način na koji on gleda na svoje roditelje biće prizma kroz koju će gledati i svoju suprugu. Osoba mora da se zapita: ’Da li želim da postupa sa mnom kao što postupa sa svojim roditeljima?‘ Način na koji njegovi roditelji postupaju s njim biće dobar pokazatelj kako će on postupati sa samim sobom i na koji će način očekivati od tebe da se ophodiš prema njemu — nakon medenog meseca.“

• Da li je sklon izlivima gneva ili pogrdnom govoru?

Biblija savetuje: „Svaka gorčina i gnev, ljutina, vika i hula, i svaka pakost da odlazi od vas“ (Efescima 4:31). Pavle je upozoravao Timoteja na neke hrišćane koji ’imaju bolest zaludnih prepiranja i praznih reči‘ i koji bi bili puni ’zavisti, svađe, klevete, zlobnih podozrenja i zaludnih raspri‘ (1. Timoteju 6:4, 5).

Osim toga, Pavle je napisao da onaj koji se kvalifikuje za posebne prednosti u skupštini ne treba da bude „naprasit“ — a prema izvornom grčkom, ’da ne zadaje udarce‘ (1. Timoteju 3:3, fusnota u NW). On ne sme biti taj koji fizički udara ljude ili ih verbalno povređuje. Osoba koja je u trenutku besa sklona nasilju, nije pogodna za bračnog partnera.

• Koji su njegovi ciljevi?

Neki žele da se obogate i zato žanju neizbežne posledice toga (1. Timoteju 6:9, 10). Drugi besciljno tumaraju tokom celog svog života bez ikakvih ciljeva pred sobom (Poslovice 6:6-11). Međutim, pobožan čovek će pokazati istu vrstu odlučnosti kakvu je pokazivao Isus Navin, koji je rekao: „Ja i dom moj služićemo Gospodu [„Jehovi“, NW]“ (Isus Navin 24:15).

Nagrade i odgovornosti

Brak je božanska institucija. Nju je opunomoćio i osnovao Jehova Bog (Postanje 2:22-24). On je zato osmislio pripremu braka da bi oblikovao jednu trajnu vezu između čoveka i žene u kojoj bi obostrano bili od pomoći jedno drugome. Kada primenjuju biblijska načela, muž i žena mogu očekivati da imaju radost u životu (Propovednik 9:7-9).

Međutim, moramo razumeti da živimo u ’teškim vremenima‘. Biblija je prorekla da će ljudi tokom ovog perioda postati „sebični, lakomi, tašti, oholi... neverni, klevetnici, neuzdržnici... izdajnici, nagli, naduveni“ (2. Timoteju 3:1-4). Ovakve osobine mogu vršiti snažan uticaj na nečiji brak. Dakle, oni koji razmišljaju o tome da stupe u brak treba trezveno da proračunaju trošak. A oni koji su već u braku treba i dalje da rade na poboljšavanju jedinstva time što uče i primenjuju božansko vođstvo koje se nalazi u Bibliji.

Da, oni koji razmišljaju o braku dobro će činiti ako gledaju iza dana venčanja. Takođe, svi treba da osmotre ne sami čin stupanja u brak već takođe i život u braku. Tražite Jehovinu pomoć da biste razmišljali realno a ne samo romantično. Ako tako postupate, verovatnije je da ćete se radovati uspešnom braku.

[Fusnote]

[Okvir na 5. strani]

„Najbolji opis ljubavi koji sam ikada pročitao“

„Kako ćeš saznati da li istinski voliš?“, piše dr Kevin Liman. „Postoji jedna drevna knjiga koja sadrži opis ljubavi. Ta knjiga je stara skoro dve hiljade godina, a ipak sadrži najbolji opis ljubavi koji sam ikada pročitao.“

Dr Liman je govorio o rečima hrišćanskog apostola Pavla koje se nalaze u Bibliji u 1. Korinćanima 13:4-8, Ča:

„Ljubav dugo trpi, ljubav je dobra, ona ne zavidi, ljubav se ne hvali, ne nadima se, ne ponaša se nepristojno, ne traži svoje, ne ljuti se, ne uračunava zlo, ne raduje se nepravdi, ali se raduje sa istinom; ona sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Ljubav ne prestaje nikada.“

[Okvir na 8. strani]

Osećanja mogu biti varljiva

Sulamka iz biblijskih vremena očigledno je bila svesna varljive moći romantičnih osećanja. Kada joj se udvarao moćni kralj Solomon, govorila je svojim drugaricama „ne budite ljubav moju, ne budite je, dok se sama ne probudi“ (Pesma nad pesmama 2:7). Ova mudra devojka nije želela da njene prijateljice vrše pritisak na nju, što bi dovelo do toga da osećanja vladaju nad njom. To je takođe praktično za one koji danas razmišljaju o braku. Svoja osećanja čvrsto držite pod kontrolom. Ako budete stupili u brak, neka to bude zato što volite tu osobu, a ne samo zato da biste bili u braku.

[Slika na 6. strani]

Čak i oni koji su dugo u braku mogu ojačati bračne veze

[Slika na 7. strani]

Kako postupa sa svojim roditeljima?