Hristova otkupnina Božji način spasenja

„Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da ni jedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“ (JOVAN 3:16).

1, 2. Opiši stanje koje se razvilo što se tiče ljudskog roda.

 ZAMISLI da boluješ od bolesti od koje ćeš sigurno umreti ukoliko se ne podvrgneš operaciji. Kako bi se osećao ako bi cena operacije bila daleko iznad onoga što bi mogao priuštiti? Šta ako je čak ni udruženim sredstvima svoje porodice i prijatelja ne bi mogao platiti? Suočiti se s takvom dilemom kada je u pitanju život bilo bi jako frustrirajuće!

² To prikazuje situaciju u koju je došao ljudski rod. Naši praroditelji Adam i Eva, bili su stvoreni savršeni (Ponovljeni zakoni 32:4). Imali su u izgledu večni život i ispunjenje Božje namere: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom“ (Postanje 1:28). Međutim, Adam i Eva su se pobunili protiv svog Stvoritelja (Postanje 3:1-6). Njihova neposlušnost navukla je greh ne samo na njih lično, već i na njihovo nerođeno potomstvo. Kasnije je verni čovek Jov rekao: „Kako će iz bića uprljanog čovek čist izići? To nikako ispasti ne može“ (Jov 14:4).

3. Kako se smrt proširila na sve ljude?

³ Greh je dakle poput bolesti kojom smo se svi zarazili, jer Biblija kaže da su „svi sagrešili“. To stanje ima posledice opasne po život. Zaista, „plata za greh [je] smrt“ (Rimljanima 3:23; 6:23, kurziv naš). Niko od nas joj ne može pobeći. Svi ljudi greše, stoga, svi ljudi umiru. Kao Adamovi potomci, rođeni smo u takvom stanju (Psalam 51:7). „Po jednom čoveku“, pisao je Pavle, „dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Ali to ne znači da smo bez nade u spasenje.

Odstranjenje greha i smrti

4. Zašto ljudi ne mogu sami da odstrane bolest i smrt?

⁴ Šta je potrebno da bi se odstranio greh, i njegova posledica, smrt? Sasvim jasno, nešto veće od onoga što bilo koji čovek može pružiti. Psalmista je jadikovao: „Prevelik je otkup za ljudski život. Ono što bi on mogao platiti nikad ne bi bilo dovoljno da ga sačuva od groba, da mu dozvoli da zauvek živi“ (Psalam 49:8, 9, Today’s English Version). Doduše, možda svoj život možemo produžiti nekoliko godina pomoću zdrave ishrane i zdravstvene nege, međutim niko od nas ne može izlečiti nasleđeno grešno stanje. Niko od nas ne može preokrenuti posledice procesa starenja koje nas sputavaju i povratiti naše telo do savršenstva koje je Bog prvobitno namenio za nas. Pavle sigurno nije preuveličavao kada je pisao da su zbog Adamovog greha, ljudska stvorenja „podložena taštini“ — ili kako to The Jerusalem Bible  prevodi, „bili su onemogućeni da postignu svoju svrhu“ (Rimljanima 8:20). Međutim, na svu sreću, Stvoritelj nas nije napustio. On je izvršio pripreme da jednom zauvek odstrani greh i smrt. Kako?

5. Kako je Zakon koji je bio dat Izraelu odražavao veliko poštovanje pravde?

⁵ Jehova „ljubi pravdu i čestitost“ (Psalam 33:5). Kodeks Zakona koji je on dao Izraelu odražava visoko poštovanje ravnoteže i nepristrasne pravde. Na primer, unutar tog skupa zakona, mi čitamo da treba da se ’uzme život za život‘. Drugim rečima, ukoliko bi Izraelac ubio nekoga, njemu bi morao da se oduzme život u zamenu za onaj koji je on oduzeo (Izlazak 21:23; Brojevi 35:21). Tako bi vaga božanske pravde bila dovedena u ravnotežu. (Uporedi s Izlaskom 21:30.)

6. (a) U kom smislu bi se Adam mogao nazvati ubicom? (b) Kakav je život Adam izgubio, i kakva bi žrtva bila potrebna da bi se vaga pravde dovela u ravnotežu?

⁶ Kada je Adam zgrešio, on je postao ubica. Na koji način? Tako što je preneo svoje grešno stanje — a otuda i smrt — na sve svoje potomke. Samo zbog Adamove neposlušnosti naša tela sada propadaju i neumoljivo se kreću prema grobu (Psalam 90:10). Adamov greh znači još nešto ozbiljnije. Seti se, ono što je Adam izgubio za sebe i svoje potomke nije običan život od nekih sedamdeset-osamdeset godina. Izgubio je savršen život — da, večni život. Stoga, ukoliko treba da se ’uzme život za život‘, kakvu vrstu života treba dati da bi se zadovoljila pravda u ovom slučaju? Logično je da bi to trebalo da bude savršen ljudski život — život koji, poput Adamovog, ima potencijal da proizvodi savršeno ljudsko potomstvo. Ukoliko bi se prineo kao žrtva, savršeni ljudski život ne samo što bi vagu pravde doveo u ravnotežu već bi i omogućio potpuno odstranjenje greha, i njegove posledice, smrti.

Pokrivanje cene greha

7. Opiši značenje reči „otkup“.

⁷ U Bibliji se na cenu koja se zahteva da bismo bili otkupljeni od greha ukazuje kao na ’otkup‘ (Psalam 49:8). U srpskom se taj izraz može odnositi na isplatu koju otmičar zahteva u zamenu za otetoga. Naravno, otkup koji je Jehova obezbedio ne uključuje nikakvo kidnapovanje. Koncept o plaćanju cene ostaje isti. U stvari, glagolski oblik hebrejske reči prevedene kao ’otkup‘ doslovno znači „pokriti“. Da bi iskupila od greha, otkupnina mora tačno odgovarati onome što treba da pokrije — Adamovom savršenom ljudskom životu.

8. (a) Opiši načelo ponovne kupovine. (b) Kako se načelo ponovne kupovine odnosi na nas kao grešnike?

⁸ To je u skladu s načelom koje se nalazi u Mojsijevom zakonu — načelom o ponovnoj kupovini. Ukoliko bi neki Izraelac postao siromašan i prodao sebe u ropstvo neizraelcu, neki rođak ga je mogao ponovo kupiti (to jest, otkupiti) plaćajući cenu za koju se smatralo da je jednaka vrednosti roba (Levitska 25:47-49). Biblija kaže da smo, kao nesavršeni ljudi, „robovi greha“ (Rimljanima 6:6; 7:14, 25). Šta je potrebno da bismo bili ponovo kupljeni? Kao što smo videli, gubitak savršenog ljudskog života zahtevao bi isplatu savršenog ljudskog života — ništa više, i ništa manje.

9. Koje je pripreme Jehova izvršio za pokrivanje greha?

⁹ Naravno mi ljudi rađamo se nesavršeni. Niko od nas nije jednak Adamu; niko od nas ne može platiti otkupnu cenu koju zahteva pravda. Kao što je spomenuto na početku, to je kao da imamo smrtonosnu bolest a ne možemo sebi priuštiti da platimo operaciju kojom se ona može izlečiti. U takvoj situaciji, zar ne bismo bili zahvalni ako bi se neko založio za nas i pokrio troškove? To je upravo ono što je Jehova učinio! On je izvršio pripreme da nas otkupi od greha, jednom  i za sva vremena. Da, on nam rado daje ono što mi sami nikada ne bismo mogli da priuštimo. Kako? „Dar Božji je“, pisao je Pavle, „život večni u Isusu Hristu, Gospodu našemu“ (Rimljanima 6:23). Jovan opisuje Isusa kao „jagnje Božje, koje uzima greh sveta“ (Jovan 1:29). Pogledajmo kako je Jehova upotrebio svog voljenog Sina da bi platio otkupnu cenu.

„Odgovarajući otkup“

10. Kako su se proročanstva o „semenu“ usredsredila na Josifa i Mariju?

¹⁰ Odmah nakon pobune u Edenu, Jehova je objavio svoju nameru da proizvede „seme“, to jest potomstvo, koje će čovečanstvo otkupiti od greha (1. Mojsijeva 3:15, DK). Kroz niz božanskih otkrivenja, Jehova je identifikovao porodičnu lozu koja će proizvesti ovo seme. S vremenom, ta otkrivenja su se usredsredila na Josifa i Mariju, jedan vereni par koji je živeo u Palestini. U jednom snu, Josifu je bilo rečeno da je Marija zatrudnela pomoću svetog duha. Anđeo je rekao: „Ona će roditi sina, i ti ćeš mu nadenuti ime Isus; on je onaj koji će izbaviti narod svoj od greha njegovih“ (Matej 1:20, 21).

11. (a) Kako se Jehova pobrinuo da se njegov Sin rodi kao savršen čovek? (b) Zašto je Isus mogao da obezbedi „odgovarajući otkup“?

¹¹ To nikako nije bila obična trudnoća, jer je Isus imao predljudsko postojanje na nebu (Poslovice 8:22-31; Kološanima 1:15). Njegov život je putem Jehovine čudesne sile bio prenesen u Marijinu matericu, što je omogućilo da se taj ljubljeni Božji Sin rodi kao čovek (Jovan 1:1-3, 14; Filipljanima 2:6, 7). Jehova je vodio stvari tako da Isus nije bio uprljan Adamovim grehom. Naprotiv, Isus se rodio savršen. Prema tome, posedovao je ono što je Adam izgubio — savršen ljudski život. Konačno čovek koji je mogao pokriti cenu greha! I to je upravo ono što je Isus učinio 14. nisana 33. n. e. Tog istorijskog dana, Isus je dozvolio da ga njegovi protivnici ubiju, i tako je obezbedio „odgovarajući otkup“ (1. Timoteju 2:6).

Vrednost savršenog ljudskog života

12. (a) Opiši ključnu razliku između Isusove i Adamove smrti. (b) Kako je Isus postao „Otac večni“ poslušnim ljudima?

¹² Postoji razlika između Isusove i Adamove smrti — razlika koja ističe vrednost otkupnine. Adamova smrt je  bila zaslužena, jer namerno nije slušao svog Stvoritelja (Postanje 2:16, 17). Za razliku od njegove, Isusova smrt je bila potpuno nezaslužena, jer on „greha ne učini“ (1. Petrova 2:22). Zato je Isus, kada je umro, imao nešto veoma vredno što grešnik Adam nije posedovao prilikom smrti — pravo na savršen ljudski život. Tako je Isusova smrt imala žrtvenu vrednost. Nakon uzlaska na nebo kao duhovna osoba, on je predstavio vrednost svoje žrtve Jehovi (Jevrejima 9:24). Čineći to, Isus je kupio grešno čovečanstvo i postao njegov novi Otac, zamena za Adama (1. Korinćanima 15:45). Isus je s dobrim razlogom nazvan „Otac večni“ (Isaija 9:6). Zamisli šta to znači! Adam, grešni otac, preneo je na sve svoje potomke smrt. Isus, savršeni Otac, koristi vrednost svoje žrtve da bi poslušnim ljudima podario večni život.

13. (a) Ilustruj kako je Isus poništio dug koji je napravio Adam. (b) Zašto Isusova žrtva ne pokriva greh naših praroditelja?

¹³ Međutim, kako bi smrt samo jednog čoveka mogla da pokrije grehe mnogih? (Matej 20:28). U jednom članku pre nekoliko godina, ovako smo ilustrovali otkupninu: „Zamisli veliku fabriku u kojoj rade stotine radnika. Nepošteni direktor fabrike dovodi je pod stečaj i fabrika se zatvara. Stotine su sada bez posla i ne mogu da plaćaju svoje račune. Njihovi bračni drugovi, deca i, naravno, poverioci, svi trpe zbog pokvarenosti jednog čoveka! Zatim dolazi imućan dobročinitelj koji isplaćuje dug fabrike i ponovo otvara fabriku. Za uzvrat, poništavanje tog duga donosi potpuno olakšanje mnogim radnicima, njihovim porodicama i poveriocima. Ali, da li pređašnji direktor ima udela u novom blagostanju? Ne, on je u zatvoru i tako je trajno lišen posla! Slično tome, poništavanje Adamovog duga koristi milionima njegovih potomaka — ali ne i Adamu.“

14, 15. Zašto se Adam i Eva mogu nazvati namernim grešnicima, i kako se naša situacija razlikuje od njihove?

¹⁴ To je fer. Seti se, Adam i Eva su bili namerni grešnici. Oni su izabrali da ne slušaju Boga. Za razliku od njih, mi smo rođeni u grehu. Mi nemamo izbora. Bez obzira koliko da se upinjemo, ne možemo u potpunosti izbeći da grešimo (1. Jovanova 1:8). Povremeno se možda osećamo poput Pavla, koji je pisao: „Kad hoću da činim dobro, zlo je pri meni. Jer se ja radujem zakonu Božjemu po unutrašnjem čoveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim. Ja nesrećni čovek!“ (Rimljanima 7:21-24).

¹⁵ Pa ipak, zbog otkupnine, mi imamo nadu! Isus je seme pomoću kojeg će se, kao što je Bog obećao, „blagosloviti svi narodi zemlje“ (Postanje 22:18; Rimljanima 8:20). Isusova žrtva otvara vrata ka zadivljujućim mogućnostima  za one koji iskazuju veru u njega. Osmotrimo neke od njih.

Izvlačenje koristi iz Hristove otkupnine

16. Uprkos našem grešnom stanju, koje koristi sada možemo imati zahvaljujući Isusovoj otkupnini?

¹⁶ Biblijski pisac Jakov priznaje da „svi mi u mnogome grešimo“ (Jakov 3:2). Međutim, zbog Hristove otkupnine, naše greške mogu biti oproštene. Jovan piše: „Ako neko sagreši, imamo branitelja kod Oca, Isusa Hrista pravednika. On je sam žrtva okajanja greha naših“ (1. Jovanova 2:1, 2). Naravno, na greh ne treba nemarno da gledamo (Juda 4; uporedi s 1. Korinćanima 9:27). Međutim, ukoliko pogrešimo, možemo izliti srce Jehovi, uvereni da je on ’spreman da oprosti‘ (Psalam 86:5, NW; 130:3, 4; Isaija 1:18; 55:7; Dela apostolska 3:19). Tako nam otkupnina omogućuje da služimo Bogu čiste savesti i omogućuje nam da mu pristupamo u molitvi u ime Isusa Hrista (Jovan 14:13, 14; Jevrejima 9:14).

17. Koji su budući blagoslovi mogući zahvaljujući otkupnini?

¹⁷ Hristova otkupnina otvara put za ispunjenje Božje namere — da poslušni ljudi zauvek žive u Raju na zemlji (Psalam 37:29). Pavle je pisao: „Koliko god ima Božijih obećanja, u njemu [Isusu] su »da«“ (2. Korinćanima 1:20, Ča). Istina, smrt ’caruje‘ (Rimljanima 5:17, DK). Otkupnina pruža Bogu osnovu za brisanje tog ’poslednjeg neprijatelja‘ (1. Korinćanima 15:26; Otkrivenje 21:4). Isusova otkupnina može koristiti čak i onima koji su umrli. „Ide čas“, rekao je Isus, „u koji će svi koji su u grobovima čuti glas Sina Božjega i izlaziće iz njih“ (Jovan 5:28, 29; 1. Korinćanima 15:20-22).

18. Kakve tragične posledice greh ima po čovečanstvo, i kako će se to promeniti u Božjem novom svetu?

¹⁸ Zamisli kako će biti divno živeti onako kako je bilo nameravano — bez briga koje nas danas opterećuju! Greh nas je izbacio iz harmonije ne samo s Bogom već i s našim umom, srcem i telom. Međutim, Biblija obećava da u Božjem novom svetu „niko od stanovnika neće reći: bolestan sam“. Da, fizičke i emocionalne bolesti neće više mučiti čovečanstvo. Zašto? Isaija odgovara: „Narodu koji živi u njemu oprostiće se bezakonje“ (Isaija 33:24, DK).

Otkupnina — izraz ljubavi

19. Kako kao pojedinci treba da se odazovemo na Hristovu otkupninu?

¹⁹ Jehovu je pokrenula ljubav da pošalje svog ljubljenog Sina (Rimljanima 5:8; 1. Jovanova 4:9). A onda je ljubav pokrenula Isusa da ’za sve ljude podnese smrt‘ (Jevrejima 2:9; Jovan 15:13). S dobrim razlogom, Pavle je pisao: „Nas ljubav Hristova pokreće... on za sve umre zato da oni koji žive, ne žive više radi sebe, nego radi onoga koji za njih umre i uskrsnu“ (2. Korinćanima 5:14, 15). Ako cenimo ono što je Isus učinio za nas, onda ćemo se odazvati. Na kraju krajeva, otkupnina nam omogućuje da budemo izbavljeni od smrti. Sigurno da svojim postupcima ne bismo želeli da indirektno pokažemo kako Isusovu žrtvu cenimo kao nešto obične vrednosti (Jevrejima 10:29).

20. Koji su neki od načina na koje možemo držati Isusovu ’reč‘?

²⁰ Kako možemo pokazati iskreno cenjenje za otkupninu? Kratko pre svog hapšenja,  Isus je naveo: „Ko me ljubi, držaće reč moju“ (Jovan 14:23). U Isusovu ’reč‘ spada i njegova zapovest da revno učestvujemo u ispunjavanju ove zapovesti: „Idite dakle i naučite sve narode, krsteći ih“ (Matej 28:19). Poslušnost Isusu zahteva i da pokazujemo ljubav prema našoj duhovnoj braći (Jovan 13:34, 35).

21. Zašto 1. aprila treba da prisustvujemo održavanju Memorijala?

²¹ Jedan od najboljih načina na koji možemo pokazati svoje cenjenje prema otkupnini jeste da prisustvujemo Memorijalu Hristove smrti, koji će se ove godine održati 1. aprila. a I to je deo Isusove ’reči‘, jer kada je uspostavljao ovu proslavu, Isus je svojim učenicima zapovedio: „Ovo činite za moj spomen“ (Luka 22:19). Svojim prisustvom tom najvažnijem događaju i našim dubokim cenjenjem prema svemu što je Hrist zapovedio, pokazaćemo naše čvrsto uverenje da je Isusova otkupnina Božji način spasenja. Zaista, „nema u nikome drugome spasenja“ (Dela apostolska 4:12).

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Zašto ljudi ne mogu iskupiti sebe iz svog grešnog stanja?

◻ Na koji je način Isus „odgovarajuća žrtva“?

◻ Kako je Isus pravo na savršen ljudski život upotrebio u našu korist?

◻ Kakve će blagoslove čovečanstvo imati zahvaljujući Hristovoj otkupnini?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 15. strani]

Samo je savršen čovek — jednak Adamu — mogao dovesti vagu pravde u ravnotežu

[Slika na 16. strani]

Pošto je Isus imao pravo na savršen ljudski život, njegova smrt je imala žrtvenu vrednost