„Upravi srce svoje“ na Božji hram!

„Sine čovečji... Uzmi na um [„upravi srce svoje na“, NW] sve što ću ti pokazati... Saopštićeš domu Izrailjevu sve što budeš video“ (JEZEKILJ 40:4).

1. U kakvoj se situaciji 593. pre n. e. nalazio Božji izabrani narod?

 BILA je 593. godina pre n. e., 14. godina izraelskog izgnanstva. Jevrejima koji su živeli u Vavilonu, njihova voljena domovina sigurno je izgledala veoma daleko. Kad je većina njih zadnji put videla Jerusalim, on je bio u plamenu, njegov moćni zid bio je oboren, a velelepne građevine u ruševinama. Jehovin hram — nekada slavna kruna toga grada, jedini centar pravog obožavanja na čitavoj zemlji — bio je pretvoren u ruševine. Sada, najveći deo vremena izraelskog izgnanstva leži još u budućnosti. Tek za 56 godina doći će obećano izbavljenje (Jeremija 29:10).

2. Zašto bi sećanja na Božji hram u Jerusalimu rastuživala Jezekilja?

² Vernog Božjeg proroka Jezekilja sigurno je rastuživala pomisao da Božji hram leži u ruševinama, stotinama kilometara daleko, kao neko pusto svratište divljih životinja (Jeremija 9:11). Tamo je i njegov otac Vuzije nekada služio kao sveštenik (Jezekilj 1:3). Jezekilj bi imao istu prednost, ali je bio odveden u izgnanstvo zajedno s jerusalimskim plemstvom, godine 617. pre n. e., dok je još bio mlad. Sada u svojim pedesetim, Jezekilj je verovatno znao da nikada više neće videti Jerusalim niti će imati ikakvog udela u ponovnoj izgradnji jerusalimskog hrama.  Zamisli onda koliko je Jezekilju moralo značiti to što je dobio viziju o jednom slavnom hramu!

3. (a) Koja je bila svrha Jezekiljeve vizije hrama? (b) Koja su četiri glavna elementa te vizije?

³ Ova opsežna vizija, koja obuhvata devet poglavlja Jezekiljeve knjige, pružila je Jevrejima u izgnanstvu jedno obećanje koje je ojačalo njihovu veru. Čisto obožavanje će biti obnovljeno! Otada, vekovima, pa čak sve do naših dana, ta vizija je izvor ohrabrenja za one koji vole Jehovu. Na koji način? Istražimo šta je ta proročanska vizija značila za te izgnane Jevreje. Ona je imala četiri glavna elementa: hram, sveštenstvo, kneza i zemlju.

Hram je obnovljen

4. Kuda je Jezekilj odveden na početku svoje vizije, šta tamo vidi i ko ga vodi u razgledanje?

⁴ Kao prvo, Jezekilj je odveden na jednu „goru vrlo visoku“. Južno od te gore je ogroman hram, kao grad ograđen zidom. Jedan anđeo, „koji izgledaše kao od bakra“, vodi proroka u detaljno razgledanje prostorija (Jezekilj 40:2, 3). Kako se vizija nastavlja, Jezekilj vidi kako taj anđeo precizno meri troja podudarna hramska vrata s tremovima, spoljašnje dvorište, unutrašnje dvorište, trpezarije, oltar i hramsko svetilište s njegovim odeljenjima — Svetinjom i Svetinjom nad svetinjama.

5. (a) Koje zasiguranje Jehova daje Jezekilju? (b) Šta su bili ’leševi njihovih kraljeva‘ koji su morali da se odstrane iz hrama, i zašto je bilo važno da se to učini?

⁵ Zatim se u viziji pojavljuje lično Jehova. On otvara hram i uverava Jezekilja da će On u njemu prebivati. Ali on poziva da se Njegov dom očisti, govoreći: „Sad nek uklone daleko od mene blud svoj i leševe kraljeva svojih i doveka ću usred njih nastavati“ (Jezekilj 43:2-4, 7, 9). Ti ’leševi njihovih kraljeva‘ izgleda da su se odnosili na idole. Buntovni jerusalimski kraljevi i narod onečistili su Božji hram idolima, i u stvari, napravili od njih kraljeve. (Uporedi s Amosom 5:26.) Daleko od toga da su bili živi bogovi ili kraljevi, ti idoli su bili beživotne, prljave stvari u Jehovinim očima. Oni moraju biti uklonjeni (Levitska 26:30; Jeremija 16:18).

6. Na šta je merenje hrama ukazivalo?

⁶ Šta je bio cilj ovog dela vizije? On je izgnanike uverio u potpunu obnovu čistog obožavanja u Božjem hramu. Nadalje, merenje hrama pružilo je božansko zasiguranje da će se vizija apsolutno sigurno ispuniti. (Uporedi s Jeremijom 31:39, 40; Zaharija 2:2-8.) Celokupno idolopoklonstvo biće odstranjeno. Jehova će još jednom blagosloviti svoj dom.

Sveštenstvo i knez

7. Koje su informacije pružene o Levitima i sveštenicima?

⁷ I sveštenstvo je trebalo da prođe kroz proces čišćenja, to jest pročišćavanja. Levite je trebalo prekoriti što su podlegli idolopoklonstvu, dok je Sadokove svešteničke sinove trebalo pohvaliti i nagraditi što su ostali čisti. a Pa ipak, obe grupe bi imale mesto u službi u Jehovinom obnovljenom domu — nesumnjivo u zavisnosti od njihove lične vernosti. Nadalje, Jehova je naredio: „Oni će učiti moj narod da razlikuje sveto od neposvećenoga, i učiće ga da pozna razliku između onoga što je nečisto i onoga što je čisto“ (Jezekilj 44:10-16, 23). Zato će sveštenstvo biti obnovljeno, a verna ustrajnost sveštenika biće nagrađena.

8. (a) Ko su bili knezovi u drevnom Izraelu? (b) Na koje su načine knezovi u Jezekiljevoj viziji bili aktivni u čistom obožavanju?

⁸ Vizija ukazuje i na nekoga ko je nazvan knez. Još od vremena Mojsija, ta nacija je imala knezove. Hebrejska reč za  „knez“, nasi, mogla je da se odnosi na poglavara domaćinstva, plemena ili čak nacije. U Jezekiljevoj viziji, izraelski vladari kao klasa prekoreni su što tlače narod i podstaknuti su da budu nepristrani i pravedni. Iako ne pripada svešteničkoj klasi, ovaj knez je na istaknut način aktivan u čistom obožavanju. On s nesvešteničkim plemenima ulazi u spoljašnje dvorište i izlazi iz njega, sedi u predvorju istočnih vrata, i pribavlja neke žrtve koje narod prinosi (Jezekilj 44:2, 3; 45:8-12, 17). Tako je vizija uverila Jezekiljev narod da će obnovljena nacija biti blagoslovljena primernim vođama, ljudima koji će podupirati sveštenstvo u organizovanju Božjeg naroda i koji će biti dobri primeri u pogledu duhovnih stvari.

Zemlja

9. (a) Kako je trebalo podeliti zemlju i ko ne bi imao nasleđe? (b) Šta je bio sveti prinos, i šta je obuhvatao?

⁹ Naposletku je Jezekiljeva vizija obuhvatala i pregled izraelske zemlje. Trebalo ju je podeliti, s tim da svako pleme dobije jedan deo. I knez bi imao nasleđe. Međutim, sveštenici ne bi, jer je Jehova rekao: „Ja sam nasleđe njihovo“ (Jezekilj 44:10, 28; Brojevi 18:20). Vizija je pokazala da bi knežev deo zemlje bio s bilo koje strane jednog posebnog dela nazvanog sveti prinos. To je bio četvorougaoni komad zemlje podeljen u tri pojasa — gornji deo za pokajničke Levite, središnji za sveštenike i donji deo za grad s njegovim plodnim zemljištem. Jehovin hram bi bio smešten u svešteničkom pojasu zemlje, u centru tog četvorougaonog prinosa (Jezekilj 45:1-7).

10. Šta je za verne Judeje u izgnanstvu značilo proročanstvo o podeli zemlje?

¹⁰ Kako je sve ovo sigurno ohrabrilo izgnanike! Svakoj porodici je bilo zasigurano da će imati nasleđe u zemlji. (Uporedi s Mihejom 4:4.) Čisto obožavanje će u njoj zauzimati uzvišeno, centralno mesto. I zapazi u Jezekiljevoj viziji da će knez, poput sveštenikâ, živeti na zemlji koju je dao narod (Jezekilj 45:16). Tako je trebalo da narod u obnovljenoj zemlji prilaže za rad onih koje je Jehova naimenovao da predvode, podupirući ih tako što sarađuje s njihovim vođstvom. Sve u svemu, ova zemlja je bila slika organizovanosti, saradnje i sigurnosti.

11, 12. (a) Kako Jehova proročanski uverava svoj narod da će blagosloviti njihovu obnovljenu domovinu? (b) Šta je predstavljalo drveće duž rečnih obala?

¹¹ Da li će Jehova blagosloviti njihovu zemlju? Proročanstvo odgovara na ovo pitanje slikom koja raduje srce. Jedan vodeni mlaz teče iz hrama, i sve više raste i postaje reka pre nego što se ulije u Mrtvo more. Tu ona oživljava beživotne vode, a uz obalni pojas cveta ribarstvo. Na obalama te reke nalazi se dosta drveća koje donosi plodove preko cele godine, donoseći hranu i isceljenje (Jezekilj 47:1-12, DK).

¹² Izgnanicima je ovo obećanje ponovilo i potvrdilo ranija proročanstva o obnovi koja su im mnogo značila. Jehovini nadahnuti proroci su u više navrata rajskim izrazima opisivali obnovljeni, ponovo nastanjeni Izrael. Mrtva područja koja oživljavaju bila su proročanska tema o kojoj se i ranije govorilo (Isaija 35:1, 6, 7; 51:3; Jezekilj 36:35; 37:1-14). Zato je narod mogao očekivati da će Jehovini životodajni blagoslovi teći iz obnovljenog hrama poput jedne reke. Kao ishod toga, duhovno mrtva nacija će oživeti. Obnovljeni narod će biti blagoslovljen izuzetnim duhovnim muškarcima — muškarcima koji su pravedni i čvrsti baš kao drveće duž tih rečnih obala iz vizije, muškarcima koji bi predvodili u ponovnoj izgradnji razrušene zemlje. Isaija je takođe pisao o ’hrastovima pravde‘ koji će ’zidati stare ruševine‘ (Isaija 61:3, 4).

 Kada se vizija ispunjava?

13. (a) U kom je smislu Jehova blagoslovio povratnike svoga naroda ’hrastovima pravde‘? (b) Kako se ispunilo proročanstvo o Mrtvom moru?

¹³ Da li su se povratnici iz izgnanstva razočarali? Daleko od toga! Obnovljeni ostatak se vratio u svoju voljenu domovinu 537. pre n. e. S vremenom, pod vođstvom ’hrastova pravde‘ — kao što su prepisivač Jezdra, proroci Agej i Zaharija, i prvosveštenik Isus Navin — davno opustošena mesta ponovo su izgrađena. Knezovi, kao na primer Nemija i Zorovavelj, vladali su zemljom nepristrano i pravedno. Jehovin hram je bio obnovljen i njegove pripreme za život — blagoslovi življenja po njegovom savezu — ponovo su potekle (Ponovljeni zakoni 30:19; Isaija 48:17-20). Jedan blagoslov bilo je spoznanje. Sveštenstvo je bilo vraćeno na dužnost, i sveštenici su narod poučavali Zakonu (Malahija 2:7). Kao rezultat toga, narod je duhovno oživeo i ljudi su ponovo postali korisne Jehovine sluge, kao što je prikazano Mrtvim morem koje biva izlečeno i koje omogućava produktivno ribarstvo.

14. Zašto će postojati još jedno ispunjenje Jezekiljevog proročanstva koje nadmašuje ono što se desilo po povratku Jevreja iz izgnanstva u Vavilonu?

¹⁴ Da li su ti događaji bili jedino ispunjenje Jezekiljeve vizije? Ne; ovde se ukazivalo na nešto daleko veće. Razmisli: hram koji je Jezekilj video nije se mogao sagraditi onako kako je opisan. Istina, Jevreji su ovu viziju uzeli za ozbiljno i čak doslovno primenili neke detalje. b Međutim, celi hram iz vizije bio je suviše veliki da bi uopšte stao na brdo Moriju, lokaciju prethodnog hrama. Osim toga, Jezekiljev hram nije bio u gradu već malo dalje na zasebnom komadu zemljišta, dok je naprotiv, drugi hram bio sagrađen tamo gde je stajao i prethodni, u Jerusalimu (Jezdra 1:1, 2). Nadalje, nikakva doslovna reka nikada nije potekla iz jerusalimskog hrama. Tako je drevni Izrael video samo jedno malo ispunjenje Jezekiljevog proročanstva. To ukazuje da mora postojati veće, duhovno ispunjenje ove vizije.

15. (a) Kada je započeo da deluje Jehovin duhovni hram? (b) Šta ukazuje da se Jezekiljeva vizija nije ispunila za vreme Hristovog života na zemlji?

¹⁵ Jasno je da glavno ispunjenje Jezekiljeve vizije moramo tražiti u Jehovinom velikom duhovnom hramu, o kome apostol Pavle obimno diskutuje u knjizi Jevrejima. Taj hram je počeo da deluje kada je Isus Hrist pomazan za Prvosveštenika u njemu, godine 29. n. e. Ali, da li se Jezekiljeva vizija ispunila u Isusovo vreme? Očigledno nije. Kao Prvosveštenik, Isus je svojim krštenjem, svojom žrtvenom smrću i ulaskom u Svetinju nad svetinjama, to jest samo nebo, ispunio proročansko značenje Dana pomirenja (Jevrejima 9:24). Međutim, zanimljivo je da Jezekiljeva vizija ni na jednom jedinom mestu ne pominje niti prvosveštenika niti Dan pomirenja. Zato je mala verovatnoća da je ova vizija ukazivala na prvi vek n. e. Na koji se onda period ona odnosi?

16. Na koje nas drugo proročanstvo podseća mesto Jezekiljeve vizije i kako nam to pomaže da razaberemo vreme glavnog ispunjenja Jezekiljeve vizije?

¹⁶ Da bismo dobili odgovor, vratimo se na samu viziju. Jezekilj je zapisao: „Odvede me u božanstvenom viđenju, i postavi me na goru vrlo visoku, na kojoj beše s juga kao sagrađen grad“ (Jezekilj 40:2). Mesto ove vizije, ’vrlo visoka gora‘, podseća nas na Miheja 4:1: „Doći će u toku vremena [„u završnom delu dana“, NW] da će se gora doma Gospodnjega navrh gora utvrditi i iznad bregova  uzvisiti, i sticaće se ka njoj narodi.“ Kada se ovo proročanstvo ispunjava? Mihej 4:5 pokazuje da to započinje dok narodi još uvek obožavaju lažne bogove. U stvari, upravo u naše vreme, „u završnom delu dana“, čisto obožavanje je uzvišeno, vraćeno na svoje pravo mesto u životima Božjih slugu.

17. Kako nam proročanstvo iz Malahije 3:1-5 pomaže da odredimo kada je očišćen hram iz Jezekiljeve vizije?

¹⁷ Šta je omogućilo ovu obnovu? Seti se da u najznačajnijem događaju Jezekiljeve vizije, Jehova dolazi u hram i insistira da se njegov dom očisti od idolopoklonstva. Kada je očišćen Božji duhovni hram? U Malahiji 3:1-5, Jehova proriče vreme kada će ’doći u svoj hram‘ u pratnji svog ’vesnika saveza‘, Isusa Hrista. S kojim ciljem? „Jer će on biti kao livčev oganj, kao ceđ beljarev.“ Ovo pročišćavanje je započelo tokom Prvog svetskog rata. S kojim rezultatom? Jehova boravi u svom domu i od 1919. pa nadalje blagosilja duhovnu zemlju svog naroda (Isaija 66:8). Dakle, možemo zaključiti da Jezekiljevo proročanstvo o hramu ima jedno važno ispunjenje tokom poslednjih dana.

18. Kada će vizija o hramu imati svoje poslednje ispunjenje?

¹⁸ Poput drugih proročanstava o obnovi, i Jezekiljeva vizija ima još jedno daljnje konačno ispunjenje, u Raju. Tek tada će pravdoljubivo čovečanstvo imati punu korist od pripreme Božjeg hrama. Tada će Hrist primeniti vrednost svoje otkupne žrtve, zajedno sa svojih 144 000 nebeskih sveštenika. Svi poslušni ljudski podanici Hristove vladavine biće podignuti do savršenstva (Otkrivenje 20:5, 6). Međutim, Raj ne može biti glavno vreme ispunjenja Jezekiljeve vizije? Zašto ne?

Vizija se usredsređuje na naše doba

19, 20. Zašto je glavno ispunjenje ove vizije zasigurno danas, a ne u Raju?

¹⁹ Jezekilj je video hram koji je trebalo očistiti od idolopoklonstva i duhovne bludi (Jezekilj 43:7-9). To se sigurno ne bi moglo primeniti na obožavanje Jehove u Raju. Nadalje, sveštenici iz vizije predočavaju pomazanu svešteničku klasu dok je još uvek na zemlji, a ne nakon njihovog nebeskog uskrsenja ili tokom Milenijuma. Zašto? Zapazi da su sveštenici prikazani kako služe u unutrašnjem dvorištu. Članci iz ranijih izdanja Kule stražare pokazali su da to dvorište predstavlja jedinstveno duhovno stajalište Hristovih podsveštenika dok su još uvek na zemlji. c Zapazi takođe da ova vizija naglašava nesavršenost sveštenika. Za njih se kaže da prinose žrtve za sopstvene grehe. Upozoreni su na opasnost da postanu duhovno i moralno nečisti. Zato oni ne predstavljaju uskrsnule pomazanike, o kojima je apostol Pavle napisao: „Zatrubiće truba i mrtvi će uskrsnuti neraspadljivi“ (1. Korinćanima 15:52, kurziv naš; Jezekilj  44:21, 22, 25, 27). Sveštenici iz Jezekiljeve vizije mešaju se s narodom i direktno mu služe. To neće biti tako u Raju kad sveštenička klasa bude na nebu. Prema tome, vizija pruža fantastičnu sliku o načinu na koji pomazanici danas tesno sarađuju s ’velikim mnoštvom‘ na zemlji (Otkrivenje 7:9; Jezekilj 42:14).

²⁰ Tako Jezekiljeva vizija hrama nagoveštava korisne rezultate duhovnog čišćenja koje se danas vrši. Ali šta to znači za tebe? To nije samo neka apstraktna teološka zagonetka. Ova vizija je uveliko povezana s tvojim svakodnevnim obožavanjem jedinog pravog Boga, Jehove. U narednom članku videćemo na koji način.

[Fusnote]

Da li si upamtio?

◻ Koje je prvo ispunjenje Jezekiljeve vizije o hramu i sveštenstvu u njemu?

◻ Kako se najpre ispunila Jezekiljeva vizija o deljenju zemlje?

◻ Ko su u obnovi drevnog Izraela bili ti koji su postupali kao verni knezovi, a ko kao ’hrastovi pravde‘?

◻ Zašto Jezekiljeva vizija o hramu ima glavno ispunjenje u poslednjim danima?

[Pitanja za razmatranje]