Gradnja na paganskim temeljima

MEĐU mnogim impresivnim spomenicima koje turisti posećuju u Rimu, u Italiji, nalazi se i Panteon. Ovo majstorsko delo rimske arhitekture, jedno je od nekoliko građevina koje su ostale onakve kakve su u suštini i bile u drevno vreme. Započeo ga je Agripa oko 27. pre n. e., a obnovio ga Hadrijan oko 120. n. e. Jedno izuzetno obeležje ove građevine jeste njena ogromna kupola prečnika 43 metra, po širini nadmašena tek u savremeno doba. Panteon je prvobitno bio paganski hram, „mesto za sve bogove“, što je značenje izvorne grčke reči. Danas se on još uvek smatra rimokatoličkom crkvom. Kako je bila moguća takva začuđujuća promena?

Godine 609. n. e., papa Bonifacije IV je ponovo posvetio ovaj dugo nekorišćeni hram kao „hrišćansku“ crkvu. Tada je dobila naziv Crkva Santa Marija rotonda. Prema jednom članku objavljenom 1900. u italijanskom jezuitskom časopisu La Civiltà Cattolica, ono što je Bonifacije posebno imao na umu jeste da upotrebi crkvu za „slavljenje svih mučenika iz domena hrišćanstva, ili umesto njih, svih svetaca, ali kao prvo i najvažnije device majke Božje“. Ime koje je Panteonu dala današnja rimokatolička crkva — Santa Maria ad Martyres ili, drugačije, Santa Marija rotonda — odražava ovu nebiblijsku nameru. (Uporedi s Delima apostolskim 14:8-15.)

 Da bi se [Panteon] prilagodio svojoj novoj nameni, „bilo je potrebno veoma malo“, nastavlja isti članak. „Bonifacije je sledio jednostavna i plemenita pravila koja je već bio postavio njegov prethodnik, Sv. Grgur Veliki [papa Grgur I], maestro i uzor u prilagođavanju paganskih hramova za korišćenje u hrišćanskom obožavanju.“ Koja su to bila pravila?

U jednom pismu misionaru koji je bio na putu za pagansku Britaniju, Grgur je 601. n. e., dao sledeće uputstvo: „Idolski hramovi u gore pomenutoj zemlji ne treba da se unište; dok idole koji su u njima treba... Ako su pomenuti hramovi dobro sagrađeni, potrebno je da se preorjentišu sa obožavanja demona na službu pravom Bogu.“ Grgurova ideja je bila da ako paganski narodi vide kako su im bivši hramovi neoštećeni, možda će biti naklonjeniji da ih nastave često posećivati. Pošto su pagani običavali da „ubijaju volove na žrtvu demonima“, pisao je papa, nadamo se da „više neće žrtvovati životinje đavolu već da će ih ubijati da bi se okrepili na slavu Bogu“.

Rimokatolicizam je „neutralisao“ pagansko obožavanje i tako što je u neposrednoj blizini bivših hramova, osnivao crkve posvećene „hrišćanskim“ patronima. Usvajane su hrišćanske proslave i dato im je „hrišćansko“ značenje. Ili kako je to izrazio časopis La Civiltà Cattolica: „To da su neki običaji i religiozna slavlja ranih hrišćana bili blisko povezani sa izvesnim paganskim običajima i postupcima poznato je svim današnjim izučavaocima. Bili su to običaji koji su ljudima mnogo značili, običaji koji su zahvatili dubok koren i koji su se isprepleli u javnom i privatnom životu drevnog sveta. Majka crkva, ljubazna i mudra, nije smatrala da mora da ih iskoreni; umesto toga, ona je tim običajima dala hrišćanski osećaj, podigavši ih do nove plemenitosti i novog života, ona ih je nadjačala sredstvima koja su bila moćna a ipak blaga, tako da je zadobila pobedu bez uzburkavanja duša obične mase i onih kulturnih.“

Jedan naveliko poznat primer prihvatanja paganskog slavlja svakako je Božić. Dvadeset peti decembar (odnosno 7. januar u pravoslavnom svetu) u stvari je datum kog su Rimljani obeležavali kao dies natalis Solis Invicti, to jest, „rođenje nepobedivog sunca“.

U svojoj želji da dostigne srce pagana, crkva se dakle nije čvrsto držala istine. Opravdavala je praktikovanje sinkretizma, usvajanje paganskih verovanja i običaja koji su „masama mnogo značili“. Rezultat je bila izmešana, otpadnička crkva, koja je otišla daleko od učenja pravog hrišćanstva. U ovom svetlu, možda ne iznenađuje što je trebalo da bivši rimski hram „svim bogovima“ — Panteon — postane rimokatolička crkva posvećena Mariji i svim „svecima“.

Međutim, da bi bilo jasno, promeniti to kome je hram posvećen ili naziv nekog praznika nije dovoljno da bi se ’obožavanje demona‘ promenilo u ’službu pravom Bogu‘. „Kako se slaže hram Božji s idolima?“, postavio je pitanje apostol Pavle. „’Iziđite od njih, odvojite se od njih‘, govori Gospod, ’ne dirajte što je nečisto, i ja ću vas primiti, i biću vam otac, i vi ćete meni sinovi i kćeri biti, govori Gospod svemoćni‘“ (2. Korinćanima 6:16-18).