Ne daj da te nadvlada uznemirenost

„NE UZNEMIRAVAJTE se dakle za sutrašnji dan; jer će se sutrašnji dan sam za sebe brinuti. Dosta je svakom danu svoje muke“ (Matej 6:34). Ovaj savet koji je dao Isus Hrist svakako je praktičan za sve nas koji živimo u današnjem užurbanom i stresnom društvu.

Međutim, realno gledano, da li je moguće da ne budemo uznemireni u pogledu svojih problema, odluka, obaveza i odgovornosti? Milioni ljudi su depresivni, rastrojeni i opterećeni. Zato je prodaja sredstava za umirenje i sedativa posao koji donosi milione dolara.

Gde povući crtu

Treba da planiramo svoje obaveze, zadatke, odluke i probleme i da se pripremimo za njih — bilo da su hitni ili ne. Biblija nas podstiče da ’sednemo i izračunamo šta će nas to stati‘ pre nego što se upustimo u bilo kakav važan poduhvat (Luka 14:28-30). To uključuje da odvagnemo raspoložive izbore, proanaliziramo moguće efekte ishoda i procenimo utrošak vremena, energije i novca.

Iako čovek treba pažljivo da razmotri šta se može desiti, ipak nije moguće, niti je izgrađujuće, pokušavati razmišljati o svakoj mogućnosti. Primera radi, u interesu bezbednosti porodice, mogao bi razmotriti šta učiniti u slučaju požara u tvom domu. Možda kupiš i ugradiš detektore dima i sprave za gašenje požara. Možeš isplanirati i isprobati kuda možeš pobeći iz različitih delova kuće. Ali, gde prestaje razumno, praktično planiranje, a gde počinje neopravdana uznemirenost? Takva uznemirenost nastaje kada počneš da se mučiš oko beskonačnog broja pretpostavljenih situacija, od kojih mnoge mogu biti proizvod bujne mašte. Mogu te obuzeti uznemirujuće misli ubeđujući te da si sigurno nešto prevideo ili da nisi dovoljno učinio da bi zaštitio svoju porodicu. Ova patnja koju sam sebi nanosiš toliko može opteretiti tvoj um da ti ne da spavati.

Mojsije pred faraonom

Jehova Bog je svom proroku Mojsiju dao jedan težak zadatak. Kao prvo, Mojsije je morao da se pojavi pred Izraelcima i ubedi ih da ga je Jehova naimenovao da ih izvede iz Egipta. Zatim, morao je da se pojavi pred faraonom i zatraži od njega da pusti Izraelce. Na kraju je morao mnoštvo od miliona ljudi da provede kroz pustoš i dovede u zemlju neprijateljskog naroda (Izlazak 3:1-10). Sve je  to moglo biti veoma zastrašujuće, ali da li je Mojsije dopustio da ova odgovornost preterano uznemiri njegov um?

Mojsije je očigledno bio zabrinut za mnoge stvari. Upitao je Jehovu: „Ići ću dakle sinovima Izrailjevim i reći ću im. Bog otaca vaših posla me k vama. Ali ako me pitaju koje je ime njegovo, šta ću im odgovoriti?“ Jehova mu je pružio odgovor (Izlazak 3:13, 14). Mojsije se takođe brinuo za to šta ako mu faraon ne poveruje. Jehova je ponovo odgovorio ovom proroku. Još jedan poslednji problem — Mojsije je priznao da nije „rečit čovek“. Kako bi se to moglo rešiti? Jehova je dao Arona da priča umesto Mojsija (Izlazak 4:1-5, 10-16).

Opremljen odgovorima na svoja pitanja i imajući veru u Boga, Mojsije je nastavio da čini ono što mu je Jehova zapovedio. Umesto da muči sebe zastrašujućim mislima šta bi se moglo desiti kada izađe pred faraona, Mojsije je ’činio tako‘ (Izlazak 7:6). Da je sebi dozvolio da ga savladaju brige, one su lako mogle da oslabe njegovu veru i odvažnost potrebne da bi izvršio svoj zadatak.

Mojsijev uravnoteženi način izvršavanja zadatka primer je onoga što je apostol Pavle nazvao ’razboritost‘ (2. Timoteju 1:7, Ča; Titu 2:2-6). Da Mojsije nije ispoljavao razboritost lako ga je mogla skrhati ogromnost njegovog zadatka te ga verovatno ne bi ni prihvatio.

Preuzmi kontrolu nad svojim mislima

Kako reaguješ kada se u svakodnevnom životu suočavaš sa ispitima vere i kušnjama? Da li naginješ da se uspaničiš misleći samo o preprekama i izazovima koji se naziru u budućnosti? Ili ih posmatraš na jedan uravnoteženi način? Kao što bi neki rekli: ’Ne prelazi most dok do njega ne dođeš.‘ Možda uopšte neće ni biti potrebe za tim izmišljenim mostom! Zašto mučiti sebe nečim što se možda nikada neće desiti? Biblija kaže: „Briga u srcu obara čoveka“ (Poslovice 12:25). Često je rezultat odugovlačenje sa odlukom, odlaganje stvari sve dok ne bude prekasno.

Još ozbiljnija je duhovna povreda koju uznemirenost može izazvati. Isus Hrist je ukazao da prevarna moć bogatstva i „brige ovoga sveta“ mogu potpuno da uguše cenjenje za „reč o kraljevstvu“ (Matej 13:19, 22). Baš kao što trnje može sprečiti mladice da sazru i donesu plod, tako nas nekontrolisana uznemirenost može sprečiti da duhovno napredujemo i donosimo plod na Božju hvalu. Razorna uznemirenost kojom sebe ranjavaju može neke sprečiti čak i da se predaju Jehovi. Oni se brinu: ’Šta ako se ne pokažem vredan svog predanja?‘

Apostol Pavle nam je rekao da je za naše duhovno dobro da se trudimo da „zarobimo svaku misao na poslušnost Hristu“ (2. Korinćanima 10:5). Naš zakleti neprijatelj, Sotona Đavo, bio bi veoma srećan da iskoristi naše zebnje kako bi nas obeshrabrio i oslabio telesno, emocionalno i duhovno. On je majstor da pomoću sumnji uhvati u zamku one koji su neoprezni. Zato je Pavle upozorio hrišćane i na to da ne ’daju pristupa Đavolu‘ (Efescima 4:27). Kao „bog ovoga sveta“, Sotona je uspešno ’zaslepeo razum nevernika‘ (2. Korinćanima 4:4). Nemojmo mu nikada dozvoliti da kontroliše naš um!

Pomoć je na raspolaganju

Kada se neko dete suočava s problemima ono može otići do ljubaznog oca i dobiti vođstvo i utehu. Slično tome, mi možemo prići našem nebeskom Ocu, Jehovi, s našim problemima. U stvari, Jehova nas poziva da svoja bremena i nemire bacimo na njega (Psalam 55:22, NW).  Poput deteta koje se više ne brine zbog svojih problema nakon što od oca primi reči zasugiranja da će se on postarati, mi ne treba samo da bacimo naša bremena na Jehovu već i da ih ostavimo kod njega (Jakov 1:6).

Kako bacamo naše nemire na Jehovu? Filipljanima 4:6, 7 odgovara: „Ne uznemirujte se ni za što, nego u svim stvarima kazujte potrebe svoje Bogu s molitvama i molbama, s davanjem hvale. I mir Božji, koji prevazilazi svaki razum, sačuvaće srca vaša i misli vaše u Isusu Hristu.“ Da, kao odgovor na naše uporne molitve i preklinjanja, Jehova nam može dati unutrašnji mir koji štiti naš um od uzrujanosti usled nepotrebnih nemira (Jeremija 17:7, 8; Matej 6:25-34).

Međutim, da bismo radili u skladu s našim molitvama, ne treba da se osamljujemo bilo fizički, bilo mentalno (Poslovice 18:1, NW). Umesto toga, dobro je da razmotrimo biblijska načela i uputstva koja dotiču naš problem, izbegavajući tako da se oslanjamo na svoje sopstveno razumevanje (Poslovice 3:5, 6). I mladi i stari mogu da se obrate Bibliji i publikacijama Watch Towera za obilje informacija u donošenju odluka i rešavanju problema. Pored toga, u hrišćanskoj skupštini blagoslovljeni smo mudrim i iskusnim starešinama i drugim zrelim hrišćanima koji su uvek spremni da razgovaraju s nama (Poslovice 11:14; 15:22). Oni koji nisu emotivno vezani za naše probleme i koji imaju Božji um o nekoj stvari često nam mogu pomoći da na svoje probleme gledamo iz drugog ugla. Iako neće odlučivati umesto nas, oni mogu biti veliki izvor ohrabrenja i podrške.

„Uzdaj se u Boga“

Niko ne može poreći da imamo dovoljno stresa u rešavanju naših stvarnih svakodnevnih problema i bez zabrinutosti oko izmišljenih. Ako nas uznemirenost nad onim što bi se moglo dogoditi ispunjava zebnjom ili nas uzrujava, obratimo se onda Jehovi u molitvi i preklinjanju. Tražimo od njegove Reči i organizacije vođstvo, mudrost i razboritost. Ustanovićemo da kakva god okolnost nastane, na raspolaganju nam je pomoć da se izborimo.

Kada mu je bilo teško oko srca i kada je bio uzrujan, psalmista je pevao: „Što kloneš dušo moja, i što žališ u meni? Uzdaj se u Boga! jer ću njega ja opet slaviti, spasitelja moga i Boga moga“ (Psalam 42:12). Neka to budu i naša osećanja.

Da, planiraj za ono što bi se razumno moglo očekivati, a neočekivano prepusti Jehovi. „Sve svoje brige metnite na njega, jer se on brine za vas“ (1. Petrova 5:7).

[Slika na 23. strani]

Da li i ti, poput Davida, bacaš svoja bremena i nemire na Jehovu?