Poslednji dan Isusovog ljudskog života

Petak je, kasno popodne 14. nisana 33. n. e. Jedna grupa ljudi i žena upravo se priprema da sahrani dragog prijatelja. Jedan od njih, Nikodim, doneo je mirise da bi pripremili telo za ukop. Čovek po imenu Josif, nabavio je čist lan kako bi zavili ovaj izmučeni leš u modricama.

ŠTA se ovde događa? Ko su ovi ljudi? I koga to sahranjuju? Da li se to tebe tiče? Da bismo odgovorili na ova pitanja, hajde da se vratimo na početak ovog važnog dana.

Četvrtak jutro, 14. nisan

Nad Jerusalimom se polagano izdiže sjajni puni mesec. Grad prepun sveta utihnjuje nakon jednog žurnog dana. Veče je ispunjeno mirisom pečene jagnjetine. Da, hiljade ljudi se priprema za jedan specijalni događaj — godišnju proslavu Pashe.

U velikoj gostinskoj sobi, za postavljenim stolom nalazimo Isusa Hrista i njegovih 12 apostola. Poslušaj! Govori Isus. „Mnogo sam želeo da ovu Pashu jedem s vama pre nego budem pretrpeo“, kaže on (Luka 22:15). Isus zna da su se njegovi religiozni neprijatelji nameračili da ga ubiju. Ali, pre nego što se to desi, ove  večeri će se dogoditi nešto veoma važno.

Nakon što je obeležena Pasha, Isus je izjavio: „Jedan između vas izdaće me“ (Matej 26:21). To ražalošćuje apostole. Ko bi to uopšte mogao da bude? Nakon nekog vremena razgovora, Isus kaže Judi Iskariotskom: „Što činiš čini brzo“ (Jovan 13:27). Iako drugi to ne shvataju, Juda je izdajnik. Odlazi da izvrši svoju kukavnu ulogu u zaveri protiv Isusa.

Jedan važan praznik

Isus sada uvodi jedan potpuno novi praznik — praznik koji će obeležavati njegovu smrt. Uzevši parče hleba, Isus izgovara molitvu zahvale nad njim i razdeljuje ga. „Uzmite, jedite“, upućuje ih. „Ovo je telo moje koje se daje za vas.“ Kada su svi pojeli malo od tog hleba, on uzima čašu crnog vina i blagosilja ga. „Pijte iz nje svi“, govori im Isus, objašnjavajući: „Ova je čaša novi savez u mojoj krvi koja se za vas proliva.“ Preostaloj jedanaestorici vernih apostola on upućuje: ’Ovo činite, meni za spomen‘ (Matej 26:26-28; Luka 22:19, 20; 1. Korinćanima 11:24, 25).

Isus te večeri ljubazno priprema svoje lojalne apostole za ono što predstoji i potvrđuje svoju duboku ljubav prema njima. „Nema veće ljubavi“, objašnjava on, „nego život svoj dati za prijatelje svoje. Vi ste prijatelji moji, ako činite što vam ja zapovedam“ (Jovan 15:13-15). Da, ova jedanaestorica su se pokazali kao pravi prijatelji zato što su bili uz Isusa tokom njegovih kušnji.

Kasno u noći — možda posle ponoći — Isus izgovara nezaboravnu molitvu, nakon koje pevaju pesme hvale Jehovi. Zatim, pri svetlosti punog meseca, polaze iz grada i prelaze dolinu Kedron (Jovan 17:1–18:1).

U Getsimanskom vrtu

Kratko posle toga, Isus i apostoli stižu u Getsimanski vrt. Ostavivši osmoricu apostola kod ulaza u vrt, Isus vodi sa sobom Petra, Jakova i Jovana dalje u maslinik. „Žalosna je duša moja do smrti“, govori on ovoj trojici. „Počekajte ovde i bdite“ (Marko 14:33, 34).

Trojica apostola čekaju, dok Isus ulazi dublje u vrt da se moli. Snažno ridajući i plačući, on preklinje: „Oče! kad bi hteo da proneseš ovu čašu mimo mene.“ Ogromna odgovornost leži na Isusovim plećima. Koliko ga samo zabrinjava pomisao o tome šta će Jehovini neprijatelji reći kada Njegov jedinorođeni Sin bude bio pribijen kao da je neki zločinac! Još mučnije za Isusa je  misao o kleveti koja bi bila bačena na njegovog dragog nebeskog Oca ukoliko zakaže na ovom veoma bolnom ispitu. Isus se toliko iskreno moli i upada u takvu agoniju da mu znoj postaje kao kaplje krvi koje padaju na zemlju (Luka 22:42, 44).

Isus se moli već treći put, i upravo završava. Približavaju mu se ljudi s bakljama i lampama. Osoba koja ide pred njima je niko drugi do Juda Iskariotski, koji prilazi pravo Isusu. „Zdravo Ravi“, kaže, ovlaš poljubivši Isusa. „Juda!“, uzvraća Isus, „zar poljupcem izdaješ Sina čovečjega?“ (Matej 26:49; Luka 22:47, 48; Jovan 18:3).

U taj mah, apostoli shvataju šta se zbiva. Njihovog Gospoda i dragog prijatelja će sad uhapsiti! Petar poseže za mačem i odseca uho prvosveštenikovom sluzi. „Ostavite to“, Isus brzo poviče. Istupivši, on leči tog slugu i Petru zapoveda: „Vrati mač svoj na mesto njegovo, jer svi koji se za mač maše, od mača će poginuti“ (Luka 22:50, 51; Matej 26:52). Službenici i vojnici hvataju Isusa i vezuju ga. Ophrvani strahom i zbunjenošću, apostoli napuštaju Isusa i beže u mrak (Matej 26:56; Jovan 18:12).

Petak jutro, 14. nisan

Ponoć je davno prošla i sada je petak, cik zore. Isusa su prvo odveli u kuću bivšeg prvosveštenika Ane, koji još uvek ima veliki uticaj i moć. Ana ga ispituje i daje da ga odvedu kući prvosveštenika Kajafe, gde se okupio Sinedrion.

Verske vođe sada pokušavaju da nađu svedoke koji bi krivotvorili slučaj protiv Isusa. Međutim, čak se ni lažni svedoci ne mogu složiti u svom svedočenju. Sve vreme, Isus ćuti. Menjajući taktiku, Kajafa zahteva: „Zaklinjem te živim Bogom da nam kažeš jesi li ti Hristos, sin Božji.“ Ovo je činjenica koja se ne može poreći, tako da Isus hrabro odgovara: „Jesam, i videćete vi Sina čovečjega gde sedeći s desne strane sile Božje dolazi na oblacima nebeskim“ (Matej 26:63; Marko 14:60-62).

„Hulio je!“, viče Kajafa. „Šta nam trebaju više svedoci?“ Tada mu neki udaraju šamare i pljuju ga. Drugi ga udaraju pesnicama i obasipaju pogrdama (Matej 26:65-68; Marko 14:63-65). Ubrzo po svanuću u petak, Sinedrion se ponovo sastaje, verovatno da bi dao neki privid legalnosti protivzakonitom noćnom suđenju. Isus ponovo hrabro stavlja do znanja da je on Hrist, Božji Sin (Luka 22:66-71).

Prvosveštenici i starešine odvlače Isusa na sud pred Pontija Pilata, rimskog guvernera Judeje. Oni osuđuju Isusa da podriva državu, zabranjujući da se plaća porez caru, i da ’govori da je Hristos, kralj‘ (Luka 23:2; uporedi s Markom 12:17). Nakon što je ispitao Isusa, Pilat izjavljuje: „Ja ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku“ (Luka 23:4). Kada Pilat čuje da je Isus Galilejac, šalje ga Irodu Antipi, vladaru Galileje, koji je u Jerusalimu radi Pashe. Irod nema nameru da zadovolji pravdu. On samo želi da vidi neko Isusovo čudo. Budući da Isus ne zadovoljava njegovu znatiželju i ništa ne progovara, Irod i njegovi vojnici zbijaju šale s njim i vraćaju ga Pilatu.

 „Kakvo je zlo učinio?“, Pilat ponovo pita. „Ja ništa na njemu ne nađoh što bi zasluživalo smrt; dakle: da se išiba, pa da ga pustim“ (Luka 23:22). Tako je dao da se Isus išiba bičem s mnogo remenja koje je bolno razdiralo Isusova leđa. Zatim ta grupa navlači venac od trnja na njegovu glavu. Izruguju mu se i udaraju ga jednom čvrstom trskom, zarivajući venac od trnja sve dublje u njegovu lobanju. Kroz sav ovaj neopisivi bol i poniženje, Isus zadržava izvanredno dostojanstvo i snagu.

Pilat — možda u nadi da će Isusovo ispaćeno stanje kod nekih izmamiti saosećanje — ponovo ga izvodi pred masu. ’Evo‘, uzvikuje Pilat, ’izvodim ga k vama, da vidite da na njemu ne nalazim nikakve krivice.‘ Ali, prvosveštenici izvikuju: „Raspni ga, raspni ga!“ (Jovan 19:4-6). Kako masa postaje sve upornija, Pilat se predaje i izručuje Isusa da se razapne.

Mučna smrt

Sada je kasno jutro, verovatno se primiče podne. Isus je odveden iz Jerusalima na mesto zvano Golgota. Na mučeničkom stubu su kroz Isusove ruke i stopala pribijeni veliki ekseri. Rečima se ne može opisati patnja kad se podiže mučenički stub dok težina njegovog tela cepa rane od eksera. Masa se skuplja da vidi Isusa i još dva zločinca kako su razapeti. Mnogi pogrdno govore o Isusu. „Drugima pomože“, izruguju mu se prvosveštenici i ostali, „a sebi ne može pomoći.“ Čak ga i vojnici i dvojica razapetih zločinaca ismejavaju (Matej 27:41-44).

Odjednom usred bela dana, nakon što je neko vreme Isus na stubu, na zemlju se  spušta strašna tročasovna tama božanskog porekla. a Možda je to nešto što jednog od zločinaca navodi da prekori onog drugog. Zatim, okrećući se Isusu, on ga moli: „Opomeni me se, Gospode, kad dođeš u kraljevstvo svoje.“ Kakva izuzetna vera uprkos tome što smrti gleda u oči! „Zaista ti kažem danas“, uzvraća Isus, „bićeš sa mnom u Raju“ (Luka 23:39-43, NW).

Oko tri sata po podne, Isus oseća da mu se bliži kraj. „Žedan sam“, kaže on. Zatim glasno povika: „Bože moj, Bože moj, zašto si me napustio?“ Isus oseća da mu Otac, da tako kažemo, uskraćuje zaštitu da bi dopustio da se njegov integritet ispita do kraja, i citira Davidove reči. Neko stavlja sunđer natopljen kiselim vinom na Isusove usne. Uzevši malo vina, Isus jedva progovara: „Svrši se!“ Zatim uzvikuje: „Oče, u ruke tvoje  predajem duh svoj!“, glava mu pada i on umire (Jovan 19:28-30; Matej 27:46; Luka 23:46; Psalam 22:2).

Pošto je kasno poslepodne, brzo su učinjene pripreme da se Isus sahrani pre nego što po zalasku sunca započne Sabat (15. nisan). Josif iz Arimateje, dobro poznati član Sinedriona koji je bio tajni Isusov učenik, dobija dozvolu da ga sahrani. Nikodim, takođe član Sinedriona koji je tajno ispovedao veru u Isusa, potpomaže sa 33 kilograma izmirne i aloje. Oni pažljivo polažu Isusovo telo u obližnji spomen-grob.

Ponovo živ

Još uvek se nije razdanilo u nedelju u jutro kada Marija Magdalena i još neke druge žene prilaze Isusovom grobu. Ali gle! Kamen sa ulaza je odvaljen. A grob je prazan! Marija Magdalena trči da kaže Petru i Jovanu (Jovan 20:1, 2). Tek što je otišla, jedan anđeo se pojavljuje i pred drugim ženama. On im kaže: „Ne bojte se.“ Takođe podstiče: „Idite brže i kažite učenicima njegovim da je uskrsnuo iz mrtvih“ (Matej 28:2-7).

Dok žure, susreću nikog drugog do lično Isusa! „Idite i javite braći mojoj“, govori im on (Matej 28:8-10). Kasnije, Marija Magdalena je u grobnici i plače kad joj se pojavljuje Isus. Jedva da može zauzdati svoju radost i juri da i ostalim apostolima ispriča prelepe novosti (Jovan 20:11-18). U stvari, te nezaboravne nedelje, uskrsnuli Isus se pet puta pojavljuje različitim učenicima, ne ostavljajući sumnje da je on zaista ponovo živ!

Kako se ovo tiče tebe

Kako mogu događaji od pre 1 966 godina da utiču na tebe koji živiš na pragu 21. veka? Jedan očevidac tih događaja objašnjava: „Po tome se pokaza ljubav Božja k nama što Bog Sina svoga jedinorođenoga posla na svet da živimo po njemu. U tome je ljubav, ne kao da mi ljubismo Boga, nego da je on nas ljubio i poslao Sina svoga kao žrtvu [„pomirenja“, NW] okajanja greha naših“ (1. Jovanova 4:9, 10).

U kom smislu je Isusova smrt „žrtva pomirenja“? Ona predstavlja pomirenje jer omogućava jedan povoljan odnos s Bogom. Prvi čovek, Adam, pobunio se protiv Boga i tako svojim potomcima u nasleđe dao greh i smrt. Isus je, s druge strane, dao svoj život kao otkupninu da bi platio cenu za ljudski greh i smrt, te tako Bogu pružio osnovu za proširenje milosrđa i naklonosti (1. Timoteju 2:5, 6). Iskazujući veru u Isusovu žrtvu koja iskupljuje grehe, ti možeš biti oslobođen osude koju si nasledio od grešnog Adama (Rimljanima 5:12; 6:23). Pored toga, to ti pruža divnu mogućnost da imaš lični odnos s ljubaznim nebeskim Ocem, Jehovom Bogom. Isusova uzvišena žrtva ubrzo može značiti beskrajan život za tebe (Jovan 3:16; 17:3).

Ova stvar i njoj slične biće razmotrene na desetine hiljada mesta širom sveta u četvrtak veče 1. aprila, kada će se milioni okupiti da obeleže smrt Isusa Hrista. Pozivamo i vas. Jehovini svedoci iz vašeg kraja rado će vam reći gde i kada možete da prisustvujete. To što ćete biti prisutni, nesumnjivo će produbiti vaše cenjenje za ono što su naš ljubljeni Bog i njegov dragi Sin učinili poslednjeg dana Isusovog ljudskog života.

[Fusnote]

 [Tabela/Slike na 7. strani]

ISUSOVA SMRT I USKRSENJE

NISAN 33. N. E. DOGAĐAJI NAJVEĆI ČOVEK b

14. Četvrtak Proslava Pashe; Isus svojim 113, od 2. odl.,

veče apostolima pere noge; Juda do 117, 1. odl.

odlazi da izda Isusa;

Hrist uvodi Memorijal svoje

smrti (ove godine pada u

četvrtak 1. aprila,nakon

zalaska sunca); opominje

apostole kako bi ih pripremio

za svoj odlazak

Od ponoći do Nakon molitve i pesmi hvale od 117. do 120.

Isus i apostoli odlaze u

Getsimanski vrt;Isus pre

svanuća se moli snažno ridajući;

Juda Iskariotski prilazi

s velikim mnoštvom i izdaje

Isusa; apostoli beže dok Isusa

vezuju i vode ga Ani;

odvode ga prvosvešteniku Kajafi

da bi se pojavio pred

Sinedrionom; osuđen na smrt;

verbalno i fizički zlostavljan;

Petar se tri puta odriče Isusa

Petak jutro U zoru se Isus ponovo od 121. do 124.

pojavljuje pred Sinedrionom;

odvode ga Pilatu; šalju ga Irodu;

vraćaju ga Pilatu; Isus je

bičevan, vređan i napadan;

stavljen pod pritisak Pilat ga

izručuje na pribijanje; kasno

ujutru odveden na Golgotu za

pogubljenje

Od podneva Pribijen kratko nakon podneva; 125. i 126.

mrak od podne do oko tri sata po

podne, kada Isus umire; do

popodneva snažan zemljotres;

hramska zavesa se cepa na pola

Kasno popodne Isusa pre Sabata polažu u 127. odl. 1-7

jednu grobnicu u vrtu

15. Petak veče Počinje Sabat

Subota Pilat daje dozvolu da na 127. odl. 8, 9

Isusovom grobu budu stražari

16. Nedelja Rano ujutro, Isusova grobnica 127, od 10. odl.

je pronađena

prazna; uskrsnuli Isus pojavljuje 129, 10. odl.

se (1) grupi svojih učenica,

uključujući i Salomu, Jovanu

i Mariju, Jakovljevu majku;

(2) Mariji Magdaleni;

(3) Kleopi i njegovom drugu;

(4) Simonu Petru;

(5) okupljenim apostolima

i drugim učenicimado

[Fusnota]