Raši — uticajni komentator Biblije

KOJA je bila jedna od prvih knjiga štampanih na hebrejskom? Komentar Pentateuha (prvih pet knjiga Mojsijevih). Štampan je u Ređu na Kalabriji, u Italiji, 1475. godine. Ko je bio autor? Čovek poznat kao Raši.

Zašto bi neki komentar dobio ovo jedinstveno obeležje? U svojoj knjizi Rashi—The Man and His World, Ezra Šereševski navodi da je Rašijev komentar „postao osnovni tekst u jevrejskom domu i u kući za proučavanje. Nijedno drugo delo jevrejske literature nikada nije toliko uvažavano... Za više od 200 postkomentara zna se da se bave direktno Rašijevim komentarom Pentateuha“.

Da li je Rašijev komentar uticao samo na Jevreje? Iako to mnogi ne uviđaju, Rašijev komentar Hebrejskih spisa vekovima je uticao na prevode Biblije. Ali, ko je bio Raši i kako je zadobio tako veliki uticaj?

Ko je bio Raši?

Raši je rođen u Troi, u Francuskoj, 1040. godine. a Kao mladić išao je na jevrejske religiozne akademije u Vormsu i Majncu u oblasti Rajne. Tamo je studirao kod nekih najistaknutijih jevrejskih izučavalaca u Evropi. Kada je imao oko 25 godina, lične okolnosti su ga primorale da se vrati u Trou. Već priznat kao izuzetan izučavalac, Raši je ubrzo postao verski vođa lokalne jevrejske zajednice i osnovao je svoju vlastitu religioznu akademiju. S vremenom, ovaj novi centar jevrejskog učenja postao je čak i uticajniji od istih centara Rašijevih učitelja u Nemačkoj.

U to vreme su Jevreji u Francuskoj bili u relativnom miru i harmoniji sa svojim susedima koji su ispovedali hrišćanstvo, te je tako bila dopuštena veća sloboda za Rašijeve učenjačke ciljeve. Ali, on nije bio izučavalac izolovan od društva. Uprkos prestižu koji je imao kao učitelj i poglavar akademije, Raši je zarađivao za život proizvodeći vino. To što je tako prisno poznavao uobičajene zanate, dovodilo ga je u bliži kontakt sa običnim Jevrejima, a to mu je pomagalo da razume njihove okolnosti i da saoseća s njima. Sama lokacija Troe takođe je doprinosila Rašijevom uvidu. Smešten uz glavne trgovačke puteve, taj grad je služio kao kosmopolitski centar, i to je Rašiju otvorilo mogućnost da se dobro  upozna s navikama i običajima raznih nacija.

Zašto je bio potreban komentar?

Jevreji su bili poznati kao ljubitelji knjige. Ali, „knjiga“ —Biblija — bila je na hebrejskom, a „narod“ je tada govorio arapski, francuski, nemački, španski, i mnoge druge jezike. Iako je većina Jevreja još uvek učila hebrejski od detinjstva, nisu baš jasno razumeli mnoge biblijske pojmove. Pored toga, vekovima je jedan snažan pravac u rabinskom judaizmu odvlačio ljude od traženja doslovnog smisla biblijskog teksta. Bilo je jako mnogo alegorija i legendi vezanih za biblijske izraze. Mnoge takve primedbe i priče zabeležene su u opsežnim zapisima, koji se zajedno nazivaju Midraš. b

Rašijev unuk, rabi Šimon ben Meir (Rašbam), takođe je bio izučavalac Biblije. U svom komentaru na stih iz Postanja 37:2, rekao je da su „raniji komentatori [pre Rašija]... naginjali da drže propovedi (derašot), koje su smatrali najvažnijim ciljem, [ali] nisu imali običaj da se zadubljuju u doslovno značenje biblijskog teksta“. Komentarišući o ovom trendu, dr A. Koen (glavni urednik Soncino Books of the Bible) piše: „Tačno je da su rabini doneli pravilo da se ne dopusti nijedno tumačenje koje ne bi bilo u skladu s peshatom to jest razgovetnim značenjem teksta; ali u stvarnosti su poklanjali malo pažnje ovom pravilu.“ U jednoj takvoj religioznoj sredini, običan Jevrejin se osećao izgubljeno kada je uzimao biblijski tekst i osećao je da mu treba neko sredstvo za objašnjenje.

Rašijev cilj i metode

Rašijev cilj do kraja života bio je da tekst Hebrejskih spisa učini razumljivim svim Jevrejima. Da bi to postigao, počeo je da prikuplja sveske s komentarima specifičnih reči i stihova za koje je smatrao da bi čitaču predstavljali poteškoću. U Rašijevim beleškama koje je izvlačio iz svog enciklopedijskog znanja o čitavoj lepezi rabinske literature spominju se i objašnjenja njegovih učitelja. Istražujući lingvistiku, Raši je iscrpeo sve raspoložive izvore. Pažnju je usmerio na to kako su tačke i akcenti Masoreta uticali na razumevanje teksta. U rasvetljavanju značenja neke reči, njegov komentar o Pentateuhu često ukazuje na aramejski prevod (Targum Onkelos). Raši je pokazao fleksibilnost i dovitljivost u proučavanju ranije neispitanih mogućnosti u objašnjavanju predloga, veznika, značenja glagola i drugih aspekata gramatike i sintakse. Ovakvi komentari su doprinosili razumevanju sintakse i gramatike hebrejskog jezika.

Za razliku od preovlađujućeg trenda u rabinskom judaizmu, Raši je uvek tražio da istakne jednostavno, doslovno značenje teksta. Ali, ogromna količina midraške literature, s kojom su Jevreji bili dobro upoznati, nije se mogla ignorisati. Jedno upadljivo obeležje Rašijevog komentara je način na koji međusobno povezuje same midraške zapise koji su često narušavali doslovno značenje biblijskog teksta.

U komentaru za Postanje 3:8, Raši objašnjava: „Postoje mnogi agadski c midrašim koji su naši mudraci već prikladno sredili u Berešit Rabi i drugim midraškim antologijama. Međutim, mene isključivo interesuje direktno značenje stiha (peshat) i agadot koji objašnjava biblijski izveštaj u njegovom kontekstu.“ Time što je odabrao i redigovao samo one midrašim koje su po njegovom mišljenju doprinele da se razjasni značenje odnosno kontekst nekog stiha, Raši  je izbacio, to jest, izostavio midrašim koji je prouzrokovao protivrečnost i zabunu. Kao ishod ovog redigovanja, naredne generacije Jevreja bile su upoznate uglavnom s Rašijevim odabranim izborom Midraša.

Iako je Raši svojim učiteljima velikodušno odavao priznanje, nije se ustručavao da pokaže neslaganje kada je smatrao da njihova objašnjenja protivreče jasnom rasuđivanju teksta. Kada određeni pasus nije razumeo ili kada je smatrao da ga je ranije netačno objasnio, bio je spreman da to prizna, čak i pominjući slučajeve kada su mu njegovi studenti pomogli da ispravi svoje shvatanje.

Pod uticajem svoga vremena

Raši je umnogome bio čovek svoga doba. Jedan pisac je to sažeo na ovaj način: „[Rašijev] veliki doprinos jevrejskom životu bilo je njegovo tumačenje svih važnih odlomaka na govorni jezik njegovog doba, i to s takvim jasnim, razumljivim jezikom, s takvom toplinom i osećajnošću, s tako retkim umećem i učenošću, da su se njegovi komentari poštovali kao sveti spisi i da su bili omiljena literatura. Raši je pisao hebrejski kao da je bio francuski, s domišljatošću i elegancijom. Kad god mu je nedostajala tačna hebrejska reč, on je namesto nje upotrebio francusku, pišući je hebrejskim slovima.“ Ovi transliterirani francuski izrazi — Raši ih je upotrebio preko 3 500 — postali su vredan izvor za studente starofrancuske filologije i izgovora.

Iako je Rašijev život započeo u jednoj atmosferi relativnog mira, kasnije u životu on je bio svedok povećane napetosti između Jevreja i onih koji ispovedaju hrišćanstvo. Godine 1096, Prvi krstaški rat je doneo pustošenje jevrejskim zajednicama u oblasti Rajne, gde je Raši studirao. Hiljade Jevreja je bilo masakrirano. Izgleda da su vesti o ovim masakrima uticale na Rašijevo zdravlje (koje se stalno pogoršavalo sve do njegove smrti 1105). Od tada je nastupila značajna promena u njegovim komentarima Pisma. Jedan izrazit primer je 53. poglavlje Isaije, u kom se govori o Jehovinom napaćenom sluzi. Raši je ovaj tekst ranije primenjivao na Mesiju, kao što to čini i Talmud. Ali, izgleda da je nakon krstaških ratova mislio da se ovi stihovi odnose na jevrejski narod, koji se suočavao s nepravednom patnjom. Ovo je postala prekretnica u jevrejskom tumačenju ovog teksta. d Tako je nehrišćansko ponašanje hrišćanskog sveta, mnoge, uključujući i Jevreje, odvratilo od istine o Isusu (Matej 7:16-20; 2. Petrova 2:1, 2).

Kako je uticao na prevođenje Biblije?

Rašijev uticaj se ubrzo osetio i izvan judaizma. Biblijski komentator, Francuz Nikolas od Lira (1270-1349), koji je bio i franjevac, toliko je često ukazivao na gledišta „rabija Šloma [Rašija]“ da mu je dat nadimak — „Šlomovo majmunče“. Za uzvrat, mnogi komentatori i prevodioci su bili pod uticajem ovog Lire, uključujući i prethodnike prevodilaca King James Version na engleskom i reformatora Martina Lutera, koji je izvršio revoluciju na polju prevođenja Biblije u Nemačkoj. Luter se tako čvrsto oslanjao na Liru da je jedan popularni stih glasio: „Da Lira nije zasvirao u liru, Luter ne bi ni zaigrao.“

Raši je bio pod velikim uticajem rabinske misli koja je u neskladu s hrišćanskom istinom. Pa ipak, svojim dubokim uvidom u biblijske hebrejske izraze, sintaksu i gramatiku, i svojim postojanim naprezanjem da razabere jasno i doslovno značenje teksta, Raši pruža istraživačima i prevodiocima Biblije jedan značajan izvor za poređenje.

[Fusnote]

[Izvor slike na 26. strani]

Tekst: Per gentile concessione del Ministero dei Beni Culturali e Ambientali