Stalno pazite na poučavanje

„Stalno pazi na sebe i na svoje poučavanje. Ostani kod tih stvari, jer čineći to spašćeš i sebe i one koji te slušaju“ (1. TIMOTEJU 4:16, NW).

1, 2. Zašto su danas hitno potrebni revni učitelji?

 „IDITE... i načinite sve narode mojim učenicima... učeći ih da drže sve što sam vam naložio“ (Matej 28:19, 20, Ča). S obzirom na ove zapovesti Isusa Hrista, svi hrišćani treba da nastoje da budu učitelji. Potrebni su revni učitelji kako bi se osobama iskrenog srca pomoglo da steknu spoznanje o Bogu pre nego što bude kasno (Rimljanima 13:11). Apostol Pavle je podsticao: „Propovedaj reč, podstrekavaj u pogodno vreme i u nepogodno vreme“ (2. Timoteju 4:2). To iziskuje poučavanje kako unutar tako i van skupštine. Zaista, u sam zadatak propovedanja spada više od jednostavno objavljivanja Božje poruke. Ukoliko želimo da zainteresovane osobe postanu učenici, potrebno je efikasno poučavanje.

² Živimo u ’teškim vremenima‘ (2. Timoteju 3:1). Ljudima se ispira mozak svetovnim filozofijama i lažnim učenjima. Mnogima je ’pomračena misao‘ i mnogi su ’izgubili moralni osećaj‘ (Efescima 4:18, 19, Ča). Neki imaju bolne emocionalne rane. Da, ljudi su zaista ’klonuli i smeteni, kao ovce koje nemaju pastira‘ (Matej 9:36). Pa ipak, koristeći umetnost poučavanja, možemo pomoći osobama iskrenog srca da naprave potrebne izmene.

Učitelji unutar skupštine

3. (a) Šta spada u Isusovu zapovest da poučavamo? (b) Ko ima prvenstvenu odgovornost da poučava unutar skupštine?

³ Putem pripreme kućnog biblijskog studija, milioni dobijaju ličnu pouku. Međutim, novima je nakon njihovog krštenja potrebna daljnja pomoć da bi postali „ukorenjeni i utemeljeni“ (Efescima 3:17). Dok izvršavamo Isusovu zapovest zabeleženu u Mateju 28:19, 20, i usmeravamo nove na Jehovinu organizaciju, oni izvlače korist iz toga što se poučavaju unutar same skupštine. Prema Efescima 4:11-13, bilo je naimenovanih ljudi koji su služili ’kao pastiri i učitelji, na  usavršavanje svetih za delo službe, i za uzdizanje tela Hristova‘. Povremeno, u njihovu umetnost poučavanja spada i potreba da ’ukore, zaprete, umole sa svakim strpljenjem‘ (2. Timoteju 4:2). Rad učitelja je bio toliko važan da Pavle, pišući Korinćanima, navodi učitelje odmah iza apostola i proroka (1. Korinćanima 12:28).

4. Kako nam sposobnost da poučavamo pomaže da poslušamo Pavlovo podsticanje zabeleženo u Jevrejima 10:24, 25?

⁴ Istina, ne služe svi hrišćani kao starešine, to jest nadglednici. Međutim, svi jesu ohrabreni da podstiču jedni druge „na ljubav i dobra dela“ (Jevrejima 10:24, 25, Ča). Činjenje toga na sastancima uključuje dobro pripremljene komentare iz srca koji mogu izgraditi i ohrabriti druge. Iskusni objavitelji Kraljevstva mogu takođe „podsticati na ljubav i dobra dela“ tako što dele svoje znanje i iskustvo s novima kada rade s njima u službi na terenu. U takvim prilikama i u neformalnim situacijama može da se saopšti dragocena obuka. Recimo, zrele žene su podstaknute da „uče dobru“ (Titu 2:3).

Uvereni da verujemo

5, 6. (a) Kako je pravo hrišćanstvo suprotno od lažnog obožavanja? (b) Kako starešine pomažu novima da donose mudre odluke?

⁵ Pravo hrišćanstvo stoji u oštroj suprotnosti s lažnim religijama, od kojih mnoge traže da kontrolišu razmišljanje svojih članova. Kada je Isus bio na zemlji, religiozne vođe su putem tlačiteljskih ljudskih tradicija gledale da kontrolišu praktično svaki aspekt ljudskog života (Luka 11:46). Sveštenstvo hrišćanskog sveta često radi isto.

⁶ Međutim, pravo obožavanje je ’sveta služba‘ koju prinosimo uz ’snagu razuma‘ (Rimljanima 12:1, NW). Jehovine sluge su ’uverene da veruju‘ (2. Timoteju 3:14, NW). Katkad, potrebno je da oni koji predvode uvedu neke smernice i procedure da bi skupština funkcionisala bez smetnji. Međutim, umesto da gledaju da donose odluke za suhrišćane, starešine ih poučavaju da ’razlikuju dobro i zlo‘ (Jevrejima 5:14). Starešine to rade prvenstveno tako što hrane skupštinu „rečima vere i dobre nauke“ (1. Timoteju 4:6).

Obraćati pažnju na svoje poučavanje

7, 8. (a) Kako ljudi skromnih sposobnosti mogu da služe kao učitelji? (b) Šta pokazuje da je neophodan lični napor da bi osoba postala efikasan učitelj?

⁷ Ipak, hajde da se vratimo na naš opšti zadatak poučavanja. Da li su potrebne neke posebne veštine, obrazovanje ili sposobnosti da bi se učestvovalo u tom delu? Ne obavezno. U većini slučajeva, ovo svetom rašireno delo poučavanja izvršavaju obični ljudi skromnih sposobnosti (1. Korinćanima 1:26-29). Pavle objašnjava: „To blago [službu] mi nosimo u zemljanim sudovima [nesavršenim telima], da se zna da je ta moćna sila od Boga a ne od nas“ (2. Korinćanima 4:7). Ogroman uspeh koji ima globalno delo propovedanja o Kraljevstvu svedoči o snazi Jehovinog duha!

⁸ Međutim, potreban je usredsređen lični napor da bi neko postao „radnik koji se nema čega stideti i pravo upravlja rečju istine“ (2. Timoteju 2:15). Pavle je podsticao Timoteja: „Stalno pazi na sebe i na svoje poučavanje. Ostani kod tih stvari, jer čineći to spašćeš i sebe i one koji te slušaju“ (1. Timoteju 4:16, NW). Kako to osoba pazi na svoju nauku, bilo unutar ili van skupštine? Da li je obavezno ovladati izvesnim veštinama ili tehnikama poučavanja da bi se to vršilo?

9. Šta je važnije od prirodnih sposobnosti?

⁹ Isus je sigurno ispoljio izuzetnu veštinu što se tiče metoda poučavanja u svojoj čuvenoj Propovedi na gori. Kada je završio s govorom, „zadivi se narod  nauci njegovoj“ (Matej 7:28). Naravno, niko od nas ne može poučavati kao što je to Isus činio. Međutim, nije potrebno da budemo rečiti govornici da bismo bili efikasni učitelji. Da, prema Jovu 12:7, čak i „životinje“ i „ptice nebeske“ mogu ćutke poučiti! Pored bilo kojih prirodnih sposobnosti ili veština koje bismo mogli imati, ono što je naročito važno jeste to ’kakve smo osobe‘ — koje osobine posedujemo i koje duhovne navike negujemo koje studenti mogu oponašati (2. Petrova 3:11, NW; Luka 6:40).

Istraživači Božje Reči

10. Kako je Isus pružio izvrstan primer kao istraživač Božje Reči?

¹⁰ Efikasan učitelj biblijskih istina mora biti istraživač Božje Reči (Rimljanima 2:21). Isus Hrist je pružio izvanredan primer u tome. Tokom svoje službe, Isus je spominjao ili je ukazivao na misli koje su bile paralelne sa stihovima iz otprilike polovine knjiga Hebrejskih spisa. a Njegova upoznatost s Božjom Rečju bila je očigledna kada je imao 12 godina, kada su ga našli „gde sedi među učiteljima, i sluša ih i pita ih“ (Luka 2:46). Kao odrasla osoba, Isus je imao običaj da odlazi u sinagogu, gde se čitala Božja Reč (Luka 4:16).

11. Koje dobre navike proučavanja treba učitelj da neguje?

¹¹ Da li si ti strastan čitalac Božje Reči? Kopanje po njoj jeste način na koji ćeš ’razumeti strah Jehovin, i naći sâmo spoznanje Boga‘ (Poslovice 2:4, 5, NW). Zato razvijaj dobre navike proučavanja. Nastoj da svakog dana pročitaš jedan deo iz Božje Reči (Psalam 1:2). Neka ti bude navika da što pre pročitaš svako izdanje Kule stražare i Probudite se! Pokloni usredsređenu pažnju na skupštinskim sastancima. Nauči da pažljivo istražuješ. Time što učiš da ’sve pažljivo ispituješ‘, možeš izbeći preuveličavanja i netačnosti kada poučavaš (Luka 1:3).

Ljubav i poštovanje prema onima koje poučavamo

12. Kakav je bio Isusov stav prema njegovim učenicima?

¹² Još jedna važna osobina jeste ispravan stav prema onima koje poučavaš. Fariseji su osećali prezir prema onima koji su slušali Isusa. Oni su govorili: „Narod ovaj koji ne zna zakona, proklet je“ (Jovan 7:49). Ali Isus je imao duboku ljubav i poštovanje prema svojim učenicima. On je rekao: „Više vas ne nazivam slugama, jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov, nego vas nazvah prijateljima, jer sam vam objavio sve što sam od Oca svoga čuo“ (Jovan 15:15). To je pokazivalo kako Isusovi učenici treba da nastave sa svojom aktivnošću poučavanja.

13. Šta je Pavle osećao prema onima koje je poučavao?

¹³ Na primer, Pavle nije sa svojim studentima održavao hladan, kao poslovan, odnos. On je rekao Korinćanima: „Kad biste imali i deset hiljada učitelja u Hristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas ja u Isusu Hristu jevanđeljem rodih“ (1. Korinćanima 4:15). Ponekad je Pavle čak prolivao suze dok je ukoravao one koje je poučavao! (Dela apostolska 20:31, Ča). On je takođe pokazivao izvanrednu strpljivost i ljubaznost. Stoga je mogao da kaže Solunjanima: „Ali smo među vama bili puni blagosti. Kao što dojilica nežno neguje decu svoju“ (1. Solunjanima 2:7).

14. Zašto je lično zanimanje za naše studente Biblije tako važno? Ilustruj to.

¹⁴ Da li oponašaš Isusa i Pavla? Iskrena ljubav prema našim studentima sasvim može da nadoknadi bilo kakav nedostatak prirodnih sposobnosti koji bismo mogli imati. Da li naši studenti Biblije osećaju da se iskreno lično zanimamo za njih? Da li izdvajamo vreme da bismo  ih upoznali? Kad je jedna hrišćanka imala poteškoća u pomaganju jednoj studentkinji da duhovno napreduje, ljubazno je upitala: „Da li vas nešto zabrinjava?“ Žena je počela da izliva svoje srce, govoreći o mnogim zebnjama i brigama. Taj ljubazni razgovor se pokazao kao prekretnica za tu ženu. U takvim slučajevima su prikladne biblijske misli i reči utehe i ohrabrenja (Rimljanima 15:4). Međutim, jedna reč opreza: student Biblije može brzo napredovati ali možda još uvek ima da savlada neke nehrišćanske puteve. Zato ne bi bilo mudro da budemo prekomerno bliski sa osobom. Treba zadržati ispravne hrišćanske granice (1. Korinćanima 15:33).

15. Kako možemo pokazivati poštovanje prema našim studentima Biblije?

¹⁵ U poštovanje prema našim studentima spada i to da ne pokušavamo kontrolisati njihov privatni život (1. Solunjanima 4:11). Na primer, možda proučavamo sa ženom koja nevenčano živi s nekim čovekom. Oni možda imaju i decu. Budući da je došla do tačnog spoznanja Boga, ta žena želi da dovede stvari u ispravan odnos s Jehovom (Jevrejima 13:4). Da li ona treba da se uda za tog čoveka ili da se odvoji od njega? Mi smo možda čvrsto uvereni da bi udaja za čoveka koji se malo ili nimalo ne zanima za duhovne stvari omela njen budući napredak. S druge strane, možda se plašimo za dobro njene dece i mislimo da bi bilo bolje da se uda za njega. U svakom slučaju, ne bismo pokazali poštovanje i ljubav ako bismo se mešali u studentov život i nastojali da nametnemo svoje mišljenje u takvim stvarima. Na kraju krajeva, on je taj koji mora živeti s posledicama odluke. Zar ne bi onda bilo najbolje da obučimo takvog studenta da koristi sopstvene „moći zapažanja“ i sam za sebe odluči šta treba da radi? (Jevrejima 5:14, NW).

16. Kako starešine mogu pokazivati ljubav i poštovanje prema Božjem stadu?

¹⁶ Naročito je važno da se skupštinske starešine ophode prema stadu s ljubavlju i poštovanjem. Pišući Filimonu, Pavle je rekao: „Iako imam veliku slobodu u Hristu da ti naređujem šta treba da radiš, zbog ljubavi radije molim“ (Filimonu 8, 9, Ča). Povremeno u skupštini može doći do frustrirajućih situacija. Možda je čak neophodna čvrstina. Pavle je podsticao Tita da ’ukorava [one koji greše] sa strogošću, da budu zdravi u veri‘ (Titu 1:13, NW). Čak i tada, nadglednici moraju povesti računa da skupštini nikada ne govore neljubazno. „Sluga Gospodnji ne treba da se svađa“, pisao je Pavle, „nego on treba da bude susretljiv prema svima, poučljiv, trpeljiv“ (2. Timoteju 2:24; Psalam 141:3).

17. Koju je grešku napravio Mojsije, i šta starešine mogu naučiti iz toga?

¹⁷ Nadglednici moraju sebe stalno podsećati da se oni bave sa ’stadom  Božjim‘ (1. Petrova 5:2, kurziv naš). Mojsije, koji je bio toliko ponizan, nakratko je izgubio ovo iz vida. Izraelci „dotužiše duhu njegovom i on ustima svojim pogreši“ (Psalam 106:33). Bog uopšte nije bio zadovoljan ovakvim postupanjem s Njegovim stadom, iako su oni bili daleko od toga da su besprekorni (Brojevi 20:2-12). Kada se danas suoče sa sličnim izazovima, starešine treba da teže da pouče i obuče, sa uvidom i ljubaznošću. Naša braća se najbolje odazivaju kada se prema njima ophodimo sa obzirnošću i kao sa osobama kojima je potrebna pomoć, a ne kao sa onima kojima nema leka. Starešine treba da zadrže pozitivno gledište kakvo je imao Pavle kada je rekao: „Uzdamo se u Gospoda za vas da vi činite i da ćete činiti ono što vam mi preporučujemo“ (2. Solunjanima 3:4).

Reagujmo na njihove potrebe

18, 19. (a) Kako treba da reagujemo na potrebe studenata Biblije koji imaju ograničene sposobnosti? (b) Kako bismo mogli pomoći studentima koji imaju poteškoća sa specifičnim stvarima?

¹⁸ Efikasan učitelj je spreman da se prilagodi sposobnostima i ograničenjima svojih studenata. (Uporedi s Jovanom 16:12.) U Isusovom poređenju o talantima, gospodar je dao prednosti „svakome prema njegovoj moći“ (Matej 25:15). Kada vodimo biblijske studije, možemo slediti sličan obrazac. Naravno, poželjno je da se na Bibliji temeljena publikacija pređe za jedan razumno kratak period. Ipak, mora se priznati da nemaju svi dobre navike čitanja ili sposobnost da tako brzo usvoje nove ideje. Stoga, potrebna je razboritost što se tiče toga kada tokom studija da pređemo s jedne misli na drugu ukoliko je osobama koje se odazivaju teško da prate brzi tempo. Važnije je da studentima pomognemo da razumeju smisao onoga što uče nego da prelazimo materijal nekim fiksnim tempom (Matej 13:51).

¹⁹ Isto bi se moglo reći i za studente Biblije koji imaju poteškoća sa specifičnim stvarima, kao što su Trojstvo ili religiozni praznici. Premda obično nije neophodno da na našim studijima uključimo i dodatni materijal koji istražujemo u Bibliji, možemo to povremeno učiniti ukoliko bi to očigledno bilo korisno. Treba dobro proceniti kako bi se predupredilo bespotrebno usporavanje studentovog napretka.

Budi oduševljen!

20. Kako je Pavle pružio primer u pokazivanju oduševljenja i uverljivosti u svom poučavanju?

²⁰ „Budite duha plamenoga“, kaže Pavle (Rimljanima 12:11). Da, bilo da vodimo kućni biblijski studij ili da učestvujemo u nekom delu na skupštinskom sastanku, treba to da radimo s revnošću i oduševljenjem. Pavle je rekao Solunjanima: „Jevanđelje naše ne bi [vam] propovedano samo u reči nego i u sili, s Duhom Svetim i s punim uverenjem“ (1. Solunjanima 1:5). Prema tome, Pavle i njegovi saradnici su im podarili „ne samo jevanđelje Božje, nego i život svoj“ (1. Solunjanima 2:8).

21. Kako možemo zadržati oduševljen stav prema našim zadacima poučavanja?

 ²¹ Istinsko oduševljenje proističe iz čvrstog uverenja da je našim studentima Biblije potrebno da čuju ono što imamo da im kažemo. Nikada nemojmo bilo koji zadatak poučavanja shvatati kao rutinsku stvar. Pisar Jezdra sigurno je u tom pogledu obraćao pažnju na svoje poučavanje. On je „upravio srce svoje da nauči i da izvršuje zakon Gospodnji i da uči Izrailja“ (Jezdra 7:10). Isto tako i mi treba to da radimo temeljno se pripremajući i razmišljajući o važnosti materijala. Molimo se Jehovi da nas ispuni verom i uverenošću (Luka 17:5). Naše oduševljenje može pomoći studentima Biblije da razviju pravu ljubav prema istini. Naravno, u obraćanje pažnje na naše poučavanje može spadati i korišćenje naročitih tehnika poučavanja. Naš sledeći članak osmotriće neke od njih.

[Fusnote]

Da li se sećaš?

◻ Zašto su danas potrebni vešti hrišćanski učitelji?

◻ Koje dobre navike proučavanja možemo negovati?

◻ Zašto su tako važni ljubav i poštovanje prema onima koje poučavamo?

◻ Kako se možemo odazvati na potrebe naših studenata Biblije?

◻ Zašto su oduševljenje i uverljivost jako važni kada poučavamo druge?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 10. strani]

Dobri učitelji su i sami istraživači Božje Reči

[Slika na 13. strani]

Lično se zanimaj za studente Biblije