Život nakon smrti — u šta ljudi veruju?
Život nakon smrti — u šta ljudi veruju?
„Kad umre čovjek hoće li oživjeti?“ (JOV 14:14, DK).
1, 2. Kako mnogi traže utehu kada izgube nekog voljenog?
U JEDNOJ kapeli u Njujorku, prijatelji i porodica ćutke u povorci idu jedno za drugim pored otvorenog mrtvačkog sanduka u kom je jedan 17-godišnjak, čiji je mladi život pojeo rak. Skrhana majka kroz suze uvek ponavlja jedno te isto: „Tomi je sada srećniji. Bog je želeo da Tomi bude s njim na nebu.“ Ona je poučena da veruje u tako nešto.
2 Oko 11 000 kilometara dalje, u Džamnagaru, u Indiji, najstariji od trojice sinova pali drva na lomači da bi kremirali svog pokojnog oca. Iznad vatre koja pucketa, braman izgovara mantru na sankritskom: „Neka duša koja nikada ne umire i dalje nastoji da se sjedini s konačnom realnošću.“
3. O kojim su pitanjima ljudi kroz mnoge epohe duboko razmišljali?
3 Realnost smrti je svuda oko nas (Rimljanima 5:12). Sasvim je normalno da se pitamo da li je smrt kraj svega. Razmišljajući o prirodnom ciklusu biljaka, Jov, jedan drevni verni sluga Jehove Boga, primetio je: „Jer za drvo ima nadanja, ako se posiječe, da će se još omladiti i da neće biti bez izdanaka.“ Kako je onda s ljudima? „Kad umre čovjek, hoće li oživjeti?“, pitao je Jov (Jov 14:7, 14, DK). U mnogim epohama, i u svim društvima, ljudi su duboko razmišljali o ovim pitanjima: postoji li život nakon smrti? ako postoji, kakav je to život? Shodno tome, u šta ljudi veruju? i zašto?
Mnogobrojni odgovori, a ista tema
4. Šta ljudi iz različitih religija veruju u pogledu zagrobnog života?
4 Mnogi nazovihrišćani veruju da ljudi nakon smrti idu ili na nebo ili u pakao. S druge strane, Hindusi veruju u reinkarnaciju. Prema islamskom verovanju, doći će dan suđenja nakon smrti, kada će Alah proceniti životni put svakog čoveka i svaku osobu poslati ili u raj ili u užareni pakao. U nekim zemljama, verovanja o mrtvima jesu čudnovata mešavina lokalnog predanja i nazovihrišćanstva. Na primer, kada na Šri Lanki umre neko iz kuće, i budisti i katolici ostavljaju širom otvorena vrata i prozore, a kovčeg s pokojnikom stave tako da je okrenut nogama prema ulaznim vratima. Oni veruju da ove mere olakšavaju odlazak duha, to jest duše pokojne osobe. U zapadnoj Africi je kod mnogih katolika i protestanata običaj da se pokriju ogledala kad neko umre, tako da niko ne bi mogao pogledati i u njima ugledati duha mrtve osobe. Zatim, nakon 40 dana, porodica i prijatelji proslavljaju odlazak duše na nebo.
5. Koje je jedno središnje verovanje u kojem se većina religija slaže?
5 Uprkos ovoj raznolikosti, izgleda da se većina religija slaže barem u jednoj stvari. One veruju da je nešto unutar osobe besmrtno — bilo da se to zove duh ili duša — i da nastavlja da živi nakon smrti tela. Skoro sve religije i sekte hrišćanskog sveta, kojih ima na stotine, zastupaju verovanje u besmrtnost duše. Ovo verovanje je zvanična doktrina i u judaizmu. Ono je sami temelj hinduističkog verovanja o reinkarnaciji. Muslimani veruju da duša i dalje živi nakon što telo umire. Australijski Aboridžin, afrički animista, šintoista, pa čak i budista, svi oni uče varijacije na ovu istu temu.
6. Kako neki izučavaoci gledaju na ideju da je duša besmrtna?
6 S druge strane, postoje i oni koji imaju gledište da se svestan život okončava sa smrću. Zamisao da se emocionalni i intelektualni život nastavlja u jednoj bezličnoj, senovitoj duši odvojenoj od tela, njima izgleda posve nerazumna. Španski izučavalac iz 20. veka, Migel Unamuno piše: „Verovati u besmrtnost duše znači želeti da duša bude besmrtna, ali želeti to s tolikom silinom da ta snaga volje pogazi i nadjača zdrav razum.“ Slično veruju i drugi, uključujući i veoma različite ljude kao što su poznati antički filozofi Aristotel i Epikur, lekar Hipokrat, škotski filozof Dejvid Hjum, arapski izučavalac Averoes i prvi predsednik Indije nakon njene nezavisnosti, Džavaharlal Nehru.
7. Koja važna pitanja o besmrtnosti duše moraju da se razmotre?
7 Pošto smo suočeni sa ovim oprečnim gledištima i verovanjima, moramo se upitati: da li stvarno imamo besmrtnu dušu? Ako duša u stvari nije besmrtna, kako je onda jedno takvo lažno učenje postalo sastavni deo toliko mnogo različitih religija danas? Odakle je poteklo takvo gledište? Neophodno je da pronađemo istinite i zadovoljavajuće odgovore na ova pitanja zato što naša budućnost zavisi od njih (1. Korinćanima 15:19). Ali, istražimo najpre kako je nastala doktrina o besmrtnosti duše.
Nastanak doktrine
8. Koju su ulogu imali Sokrat i Platon u unapređivanju gledišta da je duša besmrtna?
8 Grčkim filozofima iz petog veka pre n. e., Sokratu i Platonu, pripisuje se da su među prvima izložili verovanje o besmrtnosti duše. Međutim, ovo gledište nije poteklo od njih. Zapravo, oni su ga doterali i pretvorili u filozofsko učenje, učinivši ga tako prihvatljivijim za obrazovane staleže njihovog vremena, a i kasnije. Činjenica je da su i zoroastrejci iz drevne Persije i Egipta pre njih takođe verovali u besmrtnost duše. Otuda pitanje, odakle potiče ovo učenje?
9. Koji je bio zajednički izvor uticaja na kulture Egipta, Persije i Grčke?
9 „U drevnom svetu“, kaže knjiga The Religion of Babylonia and Assyria, „u Egiptu, Persiji i Grčkoj osećao se uticaj vavilonske religije.“ Što se tiče egipatskih religioznih verovanja, ova knjiga nastavlja: „S obzirom na rani kontakt Egipta i Vavilonije, koji se otkriva na pločicama El-Amarne, sigurno su postojale brojne prilike za upliv vavilonskih gledišta i običaja u egipatske kultove.“ a Skoro isto se može reći i za drevnu persijsku i grčku kulturu.
10. Kakvo je bilo vavilonsko gledište o životu nakon smrti?
10 Ali, da li su drevni Vavilonci verovali u besmrtnost duše? Profesor Moris Džastrou, ml., sa Univerziteta u Pensilvaniji, u SAD, napisao je sledeće o ovoj temi: „Ni narod ni vođe religiozne misli [Vavilona] nikada nisu uzeli u obzir mogućnost totalnog uništenja onoga što je jednom nastalo. Smrt je [po njihovom mišljenju] bila prelazak u jedan drugi oblik života, a poricanje besmrtnosti [sadašnjeg života] samo je naglašavalo da je nemoguće izbeći tu promenu u postojanju koju donosi smrt.“ Da, Vavilonci su verovali da nekakav život, u nekom obliku, i dalje postoji nakon smrti. To su pokazivali time što su s mrtvima sahranjivali i neke predmete za upotrebu na onom svetu.
11, 12. Koje je rodno mesto učenja o besmrtnosti duše, nastalo nakon Potopa?
11 Učenje o besmrtnosti duše očigledno potiče iz drevnog Vavilona. Da li je to nešto značajno? Zaista jeste, jer je Vavel, to jest Vavilon, prema Bibliji osnovao Nevrod, Nojev praunuk. Nakon sveopšteg potopa Nojevih dana, svi ljudi su govorili jednim jezikom i imali su jednu religiju. Ne samo da se Nevrod ’protivio Jehovi‘ već su on i njegovi sledbenici želeli da ’steknu sebi ime‘. Tako je osnovavši grad i gradivši u njemu jednu kulu, Nevrod započeo s jednom drugačijom religijom (Postanje 10:1, 6, 8-10; 11:1-4, NW).
12 Nevrod je po predanju umro okrutnom smrću. Nakon njegove smrti, Vavilonci bi, razumljivo, bili skloni da ga poštuju kao osnivača, graditelja i prvog kralja njihovog grada. Budući da je bog Marduk (Merodah) smatran osnivačem Vavilona i da su čak mnogi vavilonski kraljevi dobijali imena po njemu, neki izučavaoci navode da Marduk predstavlja obogotvorenog Nevroda (2. Kraljevima 25:27; Isaija 39:1; Jeremija 50:2). Ako je to tako, onda je gledište da čovek ima dušu koja preživljava smrt sigurno bilo aktuelno barem u vreme Nevrodove smrti. U svakom slučaju, stranice istorije otkrivaju da je posle Potopa, rodno mesto ovog učenja o besmrtnosti duše bilo Vavel, to jest Vavilon.
13. Kako se učenje o besmrtnosti duše proširilo po licu cele zemlje, i šta je bila posledica toga?
13 Biblija nadalje pokazuje da je Bog osujetio nastojanja graditelja te kule u Vavelu pomešavši im jezike. Pošto više nisu mogli da se sporazumeju, napustili su svoj projekat i ’rasuli se odande po svoj zemlji‘ (Postanje 11:5-9). Moramo zadržati na umu da iako su se jezici ovih navodnih graditelja kule promenili, njihova razmišljanja i opšta shvatanja nisu. Posledica toga je bila da, gde god da su otišli, sa sobom su poneli i svoja religiozna gledišta. Na ovaj način su se vavilonska religiozna učenja — uključujući i besmrtnost duše — proširila po licu cele zemlje i postala temelj svih značajnijih religija sveta. Tako je nastalo svetsko carstvo krive religije, koje je u Bibliji prikladno opisano kao „Vavilon veliki, mati bludnika i mrzosti zemaljskih“ (Otkrivenje 17:5).
Svetsko carstvo krive religije širi se na istok
14. Kako su se vavilonska religiozna verovanja proširila i na indijski potkontinent?
14 Neki istoričari kažu da je jedan migracijski talas pre više od 3 500 godina, doveo ljude svetle puti, Arijevce, sa severozapada u dolinu Inda, koji se sada nalazi uglavnom u Pakistanu i Indiji. Odatle su se oni proširili po ravnicama doline reke Gang i po Indiji. Neki stručnjaci izjavljuju da su religiozna gledišta ovih migranata bila zasnovana na drevnim iranskim i vavilonskim učenjima. Tako su ta religiozna gledišta postala koren hinduizma.
15. Kako je gledište o besmrtnosti duše uticalo na današnji hinduizam?
15 U Indiji je doktrina o besmrtnosti duše uzela oblik doktrine o reinkarnaciji. Boreći se sa sveopštim problemom zla i patnje među ljudima, hinduski mudraci su došli do onoga što je poznato kao zakon karme, zakon uzroka i posledice. Kombinujući ovaj zakon s verovanjem o besmrtnosti duše, došli su do učenja o reinkarnaciji, po kome se zasluge ili greške u životu neke osobe nagrađuju odnosno kažnjavaju u narednom životu. Cilj jednog vernika je mokša, to jest oslobođenje od ciklusa ponovnih rađanja i sjedinjenje sa onim što se zove konačna realnost to jest nirvana. Kako se kroz vekove hinduizam širio, tako se širilo i učenje o reinkarnaciji. Ta je doktrina postala glavno uporište sadašnjeg hinduizma.
16. Koje je verovanje o životu na onom svetu počelo da dominira religioznom mišlju i običajima ogromnog stanovništva istočne Azije?
16 Iz hinduizma su se razvile vere, kao što su budizam, đainizam i sikizam. I one zastupaju verovanje u reinkarnaciju. Štaviše, kako je budizam prodirao u najveći deo istočne Azije — u Kinu, Koreju, Japan i drugde — duboko je uticao na kulturu i religiju cele te oblasti. To je dalo povoda za nastanak religija koje su odražavale spoj verovanja, uzimajući elemente budizma, spiritizma i obožavanja predaka. Najuticajniji među njima su taoizam, konfucijanizam i šintoizam. Na ovaj način, verovanje da se život nastavlja nakon smrti tela preovladavalo je religioznom mišlju i običajima ogromnog dela čovečanstva u ovom kraju sveta.
Kako je u judaizmu, hrišćanskom svetu i islamu?
17. Šta su drevni Jevreji verovali u pogledu života nakon smrti?
17 Šta ljudi u religijama judaizma, hrišćanskog sveta i islama veruju u pogledu života nakon smrti? Od njih je daleko najstariji judaizam. Njegovi koreni sežu daleko unazad, oko 4 000 godina, do Avrama — mnogo pre nego što su Sokrat i Platon osmislili teoriju o besmrtnosti duše. Drevni Jevreji su verovali u uskrsenje mrtvih a ne u urođenu ljudsku besmrtnost (Matej 22:31, 32; Jevrejima 11:19). Kako je onda doktrina o besmrtnosti duše ušla u judaizam? Istorija pruža odgovor.
18, 19. Kako je doktrina o besmrtnosti duše ušla u judaizam?
18 Godine 332. pre n. e., Aleksandar Veliki je osvojio Srednji istok, uključujući i Jerusalim. Dok su Aleksandrovi naslednici nastavljali s njegovim programom helenizacije, nastajala je mešavina dve kulture — grčke i jevrejske. Jevreji su s vremenom postali upućeni u grčku misao, a neki su čak postali i filozofi.
19 Filo iz Aleksandrije, u prvom veku n. e., bio je jedan takav jevrejski filozof. On je duboko poštovao Platona i nastojao je da judaizam objasni izrazima grčke filozofije, utirući put kasnijim jevrejskim misliocima. Talmud — pisani komentar o usmenim zakonima rabina — takođe je bio pod uticajem grčke misli. „Talmudski rabini su“, navodi Encyclopaedia Judaica, „verovali u daljnje postojanje duše nakon smrti.“ Kasnije je jevrejska literatura o mistici, kao što je kabala, otišla čak toliko daleko da je naučavala reinkarnaciju. Tako je na mala vrata grčke filozofije, gledište o besmrtnosti duše našlo svoj put do judaizma. Šta može da se kaže o ulasku ovog učenja u hrišćanski svet?
20, 21. (a) Kakav je bio stav ranih hrišćana u pogledu platonske, odnosno grčke filozofije? (b) Šta je dovelo do stapanja Platonovih gledišta i hrišćanskih učenja?
20 Pravo hrišćanstvo je započelo sa Isusom Hristom. Ranije citirani Migel de Unamuno, napisao je o Isusu: „On je verovao u uskrsenje tela, u skladu s jevrejskim običajem, a ne u besmrtnost duše, prema [grčkom] platonskom običaju.“ On je zaključio: „Besmrtnost duše... je paganska filozofska dogma.“ U svetlu ovoga, možemo videti zašto je apostol Pavle snažno upozorio hrišćane prvog veka protiv ’filozofije i tašte prevare, naslanjajući se na predanja ljudi, na osnove sveta, a ne na Hrista‘ (Kološanima 2:8).
21 Ali, kada je i kako ova „paganska filozofska dogma“ prodrla u hrišćanski svet? The New Encyclopædia Britannica objašnjava: „Od sredine 2. veka A. D., hrišćani koji su donekle bili upućeni u grčku filozofiju počeli su da osećaju potrebu da svoju veru izraze filozofskim terminima, i to zbog svoje intelektualne satisfakcije kao i radi preobraćenja obrazovanih pagana. Filozofija koja im je najviše odgovarala bila je platonizam.“ Dvojica ranih filozofa koji su imali veliki uticaj na doktrine hrišćanskog sveta bili su Origen iz Aleksandrije i Avgustin iz Hiposa. Na obojicu su duboko uticala Platonova gledišta i bili su posrednici u spajanju ovih gledišta s hrišćanskim učenjima.
22. Kako je verovanje u besmrtnost duše i dalje istaknuto u islamu?
22 Dok je gledište o besmrtnosti duše ušlo u judaizam i hrišćanstvo zahvaljujući platonskom uticaju, u islamu je taj pojam utkan od njegovog početka. Kuran, sveta knjiga islama, naučava da čovek ima dušu koja nastavlja da živi nakon smrti. Za krajnju sudbinu duše on govori da je to ili život u nebeskom rajskom vrtu ili kazna u ognjenom paklu. Ovo ne znači da arapski izučavaoci nisu pokušavali da spoje islamska učenja i grčku filozofiju. U stvari, arapski svet je donekle bio pod uticajem Aristotelovog rada. Međutim, besmrtnost duše i dalje je verovanje muslimana.
23. Koja će zanimljiva pitanja u vezi sa životom nakon smrti, biti razmotrena u narednom članku?
23 Religije po čitavom svetu očigledno su razvile zbunjujući niz verovanja u život na onom svetu, koji je zasnovan na učenju da je duša besmrtna. Takva verovanja su onda uticala, da, čak i zavladala i porobila milijarde ljudi. Suočeni sa svim ovim, primorani smo da se pitamo: da li je moguće saznati istinu o tome šta se dešava kad umremo? postoji li život nakon smrti? šta Biblija ima da kaže o tome? To ćemo razmotriti u narednom članku.
[Fusnote]
a El-Amarna je lokacija gde se nalaze ruševine egipatskog grada Aketanona, za koji se tvrdi da je sagrađen u 14. veku pre n. e.
Možeš li objasniti?
◻ Koja je zajednička tema koja se provlači kroz većinu religioznih verovanja o životu nakon smrti?
◻ Kako istorija i Biblija ukazuju na drevni Vavilon kao na rodno mesto doktrine o besmrtnosti duše?
◻ Na koji su način istočnjačke religije bile pod uticajem vavilonskog verovanja o besmrtnosti duše?
◻ Kako je učenje o besmrtnosti duše ušlo u judaizam, hrišćanstvo i islam?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na stranama 12, 13]
Osvajanja Aleksandra Velikog dovela su do mešanja grčke i jevrejske kulture
Avgustin je nastojao da spoji platonsku filozofiju i hrišćanstvo
[Izvori]
Aleksandar: Musei Capitolini, Roma; Avgustin: Iz knjige Great Men and Famous Women