Ko oblikuje tvoje razmišljanje?

„NIKO meni neće govoriti šta da mislim. I niko mi neće govoriti šta da radim!“ Reći to s takvom odrešitošću obično znači imati veliko samopouzdanje u sopstvenu procenu. Da li se tako osećaš? Naravno, niko ne treba da odlučuje namesto tebe. Ali, da li je mudro tako brzo odbaciti nešto što bi se moglo pokazati kao dobar savet? Zar uopšte niko nikada ne može da ti pomogne da doneseš mudre odluke? I zar stvarno možeš biti siguran da neko i tako i tako već ne oblikuje tvoje razmišljanje, a da toga nisi ni svestan?

Primera radi, pre Drugog svetskog rata, Jozef Gebels, Hitlerov ministar za propagandu, preuzeo je kontrolu nad nemačkom filmskom industrijom. Zašto? Zato što je shvatio da bi mu ona pružila jedno izuzetno moćno oružje kojim bi mogao da „utiče na ljudska verovanja te tako i na njihovo ponašanje“ (Propaganda and the German Cinema 1933-1945). Verovatno si svestan jezive efikasnosti s kojom je koristio ovaj metod, kao i druga sredstva, da bi manipulisao običnim ljudima — normalnim, razumnim ljudima — da slepo slede nacističku filozofiju.

Činjenica je da je to kako razmišljaš, a otuda i kako postupaš, na neki način uvek pod uticajem osećanja i gledišta onih koje slušaš. Naravno, to ne mora biti uvek loše. Ako su to ljudi kojima su u srcu tvoji interesi — kao što su tvoji nastavnici, prijatelji ili roditelji — tada ćeš imati velike koristi od njihovog saveta i preporuke. Ali, ako su to ljudi kojima je samo njihov vlastiti interes u srcu i koji su i sami obmanuti ili iskvareni u razmišljanju, oni „koji pomućuju um“, kako ih je apostol Pavle opisao, onda se pripazi! (Titu 1:10, Ča; Ponovljeni zakoni 13:6-8).

Tako, nemoj da budeš samozadovoljan misleći kako na tebe niko nikada ne bi mogao uticati. (Uporedi s 1. Korinćanima 10:12.) Najverovatnije da se to već dešava — i to mnogo češće nego što ćeš možda biti spreman da priznaš — čak to i ne primećuješ. Uzmi jednostavan primer toga šta odlučuješ da kupiš kad odeš u kupovinu. Da li je to uvek čisto lična, racionalna odluka? Ili, da li drugi ljudi, često oni koji se ne vide, suptilno a ipak snažno utiču na tvoj izbor? Istražni novinar Erik Klark misli da utiču. „Što smo više bombardovani reklamama“, kaže on, „sve manje to primećujemo, pa ipak smo, gotovo sigurno, više pogođeni.“ On izveštava i to da kada ljude upitaš šta oni misle koliko reklamiranje ima uspeha, „većina kaže da ima, ali ne i na njih“. Ljudi su skloni da misle kako su drugi podložni, a kako oni nisu. „Imuni su, izgleda, samo oni“ (The Want Makers).

 Utisnut u Sotonin kalup?

Ako smo pod uticajem svakodnevne propagande, to ne mora imati ozbiljne posledice. Međutim, postoji jedan drugi uticaj, koji je mnogo opasniji. Biblija jasno pokazuje da je Sotona majstor obmane (Otkrivenje 12:9). Njegova filozofija je u osnovi ista kao i razmišljanje nekog reklamnog agenta koji je rekao da postoje dva načina uticaja na potrošače — „namamiti ih ili oblikovati ih“. Ako propagandisti i reklameri mogu da koriste te podmukle tehnike kako bi oblikovali naše razmišljanje, koliko onda Sotona mora da je vešt u korišćenju sličnih taktika! (Jovan 8:44).

Apostol Pavle je to znao. On je strahovao da bi nekom od njegovih suhrišćana mogla popustiti budnost te bi postao žrtva Sotonine obmane. Zapisao je: „Ali kao što zmija zavede Evu lukavstvom svojim, tako se plašim da se i misli vaše ne iskvare i ne odvrate od čistote koja je u Hristu“ (2. Korinćanima 11:3). Ovo upozorenje primi za ozbiljno. Inače bi mogao biti poput onih osoba koje veruju da propaganda i okolina imaju uticaja — ’ali ne na njih‘. Činjenica da sotonska propaganda ima uticaja jasno se vidi svuda oko nas po brutalnosti, izopačenosti i licemerju koji karakterišu ovu generaciju.

Tako je Pavle preklinjao suhrišćane da ’ne budu oblikovani po ovom sistemu stvari‘ (Rimljanima 12:2, NW). Jedan prevodilac Biblije parafrazirao je Pavlove reči na ovaj način: „Ne dopusti da te svet oko tebe utisne u svoj kalup“ (Rimljanima 12:2, Phillips). Sotona će pokušavati sve da nas ugura u svoj kalup, kao neki drevni lončar koji je utiskivao glinu u jedan otvoreni kalup da bi postigao šare i obeležja koja je želeo da otisne na njoj. Sotona je stavio u pogon svetsku politiku, trgovinu, religiju i zabavu da bi to ostvario. Ali dokle je njegov uticaj prodro? Rasprostranjen je isto toliko kao što je bio i u danima apostola Jovana. ’Sav svet je‘, rekao je Jovan, ’pod vlašću lukavoga‘ (1. Jovanova 5:19; vidi i 2. Korinćanima 4:4). Ako imalo sumnjaš u Sotoninu moć da zavede ljude i iskvari njihovo razmišljanje, seti se kako je on to efikasno činio celoj jednoj naciji, Izraelu, koja je bila posvećena Bogu (1. Korinćanima 10:6-12). Da li bi se to moglo desiti i s tobom? Moglo bi, ako si otvoren prema prevarnom uticaju Sotone.

Znati šta se dešava

Uopšteno gledano, ove podmukle snage će uticati na tvoje razmišljanje samo ako im dozvoliš. U svojoj knjizi The Hidden Persuaders, Vans Pakard je dao ovu primedbu: „Još uvek imamo jaku odbranu dostupnu protiv ovih [skrivenih] nagovarača: možemo odlučiti da ne budemo nagovoreni. U gotovo svim situacijama još uvek imamo izbora, i ne može se desiti da budemo ozbiljno prevareni ako znamo šta se dešava.“ To je slučaj i s propagandom i s prevarom.

Naravno, da bi ’znao šta se dešava‘ moraš biti otvoren i prijemčiv za dobre uticaje. Zdrav um, baš kao i zdravo telo, treba da bude dobro hranjeno da bi ispravno funkcionisalo (Poslovice 5:1, 2). Nedovoljna informisanost može biti isto tako smrtonosna kao i dezinformisanost. Dok je tačno da treba da zaštitiš svoj um od iskrivljenih gledišta i filozofija, pokušaj da ne razviješ zlovoljno i cinično gledište o svakom pruženom savetu ili informaciji (1. Jovanova 4:1).

Iskreno ubeđivanje nije isto što i skrivena propaganda. Apostol Pavle je svakako upozorio mladog Timoteja da se pripazi ’zlih i zavodljivih ljudi koji će napredovati uvek u zlu, varajući i druge i same sebe‘. Ali, Pavle je dodao i ovo: „Ti ostani u onome što si naučio i u šta si ubeđen da veruješ, znajući od koga si to naučio“ (2. Timoteju 3:13, 14, NW). Budući da će sve što primiš u um donekle  uticati na tebe, ključ je ’znati od koje osobe učiš‘ da bi bio siguran da su to ljudi koji u srcu imaju tvoje najbolje interese a ne svoje.

Izbor je na tebi. Možeš izabrati da budeš ’oblikovan po ovom sistemu stvari‘ dopuštajući svetskim filozofijama i merilima vrednosti da upravljaju tvojim razmišljanjem (Rimljanima 12:2, NW). Ali, ovom svetu nisu u srcu tvoji interesi. „Čuvajte se“, otuda upozorava apostol Pavle „da vas ko ne zarobi [’odvede kao svoj plen‘, NW] filozofijom i taštom prevarom, naslanjajući se na predanja ljudi“ (Kološanima 2:8). Biti na taj način utisnut u Sotonin kalup, ili ’odveden kao njegov plen‘ ne iziskuje ni malo truda. To je kao pasivno pušenje. Možeš biti pogođen jednostavnim udisanjem zagađenog vazduha.

Alternativa je da izbegavaš udisati taj ’vazduh‘ (Efescima 2:2). A namesto toga, sledi Pavlov savet: ’Preobrazuj se obnovljenjem uma svoga, da bi mogao osetiti koliko je dobra i ugodna i savršena volja Božja‘ (Rimljanima 12:2). To iziskuje naprezanje (Poslovice 2:1-5). Zapamti da Jehova nije prevarant. On stavlja na raspolaganje sve potrebne informacije, ali, da bi imao koristi od njih, moraš da ih slušaš i da im dopustiš da utiču na tvoje razmišljanje (Isaija 30:20, 21; 1. Solunjanima 2:13). Moraš biti voljan da svoj um puniš istinom sadržanom u ’Svetim pismima‘, Božjoj nadahnutoj Reči, Bibliji (2. Timoteju 3:15-17).

Povoljno reaguj na Jehovino oblikovanje

Da je potrebno da voljno i poslušno reaguješ ako želiš imati koristi od Jehovinog oblikovanja, snažno je prikazano u slučaju kada je Jehova rekao proroku Jeremiji da poseti jednu lončarsku radnju. Jeremija je video lončara koji menja plan šta će uraditi s nekom posudom kada ona ’ne ispadne dobro‘. Jehova je zatim rekao: „Ne mogu li ja od vas kao ovaj lončar učiniti, dome Izrailjev... Gle, ono što je glina u ruci lončarevoj, to ste vi u mojoj ruci, dome Izrailjev“ (Jeremija 18:1-6). Da li je to značilo da su u Jehovinim rukama ljudi u Izraelu bili poput komada beživotne gline koju on proizvoljno oblikuje u jednu ili drugu vrstu posude?

Jehova nikada ne koristi svoju svemoćnu silu da bi ljude naterao da učine nešto protiv svoje volje; niti je odgovoran za manjkave proizvode, kao što bi mogao biti slučaj kod lončara na zemlji (Ponovljeni zakoni 32:4). Manjkavosti se razviju kada se oni, koje Jehova pokušava pozitivno oblikovati, opiru njegovom vođstvu. U tome je ogromna razlika između tebe i beživotne gline. Ti imaš slobodnu volju. Koristeći je, ti možeš birati da li ćeš reagovati na Jehovino oblikovanje.

Otrežnjavajuća lekcija! Koliko je samo bolje slušati Jehovin glas umesto arogantno tvrditi: „Niko meni neće govoriti šta da radim!“ Svima nam je potreban uticaj Jehovinog vođstva (Jovan 17:3). Budi poput psalmiste Davida, koji se molio: „Pokaži mi, Gospode, puteve svoje, nauči me stazama svojim!“ (Psalam 25:4). Priseti se šta je rekao kralj Solomon: „Ko je pametan nek sluša i svoje će znanje povećati“ (Poslovice 1:5). Hoćeš li slušati? Ako hoćeš, onda će te ’razboritost paziti i razum će te čuvati‘ (Poslovice 2:11).