Bratska zajednica — proučavanje Biblije učinilo ih je drugačijim

Jeste li čuli za Bratsku zajednicu?

Ova mala holandska religiozna grupa iz 17. veka razlikovala se od tradicionalnih crkava tog doba. U čemu, i šta možemo naučiti od njih? Da bismo to saznali, vratimo se u prošlost.

GODINE 1587, u Amsterdam je stigao Jakov Arminije (to jest, Jakov Hermans). Nije mu bilo teško da nađe posao, jer je imao veoma dobre preporuke. Kada je imao 21 godinu, diplomirao je na holandskom Univerzitetu Lajden. Nakon toga je proveo šest godina u Švajcarskoj, studirajući teologiju kod Teodora de Bezea, naslednika protestantskog reformatora Žana Kalvina. Nije čudo što je protestantima u Amsterdamu bilo zadovoljstvo da postave 27-godišnjeg Arminija za jednog od svojih pastora! Međutim, posle nekoliko godina, mnogi članovi crkve su zažalili zbog svog izbora. Zašto?

Pitanje predodređenosti

Ubrzo nakon što je Arminije stao za propovedaonicu, među amsterdamskim protestantima je nastala zategnuta situacija u vezi s doktrinom o predodređenosti. Ova doktrina je predstavljala srž Kalvinizma, ali neki članovi crkve su mislili da je Bog koji je predodredio spasenje za jedne a prokletstvo za druge, grub i nepravedan. Kalvinisti su očekivali da će Arminije, budući da je Bezeov učenik, ispraviti disidente. Međutim, na zaprepašćenje kalvinista Arminije je stao na stranu disidenata. Do 1593, rasprava se toliko rasplamsala da je podelila protestante toga grada na dve grupe — one koji su podržavali doktrinu i one koji su je odbacivali, umerenjake.

Za nekoliko godina, ova lokalna rasprava se pretvorila u raskol među protestantima u celoj zemlji. Na kraju je novembra 1618. pozornica bila spremna za konačni obračun. Kalvinisti, koji su imali podršku vojske i javnog mnjenja, sakupili su disidente (koji su se tada zvali remonstranti a)  u nacionalni sabor, Dordrehtski protestantski sinod. Na kraju sastanka, svim remonstrantskim sveštenicima bio je dat izbor: da potpišu obećanje da nikada više neće propovedati ili da napuste zemlju. Većina je izabrala izgnanstvo. Striktni kalvinisti su zauzeli propovedaonice koje su remonstrantski sveštenici napustili. Kalvinizam je trijumfovao — to jest, sinod se nadao da je tako.

Rođenje i rast Bratske zajednice

Kao što je to bilo i na drugim mestima, remonstrantska skupština u selu Varmond, blizu Lajdena, izgubila je svog pastora. Međutim, za razliku od drugih mesta, ova skupština nije prihvatila od sinoda odobrenu zamenu. Štaviše, kada je jedan remonstrantski sveštenik 1620. rizikovao život da bi se vratio u Varmond i brinuo za skupštinu, neki članovi skupštine su odbacili i njega. Ti članovi su počeli da tajno održavaju religiozne sastanke, bez pomoći bilo kakvog sveštenika. Kasnije su ti sastanci nazvani bratski skupovi, a grupa koja ih je posećivala nazvana je Bratska zajednica.

Iako su pripadnici Bratske zajednice više izronili iz okolnosti nego iz načela, ta situacija se ubrzo promenila. Član skupštine, Gisbert van der Kode, tvrdio je da pomoću sastanka bez svešteničkog nadgledanja, grupa tesnije sledi Bibliju i put ranih hrišćana nego što to rade tradicionalne crkve. On je rekao da je sveštenička klasa bila izmišljena nakon smrti apostola kako bi se stvorila radna mesta za ljude koji nisu hteli da uče zanat.

Godine 1621, Van der Kode i drugi članovi koji su bili istog mišljenja premestili su sastanke u obližnje selo Rajnsburg. b Nekoliko godina kasnije, kada je religiozno progonstvo ustuknulo pred tolerancijom, dobar glas o sastancima pripadnika Bratske zajednice raširio se po celoj zemlji i privukao „ptice različitog perja“, kako se izrazio istoričar Zigfrid Zilverberg. Bilo je tu remonstranata, menonita, socinijanaca, pa čak i teologa. Neki su bili zemljoradnici. Drugi su bili pesnici, štampari, lekari i trgovci. Filozof Spinoza (Baruh de Spinoza) i pedagog Jan Komenski, kao i čuveni slikar Rembrant van Rajn, bili su simpatizeri ovog pokreta. Različite ideje koje su ovi pobožni ljudi doneli sa sobom uticale su na razvoj verovanja Bratske zajednice.

Nakon 1640, ova dinamična grupa je brzo rasla. Pripadnici Bratske zajednice su nicali u Roterdamu, Amsterdamu, Leuvardenu i u drugim gradovima. Profesor istorije Endru C. Fiks primećuje da je u razdoblju od 1650. do 1700. godine, „Bratska zajednica prerasla u jednu od najvažnijih i najuticajnijih religioznih sila u Holandiji 17. veka“.

Verovanja Bratske zajednice

Pošto su razum, tolerancija i sloboda govora bile oznake pokreta Bratske zajednice, pripadnici kao pojedinci bili su slobodni da zadrže različita verovanja. Pa ipak, vezivala su ih neka zajednička uverenja. Na primer, svi su cenili važnost ličnog proučavanja Biblije. Jedan njihov pripadnik je pisao da je svako iz Bratske zajednice morao da „sam za sebe istražuje, a ne da upoznaje Boga preko drugoga“. I oni su i istraživali. Prema crkvenom istoričaru iz 19. veka Jakobu C. van Sleu, pripadnici Bratske zajednice  su imali više biblijskog spoznanja nego druge religiozne grupe tog vremena. Čak su ih i protivnici hvalili zbog njihove sposobnosti da vešto koriste Bibliju.

Međutim, što su više proučavali Bibliju, to su više razvijali uverenja koja su se razlikovala od onih koja su imala tradicionalne crkve. Izvori koji potiču iz razdoblja od 17. do 20. veka opisuju neka od njihovih verovanja:

Rana crkva. Pripadnik Bratske zajednice i teolog Adam Borel je 1644. pisao da je mešanjem u politiku, u vreme cara Konstantina, rana crkva prekinula savez s Hristom i izgubila nadahnutost svetog duha. Dodao je da je to imalo za posledicu množenje lažnih učenja, i da su ona postojala do njegovih dana.

Reformacija. Reformacija koju su u 16. veku vodili Luter, Kalvin i drugi, nije dovoljno reformisala crkvu. Umesto toga, prema vodećem pripadniku Bratske zajednice i lekaru Galenu Abrahamsu (1622-1706), reformacija je pogoršala religioznu situaciju jer je prouzrokovala svađu i mržnju. Prava reforma treba da promeni srce, što reformaciji nije pošlo za rukom.

Crkva i sveštenstvo. Tradicionalne crkve su koruptivne, svetske i bez božanskog autoriteta. Svako ko ozbiljno shvata religiju ne bi ništa pogrešio kada bi napustio crkvu kojoj pripada, kako ne bi postao naslednik njenih greha. Sveštenička služba, rekao je taj pripadnik Bratske zajednice, protivna je Pismu i „štetna za duhovno dobro hrišćanske skupštine“.

Kraljevstvo i Raj. Jedan od osnivača Amsterdamskog koledža, Danijel de Bren (1594-1664), pisao je da Hristovo Kraljevstvo nije bilo duhovno kraljevstvo koje se nalazi u srcu osobe. Učitelj Jakob Ostens, pripadnik Bratske zajednice iz Roterdama, rekao je da su „patrijarsi željno iščekivali zemaljska obećanja“. Slično tome, pripadnici Bratske zajednice su očekivali vreme kada će Zemlja biti pretvorena u raj.

Trojstvo. Neki vodeći pripadnici Bratske zajednice, na koje su uticala socinijanska verovanja, odbacili su Trojstvo. c Recimo, Danijel Cviker (1621-78) pisao je da je svaka doktrina koja je protivna razumu, kao što je Trojstvo, „nemoguća i pogrešna“. Godine 1694. bio je objavljen jedan prevod Biblije koji je preveo pripadnik Bratske zajednice Rajnir Roleuv. U njemu je drugi deo Jovana 1:1 bio preveden ovako: „I reč je bila bog“, umesto ortodoksnog prevoda: „I reč je bila Bog.“ d

Nedeljni sastanci

Iako nisu svi pripadnici Bratske zajednice bili usaglašeni što se tiče verovanja, njihovi sastanci u različitim gradovima funkcionisali su dosta slično. Istoričar Van Sle izveštava da se u ranoj fazi pokreta Bratske zajednice, sastanci gotovo i nisu unapred pripremali. Oni su smatrali da su na osnovu reči apostola Pavla o potrebi za „proricanjem“, svi muški članovi mogli slobodno da govore na sastanku (1. Korinćanima 14:1, 3, 26). Kao posledica toga, sastanci su često trajali do kasno u noć, i neki u publici su „spavali čvrstim snom“.

Kasnije su sastanci postali organizovaniji. Pripadnici Bratske zajednice se nisu sastajali samo nedeljom već i u večerima tokom nedelje. Da bi omogućili da se govornik i skupština unapred pripreme za sve sastanke u toj godini, jedan štampani program je navodio biblijske stihove koji će se osmatrati, kao i inicijale govornikâ. Nakon što je sastanak bivao otvoren pesmom i molitvom, jedan  govornik je objašnjavao biblijske stihove. Kada je završio, zamolio je muškarce da se izraze o temi koju je upravo osmatrao. Zatim je drugi govornik pokazao primenu istih stihova. Sastanak se završavao molitvom i pesmom.

Pripadnici Bratske zajednice iz Harlingena, u provinciji Friziji, imali su nov način kako da im sastanci teku po rasporedu. Govornik koji je govorio duže nego što je trebalo, morao je da plati malu kaznu.

Veliki nacionalni skupovi

Pripadnici Bratske zajednice su takođe osećali potrebu za većim okupljanjima. Tako su oni, počev od 1640, iz cele zemlje putovali dvaput godišnje (u proleće i leto) u Rajnsburg. Ta okupljanja, piše istoričar Fiks, omogućavala su im da se „upoznaju s idejama, osećanjima, verovanjima i aktivnostima svoje braće iz daleka“.

Neki od pripadnika Bratske zajednice koji su dolazili u posetu iznajmljivali su sobe od seljaka, dok su drugi odsedali u Groote Huis, to jest Velikoj kući, jednoj velikoj zgradi za stanovanje sa 30 soba koja je pripadala Bratskoj zajednici. Tu su se služili zajednički obroci za 60 do 70 ljudi. Nakon ručka, posetioci su mogli da se prošetaju povećim vrtom i da uživaju u ’Božjem stvarstvu, tihom razgovoru ili trenucima razmišljanja‘.

Premda nisu svi pripadnici Bratske zajednice smatrali da je krštenje neophodno, mnogi jesu. Tako je krštenje postalo jedna odlika tih velikih okupljanja. Istoričar Van Sle kaže da se ta ceremonija obično održavala subotom ujutro. Nakon pesme i molitve usledilo bi predavanje o potrebi za podranjanjem. Zatim bi govornik pozvao one odrasle osobe koje  su želele da se krste da daju javno priznanje vere, kao što je: „Verujem da je Isus Hrist Sin živoga Boga.“ Nakon što bi se predavanje završilo molitvom, svi prisutni bi otišli do bazena za krštenje i bili svedoci muškarcima i ženama koji su klečali u bazenu, tako da im je voda dopirala do ramena. Krstitelj bi zatim polako gurnuo glavu novog vernika unapred i pod vodu. Nakon ceremonije, svi su se vraćali na svoja mesta radi još jednog predavanja.

U subotu posle podne, u 17.00, stvarni sastanak je započinjao s kratkim čitanjem Biblije, pesmom i molitvom. Da bi uvek imali nekog govornika na raspolaganju, pripadnici Bratske zajednice iz Roterdama, Lajdena, Amsterdama i Severne Holandije naizmenično su obezbeđivali govornike za svaki od tih velikih skupova. Nedelja ujutro bila je rezervisana za proslavu Gospodove večere. Nakon predavanja, molitve i pesme, muškarci, a potom i žene, uzimali su hleb i vino. Više predavanja usledilo bi u nedelju uveče, a u ponedeljak ujutro svi bi se sastali za zaključni govor. Većina govora održana na tim kongresima, primećuje Van Sle, bila je praktične prirode, i naglašavala je primenu pre nego objašnjavanje.

Stanovnicima Rajnsburga bilo je drago da budu domaćini ovih okupljanja. Jedan posmatrač iz 18. veka pisao je da je navala stranaca, koji bi se puno istrošili, bila izvor velikog prihoda za selo. Pored toga, pripadnici Bratske zajednice su nakon svakog kongresa davali jednu sumu novca siromasima iz Rajnsburga. Nema sumnje, selo je osetilo gubitak kada su se 1787. ti sastanci ugasili. Nakon toga pokret Bratske zajedice je iščezao. Zašto?

Zašto su iščezli

Do kraja 17. veka, nastala je rasprava oko uloge razuma u religiji. Neki pripadnici Bratske zajednice mislili su da ljudsko rasuđivanje treba da ima prednost nad božanskim otkrivenjem, ali drugi se nisu slagali. Na kraju je zbog te rasprave došlo do podeljenosti u celom pokretu Bratske zajednice. Njeni pripadnici su se ujedinili tek nakon što su umrli glavni pobornici sa obe strane rasprave. Pa ipak, pokret nakon ove podele „nikad više nije bio isti“, primećuje istoričar Fiks.

Rastuća tolerancija unutar protestantskih crkava 18. veka takođe je doprinela propadanju Bratske zajednice. Kako su njihova načela razuma i tolerancije bila prihvaćenija u društvu uopšte, „nekada usamljeno svetlo Bratske zajednice rastvorilo se u sjajnoj zori Prosvećenja“. Do kraja 18. veka, većinu njenih pripadnika progutali su menoniti i druge religiozne grupe.

Pošto se pripadnici Bratske zajednice nisu zalagali za jedinstvo misli unutar pokreta, bilo je onoliko gledišta koliko je bilo i njih. Oni su to shvatili i zato nisu tvrdili da su „složni... u jednom osećanju [„u jednoj misli“, DK]“, kao što je apostol Pavle podsticao hrišćane na to (1. Korinćanima 1:10). Međutim, u isto vreme su očekivali vreme kada će fundamentalna hrišćanska verovanja, kao što je jedinstvo misli, postati realnost.

S obzirom na činjenicu da u danima Bratske zajednice još uvek nije bilo puno tačnog spoznanja, njeni pripadnici su ostavili primer koji bi mnoge današnje religije mogle da zapaze. (Uporedi s Danilom 12:4.) Njihovo naglašavanje potrebe za proučavanjem Biblije bilo je u skladu sa sledećim savetom apostola Pavla: „Uverite se u važnije stvari“ (1. Solunjanima 5:21, NW). Lični biblijski studij je poučio Jakova Arminija i druge da se neki dugo držani religiozni običaji i doktrine uopšte ne temelje na Bibliji. Kad su shvatili to, oni su imali hrabrosti da budu drugačiji od tradicionalnih religija. Da li bi i ti učinio isto?

[Fusnote]

[Slika na 24. strani]

Rembrant van Rajn

[Slike na 26. strani]

Selo Varmond gde su se pojavili prvi pripadnici Bratske zajednice, i reka De Vlit gde se obavljalo krštenje

[Izvor slike na 23. strani]

Pozadina: ljubaznošću American Bible Society Library, New York