Da li je zaista moguće večno živeti?
Da li je zaista moguće večno živeti?
„Učitelju, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?“ (MATEJ 19:16).
1. Šta se može reći za dužinu našeg života?
PERSIJSKI kralj Kserks I, u Bibliji poznat kao Asvir, vršio je smotru svojih trupa pre jedne bitke 480. pre n. e. (Jestira 1:1, 2). Prema grčkom istoričaru Herodotu, kralj se zaplakao dok je gledao svoje ljude. Zašto? „Rastužuje me“, rekao je on, „pomisao o kratkotrajnosti ljudskog života. Jer za sto godina, niko od ovih ljudi, ama baš ni jedan, neće biti živ.“ I ti si verovatno primetio da je život žalosno kratak i da niko ne želi da ostari, da se razboli i umre. O, kada bismo samo mogli živeti mladalački zdravi i srećni! (Jov 14:1‚ 2).
2. Koju nadu mnogi gaje, i zašto?
2 Vredno je pomena da je The New York Times Magazine od 28. septembra 1997, imao članak „Oni žele da žive“. Tu je citiran jedan istraživač koji je izjavio: „Zaista verujem da bismo mogli biti prva generacija koja će večno živeti!“ Možda i ti veruješ da je večni život moguć. Možda tako misliš zbog toga što Biblija obećava da možemo zauvek živeti ovde na zemlji (Psalam 37:29; Otkrivenje 21:3, 4). Međutim, neki ljudi veruju da je večni život moguć iz drugačijih razloga nego što su oni koji se nalaze u Bibliji. Osmatranje nekoliko ovih razloga pomoći će nam da uvidimo da je zaista moguće večno živeti.
Kreirani za večni život
3, 4. (a) Zašto neki veruju da bismo mogli zauvek živeti? (b) Šta je David rekao o svom nastanku?
3 Jedan od razloga zbog čega mnogi veruju da bi ljudi mogli večno živeti povezan je s čudesnim načinom na koji smo sazdani. Primera radi, zaista je pravo čudo kako smo nastali u majčinoj materici. Jedan vodeći autoritet na polju starenja napisao je: „Nakon što izvrši čuda koja nas vode od začeća do rođenja pa do polne zrelosti i odraslog doba, priroda dalje ne smišlja nešto što bi izgleda bilo mnogo jednostavniji mehanizam koji bi ta čuda jednostavno podržavao u svu večnost.“ Da, kada uzmemo u obzir našu čudesnu građu, ostaje pitanje: zašto moramo da umremo?
4 Milenijumima ranije, biblijski pisac David promišljao je o tim čudima, iako u stvari nije mogao da pogleda unutar materice kao što to mogu današnji naučnici. David je razmišljao o tome kako je on sâm nastao, kada je, kao što je i napisao bio ’sastavljen u utrobi majke njegove‘. Rekao je da je tada ’stvorena njegova utroba [„bubrezi“, NW]‘. Takođe je govorio o nastajanju njegovih ’kostiju‘, kada je, kao što je primetio, ’bio tajno sazdan‘. David je zatim govorio o ’svom zametku‘ u majčinoj materici i u vezi s njim zabeležio: ’Svi [njegovi delovi] su bili zapisani‘ (Psalam 139:13-16).
5. Kakva se čuda događaju kada nastajemo u materici?
5 Očigledno, nije postojao nikakav rukom pisani nacrt za stvaranje Davida u materici njegove majke. Ali, kada je meditirao o tome kako su nastali njegovi ’bubrezi‘, njegove ’kosti‘ i drugi delovi tela, njemu je to izgledalo kao da se njihovo razvijanje odvijalo po nekom planu — da je sve bilo, da tako kažemo, ’zapisano‘. Bilo je to kao da je oplođena ćelija u njegovoj majci imala veliku prostoriju punu knjiga s detaljnim uputstvima o tome kako stvoriti ljudsku bebu pa su ta komplikovana uputstva onda slata u svaku ćeliju koja se pojavljivala. Otuda časopis Science World koristi metaforu da ’svaka ćelija u zametku koji se razvija ima kompletan kabinet nacrta‘.
6. Koji dokaz postoji da smo, kao što je i David zapisao, ’divno sazdani‘?
6 Jesi li ikada razmišljao kako čudesno funkcioniše naše telo? Biolog Jared Dajmond je zapazio: „Ćelije koje oblažu naša creva zamenjuju se svakih nekoliko dana, ćelije mokraćne bešike svaka dva meseca, a naša crvena krvna zrnca svaka četiri meseca.“ On je zaključio: „Priroda nas svakodnevno rastavlja i sastavlja.“ Šta to u stvari znači? To znači da bez obzira koliko godina živeli — 8, 80 ili čak 800 — naše fizičko telo ostaje veoma mlado. Jedan naučnik je jednom dao sledeću procenu: „Godišnje se oko 98 posto naših atoma zameni drugim atomima, koje uzimamo putem vazduha, hrane i tečnosti.“ Zaista, kao što je David izrekao kroz hvalu, mi smo ’divno sazdani‘ (Psalam 139:14).
7. Šta su neki zaključili na osnovu konstrukcije našeg fizičkog tela?
7 Jedan autoritet na polju starenja je na osnovu konstrukcije našeg fizičkog tela rekao sledeće: „Nije jasno zašto bi se starenje događalo.“ Zaista izgleda da bi trebalo da živimo večno. Zato se ljudi trude da putem tehnologije postignu taj cilj. Ne tako davno, dr Alvin Silverstajn je pun pouzdanja zapisao u svojoj knjizi Conquest of Death: „Otkrićemo mi bit života. Shvatićemo... kako osoba stari.“ S kojim ishodom? On je predviđao: „Više neće biti ’staraca‘, jer će znanje koje će dovesti do pobede nad smrću doneti i večnu mladost.“ Što se tiče savremenog naučnog istraživanja ljudske građe, da li misao o večnom životu zvuči tako neverovatno? Postoji još jedan čak i jači razlog da verujemo da je moguće večno živeti.
Želja za večnim životom
8, 9. Koju su prirodnu želju ljudi imali kroz celu istoriju?
8 Da li si ikada zapazio da je večni život prirodna ljudska želja? Jedan doktor je u jednom nemačkom časopisu rekao: „San o večnom životu star je verovatno koliko i čovečanstvo.“ Opisujući verovanja nekih drevnih Evropljana, The New Encyclopædia Britannica navodi: „Oni koji su dostojni živeće zauvek u jednom blistavom zamku pokrivenom zlatom.“ I dokle su sve ljudi otišli u nastojanju da zadovolje tu osnovnu želju za večnim životom!
9 The Encyclopedia Americana beleži da su u Kini pre više od 2 000 godina, „carevi i isto [običan] narod, pod vođstvom taoističkih sveštenika zapostavili rad, u potrazi za eliksirom života“ — takozvanim izvorom mladosti. Zaista, ljudi su kroz istoriju verovali da ako konzumiraju raznorazne smeše ili čak ako piju određenu vodu, mogu ostati mladi.
10. Koji savremeni pokušaj postoji u cilju produženja ljudskog života?
10 Ništa manje vredni pažnje nisu ni savremeni napori u nastojanju da se zadovolji čovekova urođena želja za večnim životom. Jedan istaknut primer toga jeste zamrzavanje čoveka koji je podlegao nekoj bolesti. To se radi u nadi da će se u budućnosti povratiti u život kada se otkrije lek za tu bolest. Pristalica ove prakse, nazvane krionika, napisao je: „Ako se naš optimizam ostvari i ako se sazna kako da se izleči ili popravi svako oštećenje — uključujući i staračke tegobe — onda će oni koji sada ’umiru‘, u budućnosti imati priliku da se njihov život produži nedogledno u budućnost.“
11. Zašto ljudi žele zauvek da žive?
11 Zašto je, možda se pitaš, ta želja za večnim životom tako utkana u naše razmišljanje? Da li je to zato što je „Bog stavio večnost u ljudski um“? (Propovednik 3:11, Revised Standard Version). To je stvar za ozbiljno razmišljanje! Razmisli malo: zašto bismo imali urođenu želju da večno živimo — to jest zauvek — ako Stvoriteljeva namera nije bila da se ta želja zadovolji? I zar bi to bilo puno ljubavi da nas stvori sa željom za večnim životom i da nas onda izigra tako što nam nikada ne omogući da ispunimo tu želju? (Psalam 145:16).
Kome da verujemo?
12. Koje pouzdanje neki imaju, i da li veruješ da je to čvrsto utemeljeno?
12 Gde, ili u šta, treba da položimo naše pouzdanje u postizanje večnog života? U ljudsku tehnologiju 20. odnosno 21. veka? Članak „Oni žele da žive“ iz The New York Times Magazine govorio je o „božanstvu — tehnologiji“ i o „entuzijazmu u pogledu tehnološkog potencijala“. Za jednog istraživača je rečeno da je bio „poletno siguran... da će tokom vremena na raspolaganju biti tehnike genetskog manipulisanja koje će [nas] spasti zaustavljajući starenje, a možda i preokrećući ga u suprotnom pravcu“. U stvarnosti, međutim, ljudska nastojanja su se pokazala zaista potpuno nedelotvornima u zaustavljanju starenja ili u pobeđivanju smrti.
13. Kako građa našeg mozga ukazuje da je predviđeno da zauvek živimo?
13 Da li to znači da ne postoji put za postizanje večnog života? Nipošto! Taj put postoji! Građa našeg zadivljujućeg mozga, s gotovo neograničenim kapacitetom za učenje treba da nas uveri u to. Molekularni biolog Džejms Votson je naš mozak nazvao „najsloženijom stvari koju smo do sada otkrili u svemiru“. Neurolog Ričard Restak je rekao: „Nigde u poznatom svemiru ne postoji ništa čak ni malo slično njemu.“ Zašto bismo imali mozak s kapacitetom za smeštanje i usvajanje praktično neograničenog broja informacija i telo koje je osmišljeno da zauvek funkcioniše, ako nismo predviđeni za večni život?
14. (a) Koji zaključak o ljudskom životu navode biblijski pisci? (b) Zašto treba da se uzdamo u Boga, a ne u čoveka?
14 Do kog onda jedino razumnog dokaza koji je potkrepljen činjenicama moramo doći? Zar ne do toga da nas je osmislio i stvorio jedan svemoćni, inteligentni Tvorac tako da možemo zauvek živeti? (Jov 10:8; Psalam 36:10; 100:3; Malahija 2:10; Dela apostolska 17:24, 25). Stoga, zar nije mudro da sledimo nadahnutu zapovest biblijskog psalmiste: „Ne uzdajte se u knezove ni u smrtnika od koga pomoći nema“? Zašto da se ne uzdamo u čoveka? Zato što, kao što je psalmista zapisao: ’Izlazi duh iz njega, vraća se u prah svoj, i tad propadaju sve pomisli njegove.‘ Zaista, uprkos potencijalu za večni život, ljudi su bespomoćni u suočavanju sa smrću. Psalmista zaključuje: „Blago onom kome je... nadanje u Gospodu [„Jehovi“, NW], Bogu njegovomu“ (Psalam 146:3-5).
Da li je zaista Božja namera?
15. Šta pokazuje da je Božja namera da zauvek živimo?
15 Ali, možda se pitaš: da li je zaista Jehovina namera da zauvek živimo? Da, jeste! Njegova Reč to mnogo puta obećava. „Dar Božji je život večni“, zasigurava nam Biblija. Božji sluga Jovan je zapisao: „Obećanje koje nam on [Bog] učini, to je život večni.“ Nije ništa čudno što je jedan mladi čovek upitao Isusa: „Učitelju, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?“ (Rimljanima 6:23; 1. Jovanova 2:25; Matej 19:16). Zapravo, apostol Pavle je pisao o „nadi večnoga života, koji od vremena najiskonijih obeća Bog koji ne laže“ (Titu 1:2).
16. Koji je mogući smisao toga što je Bog obećao večni život „od vremena najiskonijih“?
16 Šta znači to da je Bog obećao večni život „od vremena najiskonijih“? Neki misle da je apostol Pavle imao na umu to da je Bog, pre nego što je stvorio prvi ljudski par, Adama i Evu, nameravao da ljudi zauvek žive. Međutim, ako je Pavle na to ukazivao nakon što su ljudi stvoreni i nakon što je Jehova izrekao svoju nameru, onda je i dalje jasno da Božja volja podrazumeva večni život za ljude.
17. Zašto su Adam i Eva isterani iz Edenskog vrta i zašto su na ulazu bili postavljeni heruvimi?
17 Biblija kaže da je u edenskom vrtu ’Gospod, Bog, učinio da iz zemlje nikne drvo života‘. Razlog koji se pruža za isterivanje Adama iz tog vrta bio je da „ne pruži ruke svoje i ubere s drveta života i okusi, pa... živi“ — da, zauvek! Nakon što je Adama i Evu proterao iz Edena, Jehova je postavio „heruvime koji vitlaju plamenim mačevima da brane put ka drvetu života“ (Postanje 2:9; 3:22-24).
18. (a) Šta bi to značilo kada bi Adam i Eva jeli s drveta života? (b) Šta je predstavljalo jedenje s tog drveta?
18 Ako bi Adamu i Evi bilo dozvoljeno da jedu s drveta života, šta bi to značilo za njih? Prednost da zauvek žive u Raju! Jedan izučavalac Biblije teoretiše: „Drvo života je u sebi sigurno imalo neku odliku koja bi ljudsko telo čuvala od staračke oronulosti, ili propadanja koje se okončava smrću.“ Čak je tvrdio da je „u raju postojao biljni potencijal, koji je bio u stanju da neutrališe posledice“ starenja. Međutim, Biblija ne govori da je drvo života u sebi imalo životodajna svojstva. Umesto toga, to drvo je jednostavno predstavljalo Božje zasiguranje da će dati večni život onome kome bi bilo dozvoljeno da jede njegov plod (Otkrivenje 2:7).
Bog nije promenio svoju nameru
19. Zašto je Adam umro, i zašto mi, njegovi potomci, takođe umiremo?
19 Kada je zgrešio, Adam je izgubio pravo na večni život za sebe i za sve svoje nerođene potomke (Postanje 2:17). Kada je zbog neposlušnosti postao grešnik, postao je manjkav, nesavršen. Od tada pa nadalje, Adamovo telo je u stvari postalo programirano za smrt. Kao što to kaže Biblija: ’Plata za greh je smrt‘ (Rimljanima 6:23). Štaviše, nesavršeno Adamovo potomstvo takođe je programirano za smrt, ne za večni život. Biblija objašnjava: „Kao što po jednom čoveku [Adamu] dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12).
20. Šta ukazuje na to da su ljudi predviđeni za večni život na zemlji?
20 Ali, šta da Adam nije zgrešio? Šta da se nije usprotivio Bogu i da mu je dato da jede s drveta života? Gde bi on uživao Božji dar večnoga života? Na nebesima? Ne! Bog nije ništa rekao o tome da će se Adam uzeti na nebesa. Njegov radni zadatak je bio ovde na zemlji. Biblija objašnjava da, „Gospod, Bog, učini te iz zemlje nikoše svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo“, i kaže da „Gospod, Bog, uze čoveka i namesti ga u vrtu Edemskom da ga radi i da ga čuva“ (Postanje 2:9, 15). Nakon što je Eva stvorena kao Adamov bračni drug, dati su im daljnji radni zadaci, ovde na zemlji: Bog im je rekao: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču“ (Postanje 1:28).
21. Koje su prelepe mogućnosti imali prvi ljudi?
21 Pomisli na čudesne mogućnosti koje su ta uputstva otvorila za Adama i Evu na zemlji! Trebalo je da podižu savršeno zdrave sinove i kćeri u zemaljskom Raju. Dok bi njihova voljena deca odrastala, oni bi bili s njima i njihovim potomcima i zajedno bi uživali u baštovanstvu dok bi održavali taj Raj. Pošto bi im sve životinje bile podložne, svi ljudi bi bili veoma zadovoljni. Razmisli kakva bi bila radost dok bi se granice Edenskog vrta proširivale tako da bi na kraju cela zemlja bila raj. Da li bi živeo sa svojom savršenom decom u tako prelepom zemaljskom domu, bez briga koje donose starost i smrt? Neka prirodno naginjanje tvoga srca odgovori na ovo pitanje?
22. Zašto možemo biti sigurni da Bog nije promenio svoju nameru za zemlju?
22 Ali, da li je onda Bog, kada su se Adam i Eva usprotivili i bili izbačeni iz Edena, promenio svoju nameru da ljudi žive zauvek u Raju na zemlji? Sasvim sigurno nije! Ako bi to Bog učinio to bi bilo kao da je priznao poraz da ne može da ostvari svoju prvobitnu nameru. Možemo biti sigurni da Bog i učini ono što obeća, kao što i sam izjavljuje: ’Tako i reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila‘ (Isaija 55:11).
23. (a) Šta potvrđuje da je Božja volja da pravedno naklonjene osobe zauvek žive na zemlji? (b) Šta ćemo nadalje razmotriti?
23 Da se ono što Bog namerava sa zemljom nije promenilo, jasno je stavljeno do znanja u Bibliji, gde Bog obećava: „Pravednici će držati zemlju i doveka u njoj će ostati.“ Čak je i Isus Hrist u svojoj Besedi na gori rekao da će krotki naslediti zemlju (Psalam 37:29; Matej 5:5). Pa ipak, kako možemo dobiti večni život, i šta moramo činiti da bismo imali takav život? To ćemo razmotriti u narednom članku.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto mnogi veruju da je moguće živeti večno?
◻ Šta treba da nas uveri u to da je predviđeno da zauvek živimo?
◻ Šta je bila Božja prvobitna namera za ljude i zemlju?
◻ Zašto možemo biti sigurni da će Bog ispuniti svoju prvobitnu nameru?
[Pitanja za razmatranje]