Kako prepoznati i savladati bilo koju duhovnu slabost

PREMA GRČKOJ MITOLOGIJI, AHIL JE BIO NAJHRABRIJI GRČKI ratnik u Trojanskom ratu, u jednom pohodu na Troju. Legenda kaže da je Ahila, još kao malog, majka potapala u vode reke Stiks, i tako ga učinila neranjivim osim tamo gde ga je držala — za poslovičnu Ahilovu petu. Baš tu je smrtonosna strela, koju je odapeo Paris, sin trojanskog kralja Prijama, pogodila i ubila Ahila.

Hrišćani su Hristovi vojnici, uključeni u jedan duhovni rat (2. Timoteju 2:3). ’Naša borba‘, objašnjava apostol Pavle, ’nije protiv mesa i krvi, nego protiv poglavarstva, protiv vlasti, protiv vladara ovog mračnog sveta, protiv zlih duhova na nebesima‘. Da, naš neprijatelj nije niko drugi do Sotona Đavo i njegovi demoni (Efescima 6:12, Ča).

Očigledno bi to bila neravnopravna borba kad ne bismo imali pomoć od Jehove Boga, koji je jednom bio opisan kao „veliki ratnik“ (Izlazak 15:3). Da bismo se zaštitili od zlobnih protivnika, dobili smo duhovnu ratnu opremu. Zato je apostol podsticao: „Obucite potpunu ratnu opremu od Boga da biste mogli čvrsto stati protiv Đavolovih spletki“ (Efescima 6:11, NW).

Bez pogovora, ratna oprema koju obezbeđuje Jehova Bog najboljeg je kvaliteta, i može da izdrži bilo kakav duhovni napad. Pogledaj samo šta sve Pavle nabraja: opasač istine, grudni oklop pravednosti, obuća dobre vesti, veliki štit vere, kaciga spasenja i mač duha. Kakvoj bi se boljoj opremi čovek mogao nadati? S takvom ratnom opremom jedan hrišćanski vojnik, uprkos poražavajućim izgledima, uvek ima priliku da izađe kao pobednik (Efescima 6:13-17, NW).

 Premda je duhovna ratna oprema koju daje Jehova najboljeg kvaliteta i za nas izvor bezbednosti, ne smemo ove stvari uzeti zdravo za gotovo. Imajući u mislima navodno nepobedivog Ahila, da li je moguće da i mi imamo neku slabu tačku, neku duhovnu Ahilovu petu? To bi moglo biti smrtonosno ako bismo iznenada bili zatečeni.

Ispitaj svoju duhovnu opremu

Jednom dvostrukom olimpijskom dobitniku zlatne medalje za klizanje na ledu, koji je očigledno bio u vrhunskoj formi, iznenada je pozlilo i umro je za vreme jednog treninga. Nedugo zatim u časopisu The New York Times objavljena je jedna otrežnjavajuća vest: „Svake godine 600 000 Amerikanaca doživi srčani napad, a polovina od njih nije imala nikakvih simptoma pre toga.“ Očigledno je da se naše zdravstveno stanje ne može odrediti jednostavno na osnovu toga kako se osećamo.

Isto važi i kada se radi o našem duhovnom blagostanju. Biblijski savet glasi: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne“ (1. Korinćanima 10:12). Iako imamo najbolju raspoloživu duhovnu opremu, može se razviti slabost. To je zato što smo rođeni u grehu, a naša grešna i nesavršena priroda lako može nadvladati našu odlučnost da vršimo Božju volju (Psalam 51:7). Uprkos dobrim namerama, naše prevrtljivo srce može nas zavesti time što izmišlja lažne razloge ili izgovore, tako da lako previđamo svoju slabost i zavaravamo sebe misleći da je sve u redu (Jeremija 17:9; Rimljanima 7:21-23).

Sem toga, mi živimo u svetu u kome je osećaj za dobro i loše često pomućen i iskrivljen. Da li je nešto dobro ili loše možda se određuje na osnovu toga kako se osoba oseća. Ovakav način razmišljanja unapređuje se u reklamama, popularnoj razonodi i medijima. Ako nismo pažljivi očigledno se možemo uljuljkati u takav način razmišljanja, a naša duhovna ratna oprema može postati slaba.

Umesto da upadnemo u takvu opasnu situaciju, treba da poslušamo sledeći biblijski savet: „Sami sebe ispitujte jeste li u veri, sami sebe okušajte“ (2. Korinćanima 13:5). Kad to budemo radili moći ćemo da uočimo bilo koje slabosti koje su se možda razvile i da preduzmemo neophodne korake da ih ispravimo pre nego što ih naši neprijatelji uoče i preduzmu napad. Međutim, kako se možemo ispitati? Koji su neki simptomi na koje treba da pazimo prilikom ovog samoispitivanja?

Prepoznati simptome

Jedan od uobičajenih simptoma koji može ukazivati na duhovnu slabost jeste zanemarivanje navika ličnog proučavanja. Neki smatraju da treba više da proučavaju ali jednostavno ne mogu da nađu vreme za to. U današnjem životu prepunom obaveza lako je zapasti u tako nezavidnu situaciju. Međutim, još je gore što se ljudi često opravdavaju da ne rade ništa loše, jer čitaju biblijske publikacije kad god mogu i idu na neke hrišćanske sastanke.

Takvo razmišljanje je jedan oblik samozavaravanja. To je slično jednom čoveku koji smatra da je i suviše zauzet da bi seo i pojeo jedan valjani obrok, pa onda tu i tamo štrpne po neki zalogaj dok juri tamo-amo. Iako ne umire od gladi, pre ili kasnije nastupiće zdravstveni problemi. Slično tome, bez stalnog uzimanja hranljive duhovne hrane, ubrzo će se razviti slabe tačke na našoj duhovnoj opremi. Pošto smo stalno bombardovani  svetskom propagandom i stavovima, lako bismo mogli podleći Sotoninim smrtonosnim napadima.

Još jedan simptom duhovne slabosti je gubitak osećaja hitnosti u našem duhovnom ratu. Jedan vojnik u doba mira ne oseća napetost i opasnost bitke. Možda zato ne smatra da je hitno da bude spreman. Ako iznenada bude pozvan u akciju, zaista neće biti spreman. Isto je i u duhovnom smislu. Ako dozvolimo da naš osećaj hitnosti splasne, možemo biti nepripremljeni da odbijemo napade koji nam se pojave na putu.

Međutim, na osnovu čega možemo reći da li smo zapali u tu situaciju? Mogli bismo sebi postaviti neka pitanja koja otkrivaju pravo stanje stvari: da li jedva čekam da idem u službu kao što jedva čekam da idem na neki izlet? Da li sam spreman da provedem vreme pripremajući se za sastanke isto tako kao što sam spreman da idem u kupovinu ili da gledam TV? Da li sam se predomislio u vezi s ciljevima i mogućnostima od kojih sam odustao kada sam postao hrišćanin? Da li zavidim drugima na takozvanom udobnom životu koji vode? To su pitanja za istraživanje, ali su korisna za uočavanje bilo koje slabosti na našoj duhovnoj ratnoj opremi.

Pošto je naša zaštitna oprema duhovne prirode, preko je potrebno da Božji duh slobodno cirkuliše u našem životu. To se ogleda u meri do koje se plodovi Božjeg duha ispoljavaju u svim našim aktivnostima. Da li se lako razdražiš ili čak uznemiriš kad drugi urade ili kažu nešto što ti nije po volji? Da li ti je teško da prihvatiš savet, i da li misliš da drugi uvek pikiraju na tebe? Da li si jako ljubomoran zato što drugi imaju blagoslove ili su uspeli u nečemu? Da li ti je teško da izađeš na kraj s drugima, naročito sa svojim vršnjacima? Poštena procena samog sebe pomoći će nam da shvatimo da li je naš život ispunjen plodovima Božjeg duha ili su se  dela tela podmuklo pojavila (Galatima 5:22-26; Efescima 4:22-27).

Sigurni koraci da se prevaziđe duhovna slabost

Jedno je prepoznati simptome duhovne slabosti, a sasvim drugo suočiti se s njima i preduzeti korake da se stvari isprave. Nažalost, mnogi naginju ka tome da se izgovaraju, opravdavaju, da minimiziraju problem ili da negiraju da uopšte postoji. Koliko je to samo opasno — kao kad bi se krenulo u bitku s opremom kojoj nedostaju neki delovi! Tako bismo bili potpuno izloženi Sotoninom napadu. Umesto toga treba brzo da preduzmemo sigurne korake da ispravimo svaki nedostatak koji primetimo. Šta možemo uraditi? (Rimljanima 8:13; Jakov 1:22-25).

Pošto se nalazimo u duhovnom ratu — u bici koja iziskuje kontrolu misli i srca svakog hrišćanina — moramo učiniti sve što možemo da bismo zaštitili svoje osobine. Seti se da su deo naše duhovne opreme „grudni oklop pravednosti“, koji štiti naše srce, i ’kaciga spasenja‘ koja štiti naše misli. Ako naučimo da efikasno koristimo ove pripreme to može značiti razliku između pobede i poraza (Efescima 6:14-17; Poslovice 4:23; Rimljanima 12:2).

Da bismo „grudni oklop pravednosti“ nosili onako kako treba, od nas se traži da kod sebe stalno proveravamo da li volimo pravednost i mrzimo zlo (Psalam 45:8; 97:10; Amos 5:15). Da li su se i naša merila snizila kao što su se snizila i svetska? Da li nas sada zabavlja ono što nas je nekada možda šokiralo ili vređalo, bilo da je to u stvarnom životu ili ono što vidimo na TV-u i filmskom platnu, u knjigama i časopisima. Ljubav prema pravednosti pomoći će nam da shvatimo da je ono što se u svetu veliča kao sloboda i prefinjenost u stvari prerušeni promiskuitet i taština (Rimljanima 13:13, 14; Titu 2:12).

Staviti „kacigu spasenja“ znači zadržati jasno u mislima veličanstvene blagoslove koji predstoje, ne dozvoljavajući sebi da nas sjaj i glamur ovog sveta skrenu s puta (Jevrejima 12:2, 3; 1. Jovanova 2:16). Ovakav pogled na stvari pomoći će nam da duhovne interese stavimo ispred materijalne dobiti ili ličnog preimućstva (Matej 6:33). Dakle, da bismo bili sigurni da nam je ovaj deo opreme sasvim na mestu, moramo pošteno da se zapitamo: za čim težim u životu? Imam li konkretne duhovne ciljeve? Šta činim da bi ih ostvario? Bilo da smo deo preostalih pomazanih hrišćana ili mnogobrojnog ’velikog mnoštva‘, treba da se ugledamo na Pavla koji je rekao: „Ja ne mislim da sam ga dostigao! Ali ipak činim jedno: zaboravljajući što je ostrag i sežući se za onim što je napred, trčim k belezi, da bih dobio nagradu“ (Otkrivenje 7:9; Filipljanima 3:13, 14).

Pavlov opis naše duhovne ratne opreme završava se sledećim savetom: „Sa svakim oblikom molitve i usrdnog moljenja u duhu molite u svakoj prilici. I u tu svrhu ostanite budni sa svom postojanošću i s usrdnim moljenjem u korist  svih svetih“ (Efescima 6:18, NW). To ukazuje na dva sigurna koraka koja možemo preduzeti da bismo prevazišli ili sprečili bilo koju duhovnu slabost: razviti dobar odnos s Bogom, i ostvariti blisku vezu sa suhrišćanima.

Kada imamo naviku da se obraćamo Jehovi s molitvama ’u svakom obliku‘ (priznavanje naših greha, molba za oproštenje, traženje vođstva, zahvalnost za blagoslove, hvale od srca) i „u svakoj prilici“ (javno, privatno, lično, spontano), mi postajemo prisni s Jehovom. To je najveća zaštita koju možemo imati (Rimljanima 8:31; Jakov 4:7, 8).

S druge strane, imamo savet da se molimo „u korist svih svetih“, to jest, za suhrišćane. U našim molitvama možda mislimo na našu duhovnu braću u dalekim zemljama koja podnose progonstvo ili druge poteškoće. Ali šta je s hrišćanima s kojima radimo ili s kojima se iz dana u dan družimo? Prikladno je da se molimo i za njih, baš kao što se Isus molio za svoje učenike (Jovan 17:9; Jakov 5:16). Takve molitve nas zbližavaju i jačaju da izdržimo napade „zloga“ (2. Solunjanima 3:1-3).

I na kraju, čvrsto zadrži u mislima ovaj savet pun ljubavi koji je dao apostol Petar: „Blizu je kraj ovih stvari. Budite dakle mudri i trezni i ustrajte u molitvama. A pre svega imajte postojanu ljubav među sobom, jer: ’Ljubav mnogo greha pokriva.‘“ (1. Petrova 4:7, 8). Lako je dozvoliti ljudskim nesavršenostima — kako drugih ljudi tako i našim ličnim — da nađu svoj put do našeg srca i misli i da postanu prepreka i kamen spoticanja. Sotona dobro zna tu ljudsku slabost. Njegova lukava taktika je „zavadi pa vladaj“. Zato moramo biti brzi da pokrijemo takve grehe jakom ljubavlju prema drugima i da ’ne damo pristupa Đavolu‘ (Efescima 4:25-27).

Sada ostani duhovno jak

Kad primetiš da ti se kosa razbarušila ili da ti kravata krivo stoji, šta onda radiš? Najverovatnije to popravljaš što je pre moguće. Malo ljudi će jednostavno pustiti da sve ostane tako, smatrajući da takve fizičke nepravilnosti ne smetaju. Reagujmo isto tako brzo kada se radi o našim duhovnim slabostima. Telesni nedostaci mogu navesti ljude da s neodobravanjem gledaju na nas, ali duhovne mane koje ostanu neispravljene mogu dovesti do Jehovinog neodobravanja (1. Samuilova 16:7).

Jehova nam s puno ljubavi pruža svu potrebnu pomoć da iskorenimo bilo koju duhovnu slabost i da ostanemo duhovno jaki. Uz pomoć hrišćanskih sastanaka, biblijskih publikacija i zrelih i brižnih suhrišćana, on pruža stalne podsetnike i korisne savete o tome šta moramo da radimo. Na nama je da ih prihvatimo i primenimo. To zahteva trud i samodisciplinu. Ali seti se šta je apostol Pavle iskreno rekao: „Ja dakle tako trčim, ne kao na nepouzdano, i tako se borim, a ne kao onaj koji vetar bije, nego morim telo svoje i uzdržavam ga, da ne budem ja sam izbačen pošto sam drugima propovedao“ (1. Korinćanima 9:26, 27).

Budi oprezan, i nikada ne dozvoli da se razvije duhovna Ahilova peta. Radije ponizno i hrabro učinimo ono što je sada neophodno da bismo prepoznali i savladali bilo koju duhovnu slabost koju imamo.

[Istaknuti tekst na 19. strani]

„SAMI SEBE ISPITUJTE JESTE LI U VERI, SAMI SEBE OKUŠAJTE“ (2. Korinćanima 13:5).

[Istaknuti tekst na 21. strani]

„USTRAJTE U MOLITVAMA. A PRE SVEGA IMAJTE POSTOJANU LJUBAV MEĐU SOBOM, JER: ’LJUBAV MNOGO GREHA POKRIVA‘“ (1. Petrova 4:7, 8).

[Okvir/Slika na 20. strani]

ZAPITAJ SE . . .

◆ Da li sam spreman da provedem vreme pripremajući se za sastanke isto tako kao što sam spreman da idem u kupovinu ili da gledam TV?

◆ Da li zavidim drugima na takozvanom lagodnom životu koji vode?

◆ Da li se lako razdražim kad drugi urade ili kažu nešto što mi nije po volji?

◆ Da li mi je teško da prihvatim savet, i da li mislim da drugi uvek pikiraju na mene?

◆ Da li mi je teško da izađem na kraj s drugima?

◆ Da li su se i moja merila snizila kao što su se snizila i svetska?

◆ Da li imam konkretne duhovne ciljeve?

◆ Šta činim da bih ostvario svoje duhovne ciljeve?

[Izvori slika na 18. strani]

Ahil: iz knjige: Great Men and Famous Women; Rimski vojnici i 21. strana: Historic Costume in Pictures/Dover Publications, Inc., New York