Pitanja čitalaca

Nekim Jehovinim svedocima je ponuđeno zaposlenje koje obuhvata građevine ili imanje u posedu crkve. Kakvo je biblijsko gledište o takvom poslu?

Sa ovim spornim pitanjem mogu se suočiti hrišćani koji iskreno žele da primene stih iz 1. Timoteju 5:8, koji naglašava važnost toga da se u materijalnom smislu staraju za svoju porodicu. Premda hrišćani svakako treba da primenjuju ovaj savet, to ne opravdava prihvatanje svakog mogućeg svetovnog posla, bez obaziranja na njegovu prirodu. Hrišćani shvataju potrebu da budu osetljivi i na druge pokazatelje Božje volje. Primera radi, to što jedan čovek želi da izdržava svoju porodicu nije opravdanje za kršenje onoga što Biblija kaže o nemoralu ili ubistvu. (Uporedi s Postanjem 39:4-9; Isaija 2:4; Jovan 17:14, 16.) Isto je neophodno da hrišćani postupaju u skladu sa zapovešću da izađu iz Vavilona velikog, svetskog carstva krive religije (Otkrivenje 18:4, 5).

Božje sluge se širom sveta suočavaju s mnogim situacijama što se tiče zaposlenja. Bilo bi besmisleno, a i ne bismo imali pravo na to, da pokušamo da nabrojimo sve moguće situacije i da zacrtamo kategorična pravila (2. Korinćanima 1:24). Ipak, spomenimo neke činioce koje hrišćani treba da razmotre kada donose lične odluke vezane za zaposlenje. Ovi činioci ukratko su izloženi u Kuli stražari od 1. novembra 1982, u jednom članku koji govori o koristima od naše savesti koju nam je dao Bog. U jednom okviru su postavljena dva osnovna pitanja, a zatim su nabrojani i drugi korisni činioci.

Prvo i osnovno pitanje glasi: da li se u Bibliji osuđuje taj svetovni posao? Komentarišući o tome Kula stražara je primetila da Biblija osuđuje krađu, zloupotrebu krvi i idolopoklonstvo. Hrišćanin treba da izbegava svetovni posao koji direktno potpomaže delatnosti koje Bog ne odobrava, kao što su one koje smo upravo spomenuli.

Drugo pitanje glasi: da li bi obavljanjem tog posla osoba postala saučesnik u postupcima koji se osuđuju? Sasvim je jasno da je osoba koja radi u jednoj kockarskoj jazbini, na klinici za abortuse ili u javnoj kući, saučesnik u nebiblijskim postupcima. Čak i ako je njen svakodnevni posao samo da čisti pod ili da se javlja na telefonske pozive, ona doprinosi postupcima koje Božja Reč osuđuje.

Mnogi hrišćani koji su se suočavali sa odlukama u vezi sa zaposlenjem, ustanovili su da im je analiziranje samo ova dva pitanja pomoglo da donesu ličnu odluku.

Na primer, iz ova dva pitanja osoba može shvatiti zašto pravi obožavalac neće biti direktno zaposlen u jednoj organizaciji krive religije time što će raditi za crkvu i unutar nje. Otkrivenje 18:4 iznosi zapovest: „Idite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine i da vam ne naude zla njezina.“ Ako bi jedna osoba bila stalno zaposlena pri nekoj religiji koja naučava krivo obožavanje, ona bi učestvovala u delima i gresima Vavilona velikog. Bilo da je osoba zaposlena kao baštovan, domar, majstor, ili računovođa, ona bi svojim radom podupirala obožavanje koje se sukobljava s pravom religijom. Sem toga, ljudi koji bi videli tog radnika kako ulepšava crkvu, popravlja je, ili doprinosi njenim religioznim ciljevima, sasvim logično bi ga povezali s tom religijom.

Ipak, šta je s nekim ko nije stalno zaposlen u nekoj crkvi ili religioznoj organizaciji? Možda je pozvan samo kada hitno treba popraviti pokvarene vodovodne slavine u podrumu crkve. Zar se to ne bi razlikovalo od toga da ponudi sklapanje jednog ugovora, na primer za postavljanje ili izolaciju krova crkve?

Opet, moguće je zamisliti mnoštvo situacija. Pogledajmo zato pet dodatnih činilaca koje je iznela Kula stražara:

1. Da li je taj posao jednostavno usluga drugim ljudima kojoj se po Bibliji nema šta prigovoriti? Uzmimo za primer poštara. To što on dostavlja poštu teško bi moglo značiti da potpomaže delatnost koja se osuđuje ako je na tom području jedna od građevina koju opslužuje crkva ili klinika za abortuse. Bog se stara za sunčevu svetlost koja sija kroz prozore svih zgrada, uključujući i crkvu ili kliniku (Dela apostolska 14:16, 17). Jedan hrišćanin koji je poštar mogao bi zaključiti da on usluge čini svima, i to iz dana u dan. To bi moglo biti slično kao i s nekim hrišćaninom koji reaguje u hitnim slučajevima — jedan vodoinstalater je pozvan da spreči poplavu u crkvi, ili je neko iz hitne pomoći pozvan da pomogne osobi kojoj je pozlilo za vreme crkvene službe. On bi mogao smatrati da je to uzgredna pomoć drugim ljudima.

2. U kojoj meri osoba ima vlast nad onim što se radi? Jedan hrišćanin koji je vlasnik prodavnice teško da bi pristao na to da poruči i prodaje idole, spiritističke amajlije, cigarete ili kobasice  napravljene od krvi. Kao vlasnik on ima kontrolu nad tim. Ljudi bi mogli da ga nagovaraju da prodaje cigarete ili idole, i da time ostvaruje profit, ali on će postupiti u skladu sa svojim biblijskim verovanjima. S druge strane, jedan hrišćanin koji je zaposlen u velikoj prodavnici prehrambene robe možda će raditi na kasi, čistiti pod ili voditi knjigovodstvo. On nema kontrolu nad tim koji se proizvodi naručuju i prodaju, čak i ako su neki za osudu, kao što su cigarete ili predmeti za religiozne praznike. a (Uporedi s Lukom 7:8; 17:7, 8.) To je povezano sa sledećom tačkom.

3. Do koje mere je osoba umešana? Vratimo se na primer prodavnice. Verovatno će zaposleni koji je dobio da radi na kasi ili da puni rafove samo povremeno raditi s cigaretama ili religioznim predmetima; to je mali deo njegovog celokupnog posla. Međutim, situacija je potpuno suprotna s radnikom u toj istoj prodavnici koji radi na delu za cigarete! Sav njegov posao, iz dana u dan, usmeren je na nešto što je suprotno hrišćanskim verovanjima (2. Korinćanima 7:1). Ovo pokazuje zašto se mera do koje je neko umešan ili kontakt moraju proceniti u pitanjima vezanim za odluku o zaposlenju.

4. Ko plaća ili na kom mestu se radi? Razmotri dve situacije. Da bi poboljšala svoju sliku u javnosti, klinika za abortuse odlučuje da plati jednom čoveku da čisti ulice oko klinike. Njega plaća klinika za abortuse, ali on ne radi na toj klinici, i niko ga tamo neće viđati po ceo dan. Umesto toga, videće da obavlja javni posao koji sam po sebi nije u suprotnosti s Biblijom, bez obzira na to ko ga plaća. A sada suprotna situacija. U jednoj naciji u kojoj je prostitucija zakonom dozvoljena, služba zdravstvene zaštite plaća jednu medicinsku sestru da u javnim kućama vrši zdravstvene provere s ciljem da se smanji širenje seksualno prenosivih bolesti. Iako je plaća služba zdravstvene zaštite, ona isključivo radi u javnim kućama i time čini da nemoral bude bezbedniji i prihvatljiviji. Ovi primeri pokazuju zašto je važno uzeti u obzir činjenicu ko plaća i mesto na kome se radi.

5. Kakve su posledice obavljanja tog posla; da li će povrediti savest te osobe ili spotaći druge? Treba uzeti u obzir i svoju i tuđu savest. Čak i ako neki posao (uključujući i mesto i izvor plaćanja) izgleda prihvatljivo većini hrišćana, neka osoba može osetiti da će to uznemiriti njenu savest. Apostol Pavle, koji je postavio izvrstan primer, rekao je: „Molite se za nas, jer se nadamo da imamo dobru savest, starajući se u svemu da se dobro vladamo“ (Jevrejima 13:18). Treba da izbegavamo da obavljamo posao koji će nas uznemiravati; pa ipak, ne treba da kritikujemo druge čija je savest drugačija od naše. I obrnuto, jedan hrišćanin možda ne vidi nikakav sukob s Biblijom što se tiče nekog posla koji obavlja, ali shvata da bi to moglo jako uznemiriti mnoge u skupštini i u društvu. Pavle je izrazio ispravan stav rečima: „Nikakve ni u čemu ne dajemo sablazni, da se službi našoj ne prigovori, nego se u svemu pokazujemo kao sluge Božje (2. Korinćanima 6:3, 4).

Vratimo se sada na glavno pitanje o radu na crkvenim građevinama, kao što je postavljanje novih prozora, čišćenje tepiha, ili servisiranje peći. Kako se činioci o kojima smo govorili mogu povezati s tim?

Setimo se aspekta vlasti. Da li je hrišćanin vlasnik ili poslovođa koji može odlučiti da li će se prihvatiti taj posao na crkvi? Da li bi hrišćanin koji ima tu vlast želeo da ima veze s Vavilonom velikim time što će se ponuditi za taj posao ili potpisati ugovor kako bi pomogao nekoj religiji da unapređuje krivo obožavanje? Zar se to ne bi moglo uporediti sa odlukom da neko u svojoj radnji prodaje cigarete ili idole? (2. Korinćanima 6:14-16).

Ako je hrišćanin radnik koji nema pravo glasa u odlučivanju o tome koji se poslovi prihvataju, treba da razmotri druge činioce, kao što je mesto i mera do koje je umešan. Da li se od zaposlenog jednostavno traži da jednom prilikom isporuči ili postavi nove stolice, ili izvrši uslugu drugima, kao što vatrogasac gasi vatru u crkvi pre nego što se ona proširi? Mnogi će smatrati da je ovo drugačije od situacije u kojoj jedan radnik provodi mnogo vremena u krečenju crkve ili u redovnom održavanju bašte kako bi izgledala privlačnije. Takav stalan ili produženi kontakt povećao bi verovatnoću da mnogi tog hrišćanina povežu s religijom za koju tvrdi da je ne odobrava, i možda bi ih sablaznio (Matej 13:41; 18:6, 7).

 Izneli smo nekoliko važnih stvari koje treba razmotriti prilikom zaposlenja. One su iznesene u kontekstu specifičnog pitanja koje obuhvata krivu religiju. Ipak, one se mogu razmotriti i u vezi s drugim vrstama zaposlenja. U svakom zasebnom slučaju, treba ih analizirati uz molitvu, i pri tom uzeti u obzir specifične — i verovatno jedinstvene — aspekte situacije o kojoj se radi. Navedeni činioci već su mnogim iskrenim hrišćanima pomogli da donesu savesne odluke koje odražavju njihovu želju da pravo i ispravno hode pred Jehovom (Poslovice 3:5, 6; Isaija 2:3; Jevrejima 12:12-14).

[Fusnota]