Budi budan i marljiv!
Budi budan i marljiv!
„Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa“ (MATEJ 25:13).
1. Šta je apostol Jovan iščekivao?
U POSLEDNJEM razgovoru zabeleženom u Bibliji, Isus je obećao: „Doći ću uskoro!“ Njegov apostol Jovan je odgovorio: „Amin! Dođi, Gospode Isuse!“ Taj apostol nije nimalo sumnjao da će Isus doći. On je bio među onim apostolima koji su Isusa pitali: „Kaži nam kad će to biti, i kakav će biti znak tvoga dolaska [grčki, parusije] i svršetka sveta?“ Da, Jovan je s poverenjem iščekivao Isusovu buduću prisutnost (Otkrivenje 22:20; Matej 24:3).
2. Kakvo je stanje u crkvama u pogledu Isusove prisutnosti?
2 Danas je takvo poverenje prava retkost. Mnoge crkve imaju zvaničnu doktrinu o Isusovom ’dolasku‘, ali samo mali broj njenih članova zaista to i očekuje. A tako i žive. Knjiga The Parousia in the New Testament beleži: „Nada u parusiju ima malo pozitivnog upliva na život, misao i rad crkve... Snažna hitnost s kojom bi trebalo da crkva obavlja svoje dužnosti pokajanja i misionarskog objavljivanja jevanđelja, oslabila je ako ne i potpuno nestala.“ Ali ne kod svih!
3. (a) Kako pravi hrišćani gledaju na parusiju? (b) Šta ćemo sada posebno osmotriti?
3 Mi kao Isusovi pravi učenici željno očekujemo kraj sadašnjeg zlog sistema stvari. Dok to lojalno činimo, treba da zadržimo ispravan pogled na sve ono što je uključeno u Isusovu prisutnost i da shodno tome postupamo. To će nam pomoći da ’istrajemo do kraja, i da budemo spaseni‘ (Matej 24:13). Kada je dao proročanstvo koje nalazimo u 24. i 25. poglavlju Mateja, Isus je pružio mudar savet koji možemo da primenimo na našu trajnu korist. U 25. poglavlju nalaze se parabole koje su ti verovatno poznate, jedna o deset devica (mudre i lude device) i druga o talantima (Matej 25:1-30). Koju korist možemo izvući iz ovih poređenja?
Budi budan poput pet devica!
4. Šta je suština parabole o devicama?
4 Možda bi želeo da ponovo pročitaš tu parabolu o devicama, koja se nalazi u Mateju 25:1-13, NW. Mesto odvijanja je raskošna jevrejska svadba u kojoj mladoženja ide prema kući mladinog oca da bi je doveo u svoju kuću (ili u kuću svog oca). U takvoj povorci su se mogli naći muzičari i pevači, a vreme njihovog dolaska se ne bi precizno znalo. U toj paraboli, deset devica su čekale mladoženju sve do mraka. Pet njih nemudro nisu ponele dovoljno ulja za lampu i zato su morale otići da kupe još. Drugih pet su mudro ponele više ulja u posudama tako da bi dok čekaju, ukoliko to bude potrebno, mogle dopuniti svoje lampe. Jedino tih pet su bile pripravne i spremne kada je stigao mladoženja. Zato je samo njima bilo dopušteno da budu na slavlju. Kada se pet ludih devica vratilo, bilo je prekasno da uđu na slavlje.
5. Koji stihovi bacaju svetlo na figurativno značenje parabole o devicama?
5 Mnoge strane ove parabole mogle bi se razumeti simbolično. Primera radi, Pismo o Isusu govori kao o mladoženji (Jovan 3:28-30). Isus je sebe uporedio s kraljevim sinom za kog je pripremljeno svadbeno slavlje (Matej 22:1-14). Nadalje, Biblija Hrista upoređuje s mužem (Efescima 5:23). Zanimljivo je to što iako se pomazani hrišćani na drugim mestima opisuju kao Hristova ’mlada‘, ova parabola ne pominje mladu (Jovan 3:29; Otkrivenje 19:7; 21:2, 9). Međutim, ona govori o deset devica, a pomazanici su na drugim mestima upoređeni s devicom koja je zaručena za Hrista (2. Korinćanima 11:2) a
6. Koji je snažni podsticaj Isus dao u zaključku parabole o devicama?
6 Pored ovih detalja i bilo koje proročanske primene, tu su i zaista dobra načela koja možemo naučiti iz ove parabole. Zapazi na primer da ju je Isus završio rečima: „Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa.“ Parabola saopštava potrebu da svako od nas bude budan, oprezan što se tiče kraja koji se primiče ovom zlom sistemu. Taj kraj nesumnjivo stiže, čak i ako ne možemo tačno odrediti njegov datum. Što se toga tiče, zapazi stav koji su pokazale ove dve grupe devica.
7. U kom su se smislu pet devica iz parabole pokazale ludima?
7 Isus je rekao: „Pet od njih bejahu lude.“ Da li zato što nisu verovale da mladoženja stiže? Ili su težile za užicima? Ili su bile obmanute? Ništa od toga. Isus je rekao da su ’izišle na susret mladoženji‘. One su znale da on dolazi, i želele su da budu uključene, čak i da budu na ’svadbi‘. Ali, da li su bile dovoljno spremne? One su njega čekale neko vreme, do ’usred noći‘, ali nisu bile spremne za njegov dolazak kad god on bude bio — bilo da je ranije ili kasnije nego što su isprva očekivale.
8. Kako su pet devica iz parabole pokazale da su razborite?
8 Drugih pet — onih koje je Isus nazvao razboritim — takođe su izišle s upaljenim lampama, očekujući mladoženjin dolazak. I one su morale da čekaju, ali su one bile „razborite“ (NW). Grčka reč prevedena sa ’razboritost‘ može nositi misao o „obazrivosti, razumnosti, praktičnoj mudrosti“. Ovih pet su se pokazale razboritima zato što su ponele posude s dodatnim uljem da ponovo napune svoje lampe, ukoliko to bude potrebno. U stvari, one su bile toliko usredsređene na to da budu spremne za mladoženju da nisu htele da ustupe svoje ulje. Takva budnost nije bila pogrešno usmerena, što se pokazalo njihovom prisutnošću i potpunom spremnošću kada je mladoženja stigao. Ove koje su „bile spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata“.
9, 10. Koja je srž parabole o devicama, i koja pitanja treba sebi da postavimo?
9 Isus nije držao čas o pristojnom ponašanju na svadbama, niti je davao savet o deljenju s drugima. Njegova misao je bila: „Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa.“ Upitaj se: ’Da li sam stvarno budan u pogledu Isusove prisutnosti?‘ Mi verujemo da Isus sada vlada na nebu, ali koliko smo usredsređeni na realnost toga da će ’Sin čovečji doći na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom‘ (Matej 24:30). Do ’usred noći‘, mladoženjin dolazak je sigurno bio bliži nego kada su device izašle prvi put njemu u susret. Slično tome, dolazak Sina čovečjega da uništi sadašnji zli sistem bliži je nego kada smo započeli da iščekujemo njegov dolazak (Rimljanima 13:11-14). Da li održavamo svoju budnost, time što smo sve budniji kako se vreme primiče?
10 Slušati zapovest da ’bdimo‘ iziskuje od nas stalnu budnost. Pet devica su potrošile ulje i otišle da kupe još. Neki hrišćanin danas na isti način može biti ometen tako da nije u potpunosti spreman za Isusov skori dolazak. To se desilo nekim hrišćanima prvog veka. Može se desiti i nekima danas. Zapitajmo se onda: ’Da li se to događa i meni?‘ (1. Solunjanima 5:6-8; Jevrejima 2:1; 3:12; 12:3; Otkrivenje 16:15).
Budi marljiv dok se kraj približava
11. Koju je sledeću parabolu Isus dao i čemu je ona bila slična?
11 U svojoj sledećoj paraboli, Isus je učinio više od toga što je snažno podsticao svoje sledbenike na budnost. Nakon što im je ispričao o mudrim i ludim devicama, ispričao im je i poređenje o talantima. (Pročitaj Mateja 25:14-30.) Ono u mnogim pogledima nalikuje njegovoj ranijoj paraboli o minama, koju je dao zato što su mnogi ’mislili da će se za čas pojaviti kraljevstvo Božje‘ (Luka 19:11-27).
12. Šta je suština parabole o talantima?
12 U paraboli o talantima, Isus je pričao o čoveku koji je, pre svog puta u inostranstvo, sazvao trojicu slugu. Jednom je poverio pet talanta, drugom dva, a poslednjem samo jedan — „svakome prema njegovoj moći“. To je verovatno bio srebrni talant, što je bio standardni iznos četrnaestogodišnje zarade jednog radnika — a to je prilično novca! Kada se taj čovek vratio, tražio je da sluge podnesu račun za ono što su radili tokom „dužeg vremena“ njegovog odsustva. Prva dvojica su udvostručili vrednost onog što im je bilo povereno. Taj čovek im reče: „Dobro“, i poveri svakom više odgovornosti te zaključi: ’Uđite u radost gospodara svoga.‘ Iako je tvrdio da je gospodar bio krajnje zahtevan, sluga koji je imao jedan talant nije taj talant upotrebio ni u jednu profitabilnu svrhu. On je sakrio novac, čak ga nije uložio ni kod bankara kako bi dobio kamatu. Gospodar ga je oslovio sa „zli i lenjivi slugo“, zato što je radio protiv interesa svog gospodara. Shodno tome, oduzet mu je talant, a on je stavljen tamo gde je ’plakanje i škrgut zuba‘.
13. Kako je Isus pokazao da je poput gospodara iz parabole?
13 I ovde se detalji mogu razumeti u simboličnom smislu. Primera radi, Isus, opisan kao čovek koji putuje u inostranstvo, napustiće svoje učenike, otići na nebo i dugo čekati dok ne primi kraljevsku moć b (Psalam 110:1-4; Dela apostolska 2:34-36; Rimljanima 8:34; Jevrejima 10:12, 13). Međutim, još jednom možemo opaziti jednu širu pouku ili načelo koje svi treba da primenimo u svom životu. Šta je to?
14. Koju životovažnu potrebu naglašava parabola o talantima?
14 Bez obzira da li imamo nadu u besmrtni život na nebu ili u večni život na rajskoj zemlji, iz Isusove parabole je jasno da treba da se naprežemo u hrišćanskim aktivnostima. U stvari, poruka ove parabole se može sažeti u jednoj reči — marljivost. Apostoli su postavili uzor od Pentekosta 33. n. e. naovamo. O tome čitamo: ’I drugim mnogim rečima [Petar] ih uveravaše i moljaše ih, govoreći: ’Spasite se od ovog pokvarenog naraštaja!‘ (Dela apostolska 2:40-42). Kakve izvrsne rezultate je doneo njegov trud! Dok su se i drugi pridruživali apostolima u hrišćanskom propovedničkom delu, i oni su bivali marljivi, te je dobra vest ’rasla u svemu svetu‘ (Kološanima 1:3-6, 23; 1. Korinćanima 3:5-9).
15. Na koji poseban način treba da primenjujemo glavnu misao ove parabole o talantima?
15 Zadrži na umu kontekst ove parabole — proročanstvo o Isusovoj prisutnosti. Imamo snažnu potvrdu da Isusova parusija poodmiče i da će uskoro doći do vrhunca. Priseti se veze koju je Isus uspostavio između ’kraja‘ i dela koje hrišćani treba da obavljaju: „Ovo jevanđelje o kraljevstvu propovedaće se po svemu svetu za svedočanstvo svima narodima. I onda će doći kraj“ (Matej 24:14). S tim u mislima, na kojeg slugu nalikujemo? Upitaj se: ’Ima li razloga da zaključim da sam poput sluge koji je sakrio ono što mu je povereno, dok je možda brinuo o svojim ličnim interesima? Ili je jasno da sam poput onih koji su bili dobri i verni? Jesam li potpuno predan povećavanju Gospodarevih interesa u svakoj prilici?‘
Budan i marljiv tokom Njegove prisutnosti
16. Koje poruke za tebe sadrže ove dve parabole koje smo razmotrili?
16 Da, pored figurativnog i proročanskog značenja, ove dve parabole nam pružaju jasno ohrabrenje koje dolazi iz usta samoga Isusa. Njegova poruka glasi: budi budan; budi marljiv, naročito kada se vidi znak Hristove parusije. A to je sada. Onda, jesmo li stvarno budni i marljivi?
17, 18. Koji je savet dao učenik Jakov u pogledu Isusove prisutnosti?
17 Jakov, Isusov polubrat, nije bio na Maslinskoj gori da bi čuo Isusovo proročanstvo; ali ga je on čuo kasnije i jasno je shvatio koliko je ono važno. On je zapisao: „Budite dakle trpeljivi, braćo moja, do pojavljenja Gospodnjeg. Gle ratar čeka plemenitog roda iz zemlje i strpljivo čeka na ranu i na poznu kišu. Budite dakle i vi strpljivi i učvrstite srca svoja, jer je blizu pojavljenje Gospodnje“ (Jakov 5:7, 8, kurziv naš).
18 Nakon što je dao zasiguranje da će Bog nepovoljno prosuditi one koji zloupotrebljavaju njegovo bogatstvo, Jakov je snažno opominjao hrišćane da ne budu nestrpljivi dok čekaju da Jehova stupi u akciju. Nestrpljivi hrišćanin bi mogao postati osvetoljubiv, kao da lično on mora da ispravi greške. Međutim, to ne bi trebalo biti tako, zato što će vreme osude zasigurno doći. To prikazuje primer ratara, kao što je Jakov objasnio.
19. Koju je vrstu strpljenja možda pokazivao jedan izraelski ratar?
19 Jedan izraelski ratar koji je posejao neko seme morao je da čeka da se prvo pojavi izdanak, zatim da biljka sazri i na kraju da sačeka žetvu (Luka 8:5-8; Jovan 4:35). Tokom tih meseci, bilo je vremena, a verovatno i razloga, za izvesnu zabrinutost. Hoće li pasti rane kiše i hoće li biti dovoljne? A pozne kiše? Hoće li možda insekti ili oluja uništiti bilje? (Uporedi s Joilom 1:4; 2:23-25.) Pa ipak, izraelski ratar se, uopšte uzev, mogao pouzdati u Jehovu i u prirodne cikluse koje je On postavio (Ponovljeni zakoni 11:14; Jeremija 5:24). Ratarevo strpljenje je zaista moglo da preraste u iščekivanje s poverenjem. S verom je znao da će doći ono što čeka. Zaista hoće!
20. U skladu s Jakovljevim savetom, kako možemo pokazivati strpljenje?
20 Za razliku od ratara koji je donekle imao neko znanje kada će početi žetva, hrišćani iz prvog veka nisu mogli izračunati kada će započeti Isusova prisutnost. Međutim, bilo je sigurno da će doći. Jakov je napisao: ’Blizu je pojavljenje [grčki, parusija] Gospodnje.‘ U vreme kada je Jakov zapisao ove reči, znak Hristove prisutnosti još uvek nije bio očigledan globalno, u širokim razmerama. Ali je on očigledan sada! Zato, kako treba da se osećamo u ovom razdoblju? Znak je zaista vidljiv. Mi ga vidimo. Sa sigurnošću možemo reći: ’Vidim da se znak ispunjava.‘ S pouzdanjem možemo reći: ’Prisutnost Gospodnja je sada, i na domaku je njen vrhunac‘.
21. Šta smo potpuno rešeni da činimo?
21 Budući da je to slučaj, imamo naročito snažan razlog da primimo k srcu osnovne pouke Isusove dve parabole koje smo razmotrili i da ih primenimo. On je rekao: „Bdite dakle, jer ne znate dana ni časa“ (Matej 25:13). Nesumnjivo, sada je vreme da budemo revni u svojoj hrišćanskoj službi. Svakodnevno u svom životu pokazujmo da razumemo Isusovu glavnu misao. Budimo budni! Budimo marljivi!
[Fusnote]
a Za detalje simbolike ove parabole vidi knjigu Božje hiljadugodišnje carstvo se približilo, na stranama 112-141, koju je izdao Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.
b Vidi knjigu Božje hiljadugodišnje carstvo se približilo, strane 141-171.
Da se podsetimo
◻ Koju si ključnu misao izvukao iz parabole o mudrim i ludim devicama?
◻ Koji ti osnovni savet Isus daje u paraboli o talantima?
◻ Na koji način je tvoje strpljenje koje se odnosi na parusiju slično strpljenju izraelskog ratara?
◻ Zašto je sada vreme u kom živimo naročito uzbudljivo i izazovno?
[Pitanja za razmatranje]
[Slike na 23. strani]
Koje pouke izvlačiš iz parabole o devicama i talantima?