Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

„Neka čitalac upotrebi razboritost“

„Neka čitalac upotrebi razboritost“

„Neka čitalac upotrebi razboritost“

„Kad ugledate odvratnu stvar koja uzrokuje pustošenje... kako stoji na svetom mestu... tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore“ (MATEJ 24:15, 16NW).

1. Koji je ishod imalo Isusovo upozorenje iz Luke 19:43, 44?

 AKO smo na oprezu u pogledu neke nevolje koja se primiče, moći ćemo da je izbegnemo (Poslovice 22:3). Zamisli sada situaciju hrišćana u Jerusalimu posle napada Rimljana 66. n. e. Isus je upozorio da će grad biti opkoljen i uništen (Luka 19:43, 44). Većina Jevreja ga je ignorisala. Ali, njegovi učenici su pazili na njegovo upozorenje. Zbog toga su se mogli spasti propasti 70. n. e.

2, 3. Zašto da se zanimamo za Isusovo proročanstvo zabeleženo u Mateju 24:15-21?

2 U jednom proročanstvu koje ima značenje i za nas danas, Isus je izložio jedan kombinovani znak koji obuhvata ratove, nestašice hrane, zemljotrese, pošasti i progonstvo hrišćana koji propovedaju o Božjem Kraljevstvu (Matej 24:4-14; Luka 21:10-19). Isus je takođe izneo ključ koji bi njegovim učenicima pomogao da znaju kada je kraj blizu — ’odvratna stvar koja uzrokuje pustošenje kako stoji na svetom mestu‘ (Matej 24:15NW). Hajde da još jednom osmotrimo te značajne reči da bismo videli kako one mogu uticati na naš život sada i u budućnosti.

3 Nakon što je izložio taj znak, Isus je rekao: „Kad ugledate odvratnu stvar koja uzrokuje pustošenje, o kojoj je govorio prorok Danilo, kako stoji na svetom mestu (neka čitalac upotrebi razboritost), tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore. Ko bude na krovu, neka ne silazi da uzme stvari iz svoje kuće; i ko je na njivi, neka se ne vraća u kuću da uzme svoju gornju haljinu. Teško trudnicama i dojiljama u te dane! Molite se da vaše bežanje ne bude u zimu, niti na sabat; jer tada će biti velika nevolja kakve nije bilo od početka sveta“ (Matej 24:15-21NW).

4. Šta ukazuje da je Matej 24:15 imao jedno ispunjenje u prvom veku?

4 Markov i Lukin izveštaj pružaju dodatne detalje. Tamo gde Matej kaže „stoji na svetom mestu“ Marko 13:14 kaže „nastanjenu gde ne treba“. Luka 21:20 dodaje ove Isusove reči: „Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da je blizu propast njegova.“ To nam pomaže da vidimo da se prvo ispunjenje odnosilo na rimski napad, započet 66. n. e., na Jerusalim i njegov hram — koji je bio svet Jevrejima ali ne više i Jehovi. Potpuna propast je nastupila kada su 70. n. e. Rimljani uništili i grad i hram. Šta je tada bila ’odvratna stvar‘? i na koji je način ’stajala na svetom mestu‘? Odgovori na ova pitanja pomoći će nam u razjašnjavanju savremenog ispunjenja.

5, 6. (a) Zašto bi čitaocima 9. poglavlja Danila bila potrebna razboritost? (b) Kako se ispunilo Isusovo proročanstvo o ’odvratnoj stvari‘?

5 Isus je snažno podsticao svoje čitaoce da upotrebe razboritost. Čitaoce čega? Verovatno 9. poglavlja Danila. Tu nalazimo proročanstvo koje ukazuje na to kad će se Mesija pojaviti i da će nakon tri i po godine biti „pogubljen“. Proročanstvo glasi: ’Krilima mrskim, [„na krilu odvratnih stvari“, NW] koja pustoše, do svršetka određenoga izliće se na pustoš“ (Danilo 9:26, 27DK, kurziv naš; vidi i Danila 11:31; 12:11).

6 Jevreji su mislili da se to odnosi na vreme kada je Antioh IV oskrnavio hram oko 200 godina pre njihovog doba. Međutim, time što ih je snažno podsticao na razboritost jer je tek trebalo da se pojavi ’odvratna stvar‘ i da stoji na „svetom mestu“, Isus je pokazao da nije bilo tako. Očigledno je Isus ukazivao na rimsku vojsku koja će 66. n. e. doći s veoma prepoznatljivim zastavama. Ovi barjaci, odavno korišćeni, bili su zapravo idoli, i Jevrejima su bili odvratni. a Međutim, kada bi oni ’stali na sveto mesto‘? To se desilo kada je rimska vojska, pod svojim zastavama, napala Jerusalim i njegov hram, koji je za Jevreje bio svet. Rimljani su čak počeli i da potkopavaju zid u području hrama. Zaista, ono što se već dugo smatralo odvratnim, sada je stajalo na svetom mestu! (Isaija 52:1; Matej 4:5; 27:53; Dela apostolska 6:13).

Današnja „odvratna stvar“

7. Koje se Isusovo proročanstvo ispunjava i u naše vreme?

7 Od Prvog svetskog rata gledamo veće ispunjenje Isusovog znaka zabeleženog u 24. poglavlju Mateja. Pa ipak, prisetimo se njegovih reči: „Kad ugledate odvratnu stvar koja uzrokuje pustošenje... kako stoji na svetom mestu... tada oni koji budu u Judeji neka beže u gore“ (Matej 24:15, 16NW). Ova strana proročanstva mora da se ispuni i u naše vreme.

8. Kako su Jehovini svedoci tokom godina otkrivali ko je „odvratna stvar“ u savremeno doba?

8 Odražavajući poverenje Jehovinih slugu da će se ovo proročanstvo ispuniti, Kula stražara od 1. januara 1921, (engl.) usredsredila se na to ispunjenje u povezanosti s događajima na Srednjem istoku. Nakon toga, u izdanju od 15. decembra 1929. (engl.), na 374. strani, Kula stražara je izričito rekla: „Celokupno nastojanje Društva naroda jeste da okrene ljude od Boga i Hrista, i zato je ono stvar pustošenja, Sotonin proizvod, grozota u Božjim očima.“ Tako se ’odvratna stvar‘ pojavila 1919. godine. S vremenom je Društvo naroda utrlo put Ujedinjenim nacijama. Jehovini svedoci odavno iznose da su te ljudske mirovne organizacije odvratne u Božjim očima.

9, 10. Kako je ranije razumevanje velike nevolje uticalo na to kako smo gledali na vreme kada će ’odvratna stvar‘ stajati na svetom mestu?

9 Prethodni članak je izneo sažetak pojašnjenog gledišta velikog dela 24. i 25. poglavlja Mateja. Ima li neko prikladno pojašnjenje u pogledu ’odvratne stvari koja stoji na svetom mestu‘? Izgleda da ima. Isusovo proročanstvo usko povezuje ’stajanje na svetom mestu‘ sa izbijanjem predskazane ’nevolje‘. Otuda, čak i ako ’odvratna stvar‘ već dugo postoji, veza između njenog ’stajanja na svetom mestu‘ i velike nevolje treba da utiče na naše razmišljanje. Na koji način?

10 Božji narod je nekada razumeo da je prva faza velike nevolje započela 1914, a da će završni deo biti u bici od Armagedona (Otkrivenje 16:14, 16; uporedi s 110. stranom Kule stražare od 1. aprila 1939. na engleskom). Zato možemo razumeti zašto se nekada mislilo da je sadašnja ’odvratna stvar‘ morala stajati na svetom mestu ubrzo nakon Prvog svetskog rata.

11, 12. Koje je izmenjeno gledište o velikoj nevolji izneto 1969. godine?

11 Međutim, kasnijih godina počeli smo drugačije gledati na stvari. U četvrtak 10. jula 1969, na Međunarodnom kongresu „Mir na zemlji“ u Njujorku, tadašnji potpredsednik Watch Tower Bible and Tract Societija, F. V. Franc, izneo je jedan oduševljavajući govor. U osvrtu na ranije razumevanje Isusovog proročanstva, brat Franc je rekao: „Bilo je dato objašnjenje da je ’velika nevolja‘ započela 1914. n. e. i da joj nije dopušteno da nastavi svojim tokom nego je novembra 1918. Bog zaustavio Prvi svetski rat. Od tada je Bog dopustio jedan period vremena za aktivnost njegovog pomazanog ostatka izabranih hrišćana pre nego što dopusti da završni deo ’velike nevolje‘ započne u bici od Armagedona.“

12 Zatim je izneto jedno značajno izmenjeno objašnjenje: „U skladu s događajima iz prvog veka... antitipna ’velika nevolja‘ nije započela 1914. Umesto toga, ono što se dogodilo s jerusalimskim savremenim antitipom 1914-1918 bilo je samo ’početak bolova‘... Ta ’velika nevolja‘ koja se više nikada neće ponoviti tek predstoji, zato što ona znači uništenje svetskog carstva krive religije (uključujući i hrišćanstvo) a za njom usleđuje ’boj za veliki dan Boga Svedržitelja‘ u Armagedonu.“ To je značilo da je celokupna velika nevolja tek predstojala.

13. Zašto je logično reći da će ’odvratna stvar‘ tek stati ’na sveto mesto‘?

13 To je direktno povezano s razabiranjem toga kada ’odvratna stvar‘ stoji na svetom mestu. Priseti se šta se desilo u prvom veku. Rimljani su napali Jerusalim 66. n. e., a onda se iznenada povukli, što je omogućilo da se hrišćansko „telo“ spase (Matej 24:22NW). Prema tome, očekujemo da će velika nevolja uskoro započeti, ali će biti skraćena zbog Božjih izabranika. Zapazi ovu ključnu stvar: u tom drevnom uzoru ’odvratna stvar koja je stajala na svetom mestu‘ bila je vezana za rimski napad pod generalom Galom, godine 66. n. e. Savremena paralela tom napadu — izbijanje velike nevolje — još uvek je u budućnosti. Zato „odvratna stvar koja uzrokuje pustošenje“, a koja postoji od 1919, izgleda tek treba da stane na sveto mesto. b Kako će se to desiti? I kako to može uticati na nas?

Budući napad

14, 15. Kako nam 17. poglavlje Otkrivenja pomaže da razumemo događaje koji vode do Armagedona?

14 Knjiga Otkrivenja opisuje budući razorni napad na krivu religiju. Sedamnaesto poglavlje izlaže Božji sud protiv ’Vavilona velikog, majke bludnika‘ — svetskog carstva krive religije. Hrišćanski svet ima centralno mesto u njemu i tvrdi da ima zavetni odnos s Bogom. (Uporedi s Jeremijom 7:4.) Krive religije, uključujući i hrišćanski svet, odavno imaju nezakonita posla sa ’kraljevima zemlje‘, ali tome će doći kraj kad se te religije opustoše (Otkrivenje 17:2, 5). Od čije ruke?

15 Otkrivenje opisuje ’crvenu zver‘ koja postoji neko vreme, povlači se i onda se opet vraća (Otkrivenje 17:3, 8). Tu zver podržavaju svetski vladari. Detalji tog proročanstva pomažu nam da tu simboličnu zver identifikujemo kao mirovnu organizaciju koja je 1919. nastala kao Društvo naroda (’odvratna stvar‘) a sada je predstavljaju Ujedinjene nacije. Otkrivenje 17:16, 17 pokazuje da će Bog podstaći srca određenih vladara koji su ugledni u toj ’zveri‘ da opustoše svetsko carstvo krive religije. Taj napad označava izbijanje velike nevolje.

16. Koji se značajan razvoj događaja odvija u vezi s religijom?

16 Pošto je početak velike nevolje još uvek u budućnosti, da li je i ’stajanje na svetom mestu‘ još uvek ispred nas? Izgleda da je tako. Iako se ’odvratna stvar‘ pojavila početkom ovog veka te tako postoji već decenijama, ona će u bliskoj budućnosti na jedan jedinstven način zauzeti položaj na ’svetom mestu‘. Kao što su Hristovi sledbenici iz prvog veka sigurno živo motrili da vide kako će se odigrati ’stajanje na svetom mestu‘, tako treba da čine i današnji hrišćani. Mora se priznati da ćemo za sve detalje morati da pričekamo na konačno ispunjenje. Pa ipak, vredno je pomenuti da u nekim zemljama već postoje primetne i sve veće nesimpatije prema religiji. Neki politički elementi, u savezu s bivšim hrišćanima koji su zastranili od prave vere, unapređuju neprijateljstvo prema religiji uopšte, a naročito prema pravim hrišćanima (Psalam 94:20, 21; 1. Timoteju 6:20, 21). Shodno tome, političke sile se već i sada ’biju s Jagnjetom‘, i kao što ukazuje Otkrivenje 17:14, ta će se borba pojačavati. Iako ne mogu doslovno da metnu ruke na Božje Jagnje — Isusa Hrista u uzvišenom i proslavljenom stanju — oni će i dalje iskaljivati svoje neprijateljstvo prema Božjim pravim obožavaocima, njegovim ’svecima‘ u celini (Danilo 7:25; uporedi s Rimljanima 8:27; Kološanima 1:2; Otkrivenje 12:17). Imamo Božje zasiguranje da će pobediti Jagnje i oni koji će biti s njim (Otkrivenje 19:11-21).

17. Šta možemo reći, a da ne budemo dogmatični, kako će ’odvratna stvar‘ stajati na svetom mestu?

17 Mi znamo da krivu religiju čeka opustošenje. Vavilon veliki je ’pijan od krvi svetih‘ i postupao je kao kraljica, ali će se sigurno uništiti. Nečist uticaj koji je imao nad kraljevima zemlje dramatično će se promeniti kad taj odnos preraste u nasilnu mržnju od strane ’deset rogova i zveri‘ (Otkrivenje 17:6, 16; 18:7, 8). Kada ’crvena zver‘ napadne tu religioznu bludnicu, ’odvratna stvar‘ će preteći stajati na takozvanom svetom mestu hrišćanskog sveta. c Tako će opustošenje započeti od nevernog hrišćanskog sveta, koji se prikazuje kao svet.

’Bežati‘ — kako?

18, 19. Koji se razlozi pružaju da bi se pokazalo da ’bežanje u gore‘ ne znači menjanje religije?

18 Nakon što je prorekao ’stajanje odvratne stvari na svetom mestu‘, Isus je razborite osobe upozorio da reaguju. Da li je on mislio da će u tom kasnom trenutku — kada ’odvratna stvar‘ bude ’stajala na svetom mestu‘ — mnogi ljudi pobeći iz krive religije i prihvatiti pravo obožavanje? Teško. Pogledaj prvo ispunjenje. Isus je rekao: „Tada koji budu u Judeji neka beže u gore, i koji bude na krovu da ne silazi i ne ulazi da uzme što iz kuće svoje, i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljinu svoju. Teško trudnima i dojilicama u te dane! Nego se molite da to ne bude u zimu“ (Marko 13:14-18, kurziv naš).

19 Isus nije rekao da samo oni u Jerusalimu treba da se povuku, kao da je suština bila da izađu iz centra jevrejskog obožavanja; niti je njegovo upozorenje pominjalo promenu religije — beg iz krive i prihvatanje prave. Isusovim učenicima sigurno nije bilo potrebno upozorenje o begu iz jedne religije u drugu; oni su već bili pravi hrišćani. Napad 66. n. e., nije podstakao one koji su ispovedali judaizam u Jerusalimu i u celoj Judeji da napuste tu religiju i prihvate hrišćanstvo. Profesor Hajnrih Grec kaže da su se oni koji su gonili Rimljane vratili u grad: „Zeloti, pevajući poletne ratne pesme, vratili su se u Jerusalim (8. oktobra), njihova srca su kucala radosnom nadom u oslobođenje i nezavisnost... Nije li im Bog milosrdno pomogao kao što je pomagao i njihovim precima? Srca Zelota nisu znala za strah od budućnosti.“

20. Kako su Isusovi rani učenici reagovali na njegovo upozorenje da beže u gore?

20 Kako je onda relativno mali broj izabranih postupio u skladu s Isusovim savetom? Oni su napustili Judeju i preko Jordana pobegli u gore, te tako pokazali da nisu deo jevrejskog sistema, ni političkog, ni religioznog. Oni su ostavili svoja polja i kuće, čak i ne pokupivši svoje stvari iz kuće. S poverenjem u Jehovinu zaštitu i podršku, oni su svoje obožavanje stavili ispred svega drugog što bi moglo izgledati važno (Marko 10:29, 30; Luka 9:57-62).

21. Šta ne treba da očekujemo kada napadne ’odvratna stvar‘?

21 Osmotri sada veće ispunjenje. Već mnoge decenije mi snažno podstičemo ljude da izađu iz krive religije i prihvate pravo obožavanje (Otkrivenje 18:4, 5). Milioni to već čine. Isusovo proročanstvo ne ukazuje da će se mase ljudi okrenuti čistom obožavanju kada izbije velika nevolja; zaista, 66. n. e. nije bilo nikakvog masovnog preobraćenja Jevreja. Pa ipak, pravi hrišćani će imati veliki podstrek da primene Isusovo upozorenje i da beže.

22. Šta bi moglo uključivati primenjivanje Isusovog saveta da bežimo u gore?

22 Trenutno ne možemo imati sve detalje o velikoj nevolji, ali možemo logično zaključiti da naše bežanje o kom je Isus govorio neće biti u nekom geografskom smislu. Božji narod se već nalazi svuda po planeti, doslovno na svakom njenom delu. Međutim, možemo biti sigurni da kada bežanje bude neophodno, hrišćani će i dalje održavati jasnu razliku između sebe i krivih religioznih organizacija. Takođe je značajno i to da je Isus upozorio da čovek ne ulazi u kuću po haljine ili druge stvari (Matej 24:17, 18). Stoga su možda pred nama ispiti, kao recimo to kako gledamo na materijalne stvari; da li su nam one najvažnija stvar, ili je važnije spasenje koje će doći za sve koji su na Božjoj strani? Da, naše bežanje može obuhvatati neke nevolje i odricanja. Moraćemo biti spremni da uradimo šta god je potrebno, kao što su to učinile i naše preteče iz prvog veka, koje su preko Jordana pobegle iz Judeje u Pereju.

23, 24. (a) Gde ćemo jedino pronaći zaštitu? (b) Kako na nas treba da utiče Isusovo upozorenje o ’odvratnoj stvari koja stoji na svetom mestu‘?

23 Moramo biti sigurni da su naše utočište i dalje Jehova i njegova organizacija nalik gori (2. Samuilova 22:2, 3; Psalam 18:3; Danilo 2:35, 44). Tu ćemo pronaći zaštitu! Nećemo oponašati mase ljudi koji će bežati po „pećinama“ i kriti se „po kamenjacima gorskim“ — ljudskim organizacijama i institucijama koje mogu postojati još veoma kratko nakon uništenja Vavilona velikog (Otkrivenje 6:15; 18:9-11). Tačno je da vremena mogu postati teža — kao što su bila i za trudnice koje su bežale iz Jerusalima, odnosno za svakoga ko je te 66. n. e. morao putovati po studenom, kišnom vremenu. Ali, možemo biti sigurni da će Jehova omogućiti preživljavanje. Već sada jačajmo svoje oslanjanje na Jehovu i njegovog Sina, koji sada vlada kao Kralj Kraljevstva.

24 Za nas nema razloga da živimo u strahu od toga šta će se dešavati. Isus nije želeo da se njegovi učenici u prošlosti plaše, niti on želi da se mi plašimo sada niti u danima koji dolaze. On nas je upozorio tako da pripremimo svoje srce i svoje misli. Na kraju krajeva, kada dođe uništenje na krivu religiju i ostatak ovog zlog sistema, neće biti kažnjeni poslušni hrišćani. Oni će biti razboriti i paziće na upozorenje o ’odvratnoj stvari koja stoji na svetom mestu‘. Oni će odlučno postupati po svojoj neuzdrmanoj veri. Nemojmo nikada zaboraviti ono što je Isus obećao: „Koji izdrži do kraja, taj će biti spasen“ (Marko 13:13).

[Fusnote]

a „Rimske zastave su u rimskim hramovima čuvane s religioznim poštovanjem; a poštovanje Rimljana prema njihovim zastavama bilo je srazmerno njihovoj nadmoćnosti nad drugim nacijama... [Vojnicima] je ona možda bila najsvetija stvar koja postoji na zemlji. Rimski vojnik se kleo u svoju zastavu“ (The Encyclopædia Britannica, 11. izdanje).

b Treba zapaziti da iako nam ispunjenje Isusovih reči 66-70. n. e. može pomoći da razumemo kako će se one ispuniti u velikoj nevolji, ova dva ispunjenja ne mogu biti potpune paralele zbog različite pozadine u kojoj se odvijaju.

c Vidi Kulu stražaru od 15. decembra 1975, strane 741-4 (engl.).

Da se podsetimo

◻ Kako se ’odvratna stvar koja uzrokuje pustošenje‘ pokazala u prvom veku?

◻ Zašto je razumno razmišljati da će današnja ’odvratna stvar‘ stati na sveto mesto u neko buduće vreme?

◻ Koji je napad ’odvratne stvari‘ prorečen u Otkrivenju?

◻ Kakvo ćemo ’bežanje‘ možda još morati da preduzmemo?

[Pitanja za razmatranje]

[Slika na 16. strani]

Vavilon veliki se naziva ’majkom bludnika‘

[Slika na 17. strani]

Crvena zver iz 17. poglavlja Otkrivenja jeste ’odvratna stvar‘ na koju je Isus ukazivao

[Slika na 18. strani]

Crvena zver će povesti opustošujući napad na religiju