Oni su vršili Jehovinu volju

Pavlov trijumf nad nesrećom

PAVLE je u očajničkoj situaciji. On i 275 drugih osoba su na brodu koji je u kandžama severo-istočnjaka — najsurovijeg vetra na Sredozemlju. Oluja je tako snažna da se danju ne može videti sunce, niti zvezde noću. Razumljivo, putnici se plaše za svoj život. Pa ipak, Pavle ih smiruje pričajući im ono što mu je božanski otkriveno u snu: „Ni jedan od vas se neće izgubiti, samo će lađa da propadne“ (Dela apostolska 27:14, 20-22).

Četrnaeste noći kako je oluja, moreplovci otkrivaju nešto zapanjujuće — dubina vode je samo 20 hvati. a Nakon kratkog rastojanja, još jednom mere dubinu. Ovog puta, voda je duboka 15 hvati. Kopno je u blizini! Ali, ova dobra vest nosi jednu otrežnjavajuću misao. Pošto je noć i brod se ljulja tamo-amo po plitkoj vodi, mogao bi udariti o stene i razbiti se. Mornari mudro bacaju sidra. Neki žele da spuste skif, uđu u njega, i okušaju sreću na moru. b Ali ih Pavle zaustavlja. Centurionu i vojnicima on kaže: „Ako ovi ne ostanu na lađi, ne možete vi da se izbavite.“ Centurion sluša Pavla i sada svih 276 putnika nestrpljivo čekaju svanuće (Dela apostolska 27:27-32).

Brodolom

Narednog jutra, brodski putnici su ugledali jedan zaliv sa obalom. Sa obnovljenom nadom, mornari su odsekli sidra i razvili prednje jedro prema vetru. Brod je krenuo prema obali — nesumnjivo uz radosne poklike (Dela apostolska 27:39, 40).

Međutim, iznenada brod nailazi na jedan sprud. Što je još gore, besni talasi udaraju u brodsku krmu, razbijajući je na komadiće. Svi putnici će morati da napuste brod! (Dela apostolska 27:41). Ali, ima jedan problem. Mnogi s broda su zatvorenici — među njima je i Pavle. Prema rimskom zakonu, stražar koji dopusti da mu zatvorenik pobegne mora da dobije kaznu koju je trebalo da dobije taj zatvorenik. Primera radi, ako je pobegao ubica, nemarni stražar bi morao platiti svojim životom.

Plašeći se ovih posledica, vojnici su odlučili da pobiju sve zarobljenike. Međutim, centurion, koji je bio prijateljski nastrojen prema Pavlu, interveniše. On zapoveda svima onima koji to mogu da skaču u vodu i plivaju prema kopnu. Oni koji ne znaju da plivaju moraju da zgrabe neku dasku ili neki drugi predmet s broda. Jedan po jedan, putnici s uništenog broda plivaju prema obali. Baš kao što je Pavle rekao, niko nije izgubio život! (Dela apostolska 27:42-44).

Čudo na Malti

Iscrpljena grupa pronalazi utočište na jednom ostrvu zvanom Malta. Njeni stanovnici su „meštani“, doslovno „varvari“ (grčki barbaros). c Ali, ljudi s Malte nisu neki divljaci. Ne, naprotiv, Luka, Pavlov saputnik, izveštava da se „pokazaše neobično ljubazni, i skupiše nas oko jedne velike vatre, koju behu naložili, jer je padala kiša i bila je jaka zima“. I Pavle se pridružio starosedeocima Malte u skupljanju i loženju cepanica (Dela apostolska 28:1-3, vidi i prevod Čarnić).

Iznenada se jedna otrovnica baca na Pavlovu ruku! Ostrvljani pretpostavljaju da je Pavle sigurno ubica. Oni verovatno smatraju da Bog kažnjava grešnike time što napada deo tela kojim su počinili zločin. Ali gle! Na  veliko iznenađenje domorodaca, Pavle otresa zmiju i baca je u vatru. Kao što izveštaj očevica Luke kaže, „ljudi očekivahu da će [Pavle] oteći, ili da će odjednom mrtav pasti“. Ostrvljani promeniše svoje mišljenje i počeše govoriti da mora da je Pavle neki bog (Dela apostolska 28:3-6).

Pavle na Malti provodi tri meseca, tokom kojih leči poglavara ostrva, oca Publija koji je primio Pavla s gostoprimstvom, a takođe i druge bolesnike. Pored toga, Pavle seje seme istine, što vodi do mnogih blagoslova za stanovnike Malte (Dela apostolska 28:7-11).

Pouke za nas

U svojoj službi, Pavle se suočavao s mnogim izazovima (2. Korinćanima 11:23-27). U gornjem izveštaju on je bio zatvorenik zbog dobre vesti. Zatim se morao suočiti s neočekivanim kušnjama; snažnom olujom i zatim brodolomom. Kroz sve to, Pavle se nikada nije pokolebao u svojoj odlučnosti da bude revan propovednik dobre vesti. Iz iskustva je napisao: „U svemu i svuda navikoh i nasititi se i gladovati, i izobilovati i oskudevati. Sve mogu po onome koji me ukrepljuje“ (Filipljanima 4:12, 13).

Neka se nikada ne desi da životni problemi oslabe našu rešenost da budemo revne sluge istinitog Boga! Kada nastane neočekivana kušnja, bacimo svoje breme na Jehovu (Psalam 55:23). Zatim, strpljivo čekajmo da vidimo kako će nam omogućiti da izdržimo ispit. U međuvremenu, nastavimo da mu verno služimo uvereni da on brine o nama (1. Korinćanima 10:13; 1. Petrova 5:7). Time što ostajemo čvrsti, šta god da iskrsne, i mi možemo poput Pavla trijumfovati nad nesrećom.

[Fusnote]