Plodonosna zemlja Venda

VEĆ deset godina, moja žena i ja radimo kao punovremeni jevanđelizatori među Vendama. Vende žive južno od reke Limpopo na severu Južne Afrike i njihov narod sačinjavaju brojna plemena koja su prešla Limpopo tokom proteklih vekova. Neke Vende tvrde da su se njihovi preci ovde doselili pre više od 1 000 godina.

Zaista, ovo područje je nekada bilo deo jedne stare civilizacije zvane Kraljevstvo Mapungubve. To je bilo prvo veliko gradsko naselje u Južnoj Africi i kontrolisalo je ogromnu dolinu reke Limpopo, od Bocvane na zapadu pa do Mozambika na istoku. Od oko 900. do 1100. n. e., Mapungubve je snabdevalo arapske trgovce slonovačom, rogovima nosoroga, životinjskim kožama, bakrom, pa čak i zlatom. Vešto izvajani predmeti obloženi zlatom bili su izvađeni iz jedne kraljevske grobnice na brdu nazvanom Mapungubve. Oni spadaju u „najranije ukaze na rudnike zlata u južnoj Africi“, navodi jedna enciklopedija.

Ovde se više ne iskopava zlato. Danas je zemlja Venda poznata po svojoj plodnosti. Južno od planina Soutpansberg leži rodna dolina, gde voće poput avokada, banane, manga i guave raste u izobilju. Pored oraha kao što su hikori i makadamia, tu su i mnoge vrste povrća. Među njima je i divlji muroho, koji ima ukus spanaća i vrlo je omiljen kod meštana.

Vende su miroljubiv i gostoljubiv narod. Nije ništa neobično da poglavar domaćinstva zatraži da se pripremi pile za nekog neočekivanog gosta. Zajedno s tim se jede vusva, glavna hrana, pripremljena od kukuruza. Nakon posete, glava porodice će otpratiti svog gosta jedan kraći deo puta. To je tradicionalni način iskazivanja poštovanja prema posetiocima. Deca se uče da ljupko pozdravljaju posetioce tako što se naklone i trljaju ruke. Na ovoj strani vidiš dve Venda žene kako se pozdravljaju na ovaj uobičajen način.

Komplikovan jezik

Ljudima koji su poreklom iz Evrope nije lako da nauče venda jezik. Jedna od poteškoća je što se mnoge reči pišu na isti način ali se drugačije izgovaraju. Jednog dana dok sam držao biblijski govor u venda skupštini Jehovinih svedoka, nastojao sam da ohrabrim publiku da govore svakoj osobi. Neko u publici nije  mogao da se suzdrži i prasnuo je u smeh zato što sam ja rekao „prst prstu“ umesto „osoba osobi“.

Kada sam prvi put pokušao da govorim venda jezik u javnom delu svedočenja, jedna Venda žena mi je odgovorila: „Ne govorim engleski.“ Ja sam baš mislio da dobro govorim venda, ali ona je mislila da je to bio engleski! Kada sam jednom drugom prilikom došao na vrata jedne kuće, zamolio sam dete da pozove poglavara porodice. Venda reč za poglavara porodice je to’ho. Greškom, ja sam rekao toho, i tako zatražio da razgovaram s majmunom kuće! Greške poput ovih su me obeshrabrivale, ali time što smo istrajali moja žena i ja sada možemo da solidno razgovaramo na venda jeziku.

Duhovni plodovi

Zemlja Venda se pokazuje i kao duhovno plodna. U 1950-im bila je formirana skupština Jehovinih svedoka među radnicima koji su došli iz susednih zemalja da rade u jednom rudniku bakra u gradu Mesina. Njihova revna aktivnost privukla je mnoge Vende biblijskoj istini. Deset godina kasnije, jedna grupa Venda Svedoka održavala je sastanke u jednoj privatnoj kući u gradu Sibasa.

Da bi ubrzala porast, Južnoafrička podružnica Watch Tower Societia poslala je punovremene jevanđelizatore na ovo plodonosno područje. Ubrzo je grupa Sibasa izrasla u veliku skupštinu. Hrišćanski sastanci su se u to vreme održavali u jednoj učionici. Međutim, uz pomoć Jehovinih svedoka s područja Pitersburga, nekih 160 kilometara južno, bila je izgrađena Dvorana Kraljevstva u Tohojandouu, susednom gradu.

Na severu Južne Afrike ima preko 500 000 ljudi koji govore venda. Kada je 1950-ih započeto delo propovedanja o Kraljevstvu, ovde nije bilo Venda Svedoka. Sada ih ima više od 150. Ali još uvek ima netaknutih područja i još puno posla da se obavi. Tokom 1989. počeli smo da posećujemo venda selo nazvano Hamutša. Do tada, tu je živeo samo jedan Svedok. Sada u tom selu živi preko 40 objavitelja Kraljevstva. Zauzeti smo oko završavanja naše Dvorane Kraljevstva, opet zahvaljujući pomoći Svedoka iz skupštine Pitersburg i novčanim prilozima braće iz bogatijih zemalja.

Živimo u karavanu (maloj prikolici) na jednoj farmi. Pošto jednostavno živimo, imamo više vremena da dopremo do meštana s dobrom vešću (Marko 13:10). Kao rezultat toga, bili smo bogato blagoslovljeni prednošću da pomažemo mnogima da predaju svoj život Jehovi Bogu. Jedan primer je čovek po imenu Majkl, koji je u kući svog prijatelja video knjigu Ti može zauvek da živiš u raju na zemlji. a Počeo je da je čita i odmah je prepoznao istinu. Zatim je pisao Watch Tower Societyju za još biblijske literature. U svom pismu Majkl je objasnio da se nedavno krstio kao član lokalne Apostolske crkve. „Otkrio sam“, nastavio je, „da sam na pogrešnom putu do Božjeg Kraljevstva. Odlučio sam da postanem vaš član, ali ne znam kako to da uradim.“ Zatim je naveo svoju adresu i zamolio da mu dođe neko od Jehovinih svedoka da mu pomogne. Uspeo sam da pronađem Majkla i započeo sam biblijski studij s njim. On je danas kršteni Jehovin svedok i lojalno služi Jehovi.

Decembra 1997, prisustvovali smo Oblasnom kongresu Jehovinih svedoka „Vera u Božju Reč“ koji je bio održan na sportskom stadionu u Tohojandouu. Bilo je 634 prisutnih, a 12 novih se krstilo. Imao sam prednost da održim dva govora na venda jeziku. To je bila prava prekretnica u našoj srećnoj deceniji koju smo proveli u ovoj plodonosnoj zemlji! (Priloženo).

[Fusnota]