Svako će biti slobodan

„Ja držim da se muke sadašnjeg vremena ne mogu uporediti s budućom slavom koja će se objaviti u nama. Jer stvorenja stalno čeznu za otkrivenjem sinova Božjih; jer su stvorenja [„stvarstvo“, NW ] podložena taštini, (ne po svojoj volji nego po volji onoga koji ih podloži) s nadom da će se i sama oprostiti ropstva raspadanja da bi sudelovala u [„slavnoj“, NW ] slobodi slave dece Božje. Jer mi znamo da sva stvorenja u mukama rađanja uzdišu za tim danom“ (RIMLJANIMA 8:18-22).

U OVOM delu svog pisma hrišćanima u Rimu, apostol Pavle pruža izvrstan rezime zašto u životu nema prave slobode i zašto je život tako često obeležen prazninom i bolom. On objašnjava i kako možemo postići pravu slobodu.

„Muke sadašnjeg vremena“

Pavle ne umanjuje „muke sadašnjeg vremena“ kada kaže da se one „ne mogu uporediti s budućom slavom koja će se objaviti u nama“. U Pavlovo vreme, a i kasnije, hrišćani su mnogo patili pod surovom totalitarnom vladavinom rimskih vlasti, koje su malo marile za ljudska prava. Kad je Rim počeo verovati da su hrišćani neprijatelji države, podvrgao ih je brutalnom tlačenju. Istoričar Dž. M. Roberts kaže: „Mnogi hrišćani u prestonici [Rimu] zaista su stradali i to na jeziv način u arenama ili su bili živi spaljivani“ (Shorter History of the World). O tim žrtvama Neronovog progonstva, jedan drugi izveštaj navodi: „Neke su razapinjali, drugima su prišivali životinjsku kožu i puštali pse na njih, neke druge su premazivali smolom da bi služili  kao žive baklje kada padne mrak“ (New Testament History, od F. Brusa).

Ovi rani hrišćani zaista bi voleli da su bili oslobođeni tlačenja, ali ipak, oni nisu bili voljni da prekrše učenja Isusa Hrista da bi to bili. Ostali su apsolutno neutralni, kao na primer, u borbi između rimskih vlasti i jevrejskog pokreta otpora kao što je bio onaj zelota (Jovan 17:16; 18:36). Za zelote „govoriti o čekanju Božjeg povoljnog vremena nije bilo nešto što je tadašnja kriza iziskivala“. Ono što je bilo potrebno, po njihovom, bila je „žestoka akcija protiv neprijatelja“, to jest Rima (New Testament History). Rani hrišćani su mislili drugačije. Njima je jedina realna mogućnost bila da „čekaju Božje povoljno vreme“. Bili su ubeđeni da ništa sem božanske intervencije neće trajno okončati „muke sadašnjeg vremena“ i doneti istinsku, trajnu slobodu (Mihej 7:7; Avakum 2:3). Međutim, pre nego što razmotrimo kako će se to ostvariti, ispitajmo zašto je pre svega ’stvarstvo podloženo taštini‘.

’Podloženo taštini‘

Ovde se reč ’stvarstvo‘, kaže Bendžamin Vilson u delu The Emphatic Diaglott, ne odnosi na „životinje i neživo stvarstvo“, kao što neki misle, već umesto toga na „celo čovečanstvo“. (Uporedi s Kološanima 1:23.) Ona se odnosi na celu ljudsku porodicu — na sve nas koji čeznemo za slobodom. Zbog postupaka naših praroditelja mi smo ’podloženi taštini‘. To nije bilo ’po našoj volji‘, to jest da se desilo kao posledica našeg ličnog izbora. Mi smo nasledili stanje u kome smo. Gledano iz ugla Pisma, Ruso je pogrešio kada je rekao da je „čovek rođen slobodan“. Svako od nas je rođen u okovima greha i nesavršenosti, pokoren, da tako kažemo, jednom sistemu punom frustracije i taštine (Rimljanima 3:23).

Zašto je to bio slučaj? Zato što su naši praroditelji, Adam i Eva, želeli da budu ’kao Bog‘, da imaju potpuno samoopredeljenje, i da samostalno odlučuju šta je dobro, a šta zlo (Postanje 3:5). Oglušili su se o jedan životovažan faktor u vezi sa slobodom. Samo Stvoritelj ima apsolutnu slobodu. On je Univerzalni Suveren (Isaija 33:22; Otkrivenje 4:11). Ljudska sloboda mora značiti slobodu unutar granica. Zato je učenik Jakov ohrabrio hrišćane svoga doba da budu vođeni ’savršenim zakonom, zakonom slobode‘ (Jakov 1:25).

Jehova je s pravom isključio Adama i Evu iz svoje celokupne porodice, i kao posledica toga oni su umrli (Postanje 3:19). Ali, šta je s njihovim potomcima? Iako su sada na njih mogli preneti samo nesavršenost, greh i smrt, Jehova im je ipak milosrdno dozvolio da imaju decu. Tako je ’smrt ušla u sve ljude‘ (Rimljanima 5:12). U ovom smislu je Bog ’[stvarstvo] podložio taštini‘.

’Otkrivenje sinova Božjih‘

Jehova je stvarstvo podložio taštini „s nadom“ da će se jednog dana povratiti sloboda ljudskoj porodici preko delatnosti tih „sinova Božjih“. Ko su ti ’sinovi Božji‘? Oni su učenici Isusa Hrista koji su, kao i ostatak ’[ljudskog] stvarstva‘ rođeni u ropstvu greha i nesavršenosti. U Božjoj čistoj, savršenoj, celokupnoj porodici oni nemaju pravedan položaj po osnovu rođenja. Ali, Jehova za njih čini nešto izuzetno. Preko otkupne  žrtve Isusa Hrista, on ih oslobađa okova nasleđenog greha i proglašava ih „pravednima“ to jest duhovno čistima (1. Korinćanima 6:11, NW). Onda ih usvaja kao svoje ’sinove‘, time što ih vraća u svoju porodicu (Rimljanima 8:14-17).

Kao Jehovini usvojeni sinovi, oni će imati jednu slavnu prednost. Biće ’sveštenici Boga našega, i kraljevaće nad zemljom‘ zajedno sa Isusom Hristom, i to kao deo Božjeg nebeskog Kraljevstva, to jest vladavine (Otkrivenje 5:9, 10; 14:1-4). To je vladavina koja je čvrsto utemeljena na načelima slobode i pravde — a ne na tlačenju i tiraniji (Isaija 9:6, 7; 61:1-4). Apostol Pavle kaže da su ti Božji sinovi drugovi Isusa, davno obećanog ’Avramovog semena‘ (Galatima 3:16, 26, 29, DK). Oni kao takvi imaju ključnu ulogu u ispunjavanju obećanja koje je Bog dao svom prijatelju Avramu. Ovo obećanje delimično kaže da će se preko Avramovog semena (to jest potomstva) „blagosloviti svi narodi zemlje“ (Postanje 22:18).

Koji blagoslov oni donose čovečanstvu? Sinovi Božji učestvuju u oslobađanju cele ljudske porodice od užasnih posledica adamske smrti i u vraćanju čovečanstva do savršenosti. Ljudi „od svakoga roda i plemena, naroda“ biće blagoslovljeni ako iskazuju veru u otkupnu žrtvu Isusa Hrista i ako se podlože njegovoj dobrotvornoj kraljevskoj vladavini (Otkrivenje 7:9, 14-17; 21:1-4; 22:1, 2; Matej 20:28; Jovan 3:16). Na taj način će ’stvarstvo‘ ponovo uživati u ’slavnoj slobodi dece Božje‘. To neće biti neka ograničena, privremena politička sloboda već, umesto toga, sloboda od svega onoga što je ljudskoj porodici prouzrokovalo bol i patnju još odonda kada su Adam i Eva odbacili Božji suverenitet. Nije ni čudo što je apostol Pavle mogao da kaže da se „muke sadašnjeg vremena ne mogu uporediti“ sa slavnom službom koju će izvršavati te verne osobe!

Kada započinje ’otkrivenje sinova Božjih‘? Vrlo brzo, kada Jehova svima bude jasno stavio do znanja ko su Božji sinovi. To će biti kada ti ’sinovi‘, koji su uskrsnuli u duhovno područje, zajedno sa Isusom Hristom budu čistili zemlju od zla i tlačenja u Božjem ratu Armagedonu (Danilo 2:44; 7:13, 14, 27; Otkrivenje 2:26, 27; 16:16; 17:14; 19:11-21). Oko sebe vidimo nagomilani dokaz da smo prilično poodmakli u ’poslednjim danima‘ kada će se okončati Božje dugo tolerisanje pobune i zloće koja je proizlazila iz nje (2. Timoteju 3:1-5; Matej 24:3-31).

Da, to je tačno, jer je i apostol Pavle rekao da „sva stvorenja u mukama rađanja  uzdišu za tim danom“ — ali ne još zadugo. Milioni onih koji sada žive videće ’oporavljenje sviju stvari, o čemu je Bog odavna govorio na usta svojih svetih proroka‘, a tu spada i obnova mira, slobode i pravde u celoj ljudskoj porodici (Dela apostolska 3:21).

Najzad istinska sloboda

Šta moraš da radiš da bi uživao tu ’slavnu slobodu dece Božje‘? Isus Hrist je rekao: „Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ste učenici moji, i poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:31, 32). To je ključ slobode — naučiti Hristove zapovesti i učenja, a zatim im se povinovati. To već sada donosi izvesnu meru slobode. U doglednoj budućnosti, to će doneti potpunu slobodu pod vladavinom Hrista Isusa. Put mudrosti je upoznati Isusovu ’reč‘ putem biblijskog studija (Jovan 17:3). Poput ranih hrišćana, aktivno se poveži sa skupštinom Hristovih pravih učenika. Ako to činiš, možeš imati koristi od oslobađajućih istina koje Jehova pruža preko svoje organizacije (Jevrejima 10:24, 25).

Dok ’čekaš da se otkriju sinovi Božji‘ možeš da produbljuješ poverenje koje je apostol Pavle imao u pogledu Hristove zaštitničke brige i podrške, čak i kada patnje i nepravde izgledaju gotovo neizdržive. Nakon što je razmotrio otkrivenje sinova Božjih, Pavle je upitao: „Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Nevolja ili tuga, ili progonstva ili glad, ili golotinja, ili opasnosti, ili mač?“ (Rimljanima 8:35). Naravno, hrišćani Pavlovog vremena su i dalje, da upotrebimo Rusoove reči, bili „u lancima“ represivnih sila, ove ili one vrste. Bili su ’svaki dan ubijani‘ poput ’ovaca za klanje‘ (Rimljanima 8:36). Da li su dozvolili da ih to slomi?

Pavle piše: „U svemu ovome pobeđujemo po onom koji nas je ljubio“ (Rimljanima 8:37). Pobednici, uprkos svemu što su ovi rani hrišćani morali da podnose? Kako to? ’Sigurno znam‘, rekao je u odgovoru, ’da ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnje ni buduće stvari, ni bilo što visoko ni duboko, ni drugo kakvo stvorenje, ne može nas razdvojiti od ljubavi Božje, koja se pojavi u Isusu Hristu, Gospodu našemu‘ (Rimljanima 8:38, 39). I ti možeš ’pobediti‘ kakvu god ’nevolju ili tugu, ili progonstvo‘ koji mogu da naiđu, i moraš u tome istrajati. Božja ljubav nam daje zasiguranje da ćemo se uskoro — vrlo skoro — ’oprostiti [sveg] ropstva... i sudelovati u slavnoj slobodi dece Božje‘.

[Slika na 6. strani]

„Sva stvorenja u mukama rađanja uzdišu za tim danom“

[Slika na 7. strani]

’Stvorenja će se oprostiti sveg ropstva i sudelovati u slavnoj slobodi dece Božje‘