„Treba to sve da bude“
„Treba to sve da bude“
„Isus im odgovori... Treba to sve da bude. Ali to neće još biti kraj“ (MATEJ 24:4-6).
1. Koja tema zavređuje naše interesovanje?
NESUMNJIVO si zainteresovan za svoj život i svoju budućnost. Onda bi trebalo da budeš zainteresovan i za jednu temu koja je zaokupila pažnju Č. T. Rasela, davne 1877. godine. Rasel, koji je kasnije osnovao Watch Tower Society, napisao je Cilj i način povratka našeg Gospoda. Ova brošurica od 64 strane, govorila je o Isusovom povratku, to jest dolasku, u budućnosti (Jovan 14:3). Jednom prilikom kada je Isus bio na Maslinskoj gori, apostoli su ga pitali za njegov povratak: „Kaži nam kad će to biti, i kakav će biti znak tvoga dolaska [„prisutnosti“, NW] i svršetka sveta?“ (Matej 24:3).
2. Zašto ima tako mnogo oprečnih gledišta o onom što je Isus prorekao?
2 Da li znaš kako glasi Isusov odgovor i da li ga razumeš? On se nalazi u tri jevanđelja. Profesor D. A. Karson navodi: „Pored 24. poglavlja Mateja i paralelnih izveštaja u Marku 13 i Luki 21, samo je još nekoliko poglavlja u Bibliji izazvalo više neslaganja među tumačima.“ Zatim on iznosi svoje mišljenje — samo još jedno od oprečnih ljudskih gledišta. U poslednjih stotinak godina, mnoga takva gledišta su odražavala nedostatak vere. Oni koji su ih iznosili smatrali su da Isus nikada nije rekao ono što čitamo u jevanđeljima, da su njegove reči posle bile iskrivljene ili da se proročanstvo nije ispunilo — što su gledišta koja je uobličio viši kriticizam. Jedan komentator je pristupio Markovom jevanđelju čak ’kroz prizmu filozofije mahajana budizma‘!
3. Kako Jehovini svedoci prilaze Isusovom proročanstvu?
3 Za razliku od ovoga, Jehovini svedoci prihvataju autentičnost i pouzdanost Biblije, uključujući i ono što je Isus rekao četvorici apostola koji su bili s njim na Maslinskoj gori, tri dana pre njegove smrti. Od vremena Č. T. Rasela, Božji narod je sticao sve jasnije razumevanje proročanstva koje je Isus tamo dao. U zadnjih nekoliko godina, Kula stražara je još više pojasnila gledište Božjeg naroda o ovom proročanstvu. Da li si upio ove informacije i uvideo kako one utiču na tvoj život? a Hajde da se kratko osvrnemo na njih.
Tragično ispunjenje na vidiku
4. Zašto su apostoli pitali Isusa o budućnosti?
4 Apostoli su znali da je Isus Mesija. Kada su ga zato čuli da pominje svoju smrt, uskrsenje i povratak, sigurno su se pitali: ’Ako Isus umre i ode, kako može da ostvari sve te divne stvari koje se očekuju od Mesije?‘ Nadalje, Isus je govorio o kraju Jerusalima i njegovog hrama. Apostoli su se mogli pitati: ’Kada će se i na koji način ovo odigrati?‘ U nastojanju da razumeju te stvari, apostoli su upitali: „Kaži nam kad će to biti i po kom će se znaku poznati da će se sve to ispuniti?“ (Marko 13:4; Matej 16:21, 27, 28; 23:37–24:2).
5. Kako se ono što je Isus rekao ostvarilo u prvom veku?
5 Isus je prorekao da će biti ratova, gladi, pošasti, zemljotresa, mržnje i progonstva hrišćana, lažnih mesija i propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu širom sveta. Onda treba da dođe kraj (Matej 24:4-14; Marko 13:5-13; Luka 21:8-19). Isus je to rekao početkom 33. n. e. U narednim decenijama, njegovi budni učenici bi mogli prepoznati da se prorečene stvari zapravo odigravaju na jedan značajan način. Da, istorija dokazuje da se taj znak ispunio u to vreme i da je doveo do završetka jevrejskog sistema stvari od ruku Rimljana, u periodu od 66-70. n. e. Kako je došlo do toga?
6. Šta se 66. n. e. događalo između Rimljana i Jevreja?
6 Za vreme vrelog judejskog leta 66. n. e., jevrejski zeloti su poveli jedan napad na rimske stražare u jednom utvrđenju u blizini jerusalimskog hrama, raspirujući nasilje svuda po zemlji. U delu History of the Jews, profesor Hajnrih Grec iznosi: „Cestije Gal, čija je nadležnost bila da kao guverner Sirije održava poštovanje prema rimskoj vojsci... nije više mogao gledati kako se oko njega širi pobuna bez pokušaja da se zaustavi njeno napredovanje. Sazvao je svoje legije a okolni vladari su dobrovoljno poslali svoje trupe.“ Ova vojska od 30 000 vojnika opkolila je Jerusalim. Nakon nekog vremena borbe, Jevreji su se povukli iza zidova u blizinu hrama. „Tokom pet uzastopnih dana, Rimljani su jurišali na zidove, ali svaki put bi se povlačili zbog svega onoga što su Judejci bacali. Tek šestog dana su uspeli da potkopaju jedan deo severnog zida ispred hrama.“
7. Zašto su Isusovi učenici na stvari gledali drugačije od većine Jevreja?
7 Samo pomisli koliko su Jevreji bili zbunjeni, pošto su već dugo smatrali da će Bog štititi njih i njihov sveti grad! Isusovi učenici su, međutim, bili unapred upozoreni da Jerusalim čeka propast. Isus je bio prorekao: „Jer će doći dani na tebe kada će te opkoliti neprijatelji tvoji opkopima i opsadiće te, i stegnuće te sa sviju strana, i oboriće tebe i decu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu“ (Luka 19:43, 44). Ali, hoće li to značiti smrt za hrišćane koji su se 66. n. e. nalazili u Jerusalimu?
8. Koju je tragediju Isus prorekao, i ko su bili ’izabrani‘ zbog kojih su dani bili skraćeni?
8 Kada je odgovarao apostolima na Maslinskoj gori, Isus je predskazao: ’U te dane biće nevolja kakva nije bila od početka sveta koji je Bog stvorio, i neće ni biti. I da Jehova ne skrati te dane, niko se ne bi spasao [„nijedno telo“, NW], ali izabranih radi koje on izabra, skratio je on te dane‘ (Marko 13:19, 20; Matej 24:21, 22). Znači, dani bi se skratili i ’izabrani‘ bi se spasli. Ko su bili oni? Svakako ne buntovni Jevreji koji su tvrdili da obožavaju Jehovu, a odbacili su njegovog Sina (Jovan 19:1-7; Dela apostolska 2:22, 23, 36). Pravi izabranici su tada bili Jevreji i nejevreji koji su iskazivali veru u Isusa kao Mesiju i Spasitelja. Bog je izabrao takve, a na Pedesetnicu 33. n. e. od njih stvorio jednu novu duhovnu naciju, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16; Luka 18:7; Dela apostolska 10:34-45; 1. Petrova 2:9).
9, 10. Kako su dani rimskog napada bili ’skraćeni‘ i s kojim ishodom?
9 Da li su ti dani bili ’skraćeni‘ i da li su pomazani izabranici spaseni iz Jerusalima? Profesor Grec ukazuje: „[Cestije Gal] nije smatrao da je preporučljivo da nastavi borbu protiv junačkog entuzijazma i da u to doba godine krene s dugačkim pohodom, u vreme kad ubrzo započinju jesenje kiše... i kad bi mu vojska mogla ostati bez namirnica. Zbog toga je verovatno mislio da je mnogo smotrenije povući se.“ Bez obzira šta je Cestije Gal mislio, rimska vojska se povukla iz grada, s teškim gubicima što su im naneli Jevreji koji su ih gonili.
10 Takvo iznenadno povlačenje Rimljana omogućilo je ’telu‘ — Isusovim učenicima koji su unutar Jerusalima bili u opasnosti — da se spasu. Istorija beleži da su oni, kada im se ukazala prilika, napustili to područje. Kakvo ispoljavanje Božje sposobnosti da unapred zna budućnost i da svojim obožavaocima obezbedi preživljavanje! Ali, šta je bilo s nevernim Jevrejima koji su ostali u Jerusalimu i Judeji?
Savremenici bi to doživeli
11. Šta je Isus rekao o ’ovom naraštaju‘?
11 Mnogi Jevreji su smatrali da će njihov sistem obožavanja, sa središtem u hramu, trajati još dugo. Ali, Isus je rekao: „Poređenje sa smokvom nek vas pouči: Kad se njezine grane pomlade i ulistaju, znate da je blizu leto. Tako kad vidite sve ovo, znajte da je Sin čovečji blizu, kod vrata. U istinu vam kažem: Ovaj naraštaj neće proći dok se sve to ne zbude. Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći“ (Matej 24:32-35, kurziv naš).
12, 13. Kako bi Isusovi učenici razumeli njegovo ukazivanje na ’ovaj naraštaj‘?
12 U godinama koje su prethodile 66. n. e., hrišćani su videli kako se ispunjavaju mnogi uvodni elementi tog složenog znaka — ratovi, gladi, čak i rasprostranjeno propovedanje dobre vesti o Kraljevstvu (Dela apostolska 11:28; Kološanima 1:23). Šta je Isus mislio kada je rekao: „Ovaj naraštaj [grčki, genea] neće proći?“ Isus je često jevrejske mase buntovnih savremenika, uključujući i verske vođe, nazivao ’naraštajem zlim i preljubotvornim‘ (Matej 11:16; 12:39, 45; 16:4; 17:17; 23:36). Otuda, kada je na Maslinskoj gori ponovo govorio o ’ovom naraštaju‘, očigledno nije mislio na celi jevrejski rod kroz istoriju; niti je mislio na svoje sledbenike, iako su bili „izabran rod“ (1. Petrova 2:9). Nije govorio ni to da je ’ovaj naraštaj‘ jedno vremensko razdoblje.
13 Umesto toga, Isus je na umu imao buntovne Jevreje koji bi u ono vreme doživeli ispunjenje znaka koji je dao. U ukazivanju na ’ovaj naraštaj‘ iz Luke 21:32, profesor Džoel B. Grin beleži: „U trećem jevanđelju, ’ovaj naraštaj‘ (i povezani izrazi) redovno označava jednu kategoriju ljudi koji se opiru Božjoj nameri... [On ukazuje] na ljude koji tvrdoglavo okreću leđa Božjoj nameri.“ b
14. Šta je ’naraštaj‘ doživeo, a kako su hrišćani prošli drugačije?
14 Zli naraštaj buntovnih Jevreja koji je mogao zapaziti da se znak ispunjava takođe bi doživeo i kraj (Matej 24:6, 13, 14). I još kako ga je doživeo! Godine 70. n. e., rimska vojska se vratila pod vođstvom Tita, sina cara Vespazijana. Patnja Jevreja koji su ponovo bili bezizlazno zatvoreni u gradu gotovo je nepojmljiva. c Očevidac toga, Josif Flavije, izveštava da je do vremena kada su Rimljani razrušili grad, nastradalo 1 100 000 Jevreja, a oko 100 000 ih je bilo zarobljeno, od kojih je većina na jeziv način ubrzo umrla od gladi ili u rimskim pozorištima. Ova nevolja u periodu 66-70. n. e. zaista je bila najveća koju je Jerusalim i jevrejski sistem ikada doživeo ili koju će ikad doživeti. Koliko je drugačiji bio ishod za hrišćane koji su pazili na Isusovo proročansko upozorenje i napustili Jerusalim nakon odlaska rimske vojske 66. n. e.! Pomazani hrišćanski ’izabrani‘ bili su ’spaseni‘, to jest očuvani na životu, 70.godine n. e. (Matej 24:16, 22).
Biće još jedno ispunjenje
15. Kako možemo biti sigurni da će Isusovo proročanstvo imati jedno veće ispunjenje nakon 70. n. e.?
15 Međutim, to nije kraj. Isus je ranije ukazao da će nakon uništenja grada, on doći u Jehovino ime (Matej 23:38, 39; 24:2). Zatim je to pojasnio u svom proročanstvu izgovorenom na Maslinskoj gori. Nakon što je pomenuo predstojeću ’veliku nevolju‘, rekao je da će se posle toga pojaviti lažni hrišćani i da će jedan poduži period Jerusalim gaziti nacije (Matej 24:21, 23-28; Luka 21:24). Da nije posredi jedno drugo, veće ispunjenje? Činjenice kažu da jeste. Kada uporedimo Otkrivenje 6:2-8 (napisano posle ove nevolje na Jerusalim 70. n. e.) s Matejem 24:6-8 i Lukom 21:10, 11, vidimo da su ratovanja, nestašice hrane i kuge u većem stepenu, tek predstojale. Ovo veće ispunjenje Isusovih reči odvija se od izbijanja Prvog svetskog rata 1914. godine.
16-18. Šta očekujemo da će se još dešavati?
16 Jehovini svedoci već decenijama naučavaju da sadašnje ispunjenje znaka dokazuje da ’velika nevolja‘ tek treba da dođe. Sadašnji zli „naraštaj“ će videti tu nevolju. Izgleda da će ponovo postojati uvodna faza (napad na krivu religiju), kao što je i Galov napad 66. n. e. otpočeo nevolju na Jerusalim. d Zatim će nakon neodređenog vremenskog razmaka doći kraj — uništenje na svetskom nivou, slično onom iz 70. n. e.
17 Isus je o nevolji, koja je tu pred nama, rekao sledeće: „Posle tih dana nevolje [uništenja krive religije] odmah će sunce pomrčati, i mesec svetlost izgubiti, i zvezde s neba padati i sile nebeske uzdrmati se. Tada će se pokazati znak Sina čovečjega na nebu, i tada će proplakati sva plemena na zemlji, i videće Sina čovečjega dolaziti na oblacima nebeskim sa silom i slavom velikom“ (Matej 24:29, 30).
18 Otuda i sam Isus kaže da će „posle tih dana nevolje“, na nebu biti neki vidovi nebeskih fenomena. (Uporedi s Joilom 2:28-32; 3:15.) To će toliko preneraziti i užasnuti neposlušne ljude da će oni „proplakati“. Mnogi će „umirati od straha u očekivanju onoga što će da dođe na zemlju“. Ali, to neće biti slučaj s pravim hrišćanima! Oni će ’podignuti glave svoje, jer se približava izbavljenje njihovo‘ (Luka 21:25, 26, 28).
Suđenje na domaku!
19. Kako možemo da utvrdimo kada će se ispuniti parabola o ovcama i jarcima?
19 Zapazi da se u Mateju 24:29-31 predskazuje da (1) Sin čovečji dolazi, (2) taj dolazak će biti s velikom slavom, (3) anđeli će biti s njim i (4) videće ga sva plemena na zemlji. Isus ponavlja ove elemente u paraboli o ovcama i jarcima (Matej 25:31-46). Odatle možemo da zaključimo da se ta parabola bavi vremenom nakon uvodnog izbijanja nevolje, kada će Isus doći sa svojim anđelima i sesti na svoj presto da sudi (Jovan 5:22; Dela apostolska 17:31; uporedi s 1. Kraljevima 7:7; Danilo 7:10, 13, 14, 22, 26; Matej 19:28). Kome će se suditi i s kojim ishodom? Ta parabola pokazuje da će Isus pokloniti pažnju svim narodima, kao da su se okupili pravo pred njegovim nebeskim prestoljem.
20, 21. (a) Šta će se desiti sa ovcama iz Isusove parabole? (b) Šta će jarci doživeti u budućnosti?
20 Ovcama slični muškarci i žene biće odvojeni na Isusovu desnu stranu naklonosti. Zašto? Zato što su koristili prilike da čine dobro njegovoj braći — pomazanim hrišćanima koji će učestvovati u Hristovom nebeskom Kraljevstvu (Danilo 7:27; Jevrejima 2:9–3:1). U skladu s parabolom, milioni ovcama sličnih hrišćana prepoznali su Isusovu duhovnu braću i postupali kao njihova podrška. Kao rezultat toga, ovo ’veliko mnoštvo‘ ima na Bibliji zasnovanu nadu da će preživeti ’nevolju veliku‘ i da će zatim večno živeti u Raju, zemaljskom području Božjeg Kraljevstva (Otkrivenje 7:9, 14, DK; 21:3, 4; Jovan 10:16).
21 Koliko će samo biti drugačiji ishod za jarce! Matej 24:30 ih opisuje kako će „proplakati“ kada Isus dođe. I još kako treba da plaču, jer su izgradili dosije o odbijanju dobre vesti Kraljevstva, protivljenju Isusovim učenicima i većoj ljubavi prema svetu koji prolazi (Matej 10:16-18; 1. Jovanova 2:15-17). Isus određuje ko su jarci — a ne nijedan njegov učenik na zemlji. On za jarce kaže: „Otići će u večnu kaznu“ (Matej 25:46, Ča).
22. Koji deo Isusovog proročanstva zavređuje daljnje razmatranje?
22 Kako je uzbudljiv napredak u razumevanju proročanstva iz 24. i 25. poglavlja Mateja. Međutim, postoji jedan deo Isusovog proročanstva koji zavređuje našu daljnju pažnju — ’odvratna stvar koja uzrokuje pustošenje na svetom mestu‘. Isus je snažno podsticao svoje učenike da koriste razboritost u pogledu toga i da budu spremni da preduzmu akciju (Matej 24:15, 16, NW). Šta je ta ’odvratna stvar‘? Kada stoji na svetom mestu? I kako se to tiče naših sadašnjih i budućih izgleda na život? To će biti razmotreno u narednom članku.
[Fusnote]
a Vidi studijske članke u izdanjima Kule stražare od 15. februara 1994; 15. oktobra i 1. novembra 1995; i 15. avgusta 1996.
b Britanski izučavalac Dž. R. Bizli-Mari zapaža: „Izraz ’ovaj naraštaj‘ tumačima ne treba da stvara poteškoće. Dok je opšte prihvaćeno da genea u starogrčkom znači rođenje, potomstvo, te tako rasu... u [grčkoj Septuaginti] ona je najčešće prevod hebrejskog izraza dor, koji znači doba, doba čovečanstva, ili naraštaj u smislu savremenika... U kazivanjima koja se pripisuju Isusu, taj izraz izgleda da ima dvostruko značenje: s jedne strane on uvek označava njegove savremenike, a s druge u sebi uvek nosi propratnu kritiku.“
c Profesor Grec u svojoj History of the Jews kaže da su Rimljani ponekad pribijali na stub i do 500 zatvorenika dnevno. Drugim zarobljenim Jevrejima bile su odsecane ruke i zatim su vraćani u grad. Koji su uslovi vladali tamo? „Novac je izgubio svoju vrednost jer se za njega nije mogao kupiti hleb. Muškarci su se po ulicama očajnički borili za najogavniju i najodvratniju hranu, šaku slame, parče kože ili za iznutrice bačene psima... Nezakopani leševi, kojih je naglo bivalo sve više, trovali su sparan letnji vazduh i stanovništvo je postalo plen bolesti, gladi i mača.“
d Naredni članak će osmotriti ovaj aspekt buduće nevolje.
Da se podsetimo
◻ Kako se u prvom veku ispunio Matej 24:4-14?
◻ Kako su u vreme apostola dani bili skraćeni a telo spaseno, kao što je prorečeno u Mateju 24:21, 22?
◻ Šta je obeležavalo „naraštaj“ spomenut u Mateju 24:34?
◻ Kako znamo da će proročanstvo dato na Maslinskoj gori imati još jedno, veće ispunjenje?
◻ Kada će se i kako ispuniti parabola o ovcama i jarcima?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 12. strani]
Detalj s Titovog slavoluka u Rimu prikazuje plen iz uništenog Jerusalima
[Izvor]
Soprintendenza Archeologica di Roma