„Blagosiljaj, dušo moja Jehovu“

„U NEDAVNIM mesecima moja služba je postala jednolična i bez radosti“, kaže Nensi. a Ona već deset godina služi kao pionir, punovremeni objavitelj dobre vesti. Ipak, dodaje: „Ne volim to što mi se događa. Čini mi se da prezentujem poruku o Kraljevstvu više na prozaičan način, a manje iz srca. Šta bi trebalo da učinim?“

Zapazi, takođe, i primer Kita, starešine u skupštini Jehovinih svedoka. Koliko je bio iznenađen kada je čuo svoju ženu da kaže: „Mora da te nešto tišti. U molitvi koju si upravo uputio, zahvaljivao si se za hranu iako ovo nije vreme ručka!“ Kit priznaje: „Uviđam da su moje molitve postale mehaničke.“

Nesumnjivo, ti ne želiš da tvoji izrazi hvale Jehovi Bogu budu hladni i površni. Naprotiv, želiš da budu srdačni, da proističu iz osećanja zahvalnosti. Međutim, osećanja se ne mogu obući ili skinuti poput odeće. Ona moraju poteći iznutra. Kako se neko može osećati zahvalno u srcu? Psalam 103 nam pruža uvid u to.

Kralj, drevnog Izraela, David sastavio je 103. psalam. Počeo je rečima: „Blagosiljaj, dušo moja Jehovu, i sve što je u meni neka blagoslovi sveto ime njegovo!“ (Psalam 103:1). „Reč blagosiljati, kada se primenjuje na Boga“, kaže jedno referalno delo, „znači hvaliti, i uvek podrazumeva osećaj zahvalnosti kao i snažnu naklonost prema njemu.“ Pošto želi da Jehovu hvali srcem punim ljubavi i cenjenja, David podbuđuje svoju dušu — sebe — da ’blagosilja Jehovu‘. Ali, šta u Davidovom srcu izaziva ova topla osećanja prema Bogu koga obožava?

David nastavlja: „Ne zaboravljaj ni jedno dobročinstvo njegovo [Jehovino]“ (Psalam 103:2). Meditiranje s cenjenjem o ’njegovim dobročinstvima‘ očevidno je povezano s osećanjem zahvalnosti. Koja je Jehovina dobročinstva David konkretno imao na umu? Posmatranje stvarstva Jehove Boga, recimo neba posutog zvezdama u vedroj noći, može zaista srce ispuniti zahvalnošću prema Stvoritelju. Davida je duboko dirnulo zvezdano nebo (Psalam 8:4, 5; 19:2). Međutim, u 103. psalmu David se podseća i na drugu vrstu Jehovinog delovanja.

Jehova ’ti oprašta sve grehe‘

U ovom psalmu, David navodi Božja dela ljubazne dobrote. Osvrćući se na prvo i najistaknutije među svima, on kaže: „On ti sve grehe oprašta“ (Psalam 103:3). David je bez sumnje bio svestan svog grešnog stanja. Nakon što ga je prorok Natan suočio s njegovim preljubničkim odnosom s Vitsavejom, David je priznao: „Samom tebi [Jehova] zgreših i počinih što je zlo pred očima tvojim“ (Psalam 51:6). Slomljenog srca je preklinjao: „Smiluj se na me, Bože, po milosti svojoj, po velikom milosrđu svome poništi prestupe moje! Operi me sasvim od nepravde moje i od greha moga me očisti“ (Psalam 51:3, 4). Koliko mora da se David osećao zahvalnim što mu je oprošteno! Kao nesavršen čovek počinio je u svom životu i druge grehe, ali nikada nije propustio da se pokaje, prihvati ukor i ispravi svoje puteve. Razmišljanje o Božjim  veličanstvenim delima dobrote prema njemu, pokrenulo je Davida da blagosilja Jehovu.

Nismo li i mi takođe grešni? (Rimljanima 5:12). Čak se i apostol Pavle jadao: „Jer se ja radujem zakonu Božjemu po unutrašnjem čoveku, ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim. Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti iz tela ove smrti?“ (Rimljanima 7:22-24). Kako zahvalni možemo biti što Jehova ne vodi evidenciju o našim gresima! On ih rado briše, kada se mi kajemo i tražimo oproštaj.

David se podseća: „[Jehova] sve bolesti isceljuje tvoje“ (Psalam 103:3). Pošto je isceljenje jedno delo oporavljanja, ono iziskuje više od opraštanja greške. Ono uključuje otklanjanje „bolesti“ — loših posledica naših grešnih puteva. U novom svetu koji će on stvoriti, Jehova će stvarno iskoreniti fizičke posledice greha, kao što su bolesti i smrt (Isaija 25:8; Otkrivenje 21:1-4). Međutim, čak i danas, Bog nas isceljuje od duhovnih bolesti. Za neke je to loša savest i prekinut odnos s njim. „Ne zaboravljaj“ šta je Jehova već uradio za svakog od nas lično u ovom pogledu.

On „izbavlja tvoj život“

„[Jehova] izbavlja tvoj život iz same jame“, peva David (Psalam 103:4, NW). ’Jama‘ je zajednički grob čovečanstva — Šeol, to jest Ad. Čak i pre nego što je postao kralj nad Izraelom, David se nalazio u smrtnoj opasnosti. Na primer, izraelski kralj Saul je gajio ubilačku mržnju prema Davidu i u različitim prilikama pokušao da ga ubije (1. Samuilova 18:9-29; 19:10; 23:6-29). Filisteji su takođe želeli Davida mrtvog (1. Samuilova 21:10-15). Ali svaki put ga je Jehova spasavao iz „same jame“. Kako mora da se zahvalnim osećao David kada se podsećao na ova Jehovina dobročinstva!

Kako je s tobom? Da li te je Jehova podržao kroz periode utučenosti ili vremena gubitka? Ili, da li si saznao za primere iz našeg doba kada je on izbavio život svojim vernim Svedocima od jame Šeola? Možda si bio dirnut čitajući na stranicama ovog časopisa izveštaje o njegovim delima oslobađanja. Zašto ne uzmeš vreme da s cenjenjem promišljaš o ovim dobročinstvima pravog Boga? I, naravno, svi mi imamo razloga da budemo zahvalni Jehovi za nadu u uskrsenje (Jovan 5:28, 29; Dela apostolska 24:15).

Jehova nam daje i život i ono što ga čini prijatnim i vrednim življenja. Psalmista objavljuje da Bog ’kruniše milosrđem i dobrotom‘ (Psalam 103:4). U vreme naših potreba, Jehova nas ne napušta već nam kroz svoju vidljivu organizaciju i naimenovane starešine, ili pastire u skupštini prilazi u pomoć. Takva pomoć nas osposobljava da se suočimo s teškim situacijama, a da ne izgubimo naše samopoštovanje i dostojanstvo. Hrišćanski pastiri dosta brinu za stado. Oni ohrabruju bolesne i utučene i čine sve što mogu da povrate one koji su pali (Isaija 32:1, 2; 1. Petrova 5:2, 3; Juda 22, 23). Jehovin duh motiviše ove pastire da budu saosećajni i puni ljubavi prema stadu. Njegovo ’milosrđe i dobrota‘ su zaista kao kruna koja nas krasi i daje nam dostojanstvo! Nikad ne zaboravljajući njegova dobročinstva, blagosiljajmo Jehovu i njegovo sveto ime.

Nastavljajući sa svojim samoopominjanjem, psalmista David peva: ’[Jehova] život tvoj dobrima ispunja i podmlađuje te kao orla‘ (Psalam 103:5). Život koji Jehova daje jeste život zadovoljstva i radosti. Pa već samo spoznanje istine je samo po sebi neuporedivo blago  i izvor ogromne radosti! Brižljivo razmisli i o tome koliko nam duboko zadovoljstvo donosi posao koji nam je Jehova dao, propovedanje i pravljenje učenika. Kakvo je ushićenje naći nekog ko je zainteresovan da sazna o pravom Bogu, i pomoći mu da upozna Jehovu i blagosilja ga! Čak, bez obzira da li na našem području neko sluša ili ne, velika je prednost imati udela u delu koje je povezano s posvećenjem Jehovinog imena i opravdanjem njegovog suvereniteta.

Mada i dalje ustrajavamo u delu objavljivanja Božjeg Kraljevstva, ko je taj ko se ne umori i ne klone? Ali Jehova stalno obnavlja snagu svojih slugu, čineći ih ’kao orlove‘ koji imaju moćna krila i domašaj do velikih visina na nebu. Kako zahvalni možemo biti što naš nebeski Otac pun ljubavi obezbeđuje takvu „dinamičnu energiju“, tako da možemo iz dana u dan verno obavljati našu službu! (Isaija 40:29-31, NW).

Da to ilustrujemo: Klara ima punovremeno svetovno zaposlenje i takođe provodi oko 50 sati svakog meseca u službi propovedanja. Ona kaže: „Ponekad sam umorna i prisiljavam sebe da izađem u službu propovedanja samo zato što sam ugovorila s nekim. Ali čim izađem, uvek se osećam okrepljeno.“ I ti si možda iskusio snagu koja je rezultat božanske podrške u hrišćanskoj službi. Budi i ti pokrenut da kažeš, kao što je David rekao započinjući ovaj psalam: „Blagosiljaj, dušo moja Jehovu, i sve što je u meni neka blagoslovi sveto ime njegovo!“

Jehova izbavlja svoj narod

Psalmista takođe peva: „Jehova pravdu čini, poniženim pravo daje. On pokaza Mojsiju puteve svoje, dela svoja sinovima Izraelovim“ (Psalam 103:6, 7). Verovatno David misli na ’ponižene‘ Izraelce pod egipatskim tlačiteljima u danima Mojsija. Meditiranje o tome kako je Jehova Mojsiju pokazao svoje puteve izbavljenja, mora da je izazvalo osećanje zahvalnosti u Davidovom srcu.

Kada razmišljamo o Božjem postupanju sa Izraelcima, možemo biti  pokrenuti sličnom zahvalnošću. Ali ne bi trebalo da propustimo da razmišljamo i o iskustvima Jehovinih savremenih slugu, kao što su ona u 29. i 30. poglavlju knjige Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom. Izveštaji koji su u njoj i u drugim publikacijama Watch Tower Societyja omogućuju nam da vidimo kako Jehova svom narodu u savremeno doba pomaže da istraje u zatvaranju, nasrtajima rulja, zabranama, koncentracionim i radnim logorima. Bile su tu i kušnje u ratom pogođenim zemljama, kao što su Burundi, Liberija, Ruanda i bivša Jugoslavija. Kad god se proganjanje dogodilo, Jehovina ruka je uvek poduprla svoje verne sluge. Promišljanje o ovim dobročinstvima našeg velikog Boga, Jehove, može da učini za nas ono što je razmišljanje o izveštaju o oslobođenju iz Egipta učinilo za Davida.

Razmotri takođe i to kako nas Jehova s nežnošću izbavlja od bremena greha. Obezbedio je ’krv Hristovu‘ da bi ’očistio savest našu od mrtvih dela‘ (Jevrejima 9:14). Kada se kajemo za naše grehe i tražimo oproštenje na temelju Hristove prolivene krvi, Bog udaljuje naše prestupe od nas — „koliko je istok daleko od zapada“ — i vraća nas u svoju milost. Razmisli i o Jehovinoj pripremi hrišćanskih sastanaka, izgrađujućeg druženja, pastira u skupštini i publikacija temeljenih na Bibliji koje dobijamo kroz ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45, NW). Zar nam sva ova Jehovina dela ne pomažu da ojačamo naš odnos s njim? David objavljuje: „Jehova je milostiv i dobar, spor na gnev i bogat u dobroti... ne postupa s nama po gresima našim, niti vraća po nepravdama našim“ (Psalam 103:8-14). Meditiranje o Jehovinoj brizi punoj ljubavi svakako nas može pokrenuti da ga slavimo i veličamo njegovo ime.

„Blagosiljajte Jehovu, sva dela njegova“

U poređenju s besmrtnošću Jehove, ’Boga večnosti‘, ’dani čovekovi‘ su zaista kratki — „kao trava“. Ali David s cenjenjem promišlja: „Ali milost Jehovina doveka ostaje na onima koji ga se boje, a pravda njegova na sinovljevim sinovima onih koji drže savez njegov i njegove zapovesti pamte, da ih izvršuju“ (Postanje 21:33, fusnota u NW, Psalam 103:15-18). Jehova ne zaboravlja one koji ga se boje. U odgovarajuće vreme, on će im dati večni život (Jovan 3:16; 17:3).

Izražavajući svoju zahvalnost za Jehovino kraljevstvo David kaže: „Jehova na nebesima presto svoj postavi i kraljevstvo njegovo svime vlada“ (Psalam 103:19). Iako je Jehovino kraljevstvo neko vreme bilo vidljivo izraženo kroz kraljevstvo Izraela, njegov presto je u stvari na nebu. Zbog toga što je sve stvorio, Jehova je Suvereni Vladar svemira i sprovodi svoju božansku volju na nebu i na zemlji prema svom nahođenju.

David čak podstiče nebeska anđeoska stvorenja. On peva: „Blagosiljajte Jehovu, anđeli njegovi, koji ste silni i jaki, i izvršujete reč njegovu, slušajući glas reči njegove! Blagosiljajte Jehovu, sve vojske njegove! sluge njegove, koji činite volju njegovu! Blagosiljajte Jehovu, sva dela njegova, po svim mestima gospodstva njegovog! Blagosiljaj, dušo moja, Jehovu!“ (Psalam 103:20-22). Zar ne bi trebalo da i nas razmišljanje o Jehovinim delima ljubazne dobrote prema nama pokrene na to da ga blagosiljamo? Svakako! I možemo biti sigurni da zvuk našeg glasa u ličnoj hvali Bogu neće biti izgubljen među silnim horom hvalilaca koji uključuje čak i pravedne anđele. Neka bismo punim srcem hvalili našeg nebeskog Oca, uvek govoreći dobro o njemu. Zaista, uzmimo k srcu Davidove reči: „Blagosiljaj, dušo moja Jehovu.“

[Fusnote]

[Slika na 23. strani]

David je meditirao o Jehovinim delima ljubazne dobrote. Da li ti meditiraš?