Istorijska poseta raduje jedno ostrvo

Kuba, prelepo ostrvo na Karibima, nedavno je iskusilo izvanrednu sezonu duhovnog osveženja. Kraj 1998. godine doneo je dugo čekani blagoslov za Jehovine svedoke koji žive u ovoj zapadnoindijskoj zemlji. Prvi put nakon više od 30 godina, posetili su je članovi Vodećeg tela Jehovinih svedoka zajedno s još 15 drugih delegata. Posetioci su bili državljani Austrije, Belgije, Velike Britanije, Italije, Novog Zelanda i Portorika.

TO JE bio istorijski događaj za 82 258 tamošnjih objavitelja Kraljevstva i 87 890 onih koji su im se pridružili da bi u proleće 1988. proslavili Gospodovu večeru!

Od 1. do 7. decembra 1998. Lojd Bari, Džon Bar i Gerit Loš posetili su betelski dom u Havani i prisustvovali nekim od oblasnih kongresa „Božji put života“ održanim na Kubi. Bili su srećni što su mogli da se sastanu s putujućim starešinama i bolje upoznaju s kubanskim zvaničnicima.

„Ovo je za mene i moju ženu bio teokratski vrhunac u životu“, rekao je Džon Bar. „Naša draga braća i sestre na Kubi su tako puni revnosti za istinu! Ostao mi je utisak da je naše svetsko bratstvo stvarno dragoceno!“ Lojd Bari je dodao:  „Ova važna nedelja mi je pomogla da bolje razumem situaciju naše braće ovde.“

Tokom proteklih pet godina, Jehovinim svedocima je data veća sloboda obožavanja na Kubi, a komentari kubanskih vlasti navode na verovanje da oni žele da se ta tendencija i nastavi.

U septembru 1994. u betelskom domu u Havani počelo se sa štampanjem. Ponovo su Jehovini svedoci mogli da se javno sastaju i da svedoče od kuće do kuće. Kasnije, 1998. godine vlasti su dozvolile ovu posetu međunarodne delegacije od 18 Jehovinih svedoka, uključujući i trojicu članova Vodećeg tela.

Srećno ponovno sjedinjenje

Kada je delegacija stigla na aerodrom Hose Marti, u Havani, bila je gostoljubivo primljena od strane neočekivanih zvaničnika i grupe iz betelskog doma, među kojima je bio i brat koji se seća poslednje posete Kubi člana Vodećeg tela— Miltona Henšela — 1961. godine. Brat je tada imao 12 godina; sada je putujući nadglednik.

Kada su delegati stigli u betelski dom, dočekani su s buketima gladiola, ruža, jasmina, žutih i crvenih krasuljaka, koje je jedan brat odgajio posebno za tu priliku. Tekli su potoci suza dok je betelska porodica izražavala dobrodošlicu delegatima. Kasnije su se poslužili kubanskim svinjskim pečenjem, pirinčem i pasuljem, salatom, jukom s mohom (sos napravljen od belog luka i maslinovog ulja) i svežim voćem. Nakon obroka svaki član Vodećeg tela održao je izgrađujući govor o blagu betelske službe. Komentari brata Loša bili su naročito pobuđujući dok se obraćao braći na španskom. Betelsku porodicu čine 48 stalnih radnika dobrovoljaca i 18 privremenih pomoćnika.

Mada se za braću na Kubi knjige i Biblije štampaju u Italiji, crno-bela izdanja Kule stražare i Probudite se! proizvode se u samoj zemlji, na dva mimeografa. Potrebno je mnogo vremena i jednoličnog fizičkog rada, i to u skučenim prostorijama, da bi se proizveli svi potrebni časopisi. Tako dobrovoljci  na jedan poseban način cene svoje blago službe Jehovi (2. Korinćanima 4:7).

Vrhunci kongresa

Delegacija od 18 članova se razdvojila u tri grupe da bi prisustvovala oblasnim kongresima održanim na tri lokacije — u Kamagueju, Havani i Holginu. Velika grupa braće i sestara, uključujući i mnoge starešine i pionire, bila je pozvana da prisustvuje na svakoj lokaciji sva tri dana. Lokalnim Svedocima je bilo rečeno da će ovo biti posebna prilika ali nisu znali da će i članovi Vodećeg tela biti prisutni. Zamislite njihovo iznenađenje kada su u petak ujutru videli ovu dragu braću i njihove supruge kako izlaze iz iznajmljenih autobusa!

Kongresi su održani u otvorenim objektima koje su braća izgradila uz dozvolu vlasti. Na kongresnom mestu u Havani, na jednom od kamena na ulazu, bio je ugraviran navod „Psalam 133:1“. To je podsetilo braću na reči koje se nalaze u tom stihu: „Kako je lepo i krasno kad su braća zajedno!“. Svakako da je tokom kongresa na tom mestu bilo dobrog i prijatnog hrišćanskog druženja.

Posetioci su primetili odličan način držanja govora i intervjua, i bili su impresionirani izvođenjem drame koja se temeljila na biblijskoj priči iz trećeg poglavlja Danila, čija se radnja odvijala u drevnom Vavilonu. Jedna sestra je komentarisala: „Svi glumci su bili izvanredni, i glasovi su bili tako dobro sinhronizovani da je bilo teško uočiti da je ton unapred snimljen... Zli Vavilonci su stvarno izgledali zli, dok su trojica Jevreja bili čvrsti i odlučni.“

Predstavnici kancelarije za verska pitanja i drugi vladini službenici koji su došli da vide kongrese pohvalili su braću za organizaciju i lepo ponašanje. Brat Bari je izrazio svoju iskrenu zahvalnost za izvrsno ophođenje kubanskih vlasti prema gostujućim delegatima. Dugim klicanjem koje je često trajalo nekoliko minuta, braća su izražavala svoje cenjenje za govore, a i za to što su vlasti dozvolile održavanje kongresa. „Ovo je i više nego što smo očekivali — međunarodni kongres u malom!“ rekla je jedna hrišćanska porodica. „Bilo je divno, jer je to pružilo dokaz Jehovine velike moći da svoja obećanja obistini.“

Kongres je takođe pružio mogućnost drugima da bolje upoznaju Svedoke. Jedan od vozača autobusa posetio je kongres u subotu i ponovo u nedelju. Rekao je da je čuo mnoge stvari o Jehovinim svedocima, ali sada zna da su to dobri, miroljubivi ljudi.

„Stvari koje nikada nećemo zaboraviti“

Kubanski narod je impresionirao delegate svojom toplinom i prijateljskim osećanjima. Kubanci su vredni, principijelni i ljubazni. „Više puta, potpuni stranci su se ponudili da nam pomognu“, rekao je jedan delegat.

Vera, sreća i ljubav koju su pokazivali susvedoci na Kubi duboko su impresionirali delegate. Uprkos ogromnim preprekama, oni čine Jehovu svojom tvrđavom (Psalam 91:2). Džon Bar je rekao: „Toliko mnogo stvari me je prijatno iznenadilo na ovoj mojoj prvoj poseti Kubi — lepota zemlje, ljubaznost ljudi koje sam sreo i iznad svega iskreno oduševljenje kubanskih Svedoka. Nikada u životu nisam čuo takvo srdačno pevanje naših pesama Kraljevstva i tako duge aplauze kada su duhovne stvari dirnule njihova srca! To su stvari koje nikada nećemo zaboraviti. Uvek ćemo ih se sećati.“

Psalam 97:1 kaže: „Nek se mnoga ostrva vesele!“ Zaista, Jehovini svedoci na ostrvu Kuba raduju se zbog svoje povećane slobode obožavanja Boga i istorijske posete ove međunarodne delegacije.

[Slike na 8. strani]

Mnoge porodice su posetile posebne Oblasne kongrese na Kubi „Božji put života“

[Slika na 8. strani]

Betelski dom u Havani opet je bio otvoren 1994.

[Slika na 8. strani]

Članovi Vodećeg tela potpisuju poklonjene Biblije zvaničnicima.