Savle — oruđe koje je Gospod izabrao

SAVLE iz Tarsa je bio smrtni protivnik Hristovih sledbenika. Ali Gospod je za njega imao nešto drugo na umu. Trebalo je da Savle postane istaknuti zastupnik baš onoga protiv čega se tako žestoko borio. Isus je rekao: ’[Savle] mi je oruđe koje sam izabrao da iznese ime moje pred narode i kraljeve i pred sinove Izraelove‘ (Dela apostolska 9:15).

Savlov život kao ’siledžije‘ potpuno se promenio kada mu je Gospod Isus Hrist pokazao milosrđe i učinio ga svojim ’izabranim oruđem‘ (1. Timoteju 1:12, 13). Kada je Savle postao hrišćanski apostol Pavle, sila koja ga je motivisala da učestvuje u Stefanovom kamenovanju i drugim napadima na Isusove učenike, bila je preusmerena ka potpuno drugačijim ciljevima. Isus je očigledno kod Savla video poželjne osobine. Koje? Ko je bio Savle? Kako ga je njegova prošlost učinila podesnim za korišćenje u unapređivanju pravog obožavanja? Možemo li nešto naučiti iz njegovog iskustva?

Savlovo porodično poreklo

U vreme Stefanovog ubistva, ubrzo nakon Pedesetnice 33. n. e, Pavle je bio ’mladić‘. Kada je pisao Filimonu oko 60 - 61. n. e., bio je „čovek u godinama“ (Dela apostolska 7:58; Filimonu 9, NW). Izučavaoci navode da je, prema drevnom računanju godina, „mladić“ verovatno označavalo doba od 24 do 40 godina, dok bi „čovek u godinama“ imao između 50 i 56 godina. Tako je Savle verovatno rođen samo nekoliko godina posle Isusovog rođenja.

Jevreji su tada živeli u različitim delovima sveta. Mnogo toga je prouzrokovalo njihovo rasejavanje iz Jude, između ostalog i osvajanje od strane drugih naroda, ropstvo, proterivanje, trgovina i dobrovoljna migracija. Iako je pripadao porodici rasejanih Jevreja, Savle naglašava njihovu odanost Zakonu, navodeći da je ’obrezan u osmi dan, od roda Izraelova, kolena Venijaminova, Jevrejin od Jevreja, po zakonu farisej‘. Savle je nosio isto jevrejsko ime kao i čuveni član njegovog plemena — prvi kralj Izraela. Kao Rimljanin od rođenja, Savle iz Tarsa je imao i latinsko ime, Paulus (Filipljanima 3:5; Dela apostolska 13:21; 22:25-29).

To što je Savle rođen kao Rimljanin znači da je neko od njegovih predaka stekao privilegiju građanstva. Kako? Postoji nekoliko mogućnosti. Osim što je moglo da se nasledi, građanstvo je moglo biti dato i osobama ili grupama, bilo zbog posebnih dostignuća, zbog pukih političkih interesa ili kao nagrada za neku istaknutu zaslugu u korist države. Rob koji bi bio u stanju da kupi slobodu ili koga bi Rimljanin oslobodio, i sam bi postao Rimljanin. A isto tako i  veteran otpušten iz rimskih legija. Lokalni stanovnici nastanjeni u rimskim kolonijama mogli bi s vremenom postati građani. Kaže se, takođe, da se u izvesnim periodima građanstvo kupovalo za veliku sumu novca. Kako je Savlova porodica dobila građanstvo ostaje tajna.

Ono što znamo jeste da je Savle potekao iz Tarsa, glavnog grada rimske provincije Kilikije (sada u južnoj Turskoj). Mada je u toj oblasti živela prilično velika jevrejska zajednica, život ga je tamo takođe izlagao i paganskoj kulturi. Tars je bio veliki i uspešan grad, poznat kao centar helenističke, to jest grčke učenosti. Procenjuje se da je u prvom veku imao od 300 000 do 500 000 stanovnika. Bio je privredni centar na glavnom putu između Male Azije, Sirije i Mesopotamije. Tars je za svoj prosperitet dugovao trgovini i plodnosti okolnih ravnica, koje su davale uglavnom žitarice, vino i lan. Napredna tekstilna industrija proizvodila je platno od kozje dlake, od kojeg su se pravili šatori.

Savlovo obrazovanje

Savle, to jest Pavle, brinuo je za svoje potrebe na pošten način i svoje misionarske aktivnosti podupirao pravljenjem šatora (Dela apostolska 18:2, 3; 20:34). U njegovom rodnom gradu Tarsu, zanat, pravljenje šatora, bio je tipičan. Verovatno je Savle još kao mladić naučio ovaj zanat od svog oca.

Savlovo poznavanje jezika — pogotovu njegovo vladanje grčkim, narodnim jezikom rimske imperije — pokazalo se neprocenjivim u njegovom misionarskom delu (Dela apostolska 21:37–22:2). Analitičari njegovih pisama kažu da je njegovo znanje grčkog bilo odlično. Njegov rečnik nije klasičan niti literaran, već odražava onaj iz Septuaginte, grčkog prevoda Hebrejskih spisa, koji je on često citirao ili parafrazirao. Zbog toga razni izučavaoci pretpostavljaju da je Savle primio, u najmanju ruku dobro osnovno obrazovanje iz grčkog, verovatno u nekoj jevrejskoj školi. Izučavalac Martin Hengel kaže: „U drevno doba bolje obrazovanje — pogotovu grčko  — nije se moglo imati tek tako; po pravilu podrazumevala se neka materijalna podrška.“ Tako Savlovo obrazovanje ukazuje na to da je potekao iz jedne istaknute porodice.

Verovatno je Savle već sa 13 godina nastavio svoje školovanje u Jerusalimu, oko 840 kilometara od kuće. Bio je poučavan kod nogu Gamalilovih, jednog dobro poznatog i visoko poštovanog učitelja farisejske tradicije (Dela apostolska 22:3; 23:6). Ovo poučavanje, koje može da se uporedi s današnjim fakultetskim obrazovanjem, širom je otvorilo vrata za postizanje istaknutog mesta u judaizmu. a

Mogućnosti koje je dobro iskoristio

Pošto se rodio u jevrejskoj porodici u helenističkom i rimskom gradu, Savle je bio pripadnik tri sveta. Kosmopolitska mnogojezična sredina nesumnjivo mu je pomogla da bude ’svima sve‘ (1. Korinćanima 9:19-23). Njegovo rimsko građanstvo mu je kasnije dozvolilo da svoju službu zakonski odbrani i dobru vest donese pred najviše vlasti rimske imperije (Dela apostolska 16:37-40; 25:11, 12). Naravno, Savlova prošlost, obrazovanje i ličnost bili su poznati uskrsnulom Isusu, koji je rekao Ananiji: „Idi, jer mi je on oruđe koje sam izabrao da iznese ime moje pred narode i kraljeve i pred sinove Izraelove, i ja ću mu pokazati koliko ima da trpi za ime moje“ (Dela apostolska 9:13-16). Kada je bila usmerena u ispravnom pravcu, Savlova revnost je dobro poslužila u širenju poruke o Kraljevstvu u udaljenim područjima.

Isusovo izabiranje Savla za posebnu službu bio je jedinstveni događaj u hrišćanskoj istoriji. Ali ipak, svi današnji hrišćani imaju pojedine sposobnosti i karakteristike koje se mogu efikasno iskoristiti u širenju dobre vesti. Kada je Savle razumeo šta je Isus želeo od njega, on nije oklevao. Učinio je sve što je mogao da unapredi interese Kraljevstva. Da li je i s tobom tako?

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 30. strani]

Registracija i potvrđivanje rimskog građanstva

Registraciju zakonite dece rimskih građana uspostavio je Avgust s dva zakona koja su bila doneta u 4. i 9. veku n. e. Registraciju je trebalo obaviti u roku od 30 dana nakon rođenja. U provincijama, trebalo je da porodica da izjavu pred sudijom u odgovarajućoj javnoj kancelariji za registraciju, iznoseći da je dete zakonito i da ima rimsko građanstvo. Ime roditeljâ, pol i ime deteta, kao i datum rođenja bili su takođe upisani. Čak pre uvođenja ovih zakona, registracija građana u svim rimskim gradovima, kolonijama i prefekturama bila je popisom obnavljana svake pete godine.

Tako se status mogao dokazati pozivanjem na zbirku dobro vođenih arhiva. Overene kopije takvih izveštaja mogle su se nabaviti u obliku lako nosivih drvenih diptiha (ploča na sklapanje). Po mišljenju nekih izučavalaca, kada je Pavle tvrdio da je rimski građanin on je mogao da pribavi uverenje kao potvrdu (Dela apostolska 16:37; 22:25-29; 25:11). Pošto se na posedovanje rimskog građanstva gledalo skoro kao na posedovanje „osobine svetosti“ i omogućavalo osobi mnoge prednosti, krivotvorenje takvog dokumenta bio je krajnje ozbiljan prekršaj. Falsifikovanje nečijeg statusa bilo je kažnjivo smrću.

[Izvor]

Historic Costume in Pictures/Dover Publications, Inc., New York

[Okvir/Slika na 31. strani]

Savlovo rimsko ime

Ime svakog muškog rimskog građanina sastojalo se od najmanje tri dela. Imao je ime, porodično ime (povezano s njegovim plemenom ili rodom) i prezime. Jedan poznati primer je Gaj Julije Cezar. Biblija ne daje puna rimska imena, ali nam svetovni izvori kažu da je Agripa bio Marko Julije Agripa. Galion je bio Lucije Junije Galion (Dela apostolska 18:12; 25:13). Primeri iz Pisma zadnja dva dela trodelnog imena su Pontije Pilat (natpis ispod), Sergije Pavle, Klaudije Lisija i Porcije Fest (Dela apostolska 4:27; 13:7; 23:26; 24:27).

Nije moguće sa sigurnošću ustanoviti da li je Paulus bilo Savlovo ime ili prezime. Nije bilo neuobičajeno neformalno dodati drugo ime kojim bi osobu mogla zvati njena porodica i poznanici. Još jedna mogućnost je da se nerimsko ime, kao što je Savle, moglo koristiti kao zamena. „Savle se nikada ne bi uklopilo kao rimsko ime“ kaže jedan izučavalac, „ali kao zavičajno ime dato rimskom građaninu kao dodatno, zaista bi se uklopilo.“ U mnogojezičnim oblastima, situacija bi mogla odlučiti koje će od svojih imena čovek da upotrebi.

[Izvor]

Photograph by Israel Museum, ©Israel Antiquities Authority