Srećni što nam Jehova pokazuje svoj put
Srećni što nam Jehova pokazuje svoj put
„Put je Božji savršen, reč Jehovina u vatri prekaljena“ (2. SAMUILOVA 22:31).
1, 2. (a) Koja je osnovna potreba svih ljudi? (b) Čiji primer je dobro da oponašamo?
SVI ljudi imaju osnovnu potrebu za vođstvom. Zaista, potrebna nam je pomoć dok idemo kroz život. Istina, Jehova nas je obdario izvesnom merom inteligencije i savesti da bi nam pomogao da razaberemo ispravno od pogrešnog. Ali potrebno je da nam savest bude školovana ukoliko želimo da bude pouzdan vodič (Jevrejima 5:14, Ča). Našem umu su potrebne ispravne informacije — kao i pouka kako da procenjujemo te informacije — ukoliko želimo da donosimo dobre odluke (Poslovice 2:1-5). Zbog životne neizvesnosti, naše odluke čak i tada mogu da ispadnu onako kako nismo želeli (Propovednik 9:11). Sami od sebe mi nemamo pouzdan način da saznamo šta nosi dan, a šta noć.
2 Zbog ovog razloga, a i mnogih drugih, prorok Jeremija je napisao: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Isus Hrist, najveći čovek koji je ikada živeo, prihvatao je vođstvo. On je rekao: „Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što vidi da Otac čini, i sve što Otac čini, ono i Sin čini onako“ (Jovan 5:19). Koliko je onda mudro oponašati Isusa i tražiti da nam Jehova pomogne da upravljamo svojim koracima! Kralj David je pevao: „Put je Božji savršen, reč Jehovina u vatri prekaljena; štit je on svima koji se u nj uzdaju“ (2. Samuilova 22:31). Ako tražimo da hodimo Jehovinim putem umesto da sledimo svoju mudrost, onda ćemo imati savršeno vođstvo. Neuvažavanje Božjeg puta vodi u propast.
Jehova pokazuje put
3. Kako je Jehova pružio vođstvo Adamu i Evi i koje im je izglede bio ponudio?
3 Osmotri slučaj Adama i Eve. Iako su bili bezgrešni bilo im je potrebno vođstvo. Jehova nije ostavio Adama da sve sam planira za sebe u prelepom Edenskom vrtu. Umesto toga, Bog mu je dao posao. Kao prvo, Adam je morao nadenuti imena životinjama. Zatim je Adamu i Evi Jehova postavio dugoročne ciljeve. Trebalo je da sebi podlože zemlju, napune je svojim potomstvom i da se brinu oko životinja (Postanje 1:28). To bi bio ogroman zadatak, ali krajnji ishod bi bio raj po celom svetu ispunjen savršenim ljudima koji žive u harmoniji sa životinjskim svetom. Kakav divan izgled! Nadalje, dok bi Adam i Eva verno hodili Jehovinim putem, oni bi s njim mogli komunicirati. (Uporedi s Postanjem 3:8.) Kakva veličanstvena prednost — imati trajan, lični odnos sa Stvoriteljem!
4. Kako su Adam i Eva pokazali da nisu imali dovoljno pouzdanja i lojalnosti, i s kojim katastrofalnim posledicama?
4 Jehova je prvom ljudskom paru zabranio da jedu s drveta poznanja dobra i zla, koje je bilo u Edenu, i to im je pružilo neposrednu mogućnost da pokažu svoju poslušnost — svoju želju da hode Jehovinim putem (Postanje 2:17). Međutim, uskoro je ta poslušnost bila ispitana. Kada je Sotona nastupio sa svojim prevarnim rečima, trebalo je da Adam i Eva u znak poslušnosti pokažu lojalnost prema Jehovi i da se pouzdaju u Njegova obećanja. Nažalost nedostajalo im je lojalnosti i pouzdanja. Kada je Sotona ponudio Evi nezavisnost i lažno optužio Jehovu da laže, ona je bila zavedena i neposlušna Bogu. Adam je pošao njenim stopama u greh (Postanje 3:1-6; 1. Timoteju 2:14). Gubitak koji je proizišao iz toga bio je neizmeran. Hođenje Jehovinim putem donosilo bi im sve veću radost dok bi postepeno ostvarivali njegovu volju. Umesto toga, njihov život je sve do smrti bio ispunjen razočaranjem i bolom (Postanje 3:16-19; 5:1-5).
5. Koja je Jehovina dugoročna namera, i kako on pomaže vernim ljudima da vide njeno ostvarenje?
5 Uprkos tome, Jehova nije promenio svoju nameru da zemlja jednog dana bude rajski dom za savršene, bezgrešne ljude (Psalam 37:11, 29). On nikada ne propusti da pruži savršeno vođstvo onima koji hode njegovim putem i koji se nadaju da će videti ispunjenje tog obećanja. Oni koji imaju uho za slušanje, iza sebe čuju Jehovin glas kako im kaže: „To je put, idite njim!“ (Isaija 30:21).
Neki su hodili Jehovinim putem
6. Koja su dva čoveka iz ranog doba hodila Jehovinim putem, i s kojim rezultatom?
6 Prema biblijskom izveštaju, samo je manjina potomaka Adama i Eve hodila Jehovinim putem. Avelj je bio prvi od njih. Iako je umro preuranjeno, on ima Jehovinu naklonost i siguran izgled da će biti podignut o ’uskrsenju pravednika‘ u vreme koje je Bog odredio za to (Dela apostolska 24:15). On će videti konačno ispunjenje Jehovine veličanstvene namere sa zemljom i čovečanstvom (Jevrejima 11:4). Još neko ko je hodio Jehovinim putem bio je Enoh, čije je proročanstvo o konačnom kraju ovog sistema stvari sačuvano u Judinoj poslanici (Juda 14, 15). Ni Enoh nije do kraja odživeo svoj život (Postanje 5:21-24). Pa ipak, on „dobi svedočanstvo da ugodi Bogu“ (Jevrejima 11:5). Kada je napustio zemaljsku scenu, on je, kao i Avelj, imao siguran izgled u uskrsenje i biće među onima koji će videti ispunjenje Jehovinih namera.
7. Kako su Noje i njegova porodica pokazali lojalnost prema Jehovi i pouzdanje u njega?
7 Dok je pretpotopni svet sve dublje tonuo u zloću, poslušnost Jehovi je sve više i više postajala ispit lojalnosti. Pred kraj tog sveta, samo je jedna mala grupa hodila Jehovinim putem. Noje i njegova porodica slušali su Boga i uzdali se u ono što je on rekao. Verno su izvršili zadatke koje su dobili i odbili su da budu uvučeni u zle postupke sveta njihovog vremena (Postanje 6:5-7, 13-16; Jevrejima 11:7; 2. Petrova 2:5). Možemo biti zahvalni za njihovu lojalnu poslušnost punu pouzdanja. Zbog toga su preživeli Potop i postali naši preci (Postanje 6:22; 1. Petrova 3:20).
8. Šta je za naciju Izrael značilo hoditi Božjim putem?
8 S vremenom je Jehova sklopio savez s potomcima vernog Jakova, i oni su postali njegov poseban narod (Izlazak 19:5, 6). Jehova je putem pisanog Zakona, sveštenstva i ondašnjeg proročanskog vođstva, usmeravao svoj narod pod savezom. Ali, na Izraelcima je bilo da slede to vođstvo. Jehova je dao da njegov prorok kaže Izraelcima: „Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i prokletstvo. Blagoslov, ako slušate zapovesti Jehove, Boga svoga, koje vam ja danas propisujem, a prokletstvo, ako ne slušate zapovesti Jehove, Boga svoga, nego svrnete s puta koji vam ja danas propisujem, i pođete za drugim bogovima koje ne poznajete“ (Ponovljeni zakoni 11:26-28).
Zašto su neki napustili Jehovin put
9, 10. Zbog koje je situacije trebalo da se Izraelci pouzdaju u Jehovu i da produbljuju svoju lojalnost prema njemu?
9 Kao što je to bilo i sa Adamom i Evom, ako su Izraelci želeli da ostanu poslušni trebalo je da se uzdaju u Jehovu i da mu budu lojalni. Izrael je bio mala nacija okružena ratobornim susedima. Na jugozapadu su bili Egipat i Etiopija. Na severoistoku su bile Sirija i Asirija. U neposrednoj blizini su bili Filisteji, Amon, Moav i Edom. Svi oni su se u različito vreme pokazali kao neprijatelji Izraela. Štaviše, svi su praktikovali krivu religiju, koja se odlikovala obožavanjem idolskih bogova, astrologijom, i u nekim slučajevima strahovitim seksualnim obredima i surovim žrtvovanjem dece. Izraelovi susedi su od svojih bogova očekivali da im pruže velike porodice, plodonosne žetve i pobede u ratovima.
10 Samo su Izraelci obožavali jednog Boga, Jehovu. On im je obećao blagoslove u obliku velikih porodica, bogatih žetvi i bezbednosti od njihovih neprijatelja, ako budu slušali njegove zakone (Ponovljeni zakoni 28:1-14). Nažalost, mnogi su u Izraelu zakazali u tome. Od onih koji su hodili Jehovinim putem, mnogi su patili zbog svoje lojalnosti. Neki su čak mučeni, ismevani, šibani, zatvarani, kamenovani i ubijani od ruku svojih sunarodnika (Dela apostolska 7:51, 52; Jevrejima 11:35-38). Kakav je to ispit bio za ove verne osobe! Međutim, zašto ih je toliko mnogo zašlo s Jehovinog puta? Dva primera iz izraelske istorije pomažu nam da uvidimo njihovo pogrešno razmišljanje.
Ahazov loš primer
11, 12. (a) Šta je Ahaz odbio da uradi kada mu je pripretila Sirija? (b) Iz koja je dva izvora Ahaz zatražio sigurnost?
11 Ahaz je vladao južnim kraljevstvom Jude u osmom veku pre n. e. U njegovo vreme nije bilo mira. Jednom prilikom su se Sirija i severno kraljevstvo Izraela ujedinili u ratu protiv njega i „srce Ahazovo i srce naroda njegova ustrepta“ (Isaija 7:1, 2). Međutim, kada je Jehova ponudio svoju podršku i pozvao Ahaza da ga okuša, Ahaz je odrešito odbio! (Isaija 7:10-12). Kao posledica toga, Juda je izgubila rat i pretrpela mnoge gubitke (2. Letopisa 28:1-8).
12 Ahaz je odbio da okuša Jehovu, a nije mu bilo ispod časti da pomoć zatraži od asirskog kralja. Ali, Juda je i dalje patila od ruku svojih suseda. Kada se i Asirija okrenula protiv Ahaza i ’postupila s njim kao s neprijateljem‘ kralj poče da ’prinosi žrtve bogovima Damaštanskim, koji ga behu udarili i da govori: Kad bogovi kraljeva Sirskih njima pomažu prinosiću njima žrtve da bi pomagali‘ (2. Letopisa 28:20, 23).
13. Šta je Ahaz pokazao time što se obratio sirijskim bogovima?
13 U neko kasnije vreme, Jehova je Izraelu rekao: „Ja, Jehova, Bog tvoj, učim te za tvoje dobro, i putem te vodim kojim imaš ići. Oh da si ti zapovesti moje slušao! Mir bi tvoj kao reka bio, sreća tvoja kao valovi morski“ (Isaija 48:17, 18). Time što se obratio sirijskim bogovima, Ahaz je pokazao koliko je daleko otišao od ’puta kojim je imao da ide‘. Potpuno zaveden razmišljanjem nacija, gledao je na njihove lažne izvore sigurnosti umesto da je gledao na Jehovu.
14. Zašto Ahaz nije imao izgovora kada se okrenuo lažnim bogovima?
14 Bogovi nacija, uključujući i sirijske, već davno su se pokazali kao ’ništavni bogovi‘ (Isaija 2:8, NW). Ranije, za vreme vladavine kralja Davida, nadmoćnost Jehove nad sirijskim bogovima mogla se jasno videti kada su Sirijci postali Davidove sluge (1. Letopisa 18:5, 6). Samo Jehova, „Bog nad bogovima i Gospodar nad gospodarima, Bog veliki, silni i strahoviti“, može pružiti pravu sigurnost (Ponovljeni zakoni 10:17). Međutim, Ahaz je okrenuo leđa Jehovi i za zaštitu se obratio bogovima nacija. Ishod je bio katastrofalan po Judu (2. Letopisa 28:24, 25).
Jevreji s Jeremijom u Egiptu
15. Na koji način su Jevreji Jeremijinih dana grešili u Egiptu?
15 Zbog krajnje nelojalnosti svog naroda, Jehova je 607. pre n. e. dozvolio da Vavilonci unište i Jerusalim i hram. Većina te nacije je bila izgnana u Vavilon. Međutim, neki su ostali, a među njima je bio i prorok Jeremija. Kada je ubijen namesnik Godolija, ova grupa je pobegla u Egipat i sa sobom povela Jeremiju (2. Kraljevima 25:22-26; Jeremija 43:5-7). Tamo su počeli da prinose žrtve lažnim božanstvima. Jeremija je prigovarao nevernim Jevrejima, ali su oni bili tvrdoglavi. Odbili su da se obrate Jehovi i insistirali su da nastave da kade „kraljici nebeskoj“. Zašto? Zato što su tako činili oni i njihovi oci ’po gradovima Judinim i po ulicama Jerusalimskim. Tad su oni imali hleba da se najedu, i bili su srećni, i ne trpiše zla‘ (Jeremija 44:16, 17). Jevreji su takođe tvrdili: „Od kad prestasmo kaditi kraljici nebeskoj i livati joj nalive, ništa nemamo i ginemo od mača i od gladi“ (Jeremija 44:18).
16. Zašto su Jevreji u Egiptu potpuno pogrešili u svom rasuđivanju?
16 Kako pamćenje može biti izbirljivo! Kakve su bile činjenice? Jevreji su zaista prinosili žrtve lažnim bogovima u zemlji koju im je dao Jehova. Pokatkad su, kao u Ahazovo vreme, patili zbog tog otpadništva. Međutim, Jehova je bio „spor na gnev“ sa svojim zavetnim narodom (Izlazak 34:6; Psalam 86:15). On je slao svoje proroke da ga podstakne na pokajanje. U vreme kada je kralj bio veran, Jehova ga je blagoslovio, i narod je imao koristi od tog blagoslova, iako je većina bila neverna (2. Letopisa 20:29-33; 27:1-6). Kako su ti Jevreji u Egiptu samo pogrešili kada su tvrdili da su za svaki napredak koji su uživali u svojoj domovini bili zaslužni lažni bogovi!
17. Zašto je Juda izgubila i zemlju i hram?
17 Jehova je pre 607. pre n. e. snažno podsticao narod u Judi: „Slušajte vi glas moj i biću vam Bog, i vi ćete moj narod biti; idite putevima koje vam kazujem da bi vama dobro bilo“ (Jeremija 7:23). Jevreji su izgubili hram i zemlju upravo zbog tog što su odbili da hode ’putevima koje im je Jehova kazao‘. Uverimo se da izbegavamo ovu pogubnu grešku.
Jehova blagosilja one koji hode njegovim putem
18. Šta moraju da rade oni koji hode Jehovinim putem?
18 Kao i u prošlosti, hođenje Jehovinim putem i danas iziskuje lojalnost — odlučnost da služimo samo Jehovi. Potrebno je i pouzdanje — potpuna vera da su Jehovina obećanja pouzdana i da će se obistiniti. Da bi se hodilo Jehovinim putem zahteva se i poslušnost — sleđenje njegovih zakona bez odstupanja i držanje njegovih visokih merila. ’Jehova je pravedan i on ljubi pravdu [„pravedna dela“, NW]‘ (Psalam 11:7).
19. Koje bogove danas mnogi obožavaju i s kojim posledicama?
19 Ahaz je sigurnost tražio od sirijskih bogova. Dole u Egiptu, Izraelci su se nadali da će im ’kraljica nebeska‘, boginja koja se nadaleko obožavala na drevnom Srednjem istoku, doneti materijalno blagostanje. Danas, mnogi bogovi nisu doslovni idoli. Isus je upozorio da ne služimo „bogatstvu“ već Jehovi (Matej 6:24, Savremeni srpski prevod). Apostol Pavle je govorio o ’lakomstvu koje je idolopoklonstvo‘ (Kološanima 3:5). Takođe je govorio o onima čiji je „bog trbuh“ (Filipljanima 3:19). Da, novac i materijalne stvari su među glavnim bogovima koji se danas obožavaju. U stvari, većina — uključujući i mnoge koji imaju veze s religijom —’svoje nade stavljaju u neizvesnost bogatstva‘ (1. Timoteju 6:17). Mnogi naporno rade služeći ovim bogovima a neki žanju i nagrade — žive u najboljim kućama, uživaju u skupim stvarima i uzimaju raskošne obroke. Međutim, ne uživaju svi u takvom izobilju. A čak i oni koji uživaju, na kraju ustanove da te stvari same po sebi i nisu nešto što ispunjava. One su neizvesne, privremene i ne zadovoljavaju duhovne potrebe (Matej 5:3, NW).
20. Koju ravnotežu treba da održavamo?
20 Istina, moramo biti praktični dok živimo u poslednjim danima ovog sistema stvari. Treba da preduzimamo razumne korake kako bismo zbrinuli našu porodicu u materijalnom pogledu. Ali, ako veću važnost pridajemo višem životnom standardu, težnji za novcem i sličnim stvarima umesto službi Bogu, upali smo u neku vrstu idolopoklonstva i više ne hodimo Jehovinim putem (1. Timoteju 6:9, 10). Međutim, šta kad se suočimo sa zdravstvenim, novčanim ili drugim problemima? Ne budimo poput onih Jevreja iz Egipta koji su za svoje probleme krivili službu Bogu. Umesto toga, okušajmo Jehovu, uradimo ono što Ahaz nije učinio. Lojalno se obratimo Jehovi za vođstvo. S potpunim pouzdanjem obratimo se njegovom vođstvu i molimo se za snagu i mudrost da bismo izašli na kraj sa svakom situacijom. Zatim, s poverenjem čekajmo Jehovin blagoslov.
21. Koje blagoslove primaju oni koji hode Jehovinim putem?
21 Tokom cele izraelske istorije, Jehova je bogato blagosiljao one koji su hodili njegovim putem. Kralj David je pevao: „Vodi me, Jehova, po pravdi svojoj“ (Psalam 5:9). Njemu je Jehova dao vojne pobede nad okolnim nacijama koje su kasnije uznemiravale Ahaza. U vreme Solomona Izrael je bio blagoslovljen mirom i blagostanjem za kojim su Jevreji u Egiptu kasnije čeznuli. Ahazovom sinu, Jezekiji, Jehova je dao pobedu čak i nad moćnom Asirijom (Isaija 59:1). Da, Jehovina ruka nije bila kratka za osobe koje su mu lojalne i koje nisu stajale na „putu grešnika“ već im je zakon Jehovin bio omileo (Psalam 1:1, 2). To je i dalje tako. Međutim, kako mi danas možemo biti sigurni da hodimo Jehovinim putem? To će se osmatrati u narednom članku.
Da se prisetimo
◻ Koje su osobine bitne ako želimo da hodimo Jehovinim putem?
◻ Zašto je Ahazovo razmišljanje bilo pogrešno?
◻ Šta je bilo loše u rasuđivanju Jevreja iz Egipta?
◻ Kako možemo ojačati svoju odlučnost da hodimo Jehovinim putem?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 13. strani]
Ahaz se radije obratio sirijskim bogovima nego Jehovi