Cenimo „darove u obliku ljudi“
Cenimo „darove u obliku ljudi“
’Poštujte one koji naporno rade među vama i pokazujte prema njima naročit obzir u ljubavi zbog njihovog rada‘ (1. SOLUNJANIMA 5:12, 13, NW).
1. Koju moć ima davanje prema Delima apostolskim 20:35? Ilustruj to.
„VIŠE ima radosti u davanju negoli u primanju“ (Dela apostolska 20:35). Možeš li da se setiš kada si poslednji put doživeo istinitost ovih Isusovih reči? Možda je to bio neki dar koji si dao nekome koga mnogo voliš. Pažljivo si ga birao jer želiš da to bude nešto što će voljena osoba ceniti. Oduševljenje na licu voljene osobe – kako to samo greje tvoje srce! Kada je ispravno motivisano, davanje je jedan izraz ljubavi, a izražavanje ljubavi ima tu moć da nas učini srećnima.
2, 3. (a) Zašto se može reći da niko nije srećniji od Jehove, i kako može priprema ’darova u obliku ljudi‘ obradovati njegovo srce? (b) Šta ne bismo želeli da uradimo s Božjim darom?
2 Ko bi onda mogao biti srećniji od Jehove, Davaoca ’svakog dobrog dara‘? (Jakov 1:17; 1. Timoteju 1:11). Svaki dar koji on daje motivisan je ljubavlju (1. Jovanova 4:8). Sigurno je tako i s darom koji je Bog preko Hrista dao skupštini – „darove u obliku ljudi“ (Efescima 4:8, NW). Priprema da se starešine brinu za stado jeste jedan izraz Božje duboke ljubavi prema svom narodu. Ti ljudi su brižljivo odabrani – oni moraju udovoljavati biblijskim uslovima (1. Timoteju 3:1-7; Titu 1:5-9). Oni znaju da moraju „obzirno postupati sa stadom“, jer će tada ovce imati razloga da budu zahvalne za takve pastire pune ljubavi (Dela apostolska 20:29; Psalam 100:3). Kad Jehova vidi da je njegovim ovcama srce ispunjeno takvom zahvalnošću, sigurno se i njegovo srce raduje! (Poslovice 27:11).
3 Svakako ne bismo želeli da umanjujemo vrednost Božjeg dara; niti bismo želeli da pokažemo necenjenje za njegove darove. Dva pitanja koja iz toga proizlaze jesu: kako starešine treba da gledaju na svoju ulogu u skupštini? I kako ostatak stada može pokazati da ceni „darove u obliku ljudi“?
’Mi smo vaši saradnici‘
4, 5. (a) S čime je Pavle uporedio skupštinu, i zašto je to odgovarajuće poređenje? (b) Šta nam Pavlovo poređenje pokazuje što se tiče toga kako treba da gledamo na druge i da se ophodimo prema njima?
4 Jehova je ’darovima u obliku ljudi‘ poverio izvesnu meru autoriteta u skupštini. Naravno, starešine ne žele da zloupotrebljavaju svoj autoritet, ali znaju da im se kao nesavršenim ljudima to lako može desiti. Kako onda treba da sagledaju sebe u odnosu na ostatak stada? Razmotrimo poređenje koje je koristio apostol Pavle. Posle razmatranja o tome zašto su obezbeđeni ’darovi u obliku ljudi‘, Pavle je napisao: „U ljubavi, da u svemu izrastemo u onome čiji je glavar Hristos. Po njemu, i blagodareći vezama njegove pomoći, celo telo, dobro sastavljeno i složeno, raste po snazi potrebnoj svakom udu njegovom, i uzdiže se u ljubavi“ (Efescima 4:15, 16). Tako je Pavle uporedio skupštinu, uključujući i starešine i druge članove, s ljudskim telom. Zašto je to odgovarajuće poređenje?
5 Ljudsko telo je sačinjeno od mnogih različitih udova ali ima samo jednu glavu. Međutim, ništa u telu – nijedan mišić, nijedan nerv, nijedna vena – nije beskorisno. Svaki ud je dragocen i na neki način doprinosi zdravlju i lepoti celine. Slično tome, skupštinu sačinjavaju mnogi različiti članovi, ali svaki član – bilo da je mlad ili star, snažan ili nejak – može na neki način doprineti sveobuhvatnom duhovnom zdravlju i duhovnoj lepoti skupštine (1. Korinćanima 12:14-26). Niko nema potrebe da misli da je beznačajan. S druge strane, niko ne treba da smatra sebe superiornim, jer smo svi mi – i starešine i ovce – deo tela, a postoji samo jedna glava, Hrist. Pavle na ovaj način prikazuje srdačnu sliku ljubavi, brige i poštovanja što treba da imamo jedni prema drugima. Saznanje o ovome pomaže starešinama da imaju ponizno, uravnoteženo gledište o svojoj ulozi u skupštini.
6. Kako je Pavle pokazao ponizan duh iako je imao autoritet apostola?
6 Ti ’darovi u obliku ljudi‘ ne nastoje da kontrolišu život ili veru svojih suobožavalaca. Pavle, iako je imao autoritet apostola, ponizno je rekao Korinćanima: „Ne da smo mi gospodari vaše vere, nego smo saradnici na vašu radost, jer vi svojom verom stojite“ (2. Korinćanima 1:24, NW). Pavle nije želeo da kontroliše veru i način života svoje braće. On stvarno nije video potrebu za tim jer je imao poverenje da su to već verni muškarci i žene koji su u Jehovinoj organizaciji zato što žele da čine ono što je ispravno. Dakle, govoreći o sebi i svom putujućem saradniku Timoteju, Pavle je u stvari rekao: ’Naš zadatak je da radimo s vama da bismo služili Bogu s radošću‘ (2. Korinćanima 1:1). Kakav ponizan duh!
7. Šta ponizne starešine shvataju što se tiče svoje uloge u skupštini, i u šta su sigurni?
7 ’Darovi u obliku ljudi‘ danas imaju taj isti zadatak. Oni su ’saradnici na našu radost‘. Ponizne starešine shvataju da nije na njima da odlučuju koliko drugi mogu da učine u službi Bogu. Oni znaju da iako mogu da ohrabre druge da prošire ili poboljšaju svoju službu, služba Bogu treba da potiče iz spremnog srca. (Uporedi s 2. Korinćanima 9:7.) Oni su sigurni da će njihovi saradnici učiniti sve što mogu ako su srećni. Zato iz dna duše žele da pomognu svojoj braći da ’služe Jehovi radosno‘ (Psalam 100:2).
Pomagati svima da služe s radošću
8. Koji su neki od načina na koje starešine mogu pomoći svojoj braći da služe Jehovi s radošću?
8 Starešine, kako možete pomoći svojoj braći da služe s radošću? Možete ih ohrabriti svojim primerom (1. Petrova 5:3). Dopustite da se vaša revnost i radost u službi vide, i drugi će biti ohrabreni da oponašaju vaš primer. Pohvalite druge za njihovo svesrdno zalaganje (Efescima 4:29). Srdačna i iskrena pohvala pomaže drugima da osećaju da su korisni i potrebni. To podstiče ovce da žele da daju maksimum od sebe u služenju Bogu. Izbegavajte nepovoljno upoređivanje (Galatima 6:4). Takvo upoređivanje obično obeshrabruje umesto da motiviše druge da se poboljšaju. Sem toga, svaka Jehovina ovca je osoba za sebe – s drugačijim okolnostima i sposobnostima. Poput Pavla, pokazujte poverenje u svoju braću. Ljubav „uvek veruje“, zato je dobro da verujemo da naša braća vole Boga i da žele da mu ugode (1. Korinćanima 13:7). Kada iskazujete ’čast drugima‘, vi iz njih izvlačite ono najbolje (Rimljanima 12:10). Budite sigurni da će većina ovaca učiniti sve što može u služenju Bogu i naći radost u toj službi ako su ohrabrene i okrepljene (Matej 11:28-30).
9. Kakvo će gledište o drugim starešinama pomoći svakom starešini da služi s radošću?
9 Ako sebe ponizno smatrate ’saradnicima‘ to će i vama pomoći da služite s radošću i da cenite jedinstvene darove drugih starešina. Svaki starešina ima neke svoje talente i sposobnosti koje može koristiti na dobrobit skupštine (1. Petrova 4:10). Jedan je možda nadaren za poučavanje. Drugi je možda dobar organizator. Neki drugi je pak izuzetno pristupačan zbog svoje srdačnosti i samilosti. Činjenica je da nijedan starešina nema svaki dar u istoj meri. Da li to što starešina ima neki poseban dar – recimo, dar poučavanja – znači da je superiorniji od drugog? Ni u kom slučaju! (1. Korinćanima 4:7). S druge strane, nema potrebe zavideti drugome na daru koji ima, ili možda sebe smatrati nedoraslim zato što neki drugi starešina ubire pohvale od drugih zbog svojih sposobnosti. Upamti da ti imaš darove koje Jehova vidi u tebi. I on ti može pomoći da razvijaš te darove i da ih koristiš na dobrobit svoje braće (Filipljanima 4:13).
’Budite poslušni i budite podložni‘
10. Zašto je sasvim na mestu da pokažemo cenjenje za „darove u obliku ljudi“?
10 Kad dobijemo neki dar sasvim je na mestu da izrazimo cenjenje za njega. ’Budite zahvalni‘, kaže se u Kološanima 3:15 (Ča). A kako je onda sa ’darovima u obliku ljudi‘, dragocenim darovima koje nam je Jehova dao? Naravno, mi smo prvenstveno zahvalni Jehovi, velikodušnom Darovaocu. Ali šta je sa samim ’darovima u obliku ljudi‘? Kako možemo pokazati da ih cenimo?
11. (a) Kako možemo pokazati naše cenjenje za „darove u obliku ljudi“? (b) Koje je značenje izraza ’biti poslušan‘ i ’biti podložan‘?
11 Naše cenjenje za „darove u obliku ljudi“ možemo pokazati time što se spremno držimo njihovih saveta i odluka temeljenih na Bibliji. Biblija nas savetuje: „Budite poslušni onima koji među vama predvode i budite podložni, jer oni bdiju nad vašim dušama kao oni koji će položiti račun; da bi to činili s radošću, a ne s uzdisanjem, jer bi to vama bilo na štetu“ (Jevrejima 13:17, NW). Zapazi da moramo biti ne samo „poslušni“ već i „podložni“ onima koji predvode. Grčka reč za ’podložan‘ doslovno znači „pokoriti se pod“. Komentarišući o izrazima ’biti poslušan‘ i ’biti podložan‘, biblijski izučavalac R. K. H. Lenski kaže: „Osoba je poslušna kada se slaže sa onim što joj je rečeno da uradi, uverena je u ispravnost i svrsishodnost toga; osoba čini ustupke... kad ima suprotno mišljenje.“ Kada razumemo uputstva onih koji predvode i kada se slažemo s tim onda nam je lako da budemo poslušni. Ali šta ako ne razumemo razlog koji stoji iza izvesne odluke?
12. Zašto treba da budemo podložni, to jest da činimo ustupke, čak i onda kada ne razumemo potpuno razlog koji stoji iza izvesne odluke?
12 Tu možda treba da budemo podložni, to jest da pravimo ustupke. Zašto? Kao prvo, treba da imamo poverenje da nam ti duhovno osposobljeni ljudi misle najbolje. Na kraju krajeva, oni dobro znaju da moraju položiti račun Jehovi za ovce koje su im poverene na brigu (Jakov 3:1). Sem toga, dobro je da se setimo da mi ne znamo sve poverljive činjenice koje su ih vodile do jedne informisane odluke (Poslovice 18:13).
13. Šta nam može pomoći da budemo podložni kada se radi o pravnim odlukama starešina?
13 A kako je s podložnošću kada se radi o pravnim odlukama? Istini za volju, to možda nije lako, naročito kada je doneta odluka da se isključi neko koga mi volimo – neki rođak ili blizak prijatelj. I ovde je najbolje pokoriti se sudu ’darova u obliku ljudi‘. Oni su u položaju da budu objektivniji od nas, i znaju više činjenica. Ta braća se često muče da donesu takve odluke; ozbiljna je odgovornost ’suditi za Jehovu‘ (2. Letopisa 19:6). Oni se svakako trude da budu milosrdni, jer su svesni da Bog ’oprašta‘ (Psalam 86:5). Ali oni takođe moraju skupštinu održati čistom, i zato Biblija nalaže da se nepokajnički prestupnici isključe (1. Korinćanima 5:11-13). U mnogim slučajevima sâm prestupnik prihvata tu odluku. Možda je disciplina baš ono što mu je potrebno da dođe k pameti. Ako smo mi, njegovi voljeni, podložni kada se radi o takvoj odluci, time mu možemo pomoći da izvuče korist iz discipline (Jevrejima 12:11).
’Pokazujte naročit obzir prema njima‘
14, 15. (a) Zašto starešine zaslužuju da pokažemo obzir prema njima, u skladu s 1. Solunjanima 5:12, 13? (b) Zašto se može reći da starešine ’naporno rade među nama‘?
14 Naše cenjenje prema ’darovima u obliku ljudi‘ možemo dokazati i time da pokazujemo naročit obzir prema njima. U svom pismu skupštini u Solunu, Pavle je savetovao njene članove: ’Poštujte one koji naporno rade među vama i koji vam predsedavaju u Gospodu i opominju vas; i pokazujte prema njima naročit obzir u ljubavi zbog njihovog rada‘ (1. Solunjanima 5:12, 13, NW). ’Koji naporno rade‘ – zar to ne opisuje predane starešine koje se nesebično daju u našu korist? Razmisli na trenutak o teškom teretu koji ova draga braća nose.
15 U mnogim slučajevima to su porodični ljudi koji moraju da rade na svetskom poslu da bi izdržavali porodicu (1. Timoteju 5:8). Ako starešina ima decu, tim mladima je potrebno očevo vreme i pažnja. Možda treba da im pomogne oko školskih zadataka, kao i da isplanira neko vreme kada će ta deca svoju mladalačku energiju trošiti u zdravoj rekreaciji (Propovednik 3:1, 4). Ono što je najvažnije, on vodi brigu o duhovnim potrebama svoje porodice time što redovno vodi porodični studij Biblije, zajedno s njima ide u službu na terenu i vodi ih na hrišćanske sastanke (Ponovljeni zakoni 6:4-7; Efescima 6:4). Ne zaboravimo da pored ovih odgovornosti koje su uobičajene za većinu od nas, starešine imaju i dodatne dužnosti: da se pripremaju za tačke na sastancima, da obavljaju pastirske posete, da se brinu za duhovnu dobrobit skupštine, i, kada je to potrebno, da rešavaju pravne slučajeve. Neki nose i dodatne odgovornosti u vezi s pokrajinskim sastancima, oblasnim kongresima, izgradnjom Dvorane Kraljevstva i Odborima za odnose s bolnicama. Ta braća stvarno ’naporno rade‘!
16. Opiši na koje načine možemo pokazati obzir prema starešinama.
16 Kako možemo pokazati obzir prema njima? Jedna biblijska poslovica kaže: „Ugodna je reč zgodno izrečena“ (Poslovice 15:23; 25:11). Zato im reči iskrenog cenjenja i ohrabrenja mogu pokazati da njihov rad ne smatramo nečim što je samo po sebi razumljivo. Takođe treba da budemo razumni što se tiče onoga što očekujemo od njih. S druge strane, treba da se osećamo slobodni da im priđemo kada nam treba pomoć. Možemo se naći u trenucima kada nas ’spopada smrtni strah‘ i kada nam treba ohrabrenje iz Pisma, vođstvo, ili savet od nekoga ko je ’sposoban da poučava‘ iz Božje Reči (Psalam 55:5; 1. Timoteju 3:2). U isto vreme treba da se setimo da starešina nema toliko vremena koje može da nam posveti, jer ne sme da zanemari potrebe svoje porodice ili drugih u skupštini. Ako ’pokazujemo saosećanje‘ prema ovoj braći koja naporno rade, nećemo od njih tražiti nešto što nije razumno (1. Petrova 3:8, NW). Umesto toga, cenimo svaki trenutak i pažnju koju nam u razumnoj meri mogu posvetiti (Filipljanima 4:5, NW).
17, 18. Kako se žrtvuju mnoge supruge čiji su muževi starešine, i kako možemo pokazati da to ne smatramo nečim što je samo po sebi razumljivo?
17 A šta je sa suprugama starešina? Ne zaslužuju li i one da pokažemo obzir prema njima? Na kraju krajeva, one dele svoje muževe sa skupštinom. To od njih često zahteva žrtve. S vremena na vreme starešine moraju potrošiti večernje sate na skupštinske stvari kada bi inače mogli da budu sa svojom porodicom. U mnogim skupštinama verne hrišćanske supruge se spremno žrtvuju da bi njihovi muževi mogli da se brinu za Jehovine ovce. (Uporedi s 2. Korinćanima 12:15.)
18 Kako možemo pokazati da to što rade te verne hrišćanske sestre ne smatramo nečim što je samo po sebi razumljivo? Svakako time da ne tražimo previše od njihovih muževa. Ali ne zaboravimo ni snagu jednostavnih reči zahvalnosti. Poslovice 16:24 kažu: „Ljubazne su reči saće meda, slast za dušu i zdravlje za telo.“ Pogledajmo jedno iskustvo. Posle hrišćanskog sastanka jedan bračni par je prišao jednom starešini i zamolio ga da porazgovaraju s njim o njihovom sinu tinejdžerskog uzrasta. Dok je starešina razgovarao s tim bračnim parom njegova supruga je strpljivo čekala. Posle toga majka je prišla supruzi tog starešine i rekla: „Htela bih da ti zahvalim za vreme koje je tvoj muž izdvojio da pomogne mojoj porodici.“ Takve jednostavne, ljubazne reči cenjenja stvarno su dirnule suprugu tog starešine.
19. (a) Koje ciljeve verno ispunjavaju starešine kao celina? (b) Na šta svi treba da budemo rešeni?
19 Priprema da se starešine brinu za ovce jeste jedan od Jehovinih ’dobrih darova‘ (Jakov 1:17). Ne, ti ljudi nisu savršeni; kao i svi mi i oni prave greške (1. Kraljevima 8:46). Pa ipak, kao celina starešine u skupštinama širom sveta verno ispunjavaju ciljeve koje Jehova ima u mislima – naime, da ispravljaju, izgrađuju, ujedinjuju i štite stado. Neka svaki starešina bude rešen da se i dalje obzirno stara za Jehovine ovce, i da se tako pokaže kao dar, to jest blagoslov, svojoj braći. A svi mi budimo rešeni da pokažemo cenjenje za te „darove u obliku ljudi“ tako što ćemo im biti poslušni i podložni i time što ćemo im pokazati da imamo obzira prema njima zbog njihovog napornog rada. Koliko samo možemo biti zahvalni što se Jehova s puno ljubavi pobrinuo za ljude koji u stvari kažu njegovim ovcama: ’Naš zadatak je da vam pomognemo da služite Bogu s radošću!‘
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto se skupština odgovarajuće može uporediti s telom?
◻ Kako starešine mogu pomoći svojoj braći da služe Jehovi s radošću?
◻ Zašto treba da budemo ne samo poslušni već i podložni onima koji predvode?
◻ Na koje načine možemo pokazati obzir prema starešinama?
[Pitanja za razmatranje]
[Slika na 16. strani]
Starešine, pohvalite druge za njihovo svesrdno zalaganje
[Slika na 17. strani]
Svojim vernim primerom u službi starešine mogu pomoći članovima porodice i drugima da služe s radošću
[Slike na 18. strani]
Mi cenimo naše starešine koje naporno rade!