Izveštaj objavitelja Kraljevstva

’Kod Boga je sve moguće‘

Gornje reči iz Mateja 19:26, pokazale su se istinitim za jednu mladu ženu iz Venecuele. Nakon što je naučila da ima potpuno poverenje u Jehovu, bila je u stanju da savlada jedan ozbiljan problem. Ona priča:

„Moja baka je bila mnogo dobra i puna ljubavi. Nažalost, umrla je kad sam imala tek 16 godina. Njena smrt je za mene bila strašan udarac. Postala sam neuravnotežena, tako da nisam želela čak ni da izađem iz kuće u dvorište. Na kraju sam maltene postala totalni pustinjak.

„Nisam išla u školu, niti sam imala neki posao. Samo sam sedela u svojoj sobi. Usamljena i bez prijatelja, patila sam od ozbiljne depresije. Osećala sam se potpuno bezvredno i želela sam da umrem i sve to okončam. Stalno sam se pitala: ’Zašto postojim?‘

„Moja majka je imala običaj da uzima časopise Kulu stražaru i Probudite se! od mlade Svedokinje Hisele. Jednog dana majka je ugledala Hiselu dok je prolazila pored naše kuće i upitala je da li bi ona mogla da mi pomogne. Hisela je pristala da pokuša, ali ja sam odbila da je vidim. To nije odvratilo Hiselu. Napisala mi je pismo i rekla da želi da bude moj prijatelj i da takođe još neko ko je mnogo važniji od nje želi da bude moj prijatelj. Rekla je da je ta osoba Jehova Bog.

„To me je dirnulo, pa sam joj odgovorila na pismo. Tri meseca smo se dopisivale. Tek nakon velikog Hiselinog podsticanja i zalaganja, konačno sam prikupila hrabrosti da se sretnem s njom. Pri našem prvom susretu Hisela je sa mnom proučavala Bibliju, koristeći knjigu Ti možeš zauvek da živiš u raju na Zemlji. Nakon studija, pozvala me je da prisustvujem sastanku u lokalnoj Dvorani Kraljevstva. Bila sam zatečena. Nisam izlazila iz kuće četiri godine, i pomisao da budem na ulici bila je zastrašujuća.

„Hisela je bila vrlo strpljiva sa mnom. Uverila me je da nema čega da se plašim i da će ona ići sa mnom na sastanak. Na kraju sam pristala. Kada smo stigle u Dvoranu Kraljevstva, počela sam da drhtim i da se preznojavam. Nisam mogla ni sa kim da se pozdravim. Ipak, složila sam se da i dalje posećujem sastanke, i Hisela je verno dolazila po mene svake sedmice.

„Da bi mi pomogla da savladam nervozu, Hisela me je vodila na sastanke veoma rano. Stajale bismo pored vrata i pozdravljale svakog ko bi stigao. Na taj način sam se suočavala samo s po jednom ili s dve osobe u isto vreme, umesto s celom grupom odjednom. Kada sam osećala da ne mogu više da izdržim, Hisela mi je citirala stih iz Mateja 19:26: ’Kod ljudi je to nemoguće, ali je kod Boga sve moguće‘.

„Iako nije bilo lako, najzad sam bila u stanju da prisustvujem čak i većem skupu ljudi, na oblasnom kongresu. Kako je to samo bio veliki korak za mene! U septembru 1995. osmelila sam se da razgovaram sa starešinama o učestvovanju u službi od vrata do vrata. Šest meseci kasnije, u aprilu 1996, simbolizovala sam svoje predanje Jehovi krštenjem u vodi.

„Kada me je neko nedavno upitao kako sam našla hrabrosti da to uradim, odgovorila sam: ’Moja želja da ugodim Jehovi veća je od mog straha‘. Mada još uvek imam povremene nastupe depresije, imam veliku radost što služim kao opšti pionir. Gledajući unazad, moram da se složim s Hiselom. Sada imam Prijatelja koji je zainteresovan za mene i koji ’mi daje moć‘“ (Filipljanima 4:13, NW).

[Slike na 8. strani]

„Moja želja da ugodim Jehovi veća je od mog straha“