Pavlovi saradnici — ko su oni bili?

U BIBLIJSKOJ knjizi Dela apostolskih i Pavlovim pismima spominje se stotinak osoba, koje su bile članovi hrišćanske skupštine u prvom veku, i koje su bile u dodiru sa, ’apostolom paganaca‘ (Rimljanima 11:13). O mnogima se dosta zna. Verovatno su ti poznate aktivnosti Apola, Varnave i Sile. S druge strane, verovatno bi ti teže palo da nešto više kažeš o Arhipu, Damari, Klaudiji, Linu, Persidi, Pudu i Sosipataru.

Mnogi pojedinci su, u različitim periodima i pod raznim okolnostima, aktivno podupirali Pavlovu službu. Neki poput Aristarha, Luke i Timoteja, pomagali su apostolu mnogo godina. Neki su bili s njim dok je bio u pritvoru ili na putu, bilo kao saputnici ili kao domaćini i domaćice. Nažalost, drugi, poput Aleksandra, Dimasa, Ermogena i Figela, nisu istrajali u hrišćanskoj veri.

Što se tiče nekih drugih Pavlovih prijatelja, poput Asinkrita, Erma, Julije ili Filologa, da spomenemo samo neke, o njima znamo tek nešto više od njihovih imena. U slučaju Nirejeve sestre ili Rufove majke, ili onih iz Hlojine kuće, ne znamo čak ni toliko (Rimljanima 16:13-15; 1. Korinćanima 1:11). Pored svega toga, pregled i ovako malih informacija koje posedujemo o tih stotinak osoba baca svetlo na Pavlov način rada. To nas takođe uči nešto i o koristima koje nastaju kada smo okruženi velikim brojem suvernika i kad blisko sarađujemo s njima.

Saputnici, domaćini i domaćice

Apostol Pavle je u svojoj službi dosta putovao. Jedan pisac procenjuje da, samo po izveštaju u Delima apostolskim, razdaljina koju je prevalio po zemlji i moru približno iznosi 16 000 kilometara. Putovati u to vreme ne samo da je bilo teško već i opasno. Brodolom, opasnost na vodama i od drumskih razbojnika, opasnost u pustinji i na moru, bile su neke od raznih nedaća s kojima se suočavao (2. Korinćanima 11:25, 26). Odgovarajuće tome, Pavle je retko bio sam na svojim putovanjima iz jednog mesta u drugo.

Oni koji su se pridruživali Pavlu bili su izvor prijateljstva, ohrabrenja i praktične pomoći u službi. U nekim prilikama, Pavle ih je ostavljao da bi mogli da se brinu za duhovne potrebe novih vernika (Dela apostolska 17:14; Titu 1:5). Ali verovatno je prisutnost  saputnika bila neophodna radi sigurnosti i podrške u savladavanju teškoća putovanja. Tako su ljudi kao što su Sosipatar, Sekund, Gaj i Trofim, za koje znamo da su bili među Pavlovim saputnicima, možda odigrali važnu ulogu u postizanju uspeha u njegovoj službi (Dela apostolska 20:4).

Takođe je bila dobrodošla i pomoć koju su ponudili domaćini i domaćice. Kada bi Pavle stigao u neki grad u kome je nameravao da obavi propovedničku akciju ili bi se prosto zaustavio da prenoći, najvažnije bi bilo naći neko mesto gde bi odseo. Svako ko je putovao tako mnogo kao Pavle neminovno bi doslovno morao da spava u mnoštvu kreveta. On je uvek mogao da odsedne u nekoj gostionici, ali njih istoričari opisuju kao „opasna i neprijatna mesta“, pa je Pavle tamo gde je to bilo moguće, verovatno odsedao kod suvernika.

Imena nekih Pavlovih domaćina i domaćica su nam poznata — Akvila i Priskila, Gaj, Jason, Lidija, Mnason, Filimon i Filip (Dela apostolska 16:14, 15; 17:7; 18:2, 3; 21:8, 16; Rimljanima 16:23; Filimonu 1, 22). U Filipima, Solunu i Korintu, takva usluga je Pavlu obezbedila bazu odakle je mogao da organizuje svoje misionarske aktivnosti. U Korintu je takođe Titije Just otvorio svoj dom da bi apostolu obezbedio mesto s kog je mogao da se brine za svoje propovedanje (Dela apostolska 18:7, Ča).

Mnoštvo prijatelja

Kao što se i moglo očekivati, Pavlovi poznanici su zapamćeni na različite načine zbog različitih okolnosti pod kojima ih je sretao. Na primer, Marija, Persida, Fiva, Trifena i Trifosa su sve bile žene suvernice koje su bile pohvaljene za svoj trud i naporan rad (Rimljanima 16:1, 2, 6, 12). Pavle je krstio Krispa, Gaja i Stefaninov dom. U Atini su od njega prihvatili poruku istine Dionisije i Damara (Dela apostolska 17:34; 1. Korinćanima 1:14, 16). Andronik i Junije, ’koji su uživali veliko poštovanje među apostolima‘, i bili vernici duže od Pavla, nazvani su ’drugari u sužanjstvu‘. Možda su nekom prilikom bili u zatvoru s njim. I njih je kao i Irodijona, Jasona, Lukija i Sosipatara, Pavle nazvao svojim ’rođacima‘ (Rimljanima 16:7, 11, 21). Iako grčka reč koja se ovde koristi može značiti „zemljaci“, prvenstveno značenje je „krvni rođaci istog kolena“.

Mnogi od Pavlovih prijatelja su putovali radi dobre vesti. Među njegovim bolje poznatim saradnicima bili su i Ahajik, Fortunat i Stefanin, koji su putovali od Korinta do Efesa da bi se savetovali s Pavlom o duhovnom stanju u njihovoj skupštini. Artem i Tihik bili su spremni da putuju da bi se sreli s Titom, koji je služio na Kritu, a trebalo je da i Zina krene na put zajedno sa Apolom (1. Korinćanima 16:17; Titu 3:12, 13).

Tu su i neki o kojima Pavle pruža neke male i fascinantne detalje. Na primer, on nam saopštava da je Epenet bio „prvina iz Azije“, da je Erast bio „gradski rizničar“ u Korintu, da je Luka bio lekar, Lidija prodavačica skerleta, a da je Tertije onaj koga je Pavle koristio da napiše njegovo pismo Rimljanima (Rimljanima 16:5, 22, 23; Dela apostolska 16:14; Kološanima 4:14). Za svakoga ko bi želeo da sazna više o ovim osobama, ovo malo informacija poželjno je zbog svoje kratkoće.

Drugi Pavlovi saradnici su primili lične poruke, o kojima se sada izveštava u Bibliji. Na primer, u svom pismu Kološanima, Pavle je opomenuo Arhipa: „Pazi na službu koju si primio u Gospodu, da je ispuniš!“ (Kološanima 4:17). Evodija i Sintihija su očigledno  imale neki lični sukob koji je trebalo da reše. Tako ih je Pavle pobudio, preko neimenovanog ’druga‘ u Filipima, „da budu jednakih osećaja u Gospodu“ (Filipljanima 4:2, 3). Sigurno da je to dobar savet za sve nas.

Lojalna podrška dok je bio u pritvoru

Pavle je nekoliko puta bio u zatvoru (2. Korinćanima 11:23). U tim prilikama, lokalni hrišćani, ako ih je uopšte bilo, mora da su se trudili da učine sve što mogu da bi mu to iskustvo bilo podnošljivije. Kada je Pavle bio prvi put zatvoren u Rimu, bilo mu je dozvoljeno da iznajmi kuću za sebe na dve godine i mogao je da prima posete prijatelja (Dela apostolska 28:30). Tokom tog perioda, napisao je pisma skupštinama u Efesu, Filipima i Kolosima, kao i Filimonu. Ovi izvori nam dosta govore o onima koji su bili bliski s Pavlom tokom njegovog pritvora.

Na primer, saznajemo da se Onisim, Filimonov odbegli rob, sreo s Pavlom u Rimu, i da je trebalo da se i Tihik pridruži Onisimu dok se vraćao svom gospodaru (Kološanima 4:7-9). Bio je tu i Epafrodit, koji je prevalio dug put od Filipa s darom iz njegove skupštine, a koji se zatim razboleo (Filipljanima 2:25; 4:18). Oni koji su tesno sarađivali s Pavlom u Rimu bili su Aristarh, Marko i Isus nazvan Just, za koje je Pavle rekao: „Oni su jedini koji su sa mnom za kraljevstvo Božje radili i koji mi behu uteha“ (Kološanima 4:10, 11). Zajedno sa svim ovim vernima, bili su i poznatiji Timotej i Luka, kao i Dimas koji je kasnije, zbog ljubavi prema svetu, napustio Pavla (Kološanima 1:1; 4:14; 2. Timoteju 4:10; Filimonu 24).

Izgleda da niko od njih nije bio iz Rima, a ipak su bili pored Pavla. Možda su neki otišli baš zato da bi mu bili od pomoći tokom njegovog pritvora. Bez sumnje su mu neki činili usluge, drugi su bili poslati na udaljene zadatke, a opet drugima je Pavle diktirao pisma. Kakvo rečito svedočanstvo o dubini odanosti i lojalnosti koju su svi oni imali za Pavla i Božje delo!

Iz zaključaka nekih Pavlovih pisama, primećujemo da je verovatno bio okružen velikim društvom hrišćanske braće i sestara koje brojčano nadilazi tih nekoliko imena koje znamo. U različitim prilikama je pisao: „Pozdravljaju vas svi sveti“ i „Pozdravljaju te svi koji su sa mnom“ (2. Korinćanima 13:13; Titu 3:15; Filipljanima 4:22).

Tokom Pavlovog kritičnog drugog zatvaranja u Rimu, kad se njegova mučenička smrt nazirala, Pavlu su njegovi saradnici i te kako bili u mislima. Još uvek je bio aktivan u nadgledanju i koordiniranju aktivnosti, barem nekih od njih. Tit i Tihik su bili poslati na zadatke, Kriskent je otišao u Galatiju, Erast je ostao u Korintu, Trofim je bio ostavljen bolestan u Miletu, samo je trebalo da Marko i Timotej dođu kod njega. Ipak je Luka bio pored Pavla, a kad je apostol napisao svoje drugo pismo Timoteju, nekoliko drugih vernika, uključujući i Euvula, Puda, Lina i Klaudiju, bili su tu u blizini da pošalju svoje pozdrave. Nesumnjivo su činili ono što su mogli da bi pomogli Pavlu. Istom prilikom, sam Pavle je poslao pozdrave Priskili i Akvili i Onisiforovom domu. Nažalost, ipak u to vreme nevolja, Dimas ga je napustio, a Aleksandar mu naneo mnogo zla (2. Timoteju 4:9-21).

„Mi smo Božji saradnici“

Pavle je retko bio sam tokom svojih propovedničkih aktivnosti. Komentator E. Erl Elis kaže: „Slika koja izranja je misionar s velikim brojem pomoćnika. Zaista, teško da se Pavle ikad našao bez saradnika.“ Pod vođstvom Božjeg svetog duha, Pavle je bio u  mogućnosti da pokrene mnogo ljudi i organizuje delotvorne misionarske akcije. Bio je okružen vernim partnerima, privremenim pomoćnicima, snažnim ličnostima i brojnim poniznim slugama. Ipak, oni nisu bili samo saradnici. Bez obzira na stepen do kojeg su radili ili sarađivali s Pavlom, veza hrišćanske ljubavi i ličnog prijateljstva je očigledna.

Apostol Pavle je imao nešto što je nazvano „izuzetna obdarenost za prijateljstvo“. Učinio je dosta toga da bi dobru vest objavio narodima, ali nije pokušavao da to učini sam. Sarađivao je i potpuno iskoristio organizovanu hrišćansku skupštinu. Pavle nije sebi pripisao nikakvu zaslugu zbog postignutih rezultata, već je ponizno priznao da je bio rob a da sva slava pripada Bogu koji daje da raste (1. Korinćanima 3:5–7; 9:16; Filipljanima 1:1).

Pavlovo vreme se razlikovalo od našeg, ali bez obzira na to, ne bi trebalo da iko u hrišćanskoj skupštini zaključuje da može ili treba da bude nezavisan. Umesto toga, trebalo bi da uvek sarađujemo s Božjom organizacijom, s našom lokalnom skupštinom i našim suvernicima. Potrebna nam je njihova pomoć, podrška i uteha u dobru i u zlu. Imamo dragocenu prednost da budemo deo „cele zajednice naše braće po svetu“ (1. Petrova 5: 9, NW). Ako verno i s ljubavlju radimo jedni uz druge, u saradnji sa svima, baš kao Pavle, i mi možemo reći da smo „Božji saradnici“ (1. Korinćanima 3:9).

[Slike na 31. strani]

APOLO

ARISTARH

VARNAVA

LIDIJA

ONISIFOR

TERTIJE

TIHIK