Ljubav prema onima ’koji su s nama u veri‘

ISTINSKI hrišćani su međusobno povezani kao jedna porodica. Zaista, od prvog veka n. e., oni se oslovljavaju ’brate‘ i ’sestro‘ (Marko 3:31-35; Filimon 1, 2). To nisu samo reči; one predstavljaju opis toga šta obožavaoci Boga osećaju jedni prema drugima. (Uporedi s 1. Jovanovom 4:7, 8.) Isus je rekao: „Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:35).

Ovakva ljubav je bila očigledna u julu 1997, kada su u Čileu nakon dugotrajne suše usledili prolom oblaka i poplava. Odjednom je mnogima bila potrebna hrana, odeća i druge stvari. Prilikom katastrofa, Jehovini svedoci nastoje da slede Pavlov savet Galatima: „Zato dakle dok imamo vremena da činimo dobro svakome, a osobito onima koji su s nama u vjeri“ (Galatima 6:10, DK).

Zato su se Jehovini svedoci brzo organizovali kako bi se odazvali. Hrana, odeća i slično, bili su sakupljeni, razvrstani, spakovani, a zatim otpremljeni na pogođeno područje. Deca su čak prilagala igračke! Jedna sestra je bila zadivljena kada je videla Dvoranu Kraljevstva ispunjenu humanitarnom pomoći. „Stajala sam zgranuta, ne znajući da li da se smejem ili da plačem“, kaže ona. „Bilo je to baš ono što nam je trebalo.“

Onda je jedan zemljotres neočekivano pogodio deo tog istog poplavljenog područja.  Mnoge kuće su bile razrušene. Da bi se udovoljilo ovoj potrebi osnovano je još odbora za pružanje pomoći. Regionalni odbori za gradnju, koji se obično bave izgradnjom objekata za sastajanje Jehovinih svedoka, pridružili su se i pružili podršku. Kakav je bio rezultat? Skromne kuće — koje su konstruisala i podigla braća — poklonjene su onima koji su izgubili svoje kuće. Iako su ove kuće bile jednostavne, štrčale su u odnosu na one koje je obezbedila svetovna humanitarna pomoć na temelju zajma, a koje su bile bez poda, prozora i neokrečene.

Neka braća su prevalila dugačak put da bi pripomogla. Predsedavajući Regionalnog odbora za gradnju produžio je svoj obilazak na još dva dana — uprkos tome što je vezan za invalidska kolica. Jedan slepi brat je naporno radio, noseći grede do stolara koji ih je sekao do željene veličine. Jedan gluvi brat je sakupljao te grede i nosio ih gde su bile potrebne.

Mnogi posmatrači su bili impresionirani ovom pomoći koju su pružila braća. U jednom gradu su policijska kola bila parkirana blizu kuće jedne sestre, gde su popravke bile u toku. Policajci su bili radoznali. Jedan je upitao brata: „Ko su ovi radnici koji su tako srećni, i koliko će biti plaćeni?“ Brat mu je objasnio da su to sve dobrovoljci. Jedan od policajaca je rekao da on plaća mesečni desetak svojoj crkvi, ali da ga njegov pastor nije čak ni posetio nakon zemljotresa! Sledećeg dana sestru je nazvao jedan službenik iz policije. I on je posmatrao radnike. Rekao je da je bio toliko očaran poletnim duhom radnika da je došao u iskušenje da im se pridruži!

Pružanje pomoći u Čileu zaista je bilo radosno iskustvo za ove dobrovoljce i izvrsno svedočanstvo za posmatrače.