Filip — revni jevanđelizator

PISMO sadrži mnoge izveštaje o muškarcima i ženama čija je vera vredna oponašanja. Osmotrimo primer Filipa, hrišćanskog misionara iz prvog veka. Iako nije bio apostol, na moćan način je korišćen u širenju poruke o Kraljevstvu. U stvari, Filip je postao poznat kao „jevanđelizator“ (Dela apostolska 21:8, NW). Zašto je Filip tako nazvan? I šta možemo naučiti od njega?

Filip se u biblijskom izveštaju pojavljuje ubrzo nakon Pedesetnice 33. n. e. U to vreme Jevreji koji su govorili grčki počeli su da mrmljaju protiv Jevreja koji su govorili hebrejski, tvrdeći da su njihove udovice bile zapostavljene prilikom svakodnevnog deljenja hrane. Da bi rešili tu stvar, apostoli su postavili „sedam ljudi koji imaju dobro svedočanstvo“. Filip je bio među onima koji su izabrani (Dela apostolska 6:1-6, NW).

Ovih sedam ljudi su ’imali dobro svedočanstvo‘. Prevod Džejmsa Mofata kaže da su imali „dobar ugled“. Da, u vreme kada su postavljeni, oni su već bili poznati kao duhovno zreli ljudi, sposobni da razmišljaju na praktičan način. Slično je i sa onima koji danas služe kao hrišćanski nadglednici. Takvi ljudi nisu prebrzo naimenovani (1. Timoteju 5:22). Oni moraju da imaju „dobro svedočanstvo od onih koji su napolju“, i da ih suhrišćani znaju kao one koji su razumni i zdravih misli (1. Timoteju 3:2, 3, 7; Filipljanima 4:5).

Po svemu sudeći, Filip je svoj zadatak u Jerusalimu dobro obavljao. Međutim, ubrzo je izbio talas žestokog progonstva koji je rasuo Hristove sledbenike. Poput drugih, i Filip je napustio grad, ali to nije bio kraj njegove službe. Uskoro je bio ponovo zaokupljen propovedanjem na novom području — u Samariji (Dela apostolska 8:1-5).

Otvaranje novog područja

Isus je prorekao da će njegovi učenici propovedati „i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji, i sve do kraja zemlje“ (Dela apostolska 1:8). Time što je propovedao u Samariji, Filip je učestvovao u ispunjenju  ovih reči. Uopšte gledano, Jevreji su imali malo poštovanja prema Samarjanima. Ali Filip nije unapred osudio ovaj narod, te je tako njegova nepristranost blagoslovljena. Zaista, mnogi Samarjani su se krstili, a među njima i nekadašnji vrač po imenu Simon (Dela apostolska 8:6-13).

Jehovin anđeo je u pravi čas uputio Filipa na pust put koji je vodio iz Jerusalima za Gazu. Na tom putu, Filip je spazio kola kojima se vozio jedan etiopski službenik koji je naglas čitao deo iz Isaijinog proročanstva. Filip je pritrčao uz kola i započeo razgovor. Iako je taj Etiopljanin bio prozelit koji je donekle imao spoznanje o Bogu i o Pismu, ponizno je priznao da mu je potrebna pomoć da bi razumeo ono što čita. Zato je pozvao Filipa da se popne u kola i sedne s njim. Nakon što mu je bilo dato svedočanstvo, stigli su blizu neke vode. „Šta mi smeta da se krstim?“ upitao je Etiopljanin. Filip ga je odmah krstio, i Etiopljanin je radosno nastavio svoj put. Verovatno je, po povratku u svoju domovinu, ovaj novi učenik širio dobru vest (Dela apostolska 8:26-39).

Šta možemo naučiti iz Filipove službe koja je uključivala propovedanje Samarjanima i etiopskom službeniku? Nikada ne bi trebalo da unapred zaključimo kako osobe određene nacionalnosti, rase ili socijalnog statusa neće biti zainteresovane za dobru vest. Umesto toga, trebalo bi da „svima“ objavljujemo poruku o Kraljevstvu (1. Korinćanima 9:19-23). Ukoliko se stavimo na raspolaganje tako što smo spremni da propovedamo svim ljudima, Jehova nas može koristiti u delu ’stvaranja učenika od ljudi iz svih nacija‘ (Matej 28:19, 20, NW).

Još neke Filipove prednosti

Nakon što je propovedao etiopskom službeniku, Filip je svedočio u Azotu „i kako je prolazio tim područjem, objavljivao je dobru vest svim gradovima dok nije stigao u Cezareju“ (Dela apostolska 8:40, NW). U prvom veku, ova dva grada bila su naseljena uglavnom paganskim stanovništvom. Verovatno je Filip, na svom putu ka severu prema Cezareji, propovedao u istaknutim jevrejskim centrima, kao što su Lida i Jopa. Možda zbog toga kasnije zatičemo neke učenike na ovim prostorima (Dela apostolska 9:32-43).

Filip se poslednji put pominje oko 20 godina kasnije. Privodeći kraju svoje treće misionarsko putovanje, Pavle se iskrcao u Ptolemaidu. „Sutradan“, priča Pavlov saputnik Luka, „krenusmo i dođosmo u Cezareju, pa uđosmo u kuću jevanđelizatora Filipa.“ Ali ovoga puta Filip je imao „četiri kćeri, device, koje su prorokovale“ (Dela apostolska 21:8, 9, NW).

Očigledno se Filip nastanio u Cezareji. Ali s obzirom da ga Luka naziva ’jevanđelizatorom‘ znači da on nije izgubio svoj misionarski duh. Ovaj izraz često ukazuje na onoga ko je napustio svoj dom da bi propovedao dobru vest na neobrađenim područjima. Činjenica da je Filip imao četiri kćerke koje su prorokovale navodi nas da zaključimo da su one u svojoj revnosti sledile stope svoga oca.

Današnji hrišćanski roditelji treba da imaju na umu da su njihova deca njihovi najvažniji učenici. Čak i ako su se takvi roditelji odrekli izvesnih teokratskih prednosti zbog porodičnih odgovornosti, oni poput Filipa mogu i dalje nastaviti da celim srcem služe Bogu i da budu primerni roditelji (Efescima 6:4).

Poseta Pavla i njegovih pratilaca pružila je divnu priliku Filipovoj porodici da pokaže gostoljubivost. Zamisli samo kakva je to bila izmena ohrabrenja. Moguće da je tom prilikom Luka prikupio detalje o Filipovoj aktivnosti koje je kasnije uključio u izveštaj 6. i 8. poglavlja Dela apostolskih.

Jehova Bog je u velikoj meri koristio Filipa za unapređivanje interesa Kraljevstva. Filipa je njegova revnost osposobila da dobru vest širi na novim područjima i da unapređuje zdravu duhovnu atmosferu u svom domu. Da li bi i ti voleo da uživaš u sličnim prednostima i blagoslovima? Bilo bi onda dobro da oponašaš osobine koje je ispoljavao jevanđelizator Filip.