U potrazi za pouzdanim predskazanjima

UBRZO nakon što je makedonski kralj koji je postao poznat kao Aleksandar Veliki zauzeo prestolje 336. pre n. e., posetio je proročište u Delfima, u centralnoj Grčkoj. Njegovi ambiciozni planovi za budućnost bili su ni manje ni više nego da osvoji veliki deo tadašnjeg sveta. Ali, on je želeo božanski pečat da će njegov ogromni podvig uspeti. Prema legendi, jednog dana je posetio Delfe, ali tada nije bilo dozvoljeno pitati proročicu. Pošto nije hteo da ode bez odgovora, Aleksandar je insistirao terajući sveštenicu da mu prorekne. Ona je sva uzbuđena uzviknula: „O dete, ti si nepobediv!“ Mladi kralj je to uzeo kao povoljan predznak — predznak koji obećava pobednički vojni pohod.

Međutim, Aleksandar bi bio mnogo bolje informisan o ishodu svog pohoda da je istražio proročanstva iz biblijske knjige Danila. Sa izuzetnom tačnošću ona su prorekla njegove brze pobede. Prema tradiciji, na kraju je Aleksandar imao priliku da vidi šta je Danilo zapisao o njemu. Prema jevrejskom istoričaru Josifu, kada je makedonski kralj ušao u Jerusalim pokazano mu je Danilovo proročanstvo — po svoj prilici 8. poglavlje te knjige (Danilo 8:5-8, 20, 21). Aleksandrove razorne trupe navodno su zbog toga poštedele grad.

Urođena ljudska potreba

Čovek je uvek osećao potrebu za pouzdanim proročanstvima o budućnosti, bio on kralj ili običan građanin, čovek drevnog  ili savremenog doba. Kao inteligentna bića, mi ljudi proučavamo prošlost, svesni smo sadašnjosti i posebno smo zainteresovani za budućnost. Jedna kineska poslovica prikladno kaže: „Onaj ko bi mogao unapred da kaže šta će se za tri dana desiti bio bi bogat hiljadama godina.“

Vekovima su milioni ljudi pokušavali da zavire u budućnost tako što su za savet pitali ono što su smatrali božanskim. Uzmi kao primer drevne Grke. Imali su čitave nizove svetih proročišta, kao što su ona u Delfima, Delosu i Dodoni, gde bi odlazili da pitaju svoje bogove u pogledu političke i vojne situacije kao i u pogledu ličnih stvari kao što su putovanje, brak i deca. Nisu samo kraljevi i vojni zapovednici tražili vođstvo iz duhovnog područja preko ovakvih proročišta, već i cela plemena i gradovi-države.

Prema jednom profesoru, sada postoji „iznenadno umnožavanje organizacija posvećenih proučavanju budućnosti“. Pa ipak, mnogi više vole da ne uzmu u obzir jedini tačan izvor proročanstava — Bibliju. Oni oštro isključuju svaku mogućnost da biblijska proročanstva sadrže baš one informacije koje oni traže. Neki izučavaoci idu tako daleko da poistovećuju proročanstvo iz Biblije s predskazanjima iz drevnih proročišta. Savremeni skeptici obično imaju predrasudu prema proročanstvu iz Biblije.

Pozivamo te da sam proveriš biblijski zapis. Šta otkriva pažljivo upoređivanje predskazanja iz Biblije i ljudskih proroštava? Možeš li se više pouzdati u proročanstvo iz Biblije nego u drevna proroštva? I možeš li svoj život pouzdano graditi oko biblijskih proročanstava?

[Slika na 3. strani]

Biblija je prorekla Aleksandrove brze pobede

[Izvor]

Cortesía del Museo del Prado, Madrid, Spain

[Slika na 4. strani]

Aleksandar Veliki

[Izvor]

Musei Capitolini, Roma

 [Izvor slike na 2. strani]

Naslovna strana: General Tit i Aleksandar Veliki: Musei Capitolini, Roma