Nejednakost — da li je to bila Božja namera?

Jednom rečju, ne. Osmotrimo zašto.

BOG je nameravao da svi ljudi imaju jednake mogućnosti za život i sreću. O nastanku čoveka čitamo: „Bog reče: ’Da načinimo čoveka po obličju i po prilici našoj, pa neka ima on vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim i nad životinjama i nad celom zemljom, i nad svim gmizavcima koji gamižu po zemlji.‘“ Nakon što je završio stvaranje na zemlji, „pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše“ (Postanje 1:26, 31).

Može li Bog za današnje tužno stanje nejednakosti reći da je „dobro“? Teško, jer je „Bog ljubav“ (1. Jovanova 4:8). Za njega je rečeno da „nema ličnih obzira“ i da je ’savršeno njegovo delo, i da su pravi [„pravedni“, NW] putevi njegovi; on je veran Bog, nema u njemu nepravde, pravedan je i istinit‘ (Ponovljeni zakoni 10:17; 32:4; uporedi s Jovom 34:19). I apostol Petar je zaključio: „Zaista vidim da Bog nema ličnih obzira, nego u svakome narodu koji se god boji  njega i pravedno postupa, mio je njemu“ (Dela apostolska 10:34, 35).

Pošto je Bog pun ljubavi, nepristrastan, pošten i pravedan, kako je mogao stvoriti ljude sa urođenom nejednakošću kao recimo u pogledu prava na sreću? Dopustiti diskriminaciju među ljudima i staviti ih u jedan sistem nejednakosti bilo bi u direktnoj suprotnosti s njegovom ličnošću. On je nameravao da svi budu ’rođeni slobodni i jednaki po dostojanstvu i pravima‘. Međutim, danas stvari očevidno ne stoje tako. Zašto?

Koren nejednakosti

To što je Bog stvorio ljude da budu jednaki ne znači da je nameravao da svi oni u svakom aspektu budu jednaki. Oni se mogu razlikovati po talentima, interesovanjima i ličnostima. Takođe mogu biti različitog položaja i stepena autoriteta. Primera radi, muškarac i žena nisu jednaki u svakom pogledu, jer je Bog stvorio ženu kao muškarčevu „dopunu“ (Postanje 2:18, NW). Roditelji i deca se očigledno razlikuju po autoritetu. Međutim, bez obzira na te razlike, trebalo je da svi — muškarci, žene i deca — imaju od Boga dato pravo na jednake mogućnosti zadovoljenja temeljnih zahteva za sreću. Trebalo je da svi uživaju isto dostojanstvo i položaj pred Bogom.

Slično tome su i Božjim duhovnim sinovima, stvorenim pre ljudi, bili dati različiti zadaci i odgovornosti (Postanje 3:24; 16:7-11; Isaija 6:6; Juda 9). Međutim, unutar granica onog što im je bilo dato, svi su u jednakoj meri mogli uživati božanske pripreme za život i sreću. Tako su na čudesan način odražavali Božju nepristrasnost.

Žalosno je to što jedno duhovno stvorenje nije bilo zadovoljno Božjim nepristrasnim uređenjem. Ono je želelo više od onog što mu je Bog dao, i težilo je za većim, uzvišenijim položajem. Pothranjujući tu pogrešnu želju, postao je suparnik Jehove, onog koji kao Stvoritelj s pravom ima položaj opšte vrhovnosti. Ovaj buntovni duhovni Božji sin kasnije je naveo ljude da traže od Boga više od onog što im je On dao (Postanje 3:1-6; uporedi s Isaijom 14:12-14). Izgledalo je kao da je Jehovina priprema da ljudi žive i budu srećni izletela iz ravnoteže. Taj duhovni buntovnik, u Otkrivenju 20:2 označen kao ’Đavo i Satana‘, postao je zlikovački podstrekač nejedinstva među ljudima.

Hoće li se stvari ikad promeniti?

Jednom rečju, hoće!

Ali, ko može da ostvari te željene promene? Ljudske vođe, od kojih neki nesumnjivo sasvim iskreno, vekovima teže ka tome. Njihov uspeh je ograničen, što je dovelo do toga da mnogi ljudi zaključe kako je nerealno očekivati da problem nejednakosti među ljudima ikada bude rešen. Međutim, u Isaiji 55:10, 11, zabeleženo je Božje gledište: „Ko što kiša i sneg padaju s neba i ne vraćaju mu se a da nisu zemlju natopili i oplodili, i činili da se bilje pupi, i semenje se sejaču deli, i hleba onome koji se njime hrani, tako je i reč koja iz usta mojih izlazi: ne vraća mi se ona prazna a da nije volju moju izvršila, i nameru moju ispunila.“

 Kako je utešno znati što je Jehova Bog obznanio da će ispuniti svoju prvobitnu nameru da svim ljudima pruži iste mogućnosti za život i sreću! Kao Bog istine, on se obavezao da ispuni ono što je obećao. Na svu sreću, on je i voljan i moćan da to učini. Kako će on to ostvariti?

Odgovor leži u Kraljevstvu za koje je Isus Hrist učio svoje sledbenike da se mole: „Oče naš, koji si na nebesima... neka dođe kraljevstvo tvoje, neka bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu“ (Matej 6:9, 10). Da, Božje Kraljevstvo je sredstvo koje će Jehova upotrebiti da bi ’razbio i uništio sva ta [postojeća] kraljevstva, a ono će večno da postoji‘ (Danilo 2:44).

Pod vladavinom nebeskog Kraljevstva nastupiće novo ljudsko društvo. Apostol Jovan je u poslednjoj biblijskoj knjizi, Otkrivenju, o tome napisao sledeće: „Videh novo nebo i novu zemlju, jer prvo nebo i prva zemlja prođoše“ (Otkrivenje 21:1). Nestaće sva ružna lica nejednakosti — beda, bolest, neznanje, diskriminacija i drugi ljudski jadi. a

Jehovini svedoci više od jednog veka skreću pažnju ljudi na to Kraljevstvo (Matej 24:14). Preko pisanih stranica i uz ličnu pomoć, oni se naprežu da bi ljudima pomogli da steknu spoznanje o Božjoj nameri zabeleženoj u Bibliji. Međutim, njihovo svetsko obrazovno delo ne samo što je ljudima dalo nadu da će u budućnosti živeti u jednakosti i sreći već ono i sada doprinosi obuzdavanju biča nejednakosti. Osmotrimo kako.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 5. strani]

Bog je nameravao da svi ljudi imaju iste mogućnosti za život i sreću