Sadašnji bič nejednakosti

„Smatramo da su ove istine same po sebi očigledne, da su svi ljudi stvoreni jednaki, da ih je njihov Stvoritelj obdario određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom“ (Deklaracija o nezavisnosti koju su 1776. usvojile Sjedinjene Države).

„Svi ljudi su rođeni slobodni i jednakih prava“ (Deklaracija o ljudskim i građanskim pravima, koju je 1789. usvojila Francuska narodna skupština).

„Sva ljudska bića su rođena slobodna i jednaka po dostojanstvu i pravima“ (Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima koju je 1948. usvojila Generalna skupština Ujedinjenih nacija).

NEMA sumnje u pogledu ovoga. Želja za jednakošću svojstvena je ljudima. Ali, nažalost, sama činjenica što se ideja o ljudskoj jednakosti mora tako često ponavljati pokazuje da je jednakost sve do sada izmicala čovečanstvu.

Može li iko ozbiljno tvrditi da su se sada na izmaku 20. veka stvari poboljšale? Da li svi građani Sjedinjenih Država i Francuske, ili bilo  koje druge od 185 članica Ujedinjenih nacija, zaista uživaju jednaka prava s kojima su navodno rođeni?

Iako ideja o jednakosti među svim ljudima može biti ’sama po sebi očigledna‘, daleko od toga da svi ljudi imaju jednaka prava na ’život, slobodu i težnju za srećom‘. Primera radi, o kakvoj mi to jednakosti prava na život možemo govoriti kada dete u Africi mora da deli doktora sa 2 569 drugih ljudi, dok dete u Evropi ima doktora zajedno sa samo 289 drugih osoba? Ili kakva je to jednakost prava na slobodu i težnju za srećom, kada će oko jednu trećinu dečaka i dve trećine devojčica u Indiji odrasti nepismeno, dok je u zemljama kao što su Japan, Nemačka i Velika Britanija gotovo svakom detetu školovanje zagarantovano?

Da li ljudi u srednjoameričkim zemljama s dohotkom od 1,380 dolara po glavi stanovnika imaju isto ’dostojanstvo i prava‘ na život kao ljudi u Francuskoj, gde je dohodak po glavi stanovnika 24,990 dolara? Kakvu jednakost ima žensko novorođenče u Africi za koje je očekivani životni vek 56 godina u odnosu na žensko novorođenče u Severnoj Americi s očekivanim životnim vekom od 79 godina?

Nejednakost ima mnoga lica i sva su ružna. Nejednakost u životnim standardima, mogućnostima zdravstvene nege i školovanja samo su neka od njih. Političke, rasne ili religiozne razlike pokatkad igraju presudnu ulogu u lišavanju ljudi njihovog dostojanstva i slobode. Uprkos svim govorima o jednakosti, živimo u svetu nejednakosti. Poput nekog biča — „uzroka rasprostranjene odnosno velike nesreće“, kako se ta reč definiše — nejednakost prodire u sve nivoe ljudskog društva. Bol koji izaziva u obliku bede, bolesti, neznanja, nezaposlenosti i diskriminacije probada sâmo srce.

„Svi ljudi su stvoreni jednaki.“ Kakva divna misao! Kako je tragično to što je stvarnost potpuno suprotna!

[Izvor slike na 3. strani]

UN PHOTO 152113/SHELLEY ROTNER