Živeti po veri u Božja obećanja
Živeti po veri u Božja obećanja
’Ja sam Bog i drugoga Boga nema. Ja sam Bog i niko nije kao ja. Od početka javljam što će biti, unapred ja javljam što se još nije zbilo‘ (ISAIJA 46:9, 10).
1, 2. Koja su neka različita gledišta o Božjoj umešanosti u zbivanja na zemlji?
DO KOJE mere je Bog umešan u zbivanja na zemlji ? Mišljenja se razlikuju. Jedno gledište je da se on uopšte ne meša. Nakon što je pokrenuo stvari u stvaranju, on je ili nevoljan ili nesposoban da deluje u našu korist. Po tom gledištu, Bog je kao neki otac koji postavi svog sina na novi bicikl, stavi ga u stabilan položaj i onda ga gurne da bi krenuo niz ulicu. Posle toga, otac jednostavno odšeta. Dečak je prepušten sebi; možda padne, a možda ne padne. Šta god da bude, to je van očeve kontrole.
2 Jedno drugo gledište je da Bog aktivno upravlja svakim aspektom našeg života i da se direktno meša u svaki događaj širom svog stvarstva. Međutim, kad bi bilo tako, neki bi zaključili da Bog prouzrokuje ne samo dobre stvari koje se dešavaju već i kriminal i tragediju koji pogađaju čovečanstvo. Poznavanje istine o Božjem postupanju pomoći će nam da znamo šta od njega da očekujemo. To će takođe ojačati našu veru u sigurno ispunjenje njegovih obećanja (Jevrejima 11:1).
3. (a) Kako znamo da je Jehova Bog svrhe? (b) Zašto se za Jehovu govori da ’uređuje‘ ili ’oblikuje‘ svoju nameru?
3 U središtu pitanja o Božjoj umešanosti u ljudska zbivanja jeste činjenica da je Jehova Bog svrhe. To se jasno vidi iz njegovog samog imena. „Jehova“ znači „on prouzrokuje da postaje“. Uz progresivno delovanje, Jehova sam postaje Ispunitelj svih svojih obećanja. Shodno tome, o Jehovi se govori kao da ’uređuje‘ ili oblikuje svoju nameru u vezi s budućim događajima ili postupcima (2. Kraljevima 19:25; Isaija 46:11). Ovi termini potiču od hebrejske reči jacar, koja je povezana s rečju koja znači „lončar“ (Jeremija 18:4, DK). Baš kao što vešt lončar može da oblikuje grumen gline u prekrasnu vazu, tako i Jehova može da oblikuje stvari, ili da njima upravlja kako bi ispunio svoju volju (Efescima 1:11).
4. Kako je Bog pripremio zemlju za stanovanje ljudi?
4 Na primer, Bog je nameravao da zemlja bude mesto izuzetne lepote, nastanjeno savršenim, poslušnim ljudima (Isaija 45:18). Dugo pre nego što je stvorio prvog čoveka i ženu, Jehova je s puno ljubavi vršio pripreme za njih. Uvodna poglavlja knjige Postanje opisuju kako je Jehova utemeljio dan i noć, kopno i more. Zatim je stvorio biljni i životinjski svet. To pripremanje zemlje za stanovanje ljudi obuhvatalo je mnoge hiljade godina. Projekat je bio uspešno završen. Prvi čovek i žena počeli su svoj život u Edenu, prekrasnom raju koji je bio potpuno opremljen tako da su mogli da se raduju životu (Postanje 1:31). Tako je Jehova bio direktno uključen u zbivanja na zemlji, progresivno oblikujući svoja dela za svoju uzvišenu nameru. Da li je širenje ljudske porodice promenilo njegovu uključenost?
Jehova ograničava svoje postupke prema ljudima
5, 6. Zašto Bog ograničava svoje postupanje s ljudima?
5 Premda ima moć da to čini, Jehova ne upravlja i ne kontroliše svaki detalj ljudske aktivnosti. Postoje razlozi za to. Jedan je taj što su ljudi stvoreni po Božjem obličju, kao osobe sa slobodnom voljom. Jehova nas ne prisiljava da mu se povinujemo; niti smo mi marionete (Ponovljeni zakoni 30:19, 20; Isus Navin 24:15). Iako nas smatra odgovornima za naše postupke, Bog nam je s ljubavlju dozvolio znatnu slobodu da odlučujemo kako ćemo voditi svoj život (Rimljanima 14:12; Jevrejima 4:13).
6 Jedan drugi razlog toga što Bog ne upravlja svačim što se dogodi u vezi je sa spornim pitanjem koje je pokrenuo Sotona u Edenu. Sotona je doveo u pitanje Božji suverenitet. Ponudio je Evi nešto što je izgledalo kao prilika da postigne nezavisnost – ponuda koju su ona, a kasnije i njen muž prihvatili (Postanje 3:1-6). Kao odgovor, Bog je dozvolio ljudima da upravljaju sami sobom jedan izvestan period kako bi se pokazalo da li je Sotonin izazov bio opravdan. Iz tog razloga, za neispravne stvari koje ljudi danas čine ne možemo kriviti Boga. Mojsije je o buntovnom narodu pisao: „Njihovo to je nevaljalstvo; to je narod rđav i pokvaren, nisu sinovi [Božji]“ (Ponovljeni zakoni 32:5).
7. Šta je Jehovina namera za zemlju i čovečanstvo?
7 Međutim, iako je dopustio da ljudi imaju slobodu izbora i da eksperimentišu u nezavisnom vladanju, Jehova nije usvojio politiku nemešanja u pogledu zbivanja na zemlji — što bi nas ostavilo s malo nade da će ispuniti svoja obećanja. Premda su se Adam i Eva pobunili protiv Božjeg suvereniteta, Jehova nije promenio svoju nameru punu ljubavi za zemlju i čovečanstvo. On će neizostavno preoblikovati zemlju u raj nastanjen savršenim, poslušnim i srećnim ljudima (Luka 23:42, 43). Biblijski izveštaj od Postanja do Otkrivenja opisuje kako je Jehova progresivno delovao na ostvarenju tog cilja.
Bog radi na ostvarenju svoje volje
8. Šta je uključivalo dovođenje Izraelaca u Obećanu zemlju?
8 Svojim postupanjem s nacijom Izrael Bog je pokazao da će ostvariti svoju nameru. Na primer, Jehova je zasigurao Mojsiju da će On izbaviti Izraelce iz Egipta i da će ih dovesti u Obećanu zemlju, zemlju u kojoj teče med i mleko (Izlazak 3:8). To je bila značajna i ohrabrujuća objava. Ona je uključivala da ti Izraelci — kojih je sa pratiocima bilo oko tri miliona — budu oslobođeni od jedne moćne nacije koja se snažno protivila njihovom odlasku (Izlazak 3:19). Zemlja u koju će biti vođeni bila je nastanjena moćnim nacijama koje će se snažno opirati njihovom dolasku (Ponovljeni zakoni 7:1). U međuvremenu, tu je bila pustoš u kojoj će Izraelcima trebati hrana i voda. Bila je to situacija koja će Jehovi omogućiti da ispolji svoju vrhovnu moć i božanstvo (Levitska 25:38).
9, 10. (a) Zašto je Isus Navin mogao da posvedoči da su Božja obećanja pouzdana? (b) Koliko je važno da imamo poverenje u Božju sposobnost da nagradi svoje verne?
9 Bog je izveo Izraelce iz Egipta nizom moćnih dela. Prvo, naneo je naciji Egipta deset pustošnih nevolja. Zatim je razdvojio Crveno more, omogućujući Izraelcima da pobegnu, dok je egipatska vojska koja ih je sledila izginula (Psalam 78:12, 13, 43-51). Posle toga, brinuo je za Izraelce tokom njihovih 40 godina u pustoši, hraneći ih manom, pružajući im vodu, i čak brinući za to da im se odeća ne pohaba i noge ne oteknu (Ponovljeni zakoni 8:3, 4). Kad su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, Jehova ih je vodio u pobedu nad njihovim neprijateljima. Isus Navin, koji je iskazao jaku veru u Jehovina obećanja, bio je očevidac svih tih stvari. Zato je s poverenjem mogao da kaže starešinama svog vremena: „Priznajte svim srcem svojim i svom dušom svojom da nije izostalo ništa od svega dobra što vam je obrekao Jehova, Bog vaš; sve vam se ispunilo“ (Isus Navin 23:14).
10 Poput Isusa Navina iz starog doba, i hrišćani danas potpuno su uvereni da je Bog voljan i sposoban da deluje u korist onih koji mu služe. To uverenje je bitan deo naše vere. Apostol Pavle je pisao: „Bez vere nije moguće Bogu ugoditi, jer onaj koji hoće da dođe k Bogu treba da veruje da Bog... nagrađuje one koji ga traže“ (Jevrejima 11:6).
Bog predviđa budućnost
11. Koji faktori su omogućili Bogu da ispuni svoja obećanja?
11 Do sada smo videli da, iako Bog dozvoljava slobodnu volju i nezavisno ljudsko vladanje, on ima i moć i volju da deluje kako bi ostvario svoju nameru. Međutim, postoji još jedan faktor koji doprinosi sigurnom ispunjenju Božjih obećanja. Jehova može da predvidi budućnost (Isaija 42:9). Preko svog proroka, Bog je rekao: „Pamtite ono što je od starine bilo, jer sam ja Bog i drugoga Boga nema. Ja sam Bog i niko nije kao ja. Od početka javljam što će biti, unapred ja javljam što se još nije zbilo. Ja govorim: Ostaće rešenja moja i svu volju svoju ja ću izvršiti!“ (Isaija 46:9, 10). Iskusan ratar zna kada i gde da zaseje seme, ali ipak može biti donekle neizvesno kako će se stvari odvijati. Međitim, ’Kralj vekova‘ ima tačno znanje da bi precizno predvideo kada i gde treba da deluje da bi izvršio svoju nameru (1. Timoteju 1:17).
12. Na koji način je u danima Noja Jehova pokazao da poznaje budućnost?
12 Osmotri kako je Bog u Nojevim danima pokazao sposobnost poznavanja budućnosti. Zbog rasprostranjene zloće koja je ispunjavala zemlju, Bog je odlučio da neposlušno čovečanstvo uništi. Odredio je i vreme kada će to učiniti — za 120 godina (Postanje 6:3). Kod određivanja tog specifičnog perioda, Jehova je uzeo u obzir više od samog uništenja zlih, što je mogao učiniti u bilo koje vreme. Jehovin vremenski raspored je takođe omogućio da se sačuvaju pravedni. (Uporedi s Postanjem 5:29). U svojoj mudrosti, Bog je unapred znao kada da dodeli zadatak koji će voditi do tog cilja. Dao je Noju detaljne informacije. Trebalo je da Noje gradi arku „za spasenje doma svoga“, a zli da budu uništeni u sveopštem potopu (Jevrejima 11:7; Postanje 6:13, 14, 18, 19).
Kolosalni građevinski projekat
13, 14. Zašto je gradnja arke bila izazovan zadatak?
13 Osmotrimo taj zadatak s Nojevog gledišta. Zbog toga što je Noje bio Božji čovek, znao je da Jehova može da uništi bezbožne. Međutim, pre nego što se to dogodi, trebalo je izvršiti jedno delo — delo koje je zahtevalo veru. Gradnja arke biće kolosalan projekat. Bog je specifično odredio njene dimenzije. Arka će biti duža od nekih savremenih sportskih terena i biće visoka kao petospratnica (Postanje 6:15). Graditelji će biti neiskusni i biće ih malo. Neće imati razvijen alat i opremu koji su danas na raspolaganju. Osim toga, pošto nije imao Jehovinu sposobnost da predvidi budućnost, Noje nije mogao da zna kakve će sve situacije izniknuti tokom tih godina, situacije koje bi mogle da olakšaju ili da ometu taj građevinski projekat. Noje je verovatno razmišljao o mnogim pitanjima. Kako će se sakupiti građevinski materijal? Kako će on sakupiti životinje? Koja hrana će biti potrebna i u kojoj količini? Kada će tačno prorečeni Potop doći?
14 Zatim, bile su tu socijalne prilike. Zloća je obilovala. Moćni Nefilimi — hibridno potomstvo zlih anđela i žena — napunili su zemlju nasiljem (Postanje 6:1-4, 13). Nadalje, gradnja arke neće biti projekat koji će moći da se izvrši u tajnosti. Ljudi će se pitati šta Noje radi i on će im govoriti (2. Petrova 2:5). Da li se moglo očekivati da će oni na to gledati s odobravanjem? Teško! Godinama ranije, verni Enoh je objavljivao uništenje zlih. Njegova poruka je bila toliko nepopularna da ga je ’Bog uzeo‘, ili skratio njegov život, očigledno da bi sprečio da ga neprijatelji ubiju (Postanje 5:24; Jevrejima 11:5; Juda 14, 15). Ne samo da je Noje imao da objavljuje sličnu nepopularnu poruku već je trebalo i da gradi arku. Dok se ta arka bude gradila, ona će služiti kao snažan podsetnik na Nojevu vernost uprkos njegovim zlim savremenicima!
15. Zašto je Noje bio uveren u to da može da izvrši svoj zadatak?
15 Noje je znao da je taj projekat imao podršku i blagoslov Svemoćnog Boga. Zar nije sam Jehova dodelio taj zadatak? Jehova je zasigurao Noju da će on i njegova porodica ući u završenu arku i da će biti sačuvani u životu kroz opšti Potop. Bog je čak podvukao sigurnost toga jednim svečanim ugovorom (Postanje 6:18, 19). Verovatno je Noje shvatao da je Jehova i očekivao i procenio sve što je u to bilo uključeno pre izvršenja tog zadatka. Štaviše, Noje je znao da Jehova ima moć da interveniše kako bi mu pomogao kada je potrebno. Tako je Noja njegova vera pokrenula na akciju. Kao i njegov potomak Avraham, Noje je bio „potpuno uveren da što [Bog] obeća može i učiniti“ (Rimljanima 4:21).
16. Dok je gradnja arke napredovala, kako je Nojeva vera bila ojačana?
16 Kako su godine prolazile i arka poprimala oblik, Nojeva vera je bila ojačana. Građevinski i materijalno-tehnički problemi bili su rešeni. Iskušenja su bila savladana. Delo se nije moglo zaustaviti nikakvim protivljenjem. Nojeva porodica je iskusila Jehovinu podršku i zaštitu. Dok je Noje odlučno nastavio dalje, ’kušanje njegove vere donelo je istrajnost‘ (Jakov 1:2-4). Konačno je arka bila završena, Potop je došao, a Noje i njegova porodica su preživeli. Noje je doživeo ispunjenje Božjih obećanja, kao što je kasnije doživeo i Isus Navin. Nojeva vera bila je nagrađena.
Jehova podupire delo
17. Na koje je načine naše vreme paralela Nojevim danima?
17 Isus je prorekao da će naši dani biti paralela Nojevim danima. Bog je ponovo odlučio da uništi zle i odredio je vreme kada će se to dogoditi (Matej 24:36-39). Takođe je organizovao da se sačuvaju pravedni. Noje je morao da gradi arku, dok Božje sluge danas treba da objavljuju Jehovine namere, da naučavaju njegovu Reč i da stvaraju učenike (Matej 28:19).
18, 19. Kako znamo da propovedanje dobre vesti ima Jehovinu podršku?
18 Da Jehova nije bio s Nojem da ga podrži i podupre, arka ne bi bila sagrađena. (Uporedi s Psalmom 127:1.) Slično tome, bez Jehovine potpore, pravo hrišćanstvo verovatno ne bi opstalo, a kamoli napredovalo. To je u prvom veku shvatio Gamalilo, jedan cenjeni farisej i učitelj Zakona. Kad je jevrejski Sinedrion želeo da se otarasi apostola, on je upozorio taj sud: „Prođite se ovih ljudi, pustite ih nek idu. Ako je ovaj pothvat delo ljudi propašće, ali ako je od Boga, ne možete ga vi pokvariti“ (Dela apostolska 5:38, 39).
19 Uspeh propovedničke aktivnosti, kako u prvom veku tako i danas, dokazao je da to nije delo ljudi, nego je Božje delo. Sledeći članak će osmotriti neke uzbudljive okolnosti i događaje koji su doprineli da se ovo delo obavi tako uspešno u tako ogromnoj razmeri.
Nikad se ne predaj!
20. Ko nas podupire dok propovedamo dobru vest?
20 Iako živimo u ’teškim vremenima‘, možemo biti sigurni da Jehova u potpunosti drži stvari pod kontrolom. On podržava i podupire svoj narod dok oni privode kraju propovedanje dobre vesti pre nego što dođe vreme koje je Bog odredio za uništenje ovog zlog sistema stvari (2. Timoteju 3:1; Matej 24:14). Jehova nas poziva da budemo njegovi „saradnici“ (1. Korinćanima 3:9, Ča). Takođe smo sigurni da je Hrist Isus s nama na tom delu i da se možemo pouzdati u anđeosku podršku i vođstvo (Matej 28:20; Otkrivenje 14:6).
21. U kom uverenju nikada ne treba da popustimo?
21 Zbog toga što su Noje i njegova porodica iskazali veru u Jehovina obećanja, bili su sačuvani kroz vode potopa. Oni koji danas iskazuju sličnu veru biće sačuvani kroz predstojeću ’veliku nevolju‘ (Otkrivenje 7:14, DK). Živimo u vremenima koja su zaista uzbudljiva. Pred nama su značajni događaji! Uskoro će Bog delovati da uvede slavno novo nebo i novu zemlju u kojoj će pravda nastavati (2. Petrova 3:13). Nikada, nikada se ne predaj u svom uverenju da što god Bog kaže, on može i da učini (Rimljanima 4:21).
Tačke za podsećanje
◻ Zašto Jehova ne kontroliše svaki detalj ljudskih aktivnosti?
◻ Kako je Jehovina sposobnost da izvrši svoju nameru bila očigledna u njegovom ophođenju sa Izraelom?
◻ Kako je Jehova u Nojevim danima pokazao svoju sposobnost da predvidi budućnost?
◻ Koje pouzdanje u Božja obećanja možemo imati?
[Pitanja za razmatranje]