Raduj se ’pravom životu‘
Raduj se ’pravom životu‘
JEHOVA BOG je ljudima dao svest o večnosti (Propovednik 3:11). Zato kad se susretnu sa smrću, ljudi se osećaju bespomoćno ali istovremeno to u njima ne umanjuje želju za životom.
Sveto pismo, Božja nadahnuta Reč, pruža nam veličanstvenu nadu (2. Timoteju 3:16). Jehova, koji je sama suština ljubavi, nije mogao da stvori čoveka s mogućnošću poimanja koncepta o večnosti i onda da ga osudi na život od samo nešto malo godina. Zamisao da nas je Bog stvorio da se mučimo nad svojom sudbom, jednostavno se suproti njegovoj ličnosti. Mi nismo stvoreni kao „nerazumne životinje, rođene i stvorene da se hvataju i kolju“ (2. Petrova 2:12).
Stvorivši Adama i Evu s urođenim osećajem za večnost, Jehova Bog je stvorio nešto „dobro“; stvorio ih je s potencijalom da večno žive (Postanje 1:31). Nažalost, time što nisu poslušali Stvoriteljevu izričitu zabranu, prvi ljudski par je zloupotrebio svoju slobodnu volju, i izgubili su prvobitnu savršenost. Zbog toga su umrli, prenevši na svoje potomke nesavršenost i smrt (Postanje 2:17; 3:1-24; Rimljanima 5:12).
Biblija ne ostavlja mesta mističnosti u pogledu svrhe života i značenja smrti. Ona kaže da u smrti „nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti“ i da mrtvi „ništa ne znaju [„nisu svesni ničega“, NW]“ (Propovednik 9:5, 10). Kratko rečeno, mrtvi su mrtvi. Doktrina o besmrtnoj duši nije biblijska, tako da nema nikakve velike misterije koju treba odgonetnuti u pogledu stanja mrtvih (Postanje 3:19; Psalam 146:4; Propovednik 3:19, 20; Jezekilj 18:4). a
Bog je imao nameru; on nije stvorio zemlju „naprazno“. On ju je stvorio da u rajskim uslovima ’na njoj nastavaju‘ savršeni ljudi i tu svoju nameru nije promenio (Isaija 45:18, DK; Malahija 3:6). Da bi je ostvario, on je na zemlju poslao svog Sina. Time što je ostao veran sve do smrti, Isus Hrist je obezbedio sredstvo za otkupljivanje čovečanstva od greha i smrti. U stvari, Isus je rekao: „Jer Bog toliko ljubi svet, da je i Sina svoga jedinorođenoga dao, da nijedan koji u njega veruje ne propadne, nego da ima život večni“ (Jovan 3:16).
Bog je još davno obećao da će stvoriti ’novo nebo i novu zemlju‘ (Isaija 65:17; 2. Petrova 3:13). To uključuje izabiranje jedne ograničene grupe vernih hrišćana za život na nebu. Oni zajedno s Isusom stvaraju jedno vladalačko jezgro. Biblija na to ukazuje kao na „kraljevstvo nebesko“, to jest, „kraljevstvo Božje“ koje će upravljati ’stvarima na zemlji‘ (Matej 4:17; 12:28; Efescima 1:10; Otkrivenje 5:9, 10; 14:1, 3). Nakon što ukloni svu bezbožnost s naše planete i nakon što je očisti, Bog će uvesti jedno pravedno, novo ljudsko društvo, ili ’novu zemlju‘. Ona će obuhvatati ljude koje će Bog štititi u predstojećem uništenju ovog zlog sistema stvari (Matej 24:3, 7-14, 21; Otkrivenje 7:9, 13, 14). Njima će se pridružiti oni koji budu vraćeni u život putem obećanog uskrsenja (Jovan 5:28, 29; Dela apostolska 24:15).
„Pravi život“ koji će tada biti
Kao potvrda uzbudljivog opisa života na budućoj rajskoj zemlji, Bog kaže: „Evo sve novo tvorim“ (Otkrivenje 21:5). Ljudskom umu je nemoguće da u potpunosti shvati čudesna dela koja će Bog učiniti za čovečanstvo. Bog će stvoriti raj širom sveta, raj po uzoru na Eden (Luka 23:43, NW). Kao u Edenu, biće obilje lepote i prijatnosti boja, zvukova i ukusa. Neće više biti siromaštva i nedostataka hrane, jer za to vreme Biblija kaže: „Prvih stvari nestade“ (Otkrivenje 21:4; Psalam 72:16). Niko više neće reći: „Bolestan sam“, jer će bolest biti zauvek odstranjena (Isaija 33:24). Da, nestaće svi uzroci bola, uključujući i čovekovog dugotrajnog ’neprijatelja‘ smrt (1. Korinćanima 15:26). U jednoj čudesnoj viziji ’nove zemlje‘, novog ljudskog društva pod Hristovom vladavinom, apostol Jovan je čuo kako jedan glas kaže: „[Bog] će otrti svaku suzu od očiju njihovih i smrti neće više biti, ni žalosti ni vike, ni bolesti neće više biti.“ Šta može doneti veću utehu i radost od ispunjenja ovog božanskog obećanja?!
Biblija u opisivanju budućeg života naročito naglašava uslove koji će zadovoljiti čovekove moralne i duhovne težnje. Svi ti časni ideali za koje se čovečanstvo sve do sada uzaludno bori, biće u potpunosti ostvareni (Matej 6:10). Među njima je i želja za pravednošću, želja koja je ostala neispunjena zato što su čoveka često mučili okrutni tlačitelji koji su vladali nad slabima (Propovednik 8:9). Psalmista je proročanski pisao o uslovima pod Hristovom vladavinom: „U njegovim danima cvetaće pravednost i mir će biti izobilan“ (Psalam 72:7, The New Jerusalem Bible).
Jednakost je još jedna težnja zbog koje su se mnogi žrtvovali. U tom „obnovljenju“, Bog će ukinuti diskriminaciju (Matej 19:28). Svi će uživati isto dostojanstvo. To neće biti jednakost koju je nametnuo neki strogi državni režim. Umesto toga, biće odstranjeni uzroci diskriminacije, u šta spadaju i pohlepa i ponos koji ljude navode da traže vlast nad drugima ili da gomilaju ogromnu količinu stvari. Isaija je prorokovao: „Oni će kuće graditi i u njima sedeti, i saditi vinograde i rod njihov jesti. Neće oni drugima kuće za naselje graditi, neće oni drugima vinograde saditi“ (Isaija 65:21, 22).
Koliko je čovek samo patio zbog krvoprolića u ličnim i zajedničkim sukobima! To se proteže sve od ubistva Avelja pa do današnjih ratova. Kako se ljudi, izgleda uzaludno, dugo nadaju i čekaju da se uspostavi mir! U obnovljenom Raju svi ljudi će biti miroljubivi i krotki; „uživaće u izobilju mira“ (Psalam 37:11).
Isaija 11:9 kaže: ’Zemlja će biti puna poznanja Jehove kao što je morsko korito puno vode koja ga pokriva.‘ Pored ostalog zato što smo nasledili nesavršenost mi danas ne možemo u potpunosti razumeti opseg ovih reči. Tek ćemo saznati kako će nas savršeno spoznanje o Bogu ujediniti s njim i kako će to dovesti do potpune radosti. Međutim, pošto nas Pismo obaveštava da je Jehova Bog koji je čudesan u moći, mudrosti, pravdi i ljubavi, možemo biti sigurni da će čuti sve molitve koje će iznositi stanovnici ’nove zemlje‘.
„Pravi život“ je sigurna stvar — uhvati ga!
Za mnoge je beskrajan život u nekom boljem svetu samo san ili uobrazilja. Međutim, za one koji zaista imaju veru u biblijsko obećanje, ta nada je sigurna stvar. Ona je kao sidro u njihovom životu (Jevrejima 6:19). Baš kao što sidro čvrsto drži brod i ne dozvoljava mu da bude odnesen, nada u večni život pruža ljudima stabilnost i sigurnost, i osposobljava ih da se suoče s ozbiljnim poteškoćama u životu, čak i da ih prevaziđu.
Možemo biti sigurni da će Bog ispuniti svoja obećanja. Čak je to zasigurao dajući zakletvu, to jest jedno neopozivo obećanje. Apostol Pavle je napisao: „Bog, kad je naumio da naslednicima obećanja u obilnijoj meri pokaže nepromenljivost svoje namere, istupio sa zakletvom, da bismo, u dve nepromenljive stvari u kojima je nemoguće da Bog laže... imali snažno ohrabrenje da se uhvatimo za nadu postavljenu pred nas“ (Jevrejima 6:17, 18, NW). „Dve nepromenljive stvari“ koje Bog nikada ne može poništiti jesu njegovo obećanje i njegova zakletva, na kojima mi zasnivamo svoja očekivanja.
Vera u Božja obećanja pruža veliku utehu i duhovnu snagu. Isus Navin, vođa izraelskog naroda, imao je takvu veru. Isus Navin je bio star kad je održao Izraelcima svoj oproštajni govor i znao je da mu se bliži smrt. Pa ipak je pokazao snagu i nesalomivu lojalnost, što je proisteklo iz potpunog pouzdanja u Božja obećanja. Nakon što je rekao da ’ide na put kojim ide cela zemlja‘, put koji sve ljude odvodi u smrt, Isus Navin je izjavio: „Priznajte svim srcem svojim i svom dušom svojom da nije izostalo ništa od svega dobra što vam je obrekao Jehova, Bog vaš; sve vam se ispunilo, ništa nije ostalo nenavršeno.“ Da, tri puta je Isus Navin ponovio da Bog uvek održi sva svoja obećanja (Isus Navin 23:14).
I ti možeš imati istu veru u Božje obećanje o novom svetu koji će se uskoro uspostaviti. Ako marljivo proučavaš Bibliju razumećeš ko je Jehova i zašto on zavređuje tvoje potpuno pouzdanje (Otkrivenje 4:11). Avraham, Sara, Isak, Jakov i druge verne osobe iz starina imale su nesalomivu veru, temeljenu na prisnom poznavanju istinitog Boga Jehove. Zadržali su jaku nadu, uprkos činjenici da za svoga života nisu ’primili obećanja‘. Pa ipak, ’oni ih videše i pozdraviše iz daleka‘ (Jevrejima 11:13).
Otkrivenje 16:14, 16). Poput vernih ljudi iz starina, moramo i dalje sa sigurnošću iščekivati buduće događaje, motivisani verom kao i ljubavlju prema Bogu i prema ’pravom životu‘. Blizina novog sveta pruža snažan podstrek onima koji iskazuju veru u Jehovu i koji ga vole. Takvu veru i ljubav treba da produbljujemo da bismo zadobili Božju naklonost i zaštitu tokom njegovog velikog dana, koji je na pragu (Sofonija 2:3; 2. Solunjanima 1:3; Jevrejima 10:37-39).
Zato što razumemo biblijska proročanstva mi sada vidimo da se približava „veliki dan Boga Svedržitelja“, tokom kojeg će zemlja biti očišćena od svake zloće (Onda, voliš li život? I želiš li još više „pravi život“ — život Božjeg priznatog sluge, s izgledom na srećnu budućnost, da, s izgledom na večni život? Ako je to ono što tražiš, pazi na opomenu apostola Pavla, koji je napisao da treba da ’stavljamo svoje nade ne u neizvesnost bogatstva, nego u Boga živoga‘. Pavle je dalje izneo: ’Bogati se u dobrim delima‘, koja odaju čast Bogu, tako da bi ’stekao pravi život‘ (1. Timoteju 6:17-19).
Ako prihvatiš biblijski studij s Jehovinim svedocima, i ti možeš postići spoznanje koje znači ’život večni‘ (Jovan 17:3). Biblija s ljubavlju beleži ovaj očinski poziv svima: „Ne zaboravi, sine, nauku moju, poučenja moja neka čuva srce tvoje, jer će ti produljiti dane i godine tvog života, i mir će ti povećati“ (Poslovice 3:1, 2).
[Fusnota]
a Radi detaljnog osmatranja ove teme vidi brošuru Šta se događa s nama kad umremo?, koju su objavili Jehovini svedoci — hrišćanska verska zajednica