Da li đavo prouzrokuje naše bolesti?

NIJE TREBALO DA BOLEST IKADA POSTOJI. Bog nas je stvorio da živimo večno u savršenom zdravlju. Satana, jedno duhovno stvorenje, bio je taj koji je prouzrokovao da ljudsku porodicu muče bolest, bol i smrt, kada je naše praroditelje Adama i Evu naveo na greh (POSTANJE 3:1-5, 17-19; RIMLJANIMA 5:12).

DA LI to znači da su sve bolesti direktna posledica uplitanja duhovnog sveta? Kao što je u prethodnom članku i navedeno, danas mnogi misle da jesu. Baka male Omadži je mislila tako. Ali, da li su Omadžinu dijareju — bolest koja je pokatkad pogubna za dečicu u tropskim krajevima — zaista izazvali nevidljivi duhovi?

Satanina uloga

Biblija veoma jasno odgovara na to pitanje. Kao prvo, ona pokazuje da duhovi naših predaka ne mogu da utiču na žive. Kad ljudi umru, oni „ništa ne znaju“. Oni ne poseduju duhove koji nadživljuju smrt. Oni spavaju u grobu, gde „nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti“ (Propovednik 9:5, 10). Mrtvi ni u kom pogledu ne mogu da izazovu bolest kod živih ljudi!

Međutim, Biblija otkriva da zli duhovi zaista postoje. Prvi buntovnik u čitavom svemiru bilo je duhovno stvorenje sada poznato kao Satana. Drugi su mu se pridružili i postali poznati kao demoni. Mogu li Satana i demoni da izazovu bolest? To se događalo. Neka Isusova čudesna izlečenja obuhvatala su i isterivanje demona (Luka 9:37-43; 13:10-16). Međutim, Isus je uglavnom lečio bolesti koje nisu izazvali direktno demoni (Matej 12:15; 14:14; 19:2). U načelu, na sličan način i danas bolest nastaje usled prirodnih, a ne natprirodnih uzroka.

Kako stvari stoje s vračanjem? Poslovice 18:10 nam zasiguravaju: „Tvrda kula ime je Jehovino, k njoj se pravednik utiče i zaklon nalazi.“ Jakov 4:7 kaže: „Podložite se, dakle, Bogu; a suprotstavite se Đavolu, i pobeći će od vas.“ Tačno, Bog može da zaštiti njemu verne osobe od vračanja i od svake druge neobjašnjive sile. To je jedna od stvari na koje se odnose Isusove reči: „Istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32).

’A slučaj Jova?‘, može neko da upita. ’Zar nije zli duh izazvao njegovu bolest?‘ Da, Biblija kaže da je Jovovu bolest izazvao Satana. Ali, Jovov slučaj je bio izuzetak. Jov je dugo imao božansku zaštitu od direktnog demonskog napada. Onda je Satana tražio od Jehove da napadne Jova, i zato što su u to bila uključena velika sporna pitanja, Jehova je u ovom slučaju delimično uskratio zaštitu svom obožavaocu.

Međutim, Bog je postavio granice. Kada je Satani dozvolio da Jovu zadaje boli, Satana  je mogao neko vreme izazivati bolest kod Jova, ali ga nije mogao ubiti (Jov 2:5, 6). Konačno je Jovova patnja okončana, i Jehova ga je bogato nagradio za njegov integritet (Jov 42:10-17). Načela koja su potvrđena Jovovim integritetom davno su zabeležena u Bibliji i svima su očigledna. Nema potrebe za još jednim takvim slučajem provere.

Kako Satana deluje?

Jedina veza između Satane i ljudskih bolesti, u gotovo svakom slučaju, jeste činjenica da je Satana naveo na iskušenje prvi ljudski par i da su oni pali u greh. On i njegovi demoni nisu direktni uzročnici svake pojedinačne bolesti. Međutim, ono čega se Satana ne libi je to da pokušava da utiče na nas da donesemo nemudre odluke i da kompromitujemo svoju veru, a to može narušiti naše zdravlje. On nije začarao Adama i Evu, ubio ih ili udario bolešću. On je Evu ubedio da bude neposlušna Bogu, a Adam je pošao njenim putem neposlušnosti. Bolest i smrt su bile deo posledice toga (Rimljanima 5:19).

Jednom je moavski kralj unajmio nevernog proroka Valama da prokune izraelsku naciju, koja se preteći ulogorila na moavskim granicama. Valam je nastojao da prokune Izrael, ali nije uspeo u tome zato što je nacija bila pod Jehovinom zaštitom. Moavci su onda isplanirali da namame Izraelce na idolopoklonstvo i polni nemoral. Ta taktika je uspela i Izrael je izgubio Jehovinu zaštitu (Brojevi 22:5, 6, 12, 35; 24:10; 25:1-9; Otkrivenje 2:14).

Iz tog drevnog događaja možemo izvući jednu važnu pouku. Božanska pomoć pruža zaštitu vernim obožavaocima Boga od direktnog napada zlih duhova. Međutim, Satana nastoji da pojedince navede da kompromituju svoju veru. On nastoji da ih namami na nemoral. Ili poput ričućeg lava nastoji da ih uplaši da bi postupali na način koji ih lišava Božje zaštite (1. Petrova 5:8). Eto zašto apostol Pavle naziva Satanu onim koji ’ima mogućnosti da izazove smrt‘ (Jevrejima 2:14).

Omadžina baka je pokušavala da ubedi Havu da koristi amajlije i fetiše kao zaštitu od bolesti. Šta bi se desilo da je Hava popustila? Odala bi da nema potpuno poverenje u Jehovu Boga, i ne bi više mogla biti sigurna u njegovu zaštitu (Izlazak 20:5; Matej 4:10; 1. Korinćanima 10:21).

Satana je i kod Jova probao s ubeđivanjem. To što ga je lišio porodice, bogatstva i zdravlja nije bilo dovoljno. Jov je takođe primio i jedan veoma loš savet od svoje žene kada je ona rekla: „Proklinji Boga i umri!“ (Jov 2:9 ). Zatim su ga posetila trojica „prijatelja“ koji su zajednički nastojali da ga ubede kako je on kriv za svoju bolest (Jov 19:1-3). Na ovaj način je Satana iskoristio Jovovo iznemoglo stanje da pokuša da ga obeshrabri i poljulja njegovo poverenje u Jehovinu pravednost. Međutim, Jov se i dalje oslanjao na Jehovu kao na svoju jedinu nadu. (Uporedi s Psalmom 55:22, DK.)

Kada smo bolesni možemo postati i depresivni. U takvom stanju Satana brzo nastoji da nas navede da postupimo na neki način koji bi kompromitovao našu veru. Zato je važno da kada se razbolimo, u mislima zadržimo da je osnovni uzrok naše patnje verovatno nasleđena nesavršenost, a ne neki neobjašnjivi uticaj. Priseti se da je verni Isak oslepeo prilično godina pre svoje smrti (Postanje 27:1). Uzrok nisu bili zli duhovi već starost. Rahela je umrla na porođaju, ne zbog Satane, već zbog ljudske slabašnosti (Postanje 35:17-19). Svi verni ljudi iz drevnog vremena jednog dana su umrli — ne zbog čini ili kletvi već zbog nasleđene nesavršenosti.

 Zamka je zamišljati da nevidljivi duhovi imaju direktan uticaj na svaku bolest koja nas snađe. To može raspirivati morbidan strah od duhova. A onda bismo, kada se razbolimo, mogli biti iskušani da pokušavamo odobrovoljiti demone umesto da se držimo podalje od njih. Ako bi nas Satana uplašio tako da pribegnemo spiritističkim običajima, to bi bila izdaja istinitog Boga Jehove (2. Korinćanima 6:15). Treba da nas vodi strah pun poštovanja pred Bogom, a ne sujeveran strah od njegovog neprijatelja (Otkrivenje 14:7).

Malecka Omadži već ima najbolju moguću zaštitu od zlih duhova. Prema rečima apostola Pavla, Bog je smatra ’svetom‘ jer je njena majka vernica, a ona može da se moli Bogu da on putem svetog duha bude s njenom kćerkom (1. Korinćanima 7:14). Blagoslovljena ovim tačnim spoznanjem, Hava se nije oslonila na amajlije već je potražila delotvorno lečenje za Omadži.

Razni uzroci bolesti

Većina ljudi ne veruje u duhove. Kada se razbole oni idu kod lekara — ukoliko to sebi mogu priuštiti. Naravno, bolesna osoba može da ode kod lekara i da ne bude izlečena. Lekari ne izvode čuda. Ali, mnoge sujeverne osobe koje bi se mogle izlečiti, idu kod lekara samo onda kada je već prekasno. One prvo pokušaju spiritističke metode lečenja, i kad one ne uspeju, u krajnjoj nuždi odu do lekara. Mnogi bespotrebno umiru.

Drugi prevremeno umru zbog neznanja. Oni ne prepoznaju simptome i ne znaju koje praktične korake treba da preduzmu da bi sprečili bolest. Znanje pomaže da se spreči bespotrebna patnja. Vredno je pažnje da je kod pismenih majki broj dece koja umru usled bolesti manji nego kod nepismenih. Da, neznanje može biti pogubno.

Nemarnost je još jedan uzrok bolesti. Primera radi, mnogi se razbole zato što dopuste da insekti gamižu po hrani pre nego što se ona pojede ili zato što oni koji pripremaju hranu pre toga ne operu ruke. Spavati bez mreže protiv komaraca u područjima pogođenim malarijom, takođe je opasno. a Kad je reč o zdravlju, često je tačno da je „bolje sprečiti nego lečiti“.

Jedan nemudar način života izazvao je preranu bolest i smrt kod miliona ljudi. Pijanstvo, polni nemoral, zloupotreba droge i korišćenje duvana kod mnogih su narušili zdravlje. Ako se neka osoba upušta u ove poroke i onda se razboli, je li to zato što je na nju neko bacio čini ili ju je napao nekakav duh? Ne. Sama je za to kriva. Ako bi osoba krivila duhove ona bi odbijala da prihvati odgovornost za nemudri način života.

Naravno, neke stvari ne možemo kontrolisati. Primera radi, možemo biti izloženi mikrobima koji izazivaju oboljenja ili možemo biti izloženi zagađenosti. To se dogodilo i s Omadži. Njena majka nije znala šta je izazvalo dijareju. Njena deca nisu tako često bolesna kao druga deca jer ona održava čistoću u kući i dvorištu i uvek pere ruke pre pripreme obroka. Ali, sva se deca ponekad razbole. Do dijareje može dovesti oko 25 različitih organskih infekcija. Verovatno niko nikada neće saznati koja je od njih dovela do Omadžinog problema.

Dugoročno rešenje

Bolest nije Božja krivica. ’Bog se ne može iskušavati zlim stvarima niti on sam ikoga iskušava‘ (Jakov 1:13). Ako se razboli neko od njegovih obožavalaca, Jehova ga duhovno podržava. „Gospod će ga ukrijepiti bolna na odru. Sa svijem mijenjaš postelju njegovu u bolesti njegovoj“ (Psalam 41:3, DK). Da, Bog je saosećajan. On želi da nam pomogne, a ne da nas povredi.

Zaista, Bog ima dugoročno rešenje za bolest, a to rešenje su Isusova smrt i uskrsenje.  Putem Isusove otkupne žrtve, osobe s ispravnim naginjanjem srca otkupljene su iz svog grešnog stanja i na kraju će imati pravo na savršeno zdravlje i večni život na rajskoj zemlji (Matej 5:5; Jovan 3:16). Isusova čuda bila su predslika pravog izlečenja koje će doneti Božje Kraljevstvo. Nadalje, Bog će odstraniti Satanu i demone (Rimljanima 16:20). Odista, Jehova čuva divne stvari za one koji iskazuju veru u njega. Mi samo treba da budemo strpljivi i da izdržimo.

U međuvremenu, Bog pruža praktičnu mudrost i duhovno vođstvo preko Biblije i svetskog bratstva vernih obožavalaca. On nam pokazuje kako da izbegavamo poroke koji dovode do zdravstvenih problema. Takođe nam daje prave prijatelje koji će nam pomoći kada nastupe problemi.

Ponovo razmisli o Jovu. Da je Jov otišao vračaru, to bi bila najgora stvar koju je mogao da uradi! To bi ga lišilo Božje zaštite i izgubio bi sve blagoslove koji su ga čekali nakon njegovog teškog iskušenja. Bog nije zaboravio Jova, a neće zaboraviti ni nas. „Čuli ste za Jovovu istrajnost i videli ste ishod koji je Jehova dao“, kaže učenik Jakov (Jakov 5:11). Ukoliko se nikada ne predamo, i mi ćemo u vreme koje je Bog odredio primiti divne blagoslove.

Šta se dogodilo s malenom Omadži? Njena majka se setila članka iz Kule stražare i propratnog Probudite se!, u vezi s oralnom rehidracionom terapijom. b Ona je sledila ta uputstva i pripremila takav rastvor da ga Omadži popije. Sada je devojčica dobro i zdrava je.

[Fusnote]

[Slike na 7. strani]

Jehova je pripremio trajno rešenje za bolest